Mi smo stranci.Mi se ne znamo.Gledamo se bez reči.Te tvoje oči kestenjaste boje vidim prvi put.Pažljivo osmatram tvoje duguljasto koščato sveže obrijano lice i bled osmeh na tankim usnama.Da li ti postojiš?Gde smo mi to skriveni?Možda nas je prošlost progutala.Sećam se,kao da je juče bilo,sedela sam dedi na kolenu.Još mi je u ušima onaj njegov stari,hrapav ali ljubazan glas,pun topline i isprepletan sećanjima.Pričao mi je o Crvenkapi,Pepeljuzi,o detinjstvu i o tome kako je život lep i lak.Ah,dedice,što si me tako mnogo prevario?Kako si bio mogao da me tako lažeš i ostaviš da živim u ne znaju.Eto na šta sam sada prinudjena.Moja glava leži naslonjena na strančevo rame,on se igra sa mojom kosom a ja mu ni imena ne znam.Gleda mojo nago telo i priča o nekom dobrom i udobnom životu.Kako ćemo se obogatiti,kako će biti gazda jedne firme, a ja domaćica sa sluškinjama.Kako će mi vetar mrsiti kosu dok budemo jurili gradom u ferariju.A stvarnost je potpuno suptrotna.Ovaj krevet na kome ležimo,ovaj stan u kom boravimo je jad i beda.I kuhinja i spavaća i dnevna soba su skučeni u 16 m2.Zidovi su goli,malter se kruni,oseća se vlaga,a u kupatilu nema lavaboa ni tople vode.Da li je ovo ono što sam želela?Da budem niko i ništa,prašina,siromah?Nade više nema.Samo sunceči zraci koji se polako pomaljaju nad gradom.I tišina.Katkad sedimo ispred zgrade na kontejnerima i često smo svedoci sramnih dešavanja.Drogiranje,prostitucija...osećaju se u vazduhu,na svakom koraku.Čudno je i kako smo mi ostali tako nedirnuti,kao neka ogromna stabla kom prirodne katastrofe ne mogu ništa.
-Zamišljena si-kaže mi on,polako,probudivši me iz iluzije u koju sam zapala.
-Ne...samo....osećam se bedno.-odgovaram
-Nikad nisi zadovoljna...neki ljudi nemaju ni hleba da jedu.
-Ovo nije moja subina.Sve je jedna velika greška.
On samo odmahne glavom i ustaje,naginjući se na prozorski sims i osmatrajući budjavu okolinu.A onda,kao u nekom snu,neko razvali vrata.Dva debela kriminalca,u crnim odelima,sa naočarima i pištoljima.Tada shvatam.Gotovo je.Subina je napisana i ne može se promeniti.On pada mrtav kraj mojih nogu.Metak mu je prošao tačno kroz srce.Oči,te divne oči poslednji put gledaju mene i polako otvara usta iz kojih izlazi krv.Moj stranče,ovaj rastanak mi teško pada.Jer znam,kraj je tu.Ležaćemo u grobu jedni do drugogo.Crna vrata će graktati iznad nas.Ti ćeš biti u smokingu,ja u belom haljini.Kao neki prokleti mladenci koji nisu izdržali patnje belog sveta.Evo,vidim moju majku kako plače kraj nas.U rukama drži buket ruža.Tata pali sveće,a sestra čupa korov.