Kako vi imate sjajne zivote, prijatelje, porodice...

Ponekad se zapitam... da li ste vi stvarni?

I ja se sećam tih statistika o kojima smo na faksu često diskutovali u okviru socijalne patologije... Prvi razlog zašto žene ne napuštaju nasilnike bio je taj što nemaju gde da odu (pritom su se one tako izjašnavale, niko sigurno nije išao okolo i proveravao istinitost toga što su navodile), zatim bruka, sramota, ''šta će selo reći''. Ostatka liste se po rednom broju ne sećam, ali znam da su kao razlozi navođeni i ljubav prema mužu/nasilniku, materijalna zavisnost od njega, ne žele da dete nema oca (), strah da će ih nasilnik pronaći ako odu i tako dalje. Neke čak i odu, ali se pod pritiskom sredine vrate, često čak i sam nasilik dolazi i moli za oproštaj, one mu daju drugu, petu, desetu šansu itd.

Neki ljudi često podsvesno traže partnere spram kojih bi mogli da budu žrtve, a što je obrazac koji se stiče u primarnoj porodici. Takve žene su prema tim istim statistikama najčešće žrtve porodičnog nasilja. One ne umeju da funkcionišu ako nisu spram nekoga submisivne i to stvara jako pogodno tle za nasilje bilo kakve vrste. Kad se tome priroda generalno mentalno stanje ove nacije koje je u žestokom haosu, onda toj igranci nikad kraja.

Meni je tih žena, iskreno, žao. Nijedno biće nije zaslužilo da se nad njim neko iživljava, pa čak i kad je odabir takvog partnera stvar ličnog (pogrešnog) izbora. Ne mogu da zamislim kako je živeti svakodnevno u strahu za sopstveni život i to u istoj kući, pod istim krovom, u istom krevetu sa onim ko ti preti da će ti taj život oduzeti. Bez obzira na njihovu (često primećenu) zatucanost, malograđanštinu (''radije ću biti plava po celom telu nego da se razvedem, šta će da se priča o meni, eno one raspuštenice'' - mada nisu sve takve, ne želim da gneralizujem) i čitave nizove loših odluka, ne mogu a da ne osećam beskrajnu tugu spram tih žena. Pa i ove koje su se odlučile da same preuzmu stvar u svoje ruke su izgubljene duše koje su donele još jednu u nizu loših odluka. Opet, ne mogu da zamislim kako je to kad godinama nešto trpiš i na kraju ti toliko dozlogrdi da uzmeš sekiru i nekog ubiješ.   Zato ne mogu ni da sudim; tačnije - ne želim jer je licemerno.

Verovatno je u pitanju to što sam i sama žena i što znam kako policija reaguje na ovakve slučajeve (tačnije, kako NE reaguje). Razumski rezonovano, krivicu snose i nasilnik i žrtva i država koja sve to gleda i ništa ne radi. Udeo te krivice svakako nije ravnomeran, ali evo meni se, pri pomisli na to da mi neko mogao da me samo jednom udari ili ugrozi mi život ili život mog deteta, već mi se javlja bes koji bi sasvim sigurno taj problem samo produbio, ne rešio.  

Elem, šta biste posavetovali ženi koja vam kaže da je zlostavljana, da je policija ignoriše i da stvarno nema gde da ode (recimo da je ratno siroče, lupam sad)? Baš me zanimaju vaši odgovori.

Stvarni i normalni... jednostavno ljudi.

Ako neces primiti svoje najrodjenije koji su u takvoj situaciji, onda nisi covek. A opet, ovde ocigledno iz napisanog nije problem bio da li neko zeli da te primi vec da li je zrtvu sramota da ode kod nekoga ili da se vrati kod svojih.


U takvoj situaciji odgovor je vise nego jednostavan - za pocetak sigurna kuca.

I sad neka mi neko kaze kako to nije resenje, pa sta dalje, bla bla. U takvoj situaciji to je najbolje resenje... da ne budes vise zrtva... da deca vise ne gledaju svasta, ne prezivljavaju traume i bivaju bespovratno psihicki ostecena u daljem zivotu... pa onda razmisljati sta dalje.

нормални људи
ја се запитам у каквом ти хорору живиш

U mojoj blizoj porodici nikada ni jedna zena  nije bila izlozena porodicnom nasilju. U daljoj porodici je jedna rodjaka imala problema sa muzem koji ju je prebio jednom, pa su onda moj brat i otac otisli i resili to sa njim, danas zive u skladnom braku nije je takao a da ona to ne zeli posle te posete.

Moze biti da je iz tog razloga meni neshvatljivo to sto ti Anea pises, jer nemam direktan kontakt sa takvim stvarima. Al iz moje tacke gledista to je resiv problem, a da to resenje ne ukljucuje sekire i spavanje.



Eto i rec strucnjaka. Nije problem do drzave nego do tih ljudi i zena koji su vrlo cudnih psihickih karakteristika.

Objasnjavah negde na psiholgiji to o izborima...

Vecinu izbora cinimo mi sami i tesko ce da nam samo zapadne idiot. Ljudi imaju oci i i sami vide neke stvari. E sad, sto neki put budu slepi pa ne vide je druga stvar...

Muskarac koji udari zenu je pi... . Mali covek u svakom slucaju. On preti i on bije, ali kada dodje do necega ozbiljnijeg onda se jednostavno pokunji i krene da moli ili pocne da preti pa kada oseti tvrdo krene da moli. To je neka psihologija takvih ljudi i to je jednostavno tako. Od istog se skoro uvek mozes skloniti ako si dovoljno normalan, ali diskutabilno je koliko je normalno da ti ostajes sa nekim ko te maltretira i da mu se jos i vraces kada odes(a ima i takvih slucajeva). Ponovo stvar izbora...

Zao mi je tih zena ali i one moraju da razumeju da izbor zaista postoji. Odi negde sa tom decom(porodica, prijatelji, sigurna kuca bilo ko, nije tesko naci ako makar malo trazis jer skoro svaki put imas nekog) nadji neki posao, razvedi se i zivi svoj zivot podalje od manijaka. Ako si napravila taj izbor ne znaci da sada moras biti muceniica pa ziveti doveka u istom ili u slucaju ove teme dok ti ne dojadi pa da ubijes coveka(koji nije i neki covek, ali ubistvo je opet ubistvo). Ali ne, lakse je biti mucenica. On donosi neke pare, ona cuva decu, pa sta ima veze. Nek dovede i jos tri zene, ali nek samo daje pare da imam sta da jedem. Samosvest o nekim stvarima i nesamostalnost, i nista vise. Razumem da je i vreme tesko, ali to zaista nije opravdanje da te neko malretira a ti da cutis i trpis...

Organi vlasti su prica za sebe. Ne pomazu dovoljno, ali mogu pomoci. Kao sto rekoh, ti ljudi su pi... . Cim vide tvrdo lako se povuku pa se mogu makar zaplasiti da ne dosadjuju. Ako ne policija onda neki rodjak, prijatelj, drugaricin muz. Razumem da nije prosto, ali je svakako bolje od ubistva i dugogodisnje robije prilikom koje ti tu decu koju treba da zastitis ostavljas ko zna kome.

Већ код првог покушаја насиља не сме да се остане у браку, вези шта год да је.
Многе жене мисле да ће се то променити кад се роди дете (бар тако сам ја слушала и шокирано гледала, покушала да је убедим да неће и нисам успела)
Да би касније добијале батине и трпеле све то, уништавале живот својој деци, јер није имале икаквог излаза.
Родитељи далеко, или већ нису живи, онда глупост "шта ће ко да каже" ако се врати у матични град.
Што је још горе, није дозвољавала ни брату да је заштити, јер се плашила шта ће бити кад он оде.
Сад да л је болесна, не знам, јер ово се завршило тако што је "тај" ушао у неко доба ноћи, са ножем, хтео је да је убије.
Стискала је своје дете у чекала нож у леђа или не знам где. Пришао је промрљао нешто (ваљда опсовао) испустуо нож и изашао из собе.
Сутрадан се обесио.
Ово је било пре десет година.
Сада, та деца имају по двадесетак и неку годину. Сећају се свега и никада не спомиљу "оца". Мало "лутају, за сада није страшно, али се плашим за касније.

 Иначе ове женице које су у затвору, пакао су преживела управо због тога што нису имале где да оду, нико их није заштитио, јер ето оне су саме бирале.(обично ово кажу "родитељи")
 
Ово је тачно,, бар ја знам једну која је расла уз родитеље који су се свакодневно лемали.
Удавала пар пута и сваки је био насилник, па је после бежала од њих да би спасла сопствени живот.
Увек је била уз већег насилника који јој је био као нека заштита, док јој не запрети или док не добије неке батине.
За њу мислим да је болесна, што јој и кажем.

To ne mozes da znas. Veruj mi. Ne mozes da znas.

Mozes da zelis da primis... ali ... u stvarnoj zemlji Srbiji jedna zena bude ubijena od strane nasilnika svakih 10 dana...

Ima tu i sramote od strane porodice, ali nju je sramota zbog porodice i sredine...

I opet kazem, nasilje u porodici je ponajmanje problem tih zena. Problem je mnogo veci, a koren mu je u citavom drustvu...

немају где да оду? где ви људи живите бре? ви мислите да су сви људи у Србији отворени уопште за разговор о насиљу? Јесте некада били на селу? Јесте ли некада упознали тај менталитет? Није реч о томе јесу ли такви људи људи, јесу ли дебили што неће да приме своје ћерке или су скотови. Ствар није у њима већ у ситуацији. Таква је-људи се стиде тога,не желе да прихвате а и најчешће кажу да је жена бирала сама.

просветли нас
дај да чујемо какви то геноцидни зликовци живе на селу