Ispovest lečenog narkomana
Trideset godina živeo sam u paklu
Jelena Ilić | 28. 12. 2009. - 05:00h | Foto: V.Lalić | Komentara: 0

Nisam prošao pakao, živeo sam u njemu. Punih 30 godina. Zbog droge sam uništio sve, nemam čak ni uspomene već samo crne rupe. O tome šta je moja porodica zbog mene prošla strah me je i da se prisećam. Ipak, možda moja priča pokaže roditeljima narkomana da ne treba dići ruke. Nije lako, ali ima nade - priča za „Blic“ Dragan (57), lečeni narkoman iz Beograda.

Dragan kaže da je po mnogo čemu netipičan primer. Za razliku od većine koji su prvi put drogu probali u tinejdžerskim godinama, on je to učinio tek sa 27, od tada kreće njegov sunovrat. Sve do te 1979. godine bio je, kako kaže, dobar mladić i pravi sportista.
- Te 1979. godine sam bio u Milanu, gde sam boksovao. Pred kraj godine sam imao saobraćajku i dok sam čekao da me izvedu kod sudije za prekršaje neko od Jugovića koji su tu bili mi je ponudio heroin. Ne umem da objasnim zbog čega sam je uzeo. Ušmrkao sam heroin, ušao u sudnicu i napravio haos jer mi je bilo loše i povraćao sam. Kad sam se osvestio, bilo me je sramota, ali moja radoznalost bila je načeta. Ubrzo sam uzeo drugu, pa treću dozu i tako redom. Međutim, sve je to još bilo „pod kontrolom“. Nastavio sam da boksujem, pa čak da pređem u Holandiju - priseća se Dragan.
U Holandiji sa heroina prelazi na kokain, povezuje se sa ljudima iz bivše Jugoslavije, od kojih su neki bili narko-bosovi, tako da mu je droga bila lako dostupna. Polako ga provaljuju u klubu za koji je boksovao, tako da ga izbacuju iz ringa, a i krug prijatelja postaje sve manji i uglavnom se sveo na ljude iz iste priče. Svi ostali su ga ostavili. Polako ostaje bez para i počinje sa švercom automobila. Uspeo je čak i da se oženi, a ženu je lagao nekoliko godina.
- Ostao sam sa ljudima koji su radili isto što i ja. Tešili smo jedni druge dok smo se razbijali od droge, svaki put govoreći da prekidamo. Pošto je droga bila kvalitetna, a nikad se nisam fiksao, uspevao sam da lažem ljude koji me nisu viđali svakog dana. Ni supruga nije znala sve do 1993. godine, kada smo iz Holandije krenuli u Srbiju. Prijatelj mi je dao 20 grama kokaina. Pre puta sam šest dana i noći bio „razvaljen kao slon“, pa sam morao malo da ušmrčem kako bih bio u stanju da vozim. Valjda sam preterao jer sam počeo da haluciniram da me prate i pred granicu sam progutao kesu sa više od 15 grama. Sledeće čega se sećam je bolnička soba i supruga koja plače. Bila je trudna, a morala je da gleda kako mi dve injekcije zabadaju u srce jer sam bio klinički mrtav. Tog dana je saznala sve. U godinama koje su usledile bilo je suza, svađa, obećanja da ću prestati, ali narkomanu ne treba verovati - nastavlja svoju priču pedesetsedmogodišnji Beograđanin.
U Beogradu je otvorio auto-servis, ali porok nije ostavio. Ipak, sa kokaina je morao da se vrati na heroin, ali je sve teže bilo nabaviti i to. Kako kaže, nije trebalo mnogo da svima postane jasno ko je i šta je, pa su mu svi zavrnuli slavine. Od tada je koristio sve što je našao, „eksere“, alkohol, amfetamin… Izgubio je lokal, brak je pukao, prijatelji otišli, hapšen je više puta, a o izlazu iz pakla više nije ni razmišljao. Sve o čemu je mislio je kako da nabavi sledeću dozu.
- Shvatio sam da sam na dnu kad mi je ćerka plačući rekla da zna da se drogiram. Preklinjala me je da prekinem, ali nisam mogao. Ubrzo posle toga, dva moja najveća druga, kojima dugujem život, Andreja i Zoran su me strpali u kola i odveli u kliniku gde me je doktor pitao da li želim da prekinem. Naravno da sam želeo, ali nisam znao kako. Mesec dana sam bio na ispiranju i blokatorima. Od tada već šest meseci redovno idem na razgovore, proveravaju me i iskreno se nadam da ću istrajati. Tim ljudima dugujem sve. Evo, posle trideset godina, spremam se da čist dočekam Novu godinu. Nadam se u krugu porodice. Znam da mi još ne veruju jer sam ih previše puta razočarao i izneverio, ali trude se, baš kao i ja - završava svoju priču Dragan.


Decu gledajte u oči
Roditelji su ključ svega. I njihova blagovremena reakcija može da spreči pakao. Važno je da prihvate istinu i da na vreme prepoznaju simptome. Kad pričate sa decom obratite pažnju na oči. Sve se vidi na zenicama. Ako je dete pušilo marihuanu, oči će mu biti crvene i zakrvavljene, zenice sužene, a kapci poluzatvoreni. Ako je pilo alkohol, zenice će joj biti raširene i teško da će se moći da prati razgovor. Kod kokaina su zenice kao čiode, a kod heroina široke. U oba slučaja oči se cakle - ističu u policiji u Odeljenju za prevenciju od narkomanije.

Izvor: Blic

Ne mogu da shvaitm sta ljude od 20 i kusur godina navede da postanu narkomani, a pritom se nisu drogirali kao tinejdzeri. Takvih je svaki dan sve vise.

Bilo mu je lose i povracao je, pa mu je to bilo jako zanimljivo i morao je opet da proba???    

Si ti nekad kao tinejdzer popio malo vise?

Naravno.....i cim mi je bilo tolko lose i povracao sam, od tad sam znao kad da stanem i kad mi je dosta i vise nisam zavrsavao u hitnoj pomoci i na ispiranju

Sve se vidi na zenicama. Нетачно, читао сам да сад постоје капи за очи које све враћају у нормалу, бар што се очију тиче.

Ako je dete pušilo marihuanu, oči će mu biti crvene i zakrvavljene, zenice sužene, a kapci poluzatvoreni -исти је ефекат кад се проведе испред компа преко 5,6 сати, значи сви гејмери су смокери

Ја се надам да нисмо- 

jerbo tamo je droga jeftinija i dostupnija...


pa sad... ima tu i malo urođene naravi... I ja sam gledao nindža kornjače pa mi nikad nije palo na pamet da skačem sa zgrade. A nekom drugom detetu jeste. I onda okrive televiziju/društvo/levo-desno...

Isto tako sam gledao ljude kako se drogiraju, pa opet nisam uzeo drogu...