Islamska država želi da stvori „Kapućino kalifat“ u Italiji :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Islamisti su dobri u širenju propagande. Uspeju tako da zavrbuju mlade ljude. Znam porodicu iz Rožaja, čiji je sin zavrbovan tako. Poslali ga ljudi na studije, dohcatile ga bradonje i uskoro je završio u siriji gde je poginuo u akciji oslobađanja bradate braće iz nekog zatvora ore godinu ipo.

Evo jednog od mnogobrojnih članaka majki dece nastradale u nekom tuđem ratu.

ISPOVESTI MAJKI ISLAMISTA Njihovi sinovi su umrli kao monstrumi, a one su ih volele do poslednjeg trenutka
31. 08. 2015. - 07:18h
huffingtonpost.com / M.A.
Tri majke, čiji su sinovi stradali boreći se za Islamiste, ispričale su svoje priče - kako su njihovi sinovi postali borci Islamske države, šta su im govorili dok su bili na frontu i kako su podnele stravične vesti o njihovoj smrti.
"Nisam imala ništa protiv da postane musliman"
Između fudbalskih treninga, obavljanja svakodnevnih poslova u računovodstvu preduzeća u kome radi i druženja s komšijama u Kalgariju, Kristijan Budro je koristila svaki slobodan trenutak da gleda snimke Islamske države.
Sedela je u suterenu svoga doma u četvrti u kojoj pretežno živi srednji sloj, u sobi koja je nekada pripadala njenom najstarijem sinu, Demijanu. S nosem zalepljenim za ekran zurila je u muškarce koji, kao klinci, poziraju sa ogromnim oružjem. Gledala je vatrene sukobe i pogubljenja, ali gotovo da nije registrovala krvoprolića. Koncentrisala se na lica ispod balaklava, pokušavajući da ugleda sinovljeve oči.
Ubrzo nakon što su ga otpustili iz bolnice, nakon duže bolesti, Demijan je rekao majci da je otkrio Kuran. Iako ga je majka vaspitavala u duhu hrišćanstva, nije imala ništa protiv da promeni veru. Zaposlio se i postao društveniji.
“U novoj veri je našao oslonac, postao je bolja osoba”, seća se ona.
Kristijan sa Demijanom kada je bio beba
Međutim, 2011. Kristijan Budro je primetila promenu u njemu. Kada bi ga drugovi pozvali telefonom, javio bi se tek pošto bi izašao napolje. Nije hteo da jede s porodicom ako bi izneli vino. Govorio je majci da muškarci treba da brinu o ženama i da je u redu da imaju više žena. Govorio je o opravdanim ubistvima. U leto 2012. preselio se u stan s novim muslimanskim prijateljima u blizini džamije u centru Kalgarija u koju su svi odlazili da se mole. Redovno je odlazio u teretanu i pešačio s cimerima u divljini u okolini grada. U novembru, Demijan je napustio Kanadu, rekavši majci da ide u Egipat da studira arapski i postane imam. Majka se zabrinula pošto je ubrzo prestao da se javlja.
Tog 23. januara 2013. Kristijan se vratila kući sa fizioterapije kada su joj dvojica muškaraca pokucali na vrata. Rekli su joj da su agenti kanadske obaveštajne službe i da Demijan nije u Egiptu. Otputovao je u Siriju sa svojim cimerima i pridružio se Džabhat al Nusri, lokalnom ogranku Al kaide.
Od februara se majci javljao svaka dva-tri dana, često dok je bio na straži.
“Mogli ste da čujete svu tu buku u pozadini. Mogli ste da čujete ljude kako urlaju jedni na druge na arapskom jeziku”, kaže ona.
Poslednji put su komunicirali u avgustu, kada joj se Demijan javio sa novog Fejsbuk naloga. Njen ton je bio molećiv i bojažljiv, njegov zvaničan i nadmen.
Četrnaestog januara 2014. Kristijan je pozvao novinar da je upozori na tvit u kome se navodi da su pripadnici Slobodne vojske Sirije pogubili Demijana u okolini Alepa.
Osetila gubitak deteta u utrobi
Saliha Ben Ali
Saliha Ben Ali je moderna Evropljanka iz Brisela, ćerka imigranata iz Maroka i Tunisa. Bila je na konferenciji za prikupljanje humanitarne pomoći kada je osetila nepodnošljivi bol u stomaku. “Podsećalo je na porođajne bolove”, seća se ona. Otišla je kući i preplakala celu noć.
Salihin sin Sabri
Tri dana kasnije, njen suprug je primio poziv sa sirijskog broja. Jedan čovek ga je obavestio da je njihov 19-godišnji sin Sabri, koji je voleo rege i razgovarao s majkom o događajima u svetu, poginuo istog dana kada je Salihi pozlilo. Shvatila je da su bolovi koje je osetila bili znak da joj dete umire.
"Tvoj sin je raskomadan"
U Kopenhagenu, Karolina Dam je poludela od straha. Prošlo je sedam meseci otkako je njen sin Lukas otišao u Siriju. Tri dana ranije primila je vest da je ranjen u okolini Alepa, ali nije znala da li je živ. Te večeri je bila sama, nervozno je pušila elektronsku cigaretu i neprestano slala poruke preko “Vajbera”.
“Lukase, mnogo te volim, moj mili sine. Nedostaješ mi i želim da te zagrlim i osetim tvoj miris. Da držim tvoje nežne ruke u svojima i da ti se smešim.”
Odgovora nije bilo. Mesec dana kasnije, neko joj je odgovorio, ali to nije bio Lukas:
“A moje ruke, hehe?”, pisalo je u poruci.
Trudeći se da sačuva smirenost, odgovorila je:
“I tvoje, srce, ali najviše Lukasove”.
Nije znala ko je mogao da pristupi nalogu njenog sina, ali je očajnički želela da dođe do informacija.
Osoba je upitala:
“Da li si spremna da čuješ nešto novo?”
“Da, dušo”, odgovorila je. Posle nekoliko sekundi usledio je odgovor:
“Tvoj sin je raskomadan.”
***
Ovo su samo tri od hiljada žena, čija su deca stradala boreći se za Islamsku državu. Od početka građanskog rata u Siriji, pre četiri godine, oko 20.000 stranaca krenulo je u Siriju i Irak da se bori za razne radikalne islamističke organizacije. Više od 3.000 njih iz zapadnih zemalja.
Iako neki odlaze uz blagoslov roditelja, većina njih to čini u tajnosti. Kada odu, roditelji doživljavaju neopisiv bol. Tugu što su izgubili dete, krivicu zbog nečega što nisu ili jesu uradili, stid zbog netrpeljivosti prijatelja i suseda. Povrh svega izjeda ih sumnja zbog toga što toliko malo poznaju osobu kojoj su poklonili život.

www.blic.rs/Vesti/Svet/586757/ISPOVESTI-MAJKI-ISLAMISTA-Njihovi-sinovi-su-umrli-kao-monstrumi-a-one-su-ih-volele-do-poslednjeg-trenutka

Devojke su takođe na meti islamista

Kako džihadisti "vrbuju" francuske tinejdžerke
Tanjug | 04. novembar 2014. 15:50 | Komentara: 0
Među Francuzima koji se bore na strani džihadista u Siriji, ima i na desetine žena uključujući tinejdžerke, koje su većinom bile odlične učenice i maštale o tome da "promene svet"
PARIZ - Među Francuzima koji se bore na strani džihadista u Siriji, ima i na desetine žena uključujući tinejdžerke, koje su većinom bile odlične učenice i maštale o tome da "promene svet", a koje su metodično izmanipulisane - putem društvenih mreža.
Neke od "vrbovanih" Francuskinja imaju samo 14 godina, a napustile su zemlju misleći da odlaze da spasavaju sirijsku decu posle "nadrealnih" razgovora putem Fejsbuka sa posrednicama ili "šarmantnim bradatim prinčevima", navodi u analizi francuski "Figaro".
Dunija Buzar, koja je u aprilu zajedno sa drugim ekspertima osnovala Centar za prevenciju sektaških skretanja vezanih za islam, a u oktobru objavila knjigu pod naslovom "U potrazi za rajem, pronašli su pakao", kaže da su to mahom devojke koje potiču iz ateističkih porodica.
"Sve su se one spremale da izučavaju medicinu, političke nauke, neke su želele da bude medicinske sestre ili socijalne radnice... Ali su imale tu nesreću da o tome pričaju na svojoj stranici na Fejsbuku", objašnjava ona.
Prema njenim rečima, teroristi kao da imaju psihološke "radare" kojima otkrivaju profile osoba koje žele da promene svet i da se bore protiv nepravdi, a na njihovom "nišanu" su sve klase, čak i najimućnije, pri čemu je uvek reč o izuzetno dobrim učenicama.
S druge strane, kada se radi o muškarcima, ciljna grupa terorista su uglavnom nezaposleni mladići i oni koji se teško uklapaju u društvo, kaže Buzar, koja je pratila 150 porodica radikalizovanih mladih Francuza.
Metoda kojom se džihadisti služe kada vrbuju i devojčice i dečake sastoji se u tome da ih najpre učine krajnje nepoverljivim prema društvu i odraslima, a to čine tako što im, na primer, prikazuju video snimke o štetnosti vakcine. Gledajući takve snimke, mladi postaju paranoični i ubeđeni da ih čitavo društvo laže.
U sledećoj fazi "teorije zavere", navodi Buzar, džihadisti im pričaju o tajnim društvima koja manevrišu s ciljem ubijanja ljudi kako bi sačuvala vlast.
Na kraju, mladima se prikazuju video snimci na kojima im se radikalni teroristi obraćaju i govore im o potrebi za konačnom konfrontacijom sa tim tajnim društvima, "koje samo islam može da uništi".
Zatim se devojkama prikazuju gnusne fotografije dece koju je, navodno, raskomadao sirijski predsednik Bašar al-Asad i govori im se da moraju odmah da obustave školovanje na Zapadu i dođu da spasu tu decu.
Devojčicama se govori da će ići u humanitarnu misiju, a dečacima -da će se boriti protiv Asadovih vojnika.
Na devojčice se, pri tom, primenjuje i metoga zavođenja - džihadisti ih šarmiraju i ubeđuju ih da su heroji, kaže Buzar i dodaje da je reč o "novoj vrsti bradatih šarmantnih prinčeva".
Oni ih na taj način odvajaju od porodica, školskih drugova i čitavog njihovog dotadašnjeg života, do te mere da devojčice počinju da samo sa njima komuniciraju i od njih dobijaju na stotine SMS poruka dnevno, još od rane zore.
Čim se pridruže džihadistima, odmah se sistematski udaju, bez obzira na to koje su vere, i time postaju njihova svojina. U tom nadrealnom svetu, po tri ili četiri ih žive u istoj kući, po pravilima poligamije.
Kao "pod anestezijom", one od samog početka u potpunosti prihvataju sve što im se dešava i pod tolikim su mentalnim uticajem da veruju da su "izabrane", što njihovim roditeljima izuzetno teško pada.
Neke od devojaka, međutim, uspevaju da se "vrate u normalno mentalno stanje", kaže Buzar i navodi kao primer slučaj devojke koju su roditelji telefonom stalno podsećali na uspomene iz detinjstva.
Dešava se, takođe, da se indoktrinirane devojke "prizovu k sebi" kada zatrudne ili kada prisustvuju ili slušaju o odrubljivanju glave, ali tada je prekasno jer, zapravo, nijedna još nije uspela da se vrati kući.

www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:517987-Kako-dzihadisti-vrbuju-francuske-tinejdzerke