SIMOVIĆ JE NA POTEZU
Ako Aleksandar Simović zaista ima video-kasete iz Šilerove i zna gde su Šiptarovi milioni, on bi morao da bude svedok saradnik!

Nicović: "Zemunci" su se sigurno postarali da poverljivu dokumentaciju sakriju na bezbedno mesto

BEOGRAD - Ako Aleksandar Simović, nedavno uhapšeni pripadnik "zemunskog klana", zaista ima nove, konkretne materijalne dokaze o ubistvu Đinđića i ako je spreman da svedoči o svemu što zna, trebalo bi mu dati status svedoka saradnika, kaže za Press policijski ekspert Marko Nicović. On naglašava da bi u tom slučaju neko od sadašnjih svedoka saradnika trebalo da izgubi status.
- Ukoliko Simović "propeva" i pruži materijalne dokaze za ono što zna, Bagzi, Čume i Đura Mutavi mogu da se slikaju sa sadašnjim statusom svedoka saradnika, jer je sve što su oni rekli proizvod posrednih saznanja i čista je nula u odnosu na ono što nudi Simović - kaže Nicović.
Podsetimo, Press je juče objavio da je Simović nagovestio da je spreman da ponudi specijalnom tužiocu Slobodanu Radovanoviću sasvim nove i konkretne dokaze o umešanosti mnogih ljudi iz vrha srpske politike u mutne poslove "zemunaca" i ubistvo premijera Đinđića. Simović, navodno, zna gde su video-kasete iz Šilerove, ali i gde su sakrivene desetine miliona evra "zemunskog klana".
I dok većina stručnjaka sumnja u mogućnost da Simović može da dobije status svedoka saradnika, Nicović tvrdi da bi specijalni tužilac Simoviću morao da da taj status ako uhapšeni "zemunac" zaista ima tako jake dokaze kao što se nagoveštava.
- Čume i Bagzi za svoje tvrdnje nisu izneli nijedan konkretan dokaz. A to što nudi Simović jesu očigledni materijalni dokazi, koji su stotinu puta jači od naklapanja Buhe i Milenkovića - tvrdi Nicović. On je potpuno uveren da su "zemunci" snimali i dokumentovali sve svoje sastanke i razgovore s političarima kako bi to izvadili onda kad im zatreba. Nicović veruje da su odbegli pripadnici "zemunskog klana" svu svoju arhivu pohranili na nekom bezbednom mestu.
- Ljudi moji, pa ne bi se oni uspešno skrivali tri i po godine da nisu na vezi s nekim jakim bezbednjacima i da nemaju velike pare, kao i "zaleđinu" u kompromitujućoj dokumentaciji. Neka priča ko šta hoće, ali mene uopšte ne bi iznenadilo da Simović ima sve one video-kasete iz Šilerove. Pokazaće se kad-tad da je ona zgrada u Šilerovoj uzalud srušena. Jer, "zemunci" su se sigurno postarali da poverljivu dokumentaciju sakriju na bezbedno mesto. Pa, to im je najjače oružje - kaže Nicović.
Na drugoj strani, Nenad Vukasović, advokat drugooptuženog Zvezdana Jovanovića, kaže za Press da o Simovićevom statusu neće da se izjašnjava do 14. decembra, kada je zakazano njegovo prvo saslušanje.
- Za mene je važna jedino istina. Nemam ništa protiv da i Simović kaže sve što zna, ako to može da doprinese utvrđivanju istine - uverava Vukasović.
Veljko Delibašić, advokat optuženog Dušana Krsmanovića, kaže da bi voleo da Simović ima video-kasete iz Šilerove, jer bi se tada "na optuženičkoj klupi našli pravi krivci za Đinđićevo ubistvo".
- Mislim na ljude iz svih branši: političare, javne radnike, ali i na neke pripadnike "zemunskog klana" za koje se to nije znalo. U tom slučaju, popravio bi se i status mog klijenta - kaže Delibašić.
G. Đogić

Američka praksa

Marko Nicović kaže da tužilaštvo mora da dodeli status svedoka saradnika Aleksandru Simoviću ako on ponudi neposredne materijalne dokaze koji su važni za proces.
- Stalno se provlači da je Simović lično ubio Vuka. Pa, čak i da je tako, mora da se meri šta je veća korist. Jer, u Americi je status svedoka saradnika dobio nemilosrdni ubica Džej Gregori, zvani Džo Bik, koji je lično likvidirao 17 ljudi. Međutim, FBI je insistirao na tome da Gregori postane svedok saradnik kako bi iza rešetaka strpali mafijaškog bosa Džona Gotija, koji je bio mnogo krupnija riba od Džoa Bika - podseća Nicović.

Izvor: Press

Sudjenje prekinuto, Simoviću nije dobro
Utorak, 12. decembar 2006. 13:42

Sudjenje pripadnicima zemunskog klana prekinuto je u utorak, pošto optuženi Aleksandar Simović zbog zdravstvenih problema nije mogao da prati glavni pretres.

On je tokom sudjenja rekao da mu nije dobro, zbog bolova u ledjima, nakon čega je predsedavajući sudskog veća sudija Milimir Lukić doneo odluku da se Simović pregleda.

Doktor iz Centralnog zatvora je došao u Specijalni sud i pregledao Simovića koji je nakon pregleda vraćen u sudnicu, ali se ponovo javio za reč, rekavši da je bol nakon uzimanja analgetika "malo popustio", ali da i dalje ne može da prati sudjenje.

Sudija Lukić je onda doneo rešenje da prekine sudjenje, naloživši da tokom dana Simović bude detaljno pregledan, a nastavak glavnog pretresa je zakazao za sredu.

Pre toga, u sudnici su čitani iskazi veštaka Dušana Dunjića i Milana Kunjadića, koji su veštačili ubistva za koja su optuženi pripadnici zemunskog klana.

Pripadnici zemunskog klana, na čelu sa Miloradom Ulemekom Legijom, optuženi su za 15 ubistava, tri otmice i terorističke napade na preduzeć Difens roud i sedište DSS-a u Beogradu.

Izvor: MTS-Mondo

 Tužilac Gordana Čolić u emisiji „Insajder“ o pritiscima na pravosuđe
Optužnica po nalogu

Šef Trećeg opštinskog tužilaštva u Beogradu Gordana Čolić je u emisiji „Insajder“ izjavila je da je Republičko tužilaštvo vršilo na nju pritisak da optuži novinara Miloša Vasića pre okončanja istražnih radnji, koje je smatrala neophodnim.

Povod je bio Vasićev tekst, objavljen u nedeljniku „Vreme“. U njemu je navedeno da je transkript prisluškivanog razgovora Dejana Milenkovića Bagzija i njegovog tadašnjeg advokata Biljane Kajganić iz 2004. godine tadašnji načelnik UBPOK Boro Banjac dostavio predsedniku Vlade Vojislavu Koštunici, ministrima pravde i policije Zoranu Stojkoviću, Draganu Jočiću i direktoru BIA Radetu Bulatoviću.

Kada je Republičko tužilaštvo dostavilo krivičnu prijavu protiv Vasića Trećem tužilaštvu, Čolićeva je odlučila da, pre no što podigne optužnicu protiv Vasića, istražnim radnjama utvrdi da li uopšte postoje navedeni transkripti prisluškivanih razgovora i da sasluša Banjca. Prema njenim rečima, tada iz Republičkog tužilaštva počinju da vrše pritiske na nju da Vasića odmah optuži. „ Dobili smo poziv od tog zamenika republičkog tužioca. On je pitao šta ćemo da radimo u predmetu. Mi smo rekli da utvrđujemo istinu. On je bio zgranut činjenicom da mi hoćemo da utvrdimo istinu jer je njegovo mišljenje bilo da treba odmah da tužimo Miloša Vasića i da ja treba da znam šta je on pisao u svojoj knjizi i koliko je lagao“, izjavila je Gordana Čolić u „Insajderu“.

Prema njenim rečima, Treće tužilaštvo je utvrdilo da transkripti postoje.

„Sudije Okružnog suda su nas obavestile da su prisluškivanja naređena i da su obavljena, da su audio-snimci s transkriptima ostavljeni njima, da su oni prosleđeni Posebnom odeljenju i tužilaštvu. Hteli smo da bude saslušan Banjac, za kog se govorilo da je naredio da transkripti budu prosleđeni na pomenute adrese“, ispričala je Gordana Čolić.

Ona navodi da je posle dva meseca stalnih ubeđivanja prihvatila mišljenje republičkog tužioca, prekinula istražne radnje i optužila Vasića, ali da je sud sve vratio na istražne radnje i time pokazao da je Treće tužilaštvo bilo u pravu.

Gordana Čolić objašnjava za „Blic“ da je postupak protiv Vasića na kraju obustavljen jer se promenio Krivični zakon, pa javna tužilaštva više nisu mogla po službenoj dužnosti da gone zbog klevete državnih funkcionera.

- Republičko tužilaštvo je vršilo pritisak da što pre podignemo optužnicu jer su znali da će se zakon promeniti i da više nećemo biti nadležni. Po zakonu, Republičko tužilaštvo ima pravo da daje mišljenje i uputsva, ali to treba da uradi pismenim putem. To nije učinjeno, već nas je zamenik republičkog tužioca dva meseca mrcvario i ubeđivao - kaže Čolićeva, ne želeći da otkrije o kom zameniku je reč.

Ona navodi da nikad nije dobila transkripte prisluškivanih razgovora i da njen posao nije bio da se bavi njihovom sadržinom, jer to i nije bio predmet utuženja. Tužilac Gordana Čolić je naglasila da su dvojica sudija Okružnog suda potvrdili da su odobrili prisluškivanje Milenkovića i njegovog advokata Kajganićke.

E.B.

    „Klasična kleveta zaštićena neradom tužioca“

    Ministar pravde Zoran Stojković je uputio juče demanti redakciji B92 povodom tvrdnji koje je u emisiji „Insajder“ iznela Gordana Čolić.

    Za navode o poslatim transkriptima na njegovu i ostale adrese ministar kaže da su „neistina plasirana radi stvaranja slike o nekoj našoj povezanosti sa suđenjem za ubistvo premijera Đinđića“.

    Stojković dalje navodi: „Kako su prikupljeni svi validni dokazi da ja nisam dobio nikakav transkript, a ne znam ni da li on uopšte postoji, to je postupak tužilaštva bio jednostavan. Prikupljeni su dokazi da transkript nikada nije dostavljen pomenutim licima. Zašto su

    tužilaštvo i sud dve godine vukli taj postupak čekajući izmenu zakona i na taj način obezbedili da se postupak obustavi, pitanje je za tužioca i njegov savestan rad.

    Klasičan primer klevete zaštićen neradom tužioca i suda“, stoji u saopštenju ministra.


    Vasić: Ministar se zatrčao

    Miloš Vasić kaže za „Blic“ da ne razume sa kojim pravom ga ministar Zoran Stojković optužuje za klevetu.

    - Mislim da se ministra zatrčao.

    On ne može mene da optužuje za klevetu pre odluke suda.

    Valjda i za mene važi presumcija nevinosti. Nisam svađalica i tužibaba, pa ga neću tužiti zbog toga, ali neka se malo zamisli, jer nisam ja ministar pravde, nego on - kaže Vasić.

    On dodaje da nakon svega što se čulo od Bagzija i Čolićeve, ne razume u čemu je problem.

    - Suština stvari je da je počinjeno nekoliko krivičnih dela za lažno svedočenje. Svima je najlakše da mene vucaraju po sudovima. Nekoliko njih je nagovaralo Milenkovića da lažno svedoči.

    U motive ne bih ulazio, mada su mi jasni. Nisam tvrdio da su primili mito, nego informacije - kaže Vasić.


Izvor: Blic

 Srpska tužilačka organizacija pod stalnim pristiscima izvršne vlasti
Tužilaštvo na klizavom putu

Ukoliko se u novi zakon o javnom tužilaštvu ne unesu rešenja o čvrstoj garanciji samostalnosti srpskog organa gonjenja, pritisci kojima je taj deo pravosuđa do sada bio izložen mogli bi uskoro da izgledaju kao dečja šala. Odredbe novog Ustava i Ustavnog zakona vode tužilačku organizaciju na klizav put potpune zavisnosti od izvršne vlasti, upozoravaju tužioci i pravni stručnjaci.

Profesor beogradskog Pravnog fakulteta dr Goran Ilić kaže da „Blic“ da je evidentno da se položaj javnih tužilaca menja nagore i ide u pravcu smanjenja njihove samostalnosti.

- Ranijim rešenjima, kandidate za javne tužioce predlagao je Skupštini Visoki savet pravosuđa. Sada je propisano da Državno veće tužilaštva predlaže samo zamenike, a Vlada javne tužioce. Vlada će imati i ovlašćenje da pred Skupštinom predlaže razrešenje tužilaca. U Ustav čak nije uneta odredba da je Vlada dužna da se konsultuje sa Državnim većem oko izbora javnih tužilaca. Ustav je bio dogovor svih relevantnih političkih činilaca i oni su bili svesni da se tako tužilac stavlja pod kontrolu - objašnjava profesor Ilić.

Tužilac Goran Ilić, šef Prvog opštinskog tužilaštva u Beogradu i predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca, kaže za „Blic“ da je postojećim rešenjima iz Ustava tužilaštvo postavljeno kao organ izvršne vlasti.

- To je nemački koncept u kojem su tužioci deo izvršne vlasti. Ali, u zemljama kao što je Nemačka ne koriste se ovlašćenja koja izvršna vlast ima nad tužilaštvom. Ne verujem da bi u Srbiji bilo tako. Naše Udruženje se zalagalo da tužilaštvo bude deo sistema sudske vlasti, kao što je to, na primer, u Italiji ili BiH. Sa kancelarijom Saveta Evrope, uradili smo upravo takav predlog zakona. Smatrali smo da je italijanski koncept primereniji prilikama u Srbiji. U Italiji su se odlučili za tužilačku samostalnost jer je tužilaštvo moralo da se suoči sa mafijom koja je bila povezana sa vlašću. Zato je tužilaštvo moralo da se razdvojiti od vlasti. Pored toga, u zemljama kao što je Nemačka, ne koriste se ovlašćenja koja izvršna vlast ima nad tužilaštvom. Ne verujem da bi u Srbiji bilo tako. Mi smo se zalagali za veću samostalnost jer su u modernoj nauci zauzeti stavovi da sud i tužilaštvo nisu politički državni organi - rekao je tužilac Ilić.

On kaže da formalno Vlada ne bi smela da utiče na istrage. Međutim, rešenje po kojem izvršna vlast predlaže izbor i razrešenje javnih tužilaca otvara put mogućem uticaju.

Tužilac Aleksandar Milosavljević, predsednik Izvršnog saveta Udruženja tužilaca, kaže da su u opticaju rešenja koja su veoma loša za tužilačku organizaciju.

- Nesporno je da se ponuđenim rešenjima na mala vrata uvodi uticaj izvršne vlasti na tužilaštvo. Očekujemo da će se to popraviti novim zakonom o tužilaštvima. Ukoliko se tužiocu daju šire garancije samostalnosti i ukoliko se ustanove kriterijumi za izbor tužilaca, situacija bi mogla da se popravi - kaže tužilac Milosavljević.

On je rekao da svakoj vlasti odgovara kontrola nad tužilaštvom, ali da kada pređe u opoziciju, kritikuje baš odredbe kojima se taj uticaj omogućava.

Milosavljević kaže da neke odredbe iz Ustavnog zakona nisu jasne. Na primer, još se ne zna da li će svi tužioci biti birani na probni period od tri godine ili samo oni koji se prvi put biraju na tu funkciju. - Da li to znači da će ono koji već 30 godina rade kao zamenici tužioca, sada prvo biti biran na tri godine. Ukoliko se to dogodi, biće to loše rešenje. Uvođenje perioda probnog rada posle 30 godina staža je nesuvislo. Jer, posle nekoliko decenija, sigurno se videlo da li neko može ili ne može da bude tužilac - kaže Milosavljević.

Advokat Slobodan Beljanski, predsednik Advokatske komore Vojvodine, rekao je za „Blic“ da u Ustavu tužilaštvo nije označeno kao samostalan i nezavistan organ.

- Ustav polazi od toga da se ne radi o organu koji ima nezavisnost. Rešenjima iz Ustavnog zakona narušava se i samostalnost. Od 1. juna počinje primena novog zakona o krivično postupku, koji propisuje da tužilaštvo sprovodi istragu, a ne sud. Ukoliko se takvom organu ograniči samostalnost, što će se očigledno dogoditi (i već se događa u praksi), onda nećemo imati pravnu državu. Iz političke volja izražene u Ustavu, vide da nema političke volje za samostalnost tužilaštva. Da je ima, nešto bi moglo da se popravi Zakonom o javnim tužilaštvima - kaže advokat Beljanski.

Vuk. Z. Cvijić

    Gordana Čolić: Ministar je mogao sam da tuži novinara

    Tužilac Gordana Čolić, šef Trećeg opštinskog tužilaštva u Beogradu odbacila je optužbe ministra pravde Zorana Stojkovića da je neradom njenog tužilaštva novinar Miloš Vasić bio zaštićen od postupka za klevetu.

    - Postojao je pritisak zamenika republičkog tužioca da Vasić bude tužen. Namera je bila da se to učini pre ukidanja zakonske odredbe po kojoj je javni tužilac imao ovlašćenje da za klevetu goni po službenoj dužnosti. Kako ministar zna da je utvrđeno da je Vasić izneo klevetu, a nije izvršio uvid u predmet. Da je izvršio uvid, što je njegovo pravo, mogao bi da sazna da postoje transkripti prisluškivanih razgovora. Ministar je imao, kao oštećeni, mogućnost da proveri rad tužilaštva i suda. Imao je pravo da nakon obustave postupka sam preuzme gonjenje. On to nije učinio i time je pokazao nezainteresovanost za krivično gonjenje novinara

    Vasića i za utvrđivanje istine - kaže Čolićeva.


Izvor: Blic