Ne kažem da nisam odgovoran što redovno nisam plaćao račun za struju, ali isto tako bilo mi je bitno da bolesnom detetu kupujem skupe lekove da bi koliko-toliko normalno živelo, priča za „Blic” Dragan Đurović, otac troje dece, od koji je jedno bolesno od cistične fibroze, a kome su zbog neizmirenih dugova pre dva dana isekli struju.

Za odlaganje plaćanja, umanjenje ili smanjenje mesečnih obaveza za dug od 165.000 dinara, Dragan je više puta molio Elektrodistribuciju Beograd. Zbog bolesti srednje ćerke Marije, koja od rođenja ima cističnu fibrozu - genetsku bolest pluća i pankreasa, puno novca odlazilo je na kupovinu lekova. Samim tim njihova finansijska situacija postajala je sve lošija.

U stanu od 34 kvadrata u beogradskom naselju Filmski grad živi petočlana porodica Đurović - Dragan i njegova supruga Sanja, kao i njihovo troje dece, Miloš, Marija i Mirko. Mesečni prihodi su im 61.000 dinara.

- Potpuno mi je jasno da naša socijalna i teška materijalna situacija nije jedina i najteža u Srbiji. Ali, svakodnevna borba sa retkom bolešću, cističnom fibrozom, i pokušaji da poboljšam kvalitet života ćerki Mariji sada je u potpunosti onemogućena. Smatram da se električna energija, pogotovu u našem slučaju, ne može i ne sme smatrati luksuzom, jer inhalacije i lekovi koji moraju da stoje u frižideru sada su najosnovnije životne potrebe moga deteta - priča Dragan, koji je inače i predsednik Udruženja obolelih od cistične fibroze.

S neredovnim plaćanjima računa za struju počeli su pre desetak godina, kada su i krenuli Marijini problemi. Od 2002. pa do 2007. godine nije dobijala lekove na teret zdravstvenog osiguranja, već su morali sami da kupuju. To su bili mnogi lekovi, vitamini, dohrana, kao i enzim kreon, koji je neophodan obolelima od cistične fibroze.

- Život bez struje sada dodatno pravi problem za Mariju, jer ona u svakodnevnoj terapiji ima dnevno do deset inhalacija. Takođe, koristi veoma skupe lekove, koji mesečno koštaju od 180 do 350 hiljada dinara i koji se isključivo čuvaju u frižideru. Počeli su da se kvare. Morali smo komšije da zamolimo da ih drže u frižideru da se ne bi pokvarili, a isto tako kod njih punimo i baterije za inhalator - priča Dragan.

Pored Marijine bolesti, nastavlja Dragan, zdravstvenih problema ima i najmlađi sin Mirko, koji sada ima 13 godina. Kao dete imao je astmu, a sada se leči od juvenilnog artritisa i epilepsije. On za sada ima svu potrebnu terapiju.

Početkom oktobra prošle godine podneo sam molbu za novčanu pomoć gradskom centru za socijalni rad u opštini Čukarica, zbog regulisanja duga za struju. Nisam dobio nijedan odgovor. U decembru 2012. godine poslao sam molbu Upravnom odboru EDB -a i Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, gde mi je rečeno da ne može da mi se umanji ukupan dug, kao ni mesečne obaveze - kaže Dragan.


Izvor: Blic

Treba nam Juriš na Bastilju 2.0

Luda zemlja sta ocekivati, Srbi su najveci prijatelji Srba.

Ama prikači se na crno i rešen problem.

Il krasti il odseliti se 

мени није јасно како се може направити дуг од 165.000 динара

ја да не платим струју до 20 већ би ми је 21 одсекли

а што се тиче породице са тешкоћама...61.000 су сасвим задовољавајућа примања кад живиш у селу

Dijete ima cisticnu fibrozu.

To je bolest koja se uvijek zavrsava smrtnim ishodom, obicno do navrsene 30 godine.
Osobe oboljele od cisticne fibroze pate od cestih upala sinusa, srednjeg uha, pankreasa, bronhija, pluca...
Cesto dolazi do iznenadnih gusenja, gdje je potrebna hitna medicinska intervencija.
Lijekovi su skupi, cesto ih i nema, jer se oni koji vode Fond za Zdravstveno osiguranje vole igrati sa zivotima, a u lijecenju se primjenjuje i gomila suplemenata koji se ne mogu dobiti na recept.

Tako da je tih 61 000 dovoljno za terapiju, a oni od tih 61 000 treba da obezbjede i terapiju i sve ostalo za njih 5.

O zivotu na selu nema ni govora, jer dijete mora biti blizu nekog klinickog centra.
Naravno ako ti je cilj da pozivi...

наравно да на селу не постоје особе са цистичном фиброзом
у ствари,на селу не постоје болесни

само још нешто: од мог места па до болнице у зрењанину има 15 минута колима...колико овом оцу треба до најближе здравствене установе? да не причам ако је шпиц

Sta reci, a ne zaplakati... 

све си рекао. Ја преговарам са родитељима да после факултета пређем да живим у село. и да гајим неке воћке, заједно са послом наравно, чисто да се занимам. Село је мајка за пеметне и вредне главе и имамо међу кућним пријатељима три такве породице. Чист доказ да вредан домаћин може да живи и више него лепо