Bilo je nezaboravno , svi koji nisu bili su mnooooogooooo propustili   
Bruce me je odusevio, covek taj posao radi sa 110%   
Neke pesme kojima sam se nadao nisu bile, ali jbg drugi put 
I naravno kao sto sam vec napisao na nekoj od predhodnih strana, sajam je najgori moguci prostor za koncerte, totalno ubije zvuk

evo i ja da prenesem svoje utiske, bilo je mnooooooooooooggggooooooo dobro. kada je edi izasao u tenku poceo sam da vristim... iskreno polomio sam se ziv tamo tj polomili su me. kao sto kaze covek iznad mene, prostor je bio los. ali ko zna mozda bude i neki stadion sledeci put.
ako bude mogucnosti odoh u Junu u Bugarsku ili Sloveniju. zaista sam odusevljen... bravo carevi 

sutra cu vise pricati o koncertu sada sam mnogo umoran

Iron Maiden: Let 666 do srca fanova



U prepunoj hali Beogradskog sajma, čuveni britanski bend Iron Maiden, jedan od najslavnijih i najcenjenijih u heavy metal žanru, četvrti put uveselio je Srbe, ali i brojne fanove iz zemalja regiona.

Koncert je, kao što su organizatori najavili, zaista počeo tačno na vreme. Ulaz je za hiljade fanova bio otvoren još tri sata pre koncerta, ali je gužva ispred Sajma bila tolika, da su neki ušli tek na prve taktove zvezda večeri. Doduše, najveći deo vremena "propao" je zbog rigorozne kontrole na ulazu - nema upaljača, fotoaparata, nakita sa nitnama ili lanaca, dakle skoro svega što bi prosečan metalac poneo na svirku svog omiljenog benda!



Kao predgrupa, nastupila je Loren Haris, kćerka basiste Stiva Harisa koji je 1975. oformio Iron Maiden. Loren (23) i njen bend su se svojski potrudili da podignu atmosferu u Hali, ali im je odmogla činjenica da nisu poznati domaćoj publici, jer nemaju nijedan snimljen album. Takodje, većina prisutnih je bila suviše nestrpljiva da čuje Iron Maiden, pa je Loren, nakon pola sata pokušaja da rock stajlingom i pomalo iritirajućim vriskanjem animira publiku, konačno odustala.

Već oko 20.30 h počelo je da ponestaje piva na šankovima, ali žedj nije omela verne fanove benda da čak i tehničare na bini pozdrave gromoglasnim aplauzom i skandiranjem. Uz prve taktove jedne od novih pesama, atmosfera u Hali je bukvalno proključala, a kada je pala crna zavesa iza koje su se nazirale siluete članova Iron Maiden, Sajam je prešao tačku ključanja i pretvorio se u kipuću eksploziju zvuka i svetlosti.

Na bini je iskočio Brus Dikinson, a iza njega su Haris, Dejv Marej, Edrijen Smit, Dženik Džers i Niko Mekbrejn počeli da prže. Impresivnu scenografiju drevnih ruševina još misterioznijom je učinilo prelivanje boja rasvete, a "Mejdeni" su nas počastili pesmama sa novog albuma "A Matter Of Life And Death" (2006). Najvatrenijim fanovima benda toliko su se dopale ruševine, da su odlučili da naprave jednu i na Sajmu - visoka ograda oko stepeništa koje vodi u VIP ekspresno je razvaljena, a masa je popunila svaki slobodni centimetar Hale.



"Hej, hej, Srbijo i Crna Goro" pozdravio je (pomalo dezinformisani) Dikinson, i podsetio oduševljene obožavatelje iz celog regiona na prošlu svirku iz 1986. godine, kojom su "Mejdeni" otvorili svoju turneju "Somewhere In Time".

Medju oko 18.000 ljudi koji su bili na koncertu, oni koji nisu bili u majicama sa logom benda mogli su se nabrojati na prste. Srećom, Iron Maiden su obezbedili štandove sa brendiranim majicama, kačketima i ostalim sitnicama, koje su planule možda brže i od karata za sam koncert.

"Dok smo se letom 666 bližili Beogradu, čovek iz kontrole leta rekao je da mi neće dozvoliti da sletim, ako ne obećam da ćemo svirati "Wrathchild". Hajdemo, Beograde" uzviknuo je Dikinson, koji je svojim avionom lično doveo fanove iz Britanije. Pored pilotiranja, pevač je poznat i kao najveći kolekcionar starih vozova u svojoj zemlji!

Dok je bend nizao hitove, ruševine je zamenio Edi, lobanja-maskota Iron Maiden, u različitim verzijama artworka sa njihovih albuma. Edi pirat, Edi na tenku, Edi sa britanskom zastavom, Edi koji izlazi iz groba i davi čudovište... Sve uz "Number Of The Beast", "Run To The Hills", "Fear Of The Dark", "Hallowed By The Name" i druge metal himne.

Najveći spektakl na bini, pored same svirke, predstavljao je tenk koji je "provalio" kroz scenografiju, dok je gitarista vrteo i bacao svoj instrument vešto kao pravi akrobata. Nakon skoro sat i po vremena neprekidnog rokanja, Iron Maiden su probali da odu sa bine, ali im masa nije to dozvolila.

"Prošlo je previše vremena od kada smo bili ovde, a moraćemo ovo da ponovimo uskoro. Ali na ogromnom, otvorenom prostoru, da pokažemo svima šta možemo" dreknuo je pevač, energično kao da nije "drao" glasne žice proteklih osamdesetak minuta.

Usledila je pesma "Two minutes to midnight", a zapaljena, oznojena i raspevana masa, koja je svaku numeru ispratila stentorskim pevanjem, nije dobila šansu da se dolično oprosti od Iron Maiden - bend je pomalo naglo napustio binu. Svetla su upaljena, izlazi otvoreni, i vreme je za razlaz uz pesmu Letećeg cirkusa Montija Pajtona "Always Look On The Bright Side Of Life".

Svirka od skoro dva sata na zaista svetskom nivou, Hala toliko puna da je jedva bilo dovoljno vazduha (i piva) za sve... Iskreno se nadamo da će Iron Maiden ispuniti obećanje i uskoro doći ponovo, da prže pod vedrim nebom. Što se tiče tiče svih koji su večeras bili u Hali 1, ne bismo se bunili da to bude već ovog leta.

Izvor: MTS-Mondo

Kako početi priču o koncertu Maidena. Da li treba reći kako je „teži zvuk“ uvek imao poklonika u Srbiji, počevši od „svetog trojstva“ britanskog metala koji su činili Judas Priest, Iron Maiden i Saxon. Treba li reći kako je došlo 18.000 ljudi u halu „Sajam“ koja ima užasnu akustiku. Među njima je bilo mnogo ljudi iz okolnih zemalja, što sam se uverio kad su pitali gde su „stubite“, odnosno „skali“ (što će reći stepenice). Da li je za početak dobro pomenuti „triviu“ da je Brus Dikinson lično dovezao fanove svojim avionom?
Publiku je „zagrevala“ Lorin Heris, ćerka Stiva Herisa, basiste i vođe benda. Dobra je to treba, mislim ovo-ono, ali nije za muziku. Vašarski hard rock, kod svake pesme je postojao utisak da je bar minut duža, odnosno da gnjavi. Ali nismo zato došli...
Bila je užasna gužva, a mi smo bili u nivou sa binom. Međutim, nekako su se oni visoki i glavati razišli kad je ekipa grunula na scenu. Ne treba ni reći kakvo su guranje i delirijum istog momenta nastali. Onda se „razvedrilo“ i video sam binu odlično, skoro ceo koncert.
Scenografiju su činile kulise na kojima su prikazani rovovi Prvog svetskog rata. Brus je to vešto koristio trčkarajući svuda okolo. U jednom momentu se popeo sve do reflektora, valjda da bi boje video i čuo publiku. Počeli su stvarima sa novog albuma, koje ranije nisam slušao, ali ću ih dosta slušati u danima koji nailaze.
Prava stvar je ipak usledila uz stare hitove. Brus reče kako mu je kontrolor leta poručio da ih neće pustiti nazad ako ne odsviraju Wrathchild. Meni se ipak najviše svideo Trooper u toku čijeg izvođenja je Brus trčao iznad „rovova“ mlatarajući Union Jack-om*. Za tu priliku je obukao lošiju kopiju crvenog mundira u kojem je pomalo ličio na Deda Mraza, ali nema veze...
Publika je najbolje reagovala na dobro poznate hitove kao što su Number of The Beast, Two Minutes To Midnight, Fear of The Dark, Run To The Hills... Šta se događalo među publikom izlišno je i govoriti. Od guranja, skakanja, uletanja, talasa... a bilo je i da se „zavari“, ko razume shvatiće. Najjači efekat je bio dok su izvodili Iron Maiden – na bini se pojavio tenk! Nešto kasnije je ogromni Edi u uniformi iz Prvog svetskog rata koračao između članova benda. Više od toga bi bilo jedino da se Brus Dikinson lično obesio na pesmu Hallowed Be Thy Name (to je ona sa haškom atmosferom), što me ne bi iznenadilo, s obzirom da je tokom duže solaže jednostavno nestao...
Onda su jednostavno otišli, bez bisa, što baš i nije bilo lepo posle svog zaklinjanja publici u Srbiji i okolini (pala su i obećanja svirke na stadionu). Svetla su se upalila i sa razglasa je pušteno Allways Look On The Bright Side Of Life, što svedoči o nečijem iščašenom smislu za humor. Ne bi me iznenadilo da su sami Maideni to smislili... Zvezde su može im se. Na žalost, tako su mnogi hitovi ostali neodsvirani. To bi se svakako dogodilo i da su malo duže svirali, ali recimo da sa albuma Powerslave nije svirano ništa, a u tu ratnu scenografiju bi se svakako uklopio Aces High.
Sve u svemu mogu reći da je ovo bio verovatno najbolji spektakl na kome sam bio (mada moje iskustvo nije spektakularno), i sigurno najbolji rođendan u poslednjih nekoliko godina...



White man came across the sea
Brought us pain and misery
Killed our tribes killed our creed
Took our game for his own need

We fought him hard we fought him well
Out on the plains we gave him hell
But many came to much for Cree
Oh will we ever be set free?

Riding through dust clouds and barren wastes
Galloping hard on the plains
Chasing the redskins back to their holes
Fighting them at their own game
Murder for freedom the stab in the back
Women and children and cowards attack

Run to the hills run for your lives
Run to the hills run for your lives

Soldier blue in the barren wastes
Hunting and killing their game
Raping the women and wasting the men
The only good Indians are tame
Selling them whiskey and taking their gold
Enslaving the young and destroying the old
Run to the hills run for your lives

dobar cert sve to stoji, ali tolika guzva i borba za goli zivot je ucinila da mi ni malo nije bilo zao sto je kraj. metallica u bg-u i dalje ostaje najbolji koncert sam odgledao

Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaa, bilo je odlicnoooooooooooooooooooooooo oooooooooo.

Jedva cekam da ponovo  dodju.

Ja sam se tako nakupila energije, da mislim da cu preskociti sve zgrade u Bg-u.

 "metallica u bg-u i dalje ostaje najbolji koncert sam odgledao "

bio sam na metallici i mogu ti reci da taj koncert nije ni prici ovom.

realno jeste, iskreno meni je maiden pet puta drazi bend od metallice, ali je metallica svirala preko 2,5 sata, savrsen zvuk, ogromna bina, set lista najjace stvari... valjda ce maiden doci opet ostaviti jaci utisak.

Металику нажалост нисам гледао, морао сам одсуствовати из родног ми града... Како рекох искуство ми је ограничено.
Што се тиче "пуњења батерија", да ли је доста рећи да данас ме не занимају они подфоруми по којима се иначе препуцавам

Mogao bi ti cesce na koncerte 

Stigao sam na sajam oko 17h... sat vremena kasnije usao.. stajao sam u prvih 15 redova.. a svi oni koji su bili tu, znaju kako je bilo.. mrtav sam bio vec do pocetka Lauren Harris.. ona.. hm.. pevanje necu da komentarisem, ali izgleda jebeno fenomenalno..

Kada je pocelo ono sto sam cekao dva meseca, bio sam toliko izmoren da nisam mogao ni da stojim kao coveka pa sam drugi deo koncerta proveo tako sto sam legao na sipku, a posle i na druge likove.. ipak mi je bilo odlicno.. set lista ocekivana.. Bruce se malo izblamirao sa onim "Serbia and Montenegro" ..mada.. toliko cesto menjamo ime, da to nije bas toliko cudno..

Sve u svemu, odlican koncert.. apsolutno ocekivano.. jedini problem su bili 45 stepeni.. pretoplo..nenormalno gazenje..ali.. recimo da je vredelo..