Ko kaže da neće postojati kontrolne skale, kao što danas postoje u testovima tipa MMPI (Minesota multifazni inventar ličnosti), u kojima postoje 3 skale kojima se detektuje simulacija/disimulacija, nerazumevanje materijala ili rigidnost u odgovaranju na testu?

a zashto bi neko davao rigidne ili simulirane odgovore na testu . zamisli da neko ko te dobro poznaje pochne da odgovara na nachin kako bi ti odgovarala (pod pretpostavkom da si ti normalna  )

Rigidne odgovore daju oni kojima je ceo kognitivni stil takav - rigidan.
Da li zbog niske (ili oštećene) inteligencije, ili zbog nekih drugih faktora ličnosti, zavisi od čoveka do čoveka.

Simulirane odgovore daje onaj u čijem je to interesu. Neko može da simulira (grubo, ''pravi se lud'') zarad invalidske penzije, naplate odštete, itd.

S druge strane, disimulaciju (prenaglašavanje simptoma) sprovode često oni kojima se utvrđuje uračunljivost prilikom izvršenja nekog krivičnog dela. Ili, to ljudi često rade kako bi se prikazali još bolesnijim nego što jesu, kako bi osigurali terapijsku pomoć, ili pak imaju neku sekundarnu dobit od toga (izigravanje bolesnika, recimo).

Analiza nečije motivacije u ispitivanju je jedan od stubova temeljaca kliničke procene, u svakom kontekstu, bilo da je psihijatrijski, forenzički, zdravstveni, itd.

zamisli da neko ko je emocionalno ostecen (ima nizak EQ) treba da prodje neki test da bi recimo dobio posao . pitanja su tipa : da li se cesto razbesnite , da li vam je neprijatno u drushtvu nepoznatih osoba , da li lako sklapate poznanstva .....  ) . obichno su ponudjena 4 odgovora ( jako negativan , slabo negativan ,slabo pozitivan , jako pozitivan ).

  psihopati je dovoljno da ne izigrava savrshenu osobu ,vec da prizna poneku manu tim "srednjim reshenjima"  i procio ce test . npr ,umesto da kaze nikad se ne razbesnim ,kaze ponekad se razbesnim i .t.d. 

Psihopata, ako ima nameru da laže, slagaće svaki test (pa i onaj koji meri IQ). Međutim, većina psihologa ipak nisu ovce  , pa to znaju. Za to postoje dva rešenja, a sasvim je moguće da će ih u budućnosti biti više (ne zaboravimo da je psihologija vrlo mlada nauka, samim tim i nerazvijena):

1. korišćenje projektivnih tehnika (istini za volju, inteligentniji klijenti znaju i njih da prenebegnu) i
2. različite psihometrijske (statističke) formule za korekcije odgovora. Najpoznatiji pokazatelji ovog tipa upravo i jeste mera socijalne poželjnosti, o kojoj ti pričaš.

Pri izboru za neki posao koji može makar svako obavljati, selekcija putem ovakvih upitnika se ne sprovodi.
Međutim, kada se sporovodi selekcija za neko važno radno mesto (nema toga u Srbiji, ovo je carstvo nepotizma, ako si priglupi manijak, a ćale ti je direktor, nasledićeš fotelju pa sve i da go dolaziš na posao, sa zelenom perikom  ) - dakle, tamo gde se selekcija uopšte sprovodi - nikada se ne upotrebljava jedan test.

To je uvek baterija testova - pa ako zezneš 5, na šestom će ti se, po svemu sudeći, omaći.
U svakom slučaju, nema sistema koji ne pravi greške, a ovakav bi bio samo korak dalje ka ispravnoj selekciji, nikako konačno rešenje.

Интелигенција је утеха за лузере!
Концепт И-Ку-а је створен за објективну процену дефицита интелигенције као психичке функције. И то е труба.Него књига,свеска,оловка,кафа па да се загреје столица! па ''у зноју лица свог'' попут свих штребера.  

Нисам знао да постоји и нека ''Е-Ку скала''! Нешто сам иначе полемисао са неким др-овима сци.,какава је то идеја,у смислу ''кад су доле ћути,кад си горе тлачи''. Тако ћемо добити само гомилу медиокритета, бездушних, пропалица који ће све трпети са осмехом на лицу ''да се не би разликовали од околине,која другачије понашње не прихвата'' са жељом да се једног дана,кад.тад, сврстају међу оне горе.

pa to nije tako lako .  moze covek da se napravi glupljim nego shto jkeste ,ali pametnijim ....  morao bi da nauchi sve vrste IQ testova  ....



ne znam da li si ikad uchila statistiku ,ali ona ne daje egzaktne odgovore ,nego odgovore tipa : nezaposlenost ce biti 5 +/- 1 posto sa verovatnocom 90% . tako da je vrlo teshko reci da poshto je ovaj tip dao 6 odgovora sa b ,a prosek je 5 - on vara  .




pa ti ako nekom dash da reshava 6 testova budi uverena da ce on svakako prolupati posle 5-og 

To, verovao ili ne, uopšte nije teško. Ja, recimo, student, bih mogla da na većini IQ-testova koji su u opticaju, imam neviđene, genijalne rezultate. Kako? Pa znam te testove, načine zadavanja, odgovaranja, ocenjivanja i pretvaranja tih poena u IQ. Ako ja tako lako mogu doći do tih testova, zašto ne bi mogao i neko ko je veoooma motivisan za tako nešto?

Uostalom, to je činjenje medveđe usluge samom sebi, pa sve i da si psihopata nad psihopatama.
Možeš ti lako izlažirati test, ali ako radni učinak govori drugačije o tvojoj inteligenciji, postaje jasno da tu nešto ne štima.

Učila sam statistiku, na faksu, 2 godine (koliko sam je naučila, to je već druga priča  ).
Ne ide to baš tako, tj. ne izračunava se sve putem te statističke greške, odnosno aritmetičke sredine.

Postoje razne metode - faktorska analiza, klaster, diskriminaciona, i mnogo drugih multivarijatnih tehnika kojima se proverava validnost i pouzdanost (takođe psihometrijski definisani) pre nego što se test uopšte pusti u opticaj.

Tek kada test ima zadovoljavajuču faktorsku zasićenost (ako je to kriterijum, recimo), smatra se validnim i pouzdanim, ali i to, kao i sve u statistici, ima svoje granice.
E, ali da bi bio siguran da je test odradio posao, daš ispitaniku drugi test, pa ako taj na neki način potvrdi ono sa prethodnog, onda si na pravom putu.

Zadaje se i više od 6 ponekad.  Nisu to samo testovi, nego razne problemske situacije, u kojima se posmatra ponašanje kandidata - ako još uvek pričamo o profesionalnoj selekciji.
Takva ispitiivanja traju danima, pa se nekad i razvuče, sve zavisi koje su potrebe ispitivanja.

Ne mogu se isfušariti odogovori na EQ testu iz prostog razloga što koristi indirektne tehnike. Npr, postoji subtest gde treba da spojiš boju sa osećanjem. Npr. šta bi trebi značilo da se osećaš svetlo zeleno? Ljubičasto? Hmmmm?

Nadalje, na ovom EQ testu ne postoji tačan odgovor. Postoji samo "najtačniji odgovor".

O korelaciji između EQ (TEIMSK) i IQ (Ravenove matrice) već sam napisala. Neznatna je. Ne znači da će neko ko ima visok IQ imati isto visok EQ i obratno.

Onaj ko je napisao da je IQ uteha za luzere... pa sad, zavisi u kom smislu koristiš reč luzer! Ako je neko pa, ne baš bistar, teško da će naći u cifri na papiru neku utehu. A ako je neko inteligentan a pritom "luzer" kao osoba, tu se već ne radi o inteligenciji nego o crtama ličnosti...

pa ne bi . dajem prost primer testa sa brojevima . 1 2 4 8 .... lako je nastaviti niz .  1 1 2 3 5 8 13  .. malo je teze jer su u opticaju 2 prethodna broja  . 1 0 0 1 1 1 2 3 4 6 9 13 19 .. josh teze ,ima preskakakanja - e sad zamisli takav test sa 3 broja i nekom komplikovanijom funkcijom - a vreme je ograniceno  




u principu , za svaki test se smatra da postoji odredjena raspodela ,centrirana oko normalnih ljudi .medjutim ,postoje odstupanja ,pa se teshko moze reci kad neko simulira pa pretera  


ako nekog maltretirash danima sa tim testovima , sigurno je da ce se njegovo ponashanje promeniti - inache nije normalan  

------------------------------------------------

osecam se zeleno sa roze tufnama