Ипак без Цеце на Максимиру? 28. јануар 2011. | 14:24 | Извор: Тањуг Загреб -- Хрватска полиција највероватније неће дозволити одржавање концерта певачице Светлане Ражнатовић на загребачком стадиону Максимир, пише "Јутарњи лист".
Светлана Ражнатовић (Тањуг, архива) Полиција, наиме, тај концерт сматра високо ризичним, додаје лист.
Лист такође пише и да је неприхватање наступа ујединило политичке опоненте у Хрватској - десничарску Хрватску странку права и левичарску Социјалдемократску партију.
"Јутарњи лист“ наводи да полиција неће издати потребну дозволу Ражнатовићевој за концерт који је, према најавама њеног менаџера, планиран за јун због ризичности наступа.
Та дозвола је страним држављанима неопходна за наступ у Хрватској, подсећа лист.
У градској управи, која је власник стадиона, кажу да се концерту неће супротставити ако МУП изда дозволу за одржавање.
"Прва помисао кад сам чула за то је да Хрватска тоне. Ако она може напунити Динамов стадион са 60.000 људи, онда стварно не знам куда све то иде, како са аспекта музике, тако и због чињенице ко је она и ко јој је био супруг", рекла је Миланка Опачић из СДП-а уз оцену да Хрватска тоне и у културном и у вредносном смислу.
"Ако ситуација буде ишла у смеру да ће се концерт одржати, организоваћемо се и исказати противљење. Хоће ли то бити протест или нешто друго, још ћемо се договорити", рекао је Даниел Срб, шеф ХСП-а.
Реаговала су и ветеранска удружења.
"Ни по коју цену нећемо допустити да одржи концерт у Загребу нити било где у Хрватској", најавила је Славица Хрушкар, шефица Независних драговољаца хрватских (НДХ).
"Јутарњи лист", међутим, пише да се песме српске певачице пуштају на преко 50 радио-станица у Хрватској, а да само у Загребу постоји 15 народњачких клубова.
Такође, у жупанији свако насеље има један до два клуба у којима се слушају српске песме народне музике и наступају фолк звезде. Иста је ситуација и с осталим хрватским градовима и местима, иако их је мање у Истри и Приморју, закључио је хрватски лист.
"Bogu hvala vek i po proživeh u zdravlju i radu,slutim da mi je vreme umirati,te ove reči govorim u pero prijatelju advokatu Miliću,jer u vas deco sve zajedno nemam ni malo poverenja.Žao mi je što ste moji a ne deca nekog mog neprijatelja.Ko je vas poznavao,ni pakao mu neće teško pasti. Što se tiče moje imovine,aaa to vas najviše zanima,mogu vam saopštiti sledeće:Sve što imam ostavljam samom sebi."
Како ти се звао отац? -Хусеин. Његов отац? -Кемал. Чији је Кемал? -Шефкин. Даље? -Шефик Ибров, Ибро Рушидов, Рушид Екрем, Муслија, Адем и Алија! Даље? -Нема даље! -Нема даље, последњи је Алија! Ко је родио Алију? -Одкуд знам, опет неки Хусеин, Кемал! -Није. -Него ко? -Њега су родили Цвјета и Спасоје Југовић. А ако кренеш назад сретаћеш само оваква имена: Вељко, Милош, Душан, Видак, Војак...
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“