Лични разлози натерали Петра Шијана из Београда да почне општу борбу против система. Предмет интересовања су му Закон о експропријацији, Закон о грађевинском земљишту, реституцији


Иако по занимању грађевински инжењер и без правног знања, Петар Шијан кренуо је пре двадесетак година у борбу против система. На његову иницијативу, Уставни суд до сада је поништио око 40 законских одредаба. Само у Закону о легализацији – 16. Колико је укупно иницијатива поднео, каже – не зна. Уредно послагане у фасцикле, носи их у радној торби, а она је, уверили смо се – потешка.

Из личног разлога, како каже, почео је општу борбу. Предмет интересовања су му Закон о експропријацији, Закон о грађевинском земљишту, реституцији… Посебно је поносан, наглашава, што је помагао и знанима и незнанима, онима који су му куцали на врата и звали телефоном.

Све је, како каже за „Политику”, почело сада већ давне 1986. или 1987. године, када је Детаљним урбанистичким планом, предвиђено да се његова породична кућа саграђена између београдских улица Војислава Илића и Грчића Миленка, сруши, а на њеном месту изгради зграда. На беспоштедну борбу за очување очевине, али и борбу за праведније прописе њега је, објашњава, натерао Закон о експропријацији.

– У њему се говорило о „праведној накнади” за експроприсано земљиште. Када сам почео да читам одредбе у вези са тим, запањио сам се. Убрзо сам се удружио са неколико правника од којих сам тражио да ми помогну. У Закону о експропријацији наводило се и да је разлог за експропријацију општи интерес, односно изградња пословних и стамбених објеката. Општи интерес у нашем закону у потпуности се разликовао од онога што се под њим подразумевало у неким европским земљама: изградња националног аутопута, железнице, проширење акумулационог језера или у случају неплаћања пореза. Увидевши куда води примена овог закона, кренуо сам да „студирам” право на Институту за упоредно право – прича Петар Шијан.

У жељи да се избори са неправдом која је била очигледна, он је са комшијама кренуо у борбу. Заједно су сакупили око 1.600 потписа, а онда замолили сада покојног архитекту Оливеру Ђурић, посланика, да их заступа у скупштини. Оправдала је указано поверење. Заступајући интересе грађана, које је предводио Шијан, тражила је да се накнада за одузету имовину рачуна по њеној тржишној вредности.

Шијанова борба се наставила. Ступио је у контакт са сада покојним Зораном Ђинђићем, који је у то време, 1992. године био посланик са Врачара. Заједно су кренули у одбрану не само земљишта у Београду него и на територији читаве Србије.

– Са Ђинђићем сам направио „полугу за притискање власти”. Ишао сам у Министарство финансија и тамо разговарао са многим људима. Свима сам причао исто: да накнада за експроприсано земљиште мора да буде тржишна. И успео сам. Онда сам почео да се борим против тога да се зграде и пословни објекти не сматрају општим интересом. Отишао сам код колеге Бранислава Ивковића, који је био министар грађевинарства и замолио га да у том смислу заступа интересе грађана Србије. Ивковић је отишао код тадашњег председника владе Мирка Марјановића, предочио му овај предлог и то је за неколико дана исправљено. Из Закона о експропријацији избачено је да се под општим интересом сматрају зграде и пословни простори. Рушење у Србији је престало, имовина је била заштићена. После силне борбе, 2001. године успели смо да се изборимо да се експроприсано земљиште плаћа по тржишној цени. Заслуга за то припада мени – говори овај грађевински инжењер.

Са свим министрима, осим с Драгославом Шумарцем, колегом са факултета, каже, лепо је сарађивао. Иако су се договорили да му помаже с обзиром на то да је као министар морао да брине и о темама које нису биле у његовом домену, а Шијан је већ имао поприлично правно знање. Сада, ни до једног министра не може да дође.

Од деведесетих година прошлог века када је почео са борбом, поднео је много иницијатива. О некима је одлучивано, а о неким тек треба да буде. Није најбитније поништити закон, него његове одредбе које су неуставне, каже он.

– Битно је направити боље законе. Уставни суд је крајња инстанца. Прво треба утицати на оне који пишу законе, потом на скупштину. Тек када не може ништа више да се уради на реду је Уставни суд – објашњава „обарач закона”.

Мирослава Дерикоњић

објављено: 12.12.2013.


http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Inzenjer-Sijan-oborio-40-zakona-pred-Ustavnim-sudom.sr.html

dobar si batice

свака част

кад чујем о оваквим људима увек се сетим зорке мученице из суседног места...и она је волела борбу против система и камповање у судовима...после 45 година је дочекала правду...и после недељу дана умрла...