"Ja ću da potpišem nezavisnost Kosova ako neće niko drugi. Lično mi je Majkl Polt rekao da postoji dobra ponuda Srbiji u zamenu za priznanje nezavisnosti"

BEOGRAD - Potpredsednik Demohrišćanske stranke Srbije Milan St. Protić tvrdi da je priznavanje nezavisnog Kosova, uz prihvatanje ponude koja nam se za uzvrat nudi od međunarodne zajednice i SAD, najbolje moguće rešenje za Srbiju.

- Nudim se da budem izdajnik! Ako svi kažu da neće da potpišu nezavisno Kosovo, ja ću da stavim potpis. Evo, ja sam odabrao da ne budem heroj i pričam kako nikad ne bih potpisao nezavisnost, jer je to najlakše reći i junačiti se. To može svako. Teško je reći istinu, a istina je da je nezavisno Kosovo neminovnost. To je pre dva dana jasno rekao i ambasador Majkl Polt.

Rekao je da je jedno od mogućih rešenja nezavisnost, ali i autonomija bez nezavisnosti?
- Ma, nije tačno. To mediji tako prenose, pod pritiskom ovih iz vlasti, ili možda ne razumeju dobro engleski. Rekao je da se nezavisnost Kosova uzima kao najozbiljnije rešenje. Lično mi je i nedvosmisleno rekao da postoji vrlo ozbiljna ponuda Srbiji. Ona je na stolu, i na nama je da odlučimo da li ćemo da idemo koracima dalje, ili ćemo da opet ispadnemo budale. Dakle, znam da postoji ponuda i znam da je dobra.

Šta vam je rekao, šta sadrži ta ponuda?
- E, to pitajte Koštunicu. Javnosti treba otvoreno da se kaže da je ponuda na stolu i šta sadrži, a ne da zabijaju glavu u pesak i da to kriju.

Pa rekoste da znate, da vam je Polt rekao i još kažete da je dobra?
- Ne znam detalje te ponude. Rekao mi je da postoji i da je sveobuhvatna. Ko sam ja da on meni kaže detalje? Niko i ništa! To zna predsednik vlade, ali neće da kaže. Radi se o američkoj spremnosti da napravi ozbiljnu i sveobuhvatnu ponudu Srbiji za prihvatanje nezavisnog Kosova.

Slažete se da će o konačnom statusu Kosova odlučiti velike sile i da se Srbija tu ne pita mnogo?
- Da. To je neminovnost. Miloševićevom politikom Kosovo je davno izgubljeno.

Pa zašto bi nam bilo šta bilo nuđeno za uzvrat?
- Pa zato što je elegantnije i uvijenije da se to uradi uz saglasnost Srbije i da se stvar reši u razumevanju, što bi ujedno bio i garant dobrih odnosa u budućnosti. Mnogo je bolje da se to reši mirnim putem. E sad, na nama je da li ćemo da prihvatimo ponudu da nam se otvore vrata ka budućnosti i da tome garant budu SAD. Sličnu ponudu smo imali i 2000. godine i mislio da se više neće pojaviti na stolu nakon što smo je tada odbili, a evo je ponovo, i na Koštunici je odgovornost da donese konačnu odluku o budućnosti Srbije.

- Jedva čekam da čujem Koštunicu kada se bude vratio iz Vašingtona, da li će ovom narodu narodu otvoreno i pošteno preneti sve detalje ponude, jer mene ne zanima šta je on njima rekao. Imamo ponudu koja dolazi od velikih sila na čelu sa SAD i na nama je da odlučimo da li ćemo da izgubimo Kosovo i pri tom ostanemo praznih šaka.

Predlažete trgovinu?
- Koješta. Nije reč ni o kakvoj trgovini, trguje se na pijaci. Reč je o izboru budućnosti, odnosno najpovoljnije mogućnosti. Ne možemo i jedno i drugo.

Nismo mi Turci

Kažete da su nam garancije SAD sigurne, a, na primer, Turska ima podršku SAD i čak vrši pritisak na neke evropske države da ona uđe EU, pa još ništa od toga?
- Ne možemo porediti Tursku i Srbiju. Turska je posebna priča. Turskoj niko nije obećao članstvo. Mi treba da stavimo potpis za nezavisno Kosovo i da za uzvrat tražimo brzo učlanjenje u EU po principu Slovačke, da tražimo oprost dugova, a i nova zaduživanja pod najpovoljnijim uslovima, nove investicije i uz to da zaštitu ljudskih prava i kulturnih spomenika na Kosovu. U diplomatiji postoje načini da se to garantuje. Političari su tu da donose teške odluke, a na narodu je da odluči da li žele svetlu budućnost ili izolaciju i siromaštvo, a bojim se da je Koštunica odlučio da nastavi Miloševićevu politiku.


Izvor: Kurir / (D. N.)

u to da li je ovaj izdajnik ili ne necu da ulazim, ali po meni, sve ima svoju cenu. ako nam otpisu sav dug, uclane nas odmah u eu, izgrade po srbiji sve sto su obecali(i jos po nesto), a to sve je u vrednosti preko 3 milijarde dolara+gomila novih radnih mesta. to bi trebalo momentalno da dovede do drasticnog povecanja standarda. onda se pitamo koliko kostaju zivoti srba koji tamo zive? e, kad bi jos izboksovali dobijanje par opstina gde su srbi u vecini, pa ja bih licno otisao da potpisem.
cinjenica je da su velike sanse da izgubimo kosovo, moramo se truditi da ga izgubimo na najbolji moguci nacin. maltene mozemo da biramo: gubimo kosovo i rat, gubimo kosovo i gomila para i ulazak u EU ili kosovo navodno ostaje srpsko a mi 20XX ulazimo u eu(a i to je pod znakom pitanja).
ne verujem da bi ameri mogli da lazu sto se ponud4e tice, jer ako potpisu tako nesto nema sanse da ne ispune to. stetilo bi im...

Nikada ne bih isao linijom manjeg otpora!
Veoma postujem Protica, ali mislim da je ovoga puta preterao sa svojom iskrenoscu i nagonom da kroji buducnost svoje zemlje.
Ovakva i slicne izjave nam ne trebaju jer se jasno vide podele u narodu i njegove slabosti....za razliku od jedinstvenih siptara.
Sa druge strane, sta god mislio o Kostunici, odusevilo me je ono sta je izjavio u Americi...parafraziram: rekao im je da zamisle da teroristima poklone deo svoje zemlje, odakle je potekao ceo narod...

Nema predaje kada mi dobijemo dozvolu za ubijanje, osveticemo se .

Ovo sto je Kostunica rekao u Americi to je svojevremeno rekao i Milosevic u Rambujeu i poznati su rezultati takvog nastupa. Ne samo da je sacuvao Kosovo vec i sve mostove u Novom Sadu, toranj na Avali, 3000 srpskih zivota ...

 
Mozda,ali ovi razgovori se razlikuju od ondasnjih. Milosevic je imao krajnje arogantan stav prema zapadu...sto mu se i osvetilo.

Nije ni kostunica mnogo bolji



 

nikome se ne isplati da nama da dozvolu za ubijanje. drugi narodi su je dobijali ne zato sto su zapadu veoma dragi ili sl. vec jer se to zapadu isplatilo. svak gleda svoj interes, a mi da smo pametni potrudili bi se da njihov interes bude u nasu korist.

Dajte ljudi sta vi je, hocete da vam kazem koliko je ljudi prodalo kuce u Peci, Klini, Djakovici, Prizrenu ili nekom drugom gradu gdje znam ljude.
Ja sam medju prvima prodao kucu u Peci, sto? Bilo mi je dovoljno da po posljednji put prodjem kroz svoj rodni grad u blindiranom vozilu i kroz mali prozorcic gledam grad koji vise nije onaj isti koji pamtim. Izgradile se vile i kule, benzinske pumpe, hoteli, megamarketi, ma cuda. U centru mini kopija kipa slobode, vijore se albanska i americka zastava! Moja ulica se vise ne zove "serdara Janka Vukotica" vec jebem li ga kako.
Pecka patrijarsija okovana bodljikavom zicom, nema vise nedjelja kad se Srbi tamo okupe i u dvoristu pronalaze svoj mir, Bistrica vise ne zubori od silnog otpada koji je bacen u njoj. Groblje izgleda kao Hirosima, ne moze da se prepozna ni ulaz a kamoli grobnica mojih predaka.
I pored svega toga kao slag na torti posjetim kumove koji zive u Gracanici kao u nekom logoru smrti, ne smiju granice svog sela da napuste. Njive ne obradjuju ako su malo dalje od kuce. Prolaze Siptari kroz selo, provociraju, mozda su bas ti Siptari ubili mog kuma, druga i jos mnogo ljudi koje znam.
I sta treba da se vratim dolje? Ne ja sam izabrao da moja noga vise tamo nece krociti, jer je previlika mrznja koja je usmjerena ka nama i jednostavno zivota dolje vise nema, mozda jednog dana ako bude samo nase. Do tada gledacu samo slike i prisjecati se starih uspomena.
Dobro dosta je bilo! 

Dovoljno je da prihvatimo cinjenicu da neka sila daje tu dozvolu, pa ko zna sta buducnost nosi i da li ce se nesto okrenuti u nasu korist.
Bili smo mi i u gorem polozaju pa smo se izvukli.
A Baticev pederski isprdak zvani Protic je samo obican smrad, ne treba trositi reci kad je on u pitanju.