ИНТЕРВЈУ: Д.Стојановић, Сами смо криви што смо на губит�

Није политика ако кукате и жалите се да су велике силе зле, него ако поступате тако да добијете њихову подршку за своје циљеве. Наши суседи у томе више-мање успевају, а ми и даље кукамо и љутимо се. Другим речима - ми не разумемо светску политику и не умемо да победимо у тој утакмици. Без подршке ЕУ, али и САД, ми остајемо на губитничкој страни историје. И то својом кривицом - каже у интервјуу за „Блиц“ Дубравка Стојановић, угледна историчарка.

Мрежно место: http://www.blic.rs/Vesti/Politika/293568/Sami-smo-krivi-sto-smo-na-gubitnickoj-strani----istorije

Добитница овогодишње награде за мир „за далекосежни мировни ангажман, започет ратне 1993. године” коју јој је у петак увече доделио Центар за мир и развој демократије, упозорава да се, кад је у питању кандидатура Србије, „ми и даље радије грчевито држимо листе погрешних приоритета и од тих грешака не одустајемо, што није знак богзна какве памети”.

- Без европског оквира ми упадамо у нама омиљени систем - чија власт тога и држава, чија држава тога и слобода, како се говорило почетком 20. века - каже наша позната историчарка.

Не недавној трибини о Србији и ЕУ, београдски средњошколци су се изјаснили против уласка Србије у ЕУ уз аргумент да „ЕУ Србији одузима Косово”. Шта је у основи таквог става?

- То јесте последица збуњених и збуњивих порука наших власти, али такав став има и своје историјске разлоге. Темељи модерне Европе у много чему су супротни доминантним вредностима код нас, а посебно интересима разних врста наших елита. Европа се заснива на идеји правне државе, јасној подели власти, поштовању институција, процедура и закона, слободи појединца, компетицији, слободном тржишту.

Код нас је систем постављен управо супротно - држава је партијска; одлуке се доносе у уском кругу који поништава поделу власти; сама власт руши сопствене институције и законе да би прогурала неки свој мали, тренутни интерес; монополи не дозвољавају компетицију; тржиште је блокирано монополима. Ту лежи суштина отпора Европи, јер она значи суштинску промену која многима није у интересу.

Да ли проблем Косова, али и односа са свим суседима, можемо да решимо без ЕУ?

- Хајде да се прво мало нечега сетимо: политика Слободана Милошевића одвела нас је у рат са најмоћнијим државама, који смо, логично, изгубили 1999. године. Силе победнице успоставиле су, као и увек у историји, један поредак који само оне могу да промене.

Да ли би недобијање статуса кандидата за ЕУ за вас било разочарање или, што кажу политичари, није смак света?

- За мене то јесте смак света зато што би то показало да ми нисмо спремни на промене. Што је још горе, то не би било први пут да ми напредак жртвујемо некој фантазији. Више пута смо у историји тако изабрали. Притом, тај избор није ирационалан и луд - за многе је то чиста корист. Сви се сећају преломног тренутка кад смо одбацили реформе Анте Марковића и бацили се на ратовање. Или кад је из сличних разлога убијен Зоран Ђинђић!

Доношење закона често протиче у атмосфери уцена, лажи и превара. Нарочито кад су усвајани закони о финансирању странака, бланко оставкама, реституцији, имовини Војводине и рехабилитацији. Како то коментаришете?

- То је најбољи доказ колико је нама Европа неопходна. Она би дала оквир који би нам омогућио да се полако, врло полако, доведемо у ред.

Наша власт потрошила је највише енергије да превари и изигра Европу, да нешто ушићари, да макар малкице подиђе самој себи. То је за мене био пораз и доказ свега онога о чему смо већ причали.

На иницијативу о „белим листићима”, односно о бојкоту постојећих политичких опција на изборима, стигла су упозорења да би то било само расипање гласова? Да ли подржавате ту иницијативу?

- Не подржавам. Избори су једино оруђе које имамо у уређеном политичком свету и сматрам недемократским захтеве да се то средство испусти. Ако нема избора, онда се сукоб који постоји у друштву прелива на улицу. Наша историја препуна је таквих преврата и они су нас и довели довде где смо. Најскупље је стално почињати из почетка.

Код нас и власт и опозиција стално покушавају да раде нешто мимо правила и институција. И стално користе радикална средства. Време је да одрастемо и да престанемо стално да рушимо оно што је тек почело да се гради.