Ako ljudi u EU rade k'o sivonje zasto je Italija ako se ne varam na 3 mjestu po pitanju dozivljene starosti? Ako smo tako bezbrizni i imamo divota zivot na balkanu te malo radimo a mnogo imamo,zasto umiremo po prosijeku 14 godina prije italijana?

Oni koji imaju priliku svakako ce otici,oni koji nemaju grcevito ce traziti mane inostranstva

Отворено подстицање младих људи фразама попут "Бежи и не окрећи се сине" не може да донесе никакву корист Србији и српском народу, напротив. Већ имамо озбиљан проблем са наталитетом... и ај сад да и због пишљивих административних проблема наговарамо људе да напусте Србију. Како ти мислиш да ова земља напредује ако се њена деца охрабрују да оду и да се никад више не враћају?

Али шта ја теби то причам кад су за тебе патриотска осећања пролив.



Промена Устава је потребна, али не и толико неопходна да Србија мора да га модификује или ће нестати са лица Земље. Сем тога, није једноставно променити Устав, за такав подухват ти треба подршка двотрећинске већине у Скупштини, а потом и половине народа на референдуму. Но не сумњам да ће се и то догодити.

Ти би да мењаш комплетан јавни сектор? Дедер молим те, објасни ми, а шта ти подразумеваш под том "комплетном променом"?

Sustina, na ekranu i Maroko izgleda kao obecana zemlja

Kako ja mislim da ova zemlja napreduje? A šta je ova zemlja za mene uradila, kao za njenog primernog građanina?
Sa 22 godine imala sam završen fakultet, našla sam posao, pukom srećom i slučajnošću, sa 25. A bila sam spremna da radim dan nakon diplomiranja.
Šta je ova zemlja uradila za mene kad u čekaonici u Domu zdravlja provedem sat i po vremena da me primi doktor koji me posle toga odjebe jer nemam nikakve ''ozbiljne probleme''?
I treba da ostanem i da rađam decu u ovoj zemlji (taj problem sa natalitetom o kome pričaš)?
Da se porađam u Betaniji (novosadsko porodilište) gde neće da te pogledaju bez 500 evra doktoru u džep i sestrama malo, čisto da te čuju ako zapomažeš ili krvava i u bolovima ležiš?
Pa kad kažem šefu da sam trudna, da molim bogove da mi ne da otkaz?
I kad rodim dete da svaki dan razmišljam hoću li imati za pelene i za hranu tom detetu, jer cene skaču kao lude, moja plata ostaje ista (ne znam jesam li pomenula da trenutno radim dva posla, a samo jedna od te dve plate prati skakanje eura?). Ne daj bože da postanem privatni preduzetnik; u tom slučaja bih ili dete od dva meseca ostavljala kako bih radila jer neće niko umesto mene ili da gasim firmu (to su realni problemi realnih žena iz moje sredine).

Da onda to dete šaljem u školu i molim boga im ne dune da štrajkuju jer im je teško pa da mi dete u šestom osnovne ne zna tablicu množenja jer njima je štrajk bitniji od te dece i onoga što će poneti sa sobom?
Da plaćam lekare za to isto dete kad se razboli jer je dečja bolnica u Novom Sadu takođe kao ispala iz horor filma?

Da ne nabrajam. To su sve posledice tog istog državnog aparata, gde niko ne mari ni za šta osim da se nakrade i što duže ostane na vlasti da bi mogao neometano da nastavi da krade.

Kompletan javni sektor sastavljen je od gomile korumpiranih neradnika (čast onom jednocifrenom broju izuzetaka). Kako će se korupcija iskoreniti u sistemu koji je u istu toliko ogrizao, ja ne znam. Možda Ivica Dačić zna, a neće da nam kaže?

Kako da JA razmišljam o napretku ove zemlje kad zemlja ne samo da mi ne pomaže, već me sabotira. Šta je u mojoj moći da promenim?

Da se razumemo, imam ja patriotska osećanja, ali okrenuta ka zemlji, ne ka državi. To su moja intimna osećanja, nemam potrebe da ih drugima natrljavam na nos i smatram ih manje vrednim ako ne osećaji isto što i ja. Od države mi se plače i povraća. Sutra bih otišla napolje da nisam sentimentalni debil koji se bezrazložno nada da će nekad biti bolje, da nisam vezana za svoje ljude ovde i da ne mislim da ću da se raspadnem od muke tamo negde napolju, jer sve kapiram da je ipak bolje da se raspadam ovde. Još uvek to mislim i nemam nikakvih iluzija o tome kako je onima koju odu napolje. Naravno da nije med i mleko. Ali ako već radim kao konj (podvlačim, dva posla), onda da znam za šta radim, ne da gatam u karte i molim se bogu u koga ne verujem da ova država ne odluči da nam je i ovako predobro pa postane još gore (što je sasvim moguć scenario).

Bravo to je ta ogorcenost zbog koje mnogi odlaze.Jadno je kada covjek vidi sve a tako nemocan uraditi bilo sta.Izlaz zbog sebe pronalazi u novom pocetku daleko od gluposti,jer mentalno poremeceni umovi trenutno diriguju

бежи синко из овог пакла што пре
у немачкој ћеш успети само тако...шта год помислиш то ћеш и остварити

Дакле, под комплетном променом подразумеваш отпуштање свих радника из јавног сектора?



Држава није дужна да ти обезбеди посао. Не живимо више у комунизму.


Промени доктора и поднеси жалбу на дотичног. Иначе, то се дешава само у Србији.



Да ли си надлежнима пријавила тај случај корупције? Иначе, то се дешава само у Србији.




Прочитај Закон о Раду.



Да ли радиш у приватном или јавном сектору?



Јел ти мене зајебаваш?


Да ли гласаш на изборима?


Она апсолутно није дужна ништа да ти учини, јер видиш... ти си ова земља. Ти. Ја. Наше породице. Наши пријатељи. Сви који живе у оквиру њених граница. Она није некакав посебни ентитет којем се покоравамо и чијих одлука зависи судбина сваког појединца.

Ова земља је наше заједништво, а држава је само његов технички део установљен ради лакше организације, који смо опет ми установили и чије смо управнике поново ми поставили. И ако ствар функционишу добро или лоше, то је зато што смо ми радили исправно или зато што смо грешили.

А ти ако себе стављаш испред овог заједништва, онда ми немамо о чему да причамо. Ја сам патриота, а ти си... бф би рекао јудео-либерал.

Između ostalog, da. Otpustiti viškove i imaginarna radna mesta koja primaju platu po babu i po stričevima, a čak se i ne pojavljuju. Ostalima smanjiti plate i plaćati ih po učinku.

Naravno da nije dužna, ali je dužna da mi da mogućnost da nađem posao, legalnim putem, bez veza i muljanja. 2 godine sam tražila posao i svuda su tražili kovertu sa nekoliko hiljada evra samo da me uzmu u razmatranje.

Da se žalim, što zahteva milion papira i još milion godina vremena (što verovatno nikud ne bi ni dovelo, a radim osam sati dnevno i nemam baš vremena da se ganjam po za to dežurnim službama), pa izbor novog odabranog lekara, pa zakazivanje koje najranije može da padne za mesec dana, pa još mesec da stignu rezultati. Za to vreme da imam neku bolest mogu da umrem, a kod privatnika sve odradim za dan. Ne znam jesam li spomenula da imam uredno plaćene doprinose? Da, a prava koja time imam su mizerna, pola analiza u Domovima zdravlja ne rade... Uostalom, je l' stvarno treba ja sad da ti pišem kakvo je stanje u zdravstvu, kakav je kvalitet usluga i koliko se generalno čeka na najbanalnije nalaze?

Ne, to se nije desilo meni, već ženama iz mog okruženja. Kažu, kad treba da se porodiš, to ti je najvažniji trenutak u životu. I mnogo njih misli samo na to da sve dobro prođe, da ne ubiju tebe i/ili dete jer ih zabole kurac za tebe, pa plate tih 500 evra za jedno ''dobar dan, kako ste?'' i čiste peškire. Ne znam, ja im verujem.

I naravno da se ništa od toga ne dešava samo u Srbiji, ali pitanje je MERE u kojoj se gde to dešava.

Da pročitam Zakon o radu?  Je l' me zajebavaš? Jesi li nekad radio kod privatnika i spomenuo mu Zakon o radu? Verovatno ne.

Očigledno privatnom, ne verujem da bih se ovako bunila da radim u državnom, da laduckam jaja za lepu i redovnu platu.

Sve o čemu sam pisala je prvo što mi je palo na pamet. Ne, ne zajebavam te. Da li ti misliš da je sa našim obrazovnim sistemom sve u redu? Ja ne mislim.

Glasam. Ali nisam glasala da Toma bude predsednik, niti da Gljivica bude premijer, zamisli.

Naravno da nije, ali tu državu vode neki ljudi. Neki ljudi, kako se ispostavilo, ispostavlja se i verovatno će se ispostaviti, kojima je stalo samo do sopstvenog interesa i ničeg drugog.

Ovaj deo o našoj sopstvenoj odgovornosti mi se dopada i slažem se sa njim. Ali, zašto onda nešto ne uradimo? Ti i ja i svi ostali? Možda zato što je narod u letargiji, daj im Pink i neće da kukaju, neće ni da pitaju ko je na vlasti i šta radi taj neko ko bi trebao da predstavlja naš zajednički interes. Narod, drugim rečima, boli patka, jer previše je depresivan a da toga nije ni svestan. Evo ja želim nešto da uradim, ali šta? Da organizujem revoluciju? Proteste? Da vodim Cigančiće u Mek? Da bušim gume Aleksandru Vučiću? Šta JA, bez podrške drugih, mogu da uradim da nešto promenim?

Ja jesam deo ovog zajedništva, ali ne svojom voljom, jer veliki deo ljudi koji čini to zajedništvo su ili oni kojima je upala kašika u med pa ih kum zaposlio u Elektroprivredi ili im je u životu prioritetno finale Zvezda Granda. Problem i jeste u tim ljudima koji čine zajedništvo, državni aparat je samo posledica. Ako me svestnost o tome čini fašistom, judeo-liberalom, neprijateljem srpskog naroda, izdajnikom, pičkom i nacistom, onda jesam, sve sam to.

Ono što ja želim od ove države je da mi obezbedi da mogu da imam normalne uslove za život i rad, a ja ću njoj zauzvrat da plaćam porez, lepo se ponašam i poštujem prava drugih. Avaj, ova situacija u kojoj sam (smo) je deal braker, pošto ja uporno ispunjavam svoj deo, a onaj deo gde uživam u svojim zakonito stečenim pravima izostaje, jer je trulo sa svih strana a ja kao pojedinac mogu samo da sednem i plačem, odnosno počnem i sama da gledam Grand i ubeđujem se da mi je do jaja jer je moj favorit prošao dalje i pride radim prekovremeno da mogu sebi da priuštim elementarnu zdravstvenu negu kod privatnika, primera radi.

шта ли бре само чекате ... 

Искрено ... мало ствари на овом свету ме нервира, прилична сам ладовина ... али алергичан сам на људску глупост, пакост и лицемерје. Свето тројство особина због којих на прву елиминишем људе као пожељне за било какав контакт.

Да л' четврта ил пета ствар по реду која ми иде неописиво иде на курац јесу ове ''одавде треба само бежати, ко последњи изађе нек угаси светло, збого Србијо'' приче ... и ликови којима су убили Зорана

Доста бре приче ... изволите отићи ил не смарајте више. Аупичматер ... не морате нам ни разгледницу послати ... само паљба