У овој земљи има свакаквих будала... као и свуда уосталом. Али по броју аутошовиниста смо непрејебиви. Толики број људи који просто кидишу на апсолутно све што обележава и идентификује њихову националност, да им дан просто не буде испуњен ако нису пљунули на своју државу и своје сународнике је ненормалан. Ја не знам да ли у некој модерној демократској држави има више људи који отворено иступају против своје државе... и да се то још притом толерише. И да ствар буде још забавнија, не само да се толерише, већ постаје популарно. У данашњој Србији је тотално кул бити аутошовиниста, јер на тај начин ваљда демонстрираш своју толеранцију, своје модерно европско схватање и разумевање, своје широке видике на цивилизацијском хоризонту или каквом се већ накарадном логиком исти воде...

Како бих то све послао у Руанду на годину, две... педесет... па кад се врате да виш како би љубили заставу говорећи "Србијо мајко и оче"  

Mislim da treba razlikovati zemlju od države (državnog aparata). Ja na primer zemlju Srbiju obožavam, dok državu prezirem. Da li me to čini autošovinistom?

Држави и државном апарату не фали ништа. Тј. држави фали промена устава и укидање покрајине на северу Србије као и још неки закони, док државном апарату фали ослобађање вишка броја запослених и укидање којекаквих агенција и могуће још неке ситнице у циљу даљег унапређења... ништа што не може очас посла да се одради, али то је друга тема...

Основни проблем је у управљању овом државом. Не знам ко осим оних који су се од власти овајдили може да  буде потпуно задовољан начином којим се ова држава до сада управљала... али то није нити сме да буде разлог да се отворено подстиче одлазак младих људи из Србије.

Državi ne fali ništa, osim promene Ustava i promene kompletnog aparata. Ali inače je super. 

Ne vidim ništa loše u podsticanju/savetovanju nekog da ode. U svakom mogućem ishodu on će biti taj koji će doneti odluku, ni ja, ni ti, ni Kurta ni Murta. Znam kako je meni bilo ''lako'' da se snađem nakon završetka faksa, znam kako mi je sad superfantastično kad odem kod državnog lekara, koliko je potrebno da se sredi neka dokumentacija, koliko možeš računati na zaštitu i pomoć policije i tako dalje, da ne nabrajam. A svi ti problemi su posledica upravo tog usranog državnog aparata. Zato ako neko misli da će napolju da mu bude bolje, neka ode. Što da ne? Nije na taj način izdao Srbiju, samo se odlučio na neku drugu opciju koja je u manjoj ili većoj meri dostupna svima, ali je iz ovih ili onih razloga (ne) razmatraju.

Izvinjavam se što upadam u kvalitetnu diskusiju vas dvoje 

Mislim da na ovoj temi imam šta da kažem kao što je bilo slučajeva na mnogim temama gde se pominje inostranstvo.
Elem, mladi bi trebalo da idu na doškolovavanje ili bar na učenje jezika, razmenu ili bilo šta što bi im omogućilo da upoznaju i druge države i način njihovog funkcionisanja. Ali da se zadrže samo na tome i svoje iskustvo prenesu tamo gde su rodjeni.
Takodje sam mišljenja da pojedinac ne može da bude apsolutno svestan gde živi i (ne) vrednuje život u svojoj zemlji a ne vidi druge. To je samo jedno iskustvo više koje može mnogo da pomogne.

Ujedno tvrdim, da ako se napusti svoja zemlja i udje u nekakvu standardu kolotečinu života na nekom drugom mestu, sem ako se nema jako izražena nostalgija, veze sa maticom se prekidaju jer ne postoji interesovanje.
I verujte, ljudi koji na bilo kakav način održavaju kontakte sa svojom maticom na intezivniji način (pa evo i kroz ovaj forum), tamo su otišli pod nekom vrstom prisile. I sigurno nisu zadovoljni i sigurno nisu pronašli sebe. Potpisujem. Čak i da mogu sebi da priušte koji eur više. Hrane se ništa bolje nego ljudi u Srbiji, ne oblače se bolje, plaćaju račune isto kao što bi i ovde, u kreditima su itd.  Ne koriste i nisu se uklopili u sredinu u kojoj žive. E takvi će najviše pljuvati, uslovno rečeno, svoju maticu i biće najžešći zagovornici odlaska iz nje. To je onaj sindrom "neka se i drugi kuvaju u istom loncu kao i ja".

I na kraju, za one koji žele da odu a da im neko drugi servira na tacni opcije života u pojedinim državama, savet da, ili skupe muda i upuste se u tu avanturu ili prestanu da racionalizuju u svojoj glavi misao o odlasku a da se pri tom ne pokrenu sa mrtve tačke. Prazna priča, "ja bih da idem ali hoću garancije i hoću da znam šta me čeka". Nema toga. Sve je individualno od slučaja do slučaja.
Naravno, od različitosti karaktera zavisi kako ćete se prilagoditi odredjenom mentalitetu zemlje u koju želite da odete.

Mnogo toga može da se piše na ovu temu.
Hvala na pažnji. 

Jasno, vrati se posle par godina i svi gore od zelje da ga uposle ako nije niciji kum, necak, sin i slicno a firme samo njega cekaju da im soli pamet kako treba da se radi a oni vec ionako "uspesni" 


To je istina, razmazeni se u to ne upustaju, treba malo biti avanturista pa uskociti u hladnu vodu. Ali ako nije totalno nesposoban, uspece ako se potrudi


I u inostranstvu tako mu sef gej koji to ne krije pa doticni krene da prenosi to iskustvo u Srbiji 


Nostalgija je prevazidjena. Imas par nekih prijatelja dok si mlad, kasnije popusti i to jer nemas vremena, zena, deca, posao... A sto imas u Srbiji imas i na zapadu, shoping centre i ostale dzidza bidze posto svet postaje sve slicniji i sve sto imas na zapadu imas i u Srbiji pa ti ne nedostaju stvari kojih ima na zapadu i obrnuto, samo u Srbiji je manje para.
Inace, preporucujem ko ima dobar posao, dobre veze (ide jedno uz drugo) i kome ne fali nista da ne trazi preko leba pogace, kome skripi, nek pokusa srecu

Slazem se...tolko mnogo onih koji nikad nisu izasli iz Srbije, ali na TV-u si videli kako je u inostranstvu lepo, fino i drazesno, pa su ubedjeni da je ovde sranje a tamo raj na zemlji ili onih koji su obisli Evropu kao turisti, pa misle da su informisani u boziju mater.....kao kad bi neko turistcki doso u BG, obiso najlepsa mesta i doso do zakljucka da u Srbiji tece med i mleko!
Sve sami strucnjaci 

Sustina je vrlo jednostavna, ako si vredan, uporan i sposoban imaces lep i uspesan zivot bez obzria da li zivis u Srbiji ili u EU-USA.
Tamo ces imati vise para i bolja letovanja, ali ces raditi kao sivonja, ovde ces imati manje para i letovaces u Bugarskoj, ali ces imati dobru zajebanciju i zivot sa ljudima koje volis.
Problem je u tome sto je za svoje neuspehe najlakse okriviti nekog drugog, a ne sebe. Uvek je lakse reci, maaaa ovo je govnjiva zemlja, nisam ja kriv sto sam nesposoban, lenj i tripujem da sam gospodin koji moze samo da radi u odelu i kancelariji sa sekretaricom!

To sve stoji, ali šta je sa onima koji ovde rade kao konjine pa opet ni za tu Bugarsku ne skrpe?

Onaj ko radi ko konjina ovde nema ni za neki vikend odmor,a ne za Bugarsku.

Sve u svemu... svi bi da odu i niko nece da ode...