Dodir ruke, osmeh, topao pogled – razlika između čoveka i robota. Zdravstvena delatnost ali i neke druge će iz tog razloga još dugo ostati "ljudske" .



U vreme kada većini zanimanja preti ‘robotizacija’, MojPosao donosi listu poslova koje nam roboti ne mogu ‘oteti’, barem ne još.

Advokati, finansijski stručnjaci, kreativci

Stručnjaci čiji se posao zasniva na kreativnom razmišljanju i na ličnoj proceni, nisu u opasnosti.

Advokati osim na dokazima, donose odluke i na osnovu ‘šestog čula’. Ista situacija je u svetu finansija, odluka na rizik često je stvar lične procene. Zato poslovi koji se ne odvijaju kao ‘po traci’ već zahtevaju fleksibilnost imaju osiguranu budućnost.

Mediji

Stvaranje sadržaja koji će zainteresovati druge pripadnike ljudske vrste zahtevan je posao zaposlenih u medijima. Prepoznavanje interesa, želja i potreba ostaće i dalje ‘slatka briga’ svih novinara, urednika, web i grafičkih dizajnera.

Nega ljudi

Ljudska toplina značajna je za utehu ili što brže ozdravljenje ljudi, dok je prisutnost robota za mnoge uznemirujuća. Zdravstvena delatnost će iz tog razloga još dugo ostati u našim rukama.

Učitelji

Budući da je posao u obrazovanju više poziv nego rad iz materijalističkih poriva, ne postoji realna opasnost od robotizacije ovog sektora. Za razliku od osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja, akademsko obrazovanje je već sada pod uticajem tehnologije i tu je moguća dalji proboj veštačke inteligencije.

Korisnička podrška

Zadovoljan korisnik je lojalan korisnik zato mnoge američke kompanije ulažu u korisnički podršku. Jezičke barijere, strpljenje i razumevanje odlike su koje jedan robot ne može tako lako da usvoji.

Izvor: Moj Posao

Posao zigola je bezbedan!

ne bih rekao 

Intelektualni radnici ma koje vrste.

Kакви црни роботи, за пола века кад нестане нафте повратак у 19. век

licni robot-maser .. mmmmmmmmm

tehnologijo, pozuri! 

 

koristicemo:



tako da:

Znači da se prebacujem u advokate.

     Sva psotojeca zanimanja se mogu automatiovati, osim one u kojoj se koristi stvaralacki potencijal coveka, umetnost, pa cak i ove stvari u vecoj ili manjoj meri. Veliki broj danasnjih zanimanja se vrlo lako moze automatizovati, medjtim to se ne radi jer u tome nema profita, odnosno ljudi bi u sadasnjem devijantnom sistemu ostajali bez "poslova", sistem bi se urusio. Vrlo lako se moze videti da monetarna ekonomija cini sve da ocuva postojece stanje, da spreci razvoj drustva i ljudskog potencijala. Sto je najgore, oni koji su najpogodjeniji, ne cine nista da bilo sta promene...naprotiv!

     Ali, tako je bilo oduvek. Klasican rob nije znao ni za sta drugo osim za svog robovlasnika, posla koji treba da odradi i ubedjenja da zivi na ravnoj ploci. A onda se desi promena, potrebna ali ne i dovoljna.

     Masine, tehnologija ce osloboditi coveka, pitanje koje se namece je: koja je cena toga?

     Slusamo stalno, izlizanu frazu: "Zakon (misli se na pisani zakon) je jasan". Pa ako je jasan cemu onda advokati? Znaci, kriminal postoji jer sistem omogucava pojavu kriminala! Nije kriminal uzrok, vec posledica. Najveci deo kriminalnog ponasanja, zlocina bi mogao da nestane, ali jedini uslov za to je "Daj ljudima ono sto im treba!" To se nece desiti bez automatizacije. Najgore je to sto su ove stvari trebale da se dese jos posle Drugog svetskog rata, kao sto znamo nisu.

     Postojanje advokata, politicara, menadzera, trgovaca, policije, vojske, bankara ...je samo dokaz da nismo civilizovani.

     Zasto je sistem osmisljen tako da mrzimo ponedeljak i volimo petak? Da li je to normalno stanje stvari ili samo nasi glupi i primitivni rezoni?

     

Ne znam za ostale, ali ja obozavam ponedeljak...   


Automatizacija svega što se može automatizovati zvuči moguće na papiru, ali je neizvodljivo u praksi. I ne zato što bi ljudi ostajali bez posla, već zato što je masovna proizvodnja tih mašina ogromna materijalna noćna mora. Nesumnjivo je da su bolje od radnika, sve dok se ne pokvare, gde ih je onda potrebno popraviti ili zameniti, što je u oba slučaja skupo za onoga koji bi trebao da ima koristi od njih. 
Radnike je lakše i jeftinije zameniti... 
Doduše, u rizičnim i teškim zanimanjima (rudarenje, seča drva, čišćenje otrovnih hemikalija...) čak je i poželjno da se čovek jednog dana zameni mašinama i tako smanji rizik nesreće na radu.

Tehnologija neće osloboditi čoveka... olakšaće mu rad u pojedinim delatnostima, ali ga neće osloboditi.

Što se tiče kriminala... ne bi nestao, a razlog si naveo: "Daj ljudima ono sto im treba!"
Šta kome treba je veoma široko pitanje...

Meni npr. treba kuća van Beograda sa povećom baštom i bazenom sa fino odrađenim enterijeroom i eksterijerom, besna kola, roboti koji će da me služie (jer su, jelte, sva zanimanja automatizovana  ), sopstveni fudbalski teren itd... Pošto (naravno) ne mogu doći do toga, jer država neće da mi ispunjava želje, ja ću da krenem putem kriminala (jer sam nesposoban/nezainteresovan da pošteno radim, recimo), da bih ispunio svoje bolesne ambicije. 

I tu može najefikasnije policija (tj. država, tj. sistem) da me zaustavi i kazni... što joj je i posao. 



Bez njih bi nastala anarhija. I onda bi brže-bolje hteo svi da se vrate.