Vrhovni savet o zahtevu Lekaja

BEOGRAD - Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, u predmetu koje tužilaštvo vodi protiv optuženog Antona Lekaja, prepustiće odluku o svom izuzeću Visokom savetu pravosuđa, iako je sam ovlašćen da odluči o tome, saopštilo je juče Tužilaštvo za ratne zločine.

Suđenje Antonu Lekaju za učešće u ubistvu četvorice i zlostavljanju 13 nealbanaca, mahom Roma kod Đakovice 1999. godine, odloženo je u sredu jer su optuženi i njegova odbrana zatražili da se zbog nenadležnosti izuzme Veće za ratne zločine, tužilac Vladimir Vukčević i predsednik Okružnog suda u Beogradu Siniša Važić.

U saopštenju je navedeno da je zahtev za izuzeće Vukčevića "protivan Zakoniku o krivičnom postupku", pa bi primenom odredbi tog zakonika, Vukčević mogao sam da odluči o takvom zahtevu.

"Smatrajući da je zahtev neosnovan, tužilac Vukčević odlučio se na taj potez kako bi još jednom javnosti ukazao na svoju nezavisnost, profesionalizam i nepristrasnost u postupanju, poštujući prava optuženog na pravično i fer suđenje, kao najviše pravne i civilizacijske standarde", navedeno je u saopštenju Tužilaštva za ratne zločine.



Izvor: Glas Javnosti

Slučaj Ovčara

Vojska ostavila ratne zarobljenike na cedilu

BEOGRAD - Na suđenju Saši Radaku, zvanom Cetinje, optuženom za ratni zločin na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara u noći između 20. i 21. novembra 1992. godine, svedok Dragan Bezmarević, rezervni kapetan vojne policije, kazao je da je kritične noći povukao vojnu policiju sa Ovčare po naređenju svog pretpostavljenog.


Bezmarević je tvrdio da je mislio da zarobljenike ostavlja u rukama starešine Bore Karanfilova, ali mu je sudija predočio iskaz iz istrage u kojem je jasno rekao da je zarobljenike predao pripadnicima Teritorijalne odbrane Vukovara. Inače, pripadnici TO Vukovara, među kojima je i Radak, optuženi su za ubistvo oko 200 hrvatskih ratnih zarobljenika. Nekadašnji fotoreporter "Ilustrovane politike" Željko Sinobad svedočio je juče da je u kritično vreme pravio reportažu o oslobađanju Vukovara i da je video Radaka među dobrovoljcima koji su pomagali stanovništvu.



Izvor: Blic \ N. J.

Uhapšena devetorica policajaca zbog zločina nad 48 Albanaca iz Suve Reke

Pobili žene i decu, osramotili naciju

U Beogradu je juče počela istraga protiv šestorice aktivnih policajaca i trojice bivših pripadnika MUP-a zbog sumnje da su u martu 1999. godine ubili 48 Albanaca iz Suve Reke i počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Time je praktično otvoren slučaj masovnih grobnica u Batajnici, u koje je tokom NATO bombardovanja sahranjeno 980 ubijenih kosovskih Albanaca.


Zahtev za istragu Tužilaštvo za ratne zločine podnelo je još 3. oktobra, a osumnjičeni su juče privedeni istražnom sudiji koji im je posle saslušanja odredio jednomesečni pritvor. Imena privedenih nisu saopštena.

Portparol Tužilaštva Bruno Vekarić izjavio je juče da je od 48 ubijenih civila iz Suve Reke, 14 njih bilo mlađe od 15 godina, uključujući dve bebe. Među ubijenima su bile i 24-godišnjakinja u osmom mesecu trudnoće i stogodišnja starica.

Istraga protiv devetočlane grupe aktivnih i bivših policajaca nagovestio je „Blic“ u nedeljnom broju, objavljujući tekst sa Internet izdanja Balkanske istraživačke mreže (BIRN). Glavni osumnjičeni je bivši komandant policijskog odreda koji je delovao u rejonu Prizrena i koji je bio i član Glavnog štaba posebnih policijskih jedinica na Kosovu. Na listi osumnjičenih su i nekadašnji načelnik SUP-a u Suvoj Reci, bivši komandir stanice policije u tom mestu, pomoćnik komandira, kao i petočlana grupa zadužena za ubijanje, u kojoj je, pored običnih policajaca, bilo i pripadnika DB-a.

Neki od osumnjičenih do hapšenja su se nalazili i na veoma odgovornim mestima, kao što je, na primer, dužnost šefa kriminalističke policije u jednom gradu u unutrašnjosti Srbije.

Masovno ubistvo u Suvoj Reci dogodilo se 26. marta 1999. godine, kada je prema zvaničnim podacima ubijeno 48 članova porodice Beriša. Prema rečima svedokinje Voljce Beriše, grupa policajaca je tog dana upala u kuću i posle pretresa ubila u dvorištu osmoro ljudi - sedam muškaraca i jednu ženu. Posle toga, ostali ukućani su pobegli prema centru grada i sklonili se u piceriju „Kalabrija“. Policajci su ih pronašli i na njih prvo bacili bombe, a zatim su preživele dokrajčili rafalima iz automatskog oružja.

Ubijeni su ubačni u dva kamiona i odvezeni u krug prizrenske kasarne, koju je Vojska Jugoslavije napustila zbog NATO bombardovanja. Tamo su ostavljeni nekoliko dana, a zatim su pokopani u tri jame na jednom vojnom poligonu. Po naredbi iz Beograda, leševi su posle dve nedelje iskopani i prebačeni na strelište SAJ-a u Batajnici kod Beograda.

Voljca Beriša, koja je u piceriji teško ranjena, bila je ubačena u kamion smrti sa troje dece - petogodišnjim sinom i dve mlađe ćerke. Na putu prema Prizrenu čula je jauke ranjenog sina i uspela je da ga izvuče ispod gomile leševa. Kada je kamion usporio, ona je iskoristila taj trenutak i sa sinom iskočila iz vozila. Posle izvesnog vremena, našla ju je jedna starija Srpkinja koja je Voljcu i dete sklonila na sigurno mesto.

Pored Voljce i njenog sina, iz kamiona je iskočila još jedna Albanka, ali, kako „Blic“ saznaje, ona nije želela da da izjavu srpskim pravosudnim organima.

Do sada je saslušano oko 200 svedoka. Većinu čine Srbi koji su kao pripadnici policijskih ili vojnih jedinica boravili u to vreme na Kosovu. Izjave je u svojstvu svedoka dalo je i pedesetak Albanaca.

Prema „Blicovim“ saznanjima, do sada prikupljeni podaci potvrđuju sumnju da je general Vlastimir Rođa Đorđević, nekadašnji šef Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije, imao ključnu ulogu u uklanjanju leševa kosovskih Albanaca. Dosta toga ukazuje na to da je on, pored ostalog, lično dao naređenje da se tela ubijenih u Suvoj Reci iz Prizrena prebace u Batajnicu. Đorđević je čak sam pronašao i kamione i vozače za ovaj posao.

Veruje se da je Đorđević određivao i lokacije za masovne grobnice, kao i policajce koji su kopali jame i u njih bacali tela ubijenih. Pored Batajnice, masovne grobnice otkrivene su i na poligonu SAJ-a u Petrovom Selu i kod jezera Perućac, iz kojih je ekshumirano 77, odnosno 48 tela.

Đorđevićevo ime se pominje i u saopštenju MUP-a iz maja 2001. godine, u kojem se kaže da je sahranjivanje ubijenih kosovskih Albanaca na tajnim lokacijama u Srbiji dogovoreno u kabinetu Slobodana Miloševića. Pored Miloševića, sastanku su prisustvovali tadašnji ministar policije Vlajko Stojiljković, ondašnji načelnik DB-a Rade Marković, Vlastimir Đorđević i drugi.

U vreme razotkrivanja afere masovnih grobnica Đorđević je pobegao iz zemlje, i veruje se da se skriva negde u Rusiji.

Slučaj Suve Reke predstavlja samo jedan od slučajeva rasvetljavanja tajni masovnih grobnica. Kako „Blic“ saznaje, uveliko se radi na prikupljanju materijala o ubistvu 100 Albanaca u Meji, 70 u Zahaču, kao i ostalim mestima u okolini Đakovice, Peći, Prizrena i Orahovca.



Izvor: Blic

Ratković nije prepoznao "svog krvnika" iz Osijeka

Ne seća se Marguša

ZAGREB - Radoslav Ratković, jedini koje je preživeo masovne likvidacije Srba u Osijeku 1991. i 1992, u iskazu državnom tužilaštvu nije sa sigurnošću mogao da prepozna uhapšenog Freda Marguša kao osobu koja je pucala u njega, javlja Tanjug.

Ratković, koji je početkom decembra 1991. uspeo da preživi torturu u improvizovanom zatvoru u Osijeku i pokušaj likvidacije uz reku Dravu, došao je u Osijek na poziv tužilaštva, rekavši da Marguša koji je ranije uhapšen pod sumnjom da je bio jedan od Ratkovićevih nesuđenih krvnika zna samo kao lice čija se fotografija pojavljivala u novinama. On ju je video i kasnije jer su mu je pokazivali policajci, ali da, s obzirom na sve okolnosti - ranija maltretiranja, strah, mrak i slično - ne može da tvrdi da je baš Marguš bio onaj koji je tog dana pucao u njega niti da je upravo on bio u grupi ljudi koji su ga prethodno doveli i satima maltretirali u podrumu jedne kuće.

Ratković je, pošto je uspeo da ispliva iz Drave, bio svedok ubistva jednog Srbina, za šta je Marguš takođe osumnjičen. Margušu je pritvor produžen za još mesec dana jer još nisu ispitani svi svedoci, kao i zbog okolnosti pod kojima je počinjeno delo za koje ga se optužuje. U Osijeku je 1991. i 1992. likvidirano više od 30 civila, najviše Srba koje su odvodili iz kuća, mučili ih, a onda ih streljali i bacali u Dravu.



Izvor: Glas Javnosti

Novo hapšenje zbog ubistva Albanca

KRAGUJEVAC - Policija je uhapsila M. N. bivšeg pripadnik Državne bezbednosti na Kosovu i Metohiji, a potom u kragujevačkoj policiji, zbog sumnje da ima veze sa istragom koja se vodi protiv devet policajaca, osumnjičenih za zločin u Suvoj Reci, marta 1999. godine, saznaje Glas. Uhapsila ga je jedinica Žandarmerije, pristigla iz Beograda, usred bela dana.

Kako saznajemo, N. M. je napustio policiju na sopstveni zahtev pre nekoliko meseci i posvetio se privatnom biznisu. N. M. se pojavio pred istražnim sudijom Odeljenja za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, koje mu je posle saslušanja odredilo jednomesečni pritvor. O akciji hapšenja M. N. u kragujevačkom SUP-u nisu "znali ništa", a identičan odgovor dobili smo i u ovdašnjem Okružnom sudu. Njegovo dovođenje u vezu sa zločinom u Suvoj Reci ovde se tumači kao namera pojedinaca za njegovu diskreditaciju.

Kako se tvrdi, za sada nema dokaza da je na bilo kakav način umešan u ubistvo 48 albanskih civila. Više kragujevačkih advokata već je izrazilo spremnost da ga brani, uvereno da je reč o nevinom čoveku. Zbog svega toga, ovde se i očekuje zvanično oglašavanje suda iz Beograda. U martu 1999. godine, u Suvoj Reci na Kosovu i Metohiji ubijeno je 48 civila, od kojih je 14 bilo mlađe od 15 godina. Među ubijenima su bile i dve bebe i jedna 24-godišnja trudnica i stogodišnja starica. Njihova tela su u tajnosti preneta u masovnu grobnicu na policijskom strelištu u Batajnici.



Izvor: Glas Javnosti \ G. J.

Dvojica uhapšena za ubistvo četvoro Srba

OSIJEK - Osječkobaranjska policijska uprava razrešila je četiri ratna zločina na području Cepina i Osijeka, u kojima je 1991. ubijeno četvoro srpskih civila, saopšteno je juče na konferenciji za novinare.

Načelnik uprave Vladimir Faber je, kako je prenela agencija Hina, rekao da je prvoosumnjičeni za te zločine hrvatski državljanin iz Cepina star 44 godine odranije dostupan pravosuđu, a da je drugoosumnjičeni hrvatski državljanin iz Đakova star 33 godine prekjuče uhapšen u Dubrovniku.

U saopštenju policije navodi se da postoji sumnja da je prvosumnjičeni 23. decembra 1991, kao zamenik zapovednika satnije u sklopu 130. brigade HV, radi zastrašivanja i iz osvete počinio ratni zločin, ubivši bračni par Gvozdenović, Stevana (1939) i Dragicu (1944), i njihovog rođaka Ljubomira Grandića (1944).

Sumnja se i da su prvosumnjičeni i drugoosumnjičeni počinili ratni zločin, ubivši Savu Pavitovića iz Osijeka 25. decembra 1991. Zagrebački „Večernji list“ objavio je da jedan od osumnjičenih izvesni Fred Marguš čiju fotografiju objavljujemo.



Izvor: Blic

Anton Lekaj porekao zversko ubistvo svatova

BEOGRAD - Nisam kriv, ratni zločin mi je montirala policija u Đakovici, izjavio je juče u svoju odbranu nekadašnji pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova Anton Lekaj (25) pred Sudom za ratne zločine u Beogradu gde mu se sudi za ubistvo četvorice i zlostavljanje 13 nealbanaca, mahom Roma iz svatovske kolone u Đakovici juna 1999. godine.

Lekaj je priznao da je od 1999. godine bio pripadnik OVK dodavši da nikada nije poznao Ramuša Haradinaja, koji je u optužnici označen kao komandant Lekajeve jedinice. Branio se da nikada nije ispalio nijedan metak, tvrdivši je njegovo zaduženje bilo samo da stoji na rampi u operativnoj zoni koju je kontorlisala OVK.



Izvor: Blic \ N. J.

Danas završne reči za Ovčaru

BEOGRAD - Završne reči tužilaštva na suđenju pripadnicima Teritorijalne odbrane Vukovara zbog streljanja oko 200 hrvatskih ratnih zarobljenika na Ovčari 19. novembra 1991. godine, biće date danas pred Većem za ratne zločine u Beogradu.

Na jučerašnjem suđenju prikazani su snimci RTS-a posle oslobođenje Vukovara 20. novembra 1991. godine, na kojima se vide zarobljenici. Spiker na snimku govori da je zarobljeno 3.000 ustaša u civilu, koje su odale vojne čizme i vojne torbe. Isti glas kaže da je zarobljenicima urađena parafinska rukavica koja je potvrdila da su pucali iz vatrenog oružja. Na drugom snimku Veselin Šljivančanin, koji zbog ratnih zločina odgovara u Haškom tribunalu, stoji ispred bolnice u Vukovaru i kaže da je JNA pronašla 70 Hrvata koji su se u toj bolnici skrivali. Šljivančanin je zatim rekao da se oko bolnice nalazi šezdesetak leševa Srba nad kojima su vršena zverstva. Prikazan je i snimak okoline bolnice na kojem su se videla ljudska tela. Pretpostavlja se da će presuda biti izrečena tek u decembru.



Izvor: Blic \ N. J.

Uskoro suđenje „škorpionima“

BEOGRAD - Suđenje petorici pripadnika „Škorpiona“, optuženim za ubistvo Bošnjaka iz Srebrenice 1995. godine, počeće 20. decembra pred Većem za ratne zločine beogradskog Okružnog suda.

Izvor iz pravosuđa rekao je Beti da je juče održana statusna konferencija predstavnika sudskog veća, tužilaštva, branilaca i advokata oštećenih o tehničkim detaljima procesa kako bi suđenje bilo što efikasnije.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podiglo je početkom oktobra optužnicu protiv pet pripadnika paravojne jedinice „Škorpioni“ zbog zločina prema civilnom stanovništvu.

Optuženi su Slobodan Medić, Pera Petrašević, Aleksandar Medić, Aleksandar Vukov i Branislav Medić. U optužnici se navodi da su oni 17. jula 1995. godine u mestu Godinjske Bare, u blizini Trnova, ubili šest zarobljenika muslimanske nacionalnosti iz Srebrenice. Uhapšeni su početkom juna nakon što je u Haškom tribunalu, na suđenju Slobodanu Miloševiću, prikazan snimak streljanja Bošnjaka.
(Beta)

Pripadnici „Žutih osa“ na optuženičkoj klupi

Počinje suđenje za zločine u Zvorniku

Pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu danas počinje suđenje sedmorici pripadnika Teritorijalne odbrane (TO) Zvornika i njene jedinice „Žute ose“, optuženim za ratne zločine u kojim su ubijena najmanje 22 i proterana 1.822 muslimanska civila iz zvorničke opštine 1992. godine.

Predsednik Ratnog štaba Zvornika Branko Grujić (61) i komandant TO Branko Popović (57) terete se da su znali ali nisu sprečili ubistva i zlostavljanja civila, koja su izvršili pripadnici „Žutih osa“ Dragan Slavković (43), Ivan Korać (33), Siniša Filipović (31) i Dragutin Dragičević (35).

Trećeoptuženi Duško Vučković (42) iznenada je preminuo u nedelju, 20. novembra, u pritvoreničkoj ćeliji Okružnog zatvora u Beogradu.

„Žute ose“ se terete da su najverovatnije 27. maja 1992. godine, sa autobuske stanice u Zvorniku iz izbegličke kolone odveli 174 meštana sela Divica do Upravne zgrade „Novi Izvor“ u gradu, odakle su dvojica nepoznatih pripadnika TO odvela u nepoznatom pravcu 11 muškaraca koji više nisu viđeni živi.

Prema optužnici, preostala 163 civila najverovatnije su 28. maja iz „Novog Izvora“ prebačena u Dom kulture u selu Čelopek, gde su „Žute ose“, sa saborcem poznatim po nadimku Pufta, prilikom fizičkog i seksualnog zlostavljanja ubili 19 muškaraca, dok su ostali kasnije razmenjeni sa muslimanskom stranom.

„Od zatvorenih lica oduzimali su novac i zlatan nakit, nad njima vršili sakaćenja i ubistva sa nanošenjem velikih patnji, naređivali su međusobnu tuču između zatvorenih, zatim prisiljavali očeve i sinove da međusobno vrše protivprirodni blud“, stoji u optužnici.

Kako se, između ostalog, navodi u optužnici, neutvrđenog dana su za primer ostalima ubijena dva nepoznata zatvorenika, a u noći između 10. i 11. juna Pufta je četvorici zatvorenika nožem urezao krst na čelu, jednom je odsekao mali prst leve ruke, te je iz pištolja ubio Sulejmana, a nožem Sakiba Kapidžića, dok je Ejuba Tuhčića usmrtio udarajući mu glavu o zid.

(Beta)