VOLIM ŽIVOT I GLUMU
Posle aplauza, svaki put sebi kažem: „Milenko, ovo je tvoj život i nisi ti ni bolji ni gori od ostalih, ali dobro je da radiš ono što ti prija“
 

Preminuli glumac Milenko Zablaćanski u neobjavljenom intervjuu za naš list, koji je urađen pred Novu godinu, samo nedelju dana pre nego će teško nastradati u saobraćajnoj nesreći kod Zlatibora, istakao je da svoju profesiju doživljava kao „građanin sveta“. Igrao u Pinosavi, ili pak u Londonu, uvek je nadahnuto izlazio na scenu. Verovao je da to njegovo unutrašnje raspoloženje neće prestati, jer su likovi koje igra ljudi koji donose dobro raspoloženje. Jednom je čak rekao da je glumac pretakač dobrog vazduha ili tragač za kiseonikom, za kojim je vapio i poslednjih dana svog života, priključen na aparate za veštačko disanje. Po Milenku, ljudi žive svoje uobičajene svakidašnje živote i dođu u pozorište da se razvesele i udahnu kiseonik.

Tada bi i sam prodisao. Pošto bi se publikom prolomio aplauz, svaki put bi sebi rekao: „Milenko, ovo je tvoj život, i nisi ti ni bolji ni gori od ostalih, ali dobro je da radiš ono što ti prija“.

- Kada postoji izvor u brdu, trava na brdu je stalno zelena i nikad neće da uvene. U tome je tajna glumačkog zanata. Ako imate želju da se bavite glumom i ako, pre svega, volite taj posao, ali ne na nivou odgovornosti koju je on imao prema porodici, u toj sprezi rađa se neuništiva energija, rekao je Zablaćanski.

Na pitanje da li se kao glumac oseća Evropljaninom ili tek treba da uđe u Evropu, Milenko je govorio da se oseća građaninom sveta. Bio je jugonostalgičar, ne zbog toga što nije voleo svoju Srbiju, već zbog toga što je smatrao da rasparčavanje zemlje nikud ne vodi. Intimno, to ga je užasno bolelo. Da ga je neko kao građanina pitao da li je za raspad zemlje, kategorički bi rekao - ne, ne dam da se raspadamo! Ali, ljudi se pobiše, svako hoće svoje. Definisao je to u „Kabareu“, mada je u životu sve to mnogo bolnije.

- Dobili smo zemlju koja je ovolika kolika je, i to nam je što nam je. Pošto se ništa nismo pitali, možemo se vezivati za personalnu priču kako bismo prepoznali ljude od vrednosti na Balkanu. Bez obzira ko je koje vere, bitno je da li zna ili ne zna. Onaj „geometar“ od gore je najmerodavniji. Milenko je verovao samo u njegove aršine.

Zablaćanski je važio za upornog čoveka. Što osmisli, uvek istera do kraja. Možda treba pitati upravnika pozorišta na Terazijama Mišu Vukobratovića kako mu je bilo s Milenkom. Jer, Milenko je govorio da je upravniku mnogo teže s njim.

Na pitanje da li su današnji političari veći glumci od samih glumaca, Milenko je odgovorio: „Jedno je biti glumac, a sasvim drugo biti lažov! Mene ljudi ne gađaju paradajzom, ne psuju mi majku, ne mole boga da mi se nešto ružno desi, već me svojom ljubavlju ugošćuju.“

Učestvovao je u priči DOS karavana, s ekipom i čovekom koga više nema, baš kao ni njega.

- Đinđić je platio životom, čak je i ovaj drugi, koji je bio „neprijatelj“, platio životom. I, kad vidiš koliko je u istoriji velikih Srba platilo cenu te ljubavi, da ga nacija u jednom trenutku voli, a posle ga satire i ubija, to je stravično - rekao je Zablaćanski.

Isticao je Milenko da je svako od njih imao želju da napravi nešto za dobro Srbije, ali je svoj tron politički platio glavom!

- Koliko je lopova oko nas, onih koji su zloupotrebili svaku vlast i svakog od tih vodećih ljudi uneredili svojim bahatlukom i svojom željom za vlašću. To je ludilo. Ta vrsta nepismenosti i budalaštine nas košta, i tu se ništa ne menja. Jedina moguća varijanta menjanja za Srbe je dobar zakon bez amandmana. Nas samo zakon može da promeni. A, zakon treba da prave pravnici - tu glumci ništa ne mogu da urade - govorio je Zablaćanski.   

RUSIN IZ BOGATIĆA

Komemoracija povodom smrti dramskog umetnika Milenka Zablaćanskog, istaknutog člana Pozorišta na Terazijama, održaće se u petak 25. januara 2008. godine, sa početkom u 12 časova, u Velikoj sali Pozorišta na Terazijama. Istog dana Milenko Zablaćanski će biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u 14.30 časova. Milenko Zablaćanski, po poreklu Rusin, rođen je 8. decembra 1955. godine u Bogatiću kod Šapca, gde je 1975. godine završio gimnaziju.
U svojoj karijeri pozorišnog glumca ostvario je uloga za koje je nagrađivan na mnogim festivalima.   (K.N.)

Izvor: Kurir

jednostavno receno tuga i žalost ! 

 

 

slava mu 

Najveci glumac srpske glume nas je napustio. . .     
Meka mu je vecna slava i hvala     

Juče, u Aleji velikana, sahranjen Milenko Zablaćanski
Poslednji aplauzi velikom glumcu
Autor: T. Nježić | 26.01.2008 - 06:41



Juče je u Aleji zaslužnih građana u Beogradu sahranjen veliki glumac Milenko Zablaćanski. U prisustvu čitave armije ljudi, uz nekoliko dirljivih rečenica Milenkovog kolege i drugara Dragana Vujića Vujketa, i omiljenu Milenkovu pesmu "Stani, stani, Ibar vodo" ispraćen je "čovek snage i smeha".

Milenkov život, napomenuo je Vujke, bio je obeležen slovom Z, Zablaćanski, Zemun, Zlatibor, "Zamisli život" (jedan od vrsnih scenskih projekata Milenka Zablaćanskog)... do aleje Zaslužnih.
Na večni počinak ispratili su ga zvuci omiljene mu pesme "Stani, stani, Ibar vodo"; zatim Večnaja pamjat... I tišina, veća od velike, ogromne, tuge...
Prethodno, na komemoraciji, u prepunoj sali Pozorišta na Terazijama, o njegovim visokim glumačkim dometima govorio je Željko Jovanović, umetnički direktor tog teatra. Jovan Ćirilov je skrenuo pažnju na njegovu svestranu stvaralačku ličnost i dar za pisanje, osvedočen i u knjizi "Ubačeni element". Siniša Pavić je govorio o tome kako je, eto, Milenkova smrt pokazala koliko je bio omiljen, uvažavan, bezmerno voljen... O njegovoj predanosti pozorištu, putešestvijima i nastupima u Edinburgu, Moskvi i belom svetu govorili su i Ivana Žigon, Milovan Zdravković... Glumica Elizabeta Đorevska je svoje zaista dirljivo obraćanje počela njihovim dijalogom iz predstave "Heroji", sada pretvorenim u monolog, a završila pozivom na aplauz, poslednji aplauz Milenku Zablaćanskom... Dugo je, orošen suzama, odjekivao salom... Pozdrav velikom glumcu i velikom čoveku... Onda film, podseta na predstave, TV serije, filmove u kojima je Milenko igrao.
Treba li reći, sala je bila tesna da primi sve koji su hteli da prisustvuju komemoraciji. Moglo se videti mnoštvo umetnika među kojima i Nebojša Glogovac, Predrag Ejdus, Zdravko Šotra, Mirjana Karanović, Nenad Jezdić, njegove kolege iz Pozorišta na Terazijama, predstavnici Ministarstva za kulturu Republike Srbije, Ružica Đinđić, Gorica Mojović, Darjan Mihajlović i mnogi, mnogi drugi, kao i Kokan Mladenović koji je predložio (što je i prihvaćeno) da se kabaretska scena Pozorišta na Terazijama nazove "Scena Milenko Zablaćanski".
Nema početka i nema kraja
"Ja sam shvatio u čemu je tajna. Nema početka i nema kraja. Samo plamen. (...) Dok goriš imaš smisao!...Prirodan tok.... Trenutak koji je samo moj..."- pročitao je na komemoraciji Dragan Vujić Vujke delić iz knjige Milenka Zablaćanskog "Ubačeni element".

Izvor: Blic

 

Nema mu ravnog

neka mu je laka zemlja i neka pochiva u miru †

Tek pre neki dan sam saznao...

Nek ti je laka zemlja i pocivaj u miru.