Preambula je po definiciji osnovni postulat, dakle ono sto nije potrebno definisati i zato supercedira sve ono sto mu sledi, a narocito takodje prekrsene tacke o odcepljenju iskljucivo po saglasnosti svih republika.

U svakom slucaju pravo su imali iskljucivo narodi, a ne republike, a u Hrvatskoj je konstitutivni narod u vreme pisaja federlanog ustava -- tog koji je usloivno dozvoljavao odcepljenje federalne jedinice -- bio i srpski, jednako kao hrvatski.

Zato je hrvatsko odcepljenje ilegalno, i njena drzavnost danas je ilegalna i to ce ostati sve dok Srbi ne budu opet drzavotvorni narod te drzave -- nezavisno od prava svih gradjana.

=============

P.S. Mozda se kod nepromneljivosti granica 1974. misli na granice opstina, mesnih zajednica ili SIZ-ova. 

Čini mi se da ti zastupaš nešto što mi pravnici zovemo "tvrdi legalizam", tj. bukvalno tumačenje pranih normi. Ustav SFRJ iz 1974 je samo formalno-pravno bio federalni. Kad pročitaš odeljak tog Ustava:" O nadležnostima i pravima republika, shvatićeš koliko je taj Ustav imao konfederalnih elemenata. NIJE  se "nepromenjivost granica" odnosila na opštine, SIZ-ove,... odnosila se na unutrašnje međurepuličke "administrativne granice". One koje je 1991. godine, Badinterova Komisija priznala, kao međunarodne(na žalost). Kao pravnik, vrlo dobro znam da se pravne norme mnogo češće tumače u skladu sa političkim potrebama, nego onako kako bi trebalo. Ustav jedne države po svojoj definiciji jeste najviši prani akt(lex superior),  koji daje osnovne(načelne) smernice u organizaciji, sistematizaciji, položaju i funkcionisanju države. Tačno je da bi svi drugi prani akti, svi drugi potezi uvek trebalo da budu u skladu sa Ustavom. Ali, znaš vrlo dobro i sam, da je to legalistička utopija. Vrlo često pominješ deo Ustava(Preambulu), o narodima SFRJ kao nosiocima prava na samoopredeljenje. Kako si siguran da je komisija(na čelu sa Kardeljem), koja je 4 godine radila na tekstu tog Ustava(1970-74), mislila na pojam naroda u etničkom, nacionalnom smislu? Znaš jako doro, da se pravno, narod definiše i kao: " skup pripadnika jedne društvene zajednice, bez obzira na nacionalnu pripadnost". To je definicija koja potiče još od Žan Žak Rusoa i njegove "Teorije o Društvenom Ugovoru". 

1. Badinterova komisija nije bila nikakvo zakonodavno, nego samo nekakvo administrativno savetodavno telo;

2. Kardelj nije bio dovoljjno obrazovan da poznaje Rousseaua, i

3. Da, ja pravo "drzim za rec". 

1. Kardelj verovatno i nije bio dovoljno obrazovan, ali ko kaže da je on bio taj koji je pisao tekst Ustava? Gluposti...     Na tekstu Ustava, je radio Zakonodavni Odbor Skupštine SFRJ, u kome su bili eminentni pravnici iz svih republika, na čelu sa prof dr. Milanom Bartošem, prof dr. Radomirom Lukićem i prof dr. Dragašom Denkovićem. To su bili čuveni profesori Pravnog fakulteta u Beogradu i velikani jugoslovenske(i srpske) pravne nauke. Oni su svakako, dobro poznavali dela Rousseaua, ne brini. Komisija CK. SKJ (na čelu sa Kardeljem) je samo nadgledala rad Zakonodavnog Odbora.
2. Baditerova Komisija nije bila zakonodavno telo, ali je bila ovlašćena komisja Evropske Zajednice i Kontakt grupe i Saveta Bezbednosti UN. Nisu bili u pravu, ali znaš kako se kaže:"Sila Boga ne moli!"
3." Držati pravo za reč" , znači biti u zabludi.

E pa, svasta 

Kad sam rekao: "da je Komisija( na čelu sa Kardeljem) radila na tekstu Ustava (1970-74)", to NE ZNAČI da je ta Komisija i pisala tekst Ustava. Komisija je bila državno-partijsko(političko) telo, koje je davalo političko-savetodavna mišljenja, smernice i koja je pratila i nadgledala rad Zakonodavnog Odbora. Zakonodavni Odbor Skupštine SFRJ je PISAO tekst Ustava iz 1974.