Kuda vodi obrazovanje u Srbiji
11. januar 2007. | 15:37 | Izvor: FoNet, Beta
Beograd -- Neophodno je ubrzati reforme u obrazovanju, jer to vodi modernizaciji i ka EU, smatraju stručnjaci.

Učesnici okruglog stola "Reforma visokog obrazovanja - kako dalje", u organizaciji Centra za obrazovne politike, ocenili su da je neophodno ubrzati reforme, jer je obrazovanje ključno za modernizaciju Srbije i brzo priključenje Evropskoj uniji.

Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević smatra da je neophodan dalji razvoj obrazovnog sistema jer je obrazovanje put koji će najbrže približiti Srbiju Evropskoj uniji.

Kovačević je kazao da je obrazovanje glavni generator razvoja društva i da programe koje su prihvačeni od kako je počela reforma te oblasti treba "pretočiti u život".

"Sportskim rečnikom rečeno, obrazovanje treba da stvori igrače koji treba i mogu da igraju u svetskim timovima i po svetskim pravilima", istakao je Kovačević.

Rektor niškog Univerziteta Radoslav Bubanj kazao je da je reforma obrazovanja Srbije stigla na pola puta i naveo da svim univerzitetima treba dati mogućnost da krenu sa primenom Bolonjske deklaracije u skladu sa svojim mogućnostima.

Bubanj je ocenio da je, bez obzira na razlike u implementaciji Bolonjskog procesa, "potrebno podjednako razvijati sve univerzitete u Srbiji jer nije dobro da dođe do metropolizacije obrazovanja".

Izvršna direktorka Fonda za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić navela je da će "struktura i kvalitet obrazovanja u budućnosti uticati da li će Srbija imati privredu koja se zasniva na prljavoj industriji poluproizvoda ili privredu koja je sposobna da stvori kompletne proizvode modernih tehnologija". Na konferenciji, u kojoj su učestvovali rektori većine univerziteta u Srbiji, Centar za obrazovne politike, koji je i organizovao skup, predstavio je projekte koji se tiču razvoja i regionalnog usaglašavanja obrazovne strukture.

Ima Srbija jos mnogo da guli dok se ne promeni obrazovni sistem. Potrebne su pare kojih nema, a potrebna je i promena u ljudskim glavama, potrebna je smane generacija i dolazak ljudi koji su radili u inostranstvu i koji imaju iskustvo u istrazivackom radu koji je aktuelan koji bi trebali da pokrenu istrazivacku delatnost na fakultetima. Cast izuzecima koji se trude i koje treba nagraditi ali stanje na vecini fakulteta a posebno tehnickim je katastrofalno. Profesori sede na katedrama a da nisu objavili ni jedan naucni rad zadnjih 25 godina, dok vecni asistenti drze vezbe studentima i nadaju se kako ce i oni jednog dana da postanu zasticene profesorske zveri kojima niko nece moci nishta. Predavanja se ne modernizuju- prakticna nastava ne postoji.... samo neke od stvari koje Bolonja nece mnogo promeniti ako ne pocnu stvari da se menjaju drasticno i da se od ljudi na fakultetima traze rezultati a ne da se od njih cuje kuknjava kako su im male plate i kako nema para za istrazivanje.

KUDA IDE NAŠE OBRAZOVANJE?

Često se hvalimo da smo obrazovana nacija. Retko pričamo o nekom našem profesoru a da ne kažemo da je svetski autoritet. Ponosni smo na rezultate naših naučnika u inostranstvu. To znači da smo dobro shvatili da je bogatstvo društva direktno povezano s prosečnim nivoom obrazovanja. Ali naša realnost je, nažalost, sasvim drugačija.

Po mnogim procenama, oko 30% naše populacije je funkcionalno nepismeno. Po popisu iz 2002. godine (tabela 1) obrazovanje skoro polovine (45,7%) naših građana je diploma osnovne škole ili tek nekoliko njenih razreda. S visokim obrazovanjem je manje od 7% stanovnika, a visoko i više obrazovanje zajedno ima malo više od desetine stanovnika Srbije (11,1%). Emigracija devedesetih godina prošlog veka bila je pravo "moždano krvarenje" Srbije…

…Svima je jasno da nećemo postati bogata zemlja ako drastično ne unapredimo naš obrazovni sistem i ne podignemo opšti nivo znanja građana, od preduzeća, preko javnih ustanova, sve do njiva. Kako? Kroz sedam ključnih akcija.

1. Odvajati kao nacija više za obrazovanje. Mada je prosveta najbrže rasla od svih budžeta od 2001. do 2003. godine, ona i dalje predstavlja skromnih 4,2% bru to domaćeg proizvoda, daleko iza drugih zemalja, Izraela na primer, koji odvaja 7,6% svog bogatstva za edukaciju. Uz to, u unu trašnoj raspodeli tih sredstava imamo apsolutnu dominaciju plata i materijalnih troškova, skoro 90%. Jasan prioritet je dat prosveti i plate su višekratno povećane u realnom iznosu. Mada su plate, kao i za ostale kategorije stanovništva, i dalje male, sada nastavnik osnovne škole ima platu iznad proseka Republike, a broj nastavnika je krajem 2005. i početkom 2006. godine smanjen. Među tim, skoro ništa ne ostaje u budžetu za opremu, razvojne programe, obuku. Neke sredine, poput Beograda, temeljno su renovirale škole, ali to je još privilegija bolje stojećih opština. Redovna obuka mora postati navika, ne izuzetak, kod svih kategorija nastavnika. Kako inače držati korak sa svetom i proveriti spremnost onih kojima roditelji poveravaju svoje najdraže?…

KULTURA IZMEĐU TRADICIJE I TRŽIŠTA

A je li, sad si se setio? Tako me je prekorio moj dragi kolega Branislav Lečić, ministar kulture u Vladi Zorana Đinđića, kada sam mu rekao da pišem tekst o državnoj politici u domenu kulture, s posebnim osvrtom na složeno pitanje njenog finansiranja. Podsetio me je na mnogobrojne projekte koji nisu našli mesto u našim budžetima. Podsetio me je i na zapažene rezultate koje su postigli projekti koji su dobili podršku posle veoma duge budžetske suše, kao onih pet međunarodnih nagrada koje su dobili filmovi koje smo sufinansirali 2002. godine…

…Od Kusturice, preko Paskaljevića i Stefana Arsenijevića, do Laze Ristovskog i Mikija Manojlovića, naša kinematografija već decenijama pleni pažnju širom sveta.

Od Biljane Srbljanović preko Ljubomira Simovića, do Dušana Kovačevića, naš teatar donosi poželjnu dozu mašte i smelosti u odveć standardizovanoj zapadnjačkoj produkciji. Plejada izuzetnih glumaca svako veče pravi od Beograda jednu od pozorišnih prestonica Evrope, a da ne govorimo o našoj "performerki" svetskog glasa Marini Abramović….

…Određeni pomak je, ipak, u Srbiji napravljen. Sada se ponovo, kao u Titovo vreme, dodeljuje 100 penzija zaslužnim "nacionalnim" umetnicima. Budžet kulture stabilizovao se na oko 1,3% republičke kase. Beograd posvećuje čitavih 6% svog budžeta kulturi, što je dovelo, između ostalog, do prelepog novog zdanja JDP-a, Teatra na Terazijama, itd. Uzgred rečeno, s modernom infrastrukturom, gde je država nezaobilazna, pozorišta postaju postepeno samofinansirajuća. Madlenijanum je prva zadužbina posle Drugog svetskog rata. Svađamo se oko optimalne lokacije za novu operu, umesto da obezbedimo za sada korektne uslove za one koji godinama vode na rubu prosjačkog štapa postojeću operu…

…Naravno, još mnogo toga treba da se uradi. Koji su prioriteti? Izdvojio bih osam ključnih poteza.

1. U sledeće četiri godine povećati budžet kulture na 2% republičke kase. To bi bio značajan pomak u napregnu tim javnim finansijama.
2. Identifikovati pet ključnih projekata da se ne bi oskudna sredstva delila bez dovoljnog efekta. Lako je deliti pomalo mnogima, efikasnije je upotrebiti poreski dinar za prava dostignuća…
http://www.djelic.net/knjiga/

  zato sam ja na privatnom!
ali sam svestan da dok se ne promeni stanje na drzavnim nema progresa u drustvu, jer to su fakulteti sa najvecim br. studenata i imaju presudan uticaj na izgled i stanje drustva!
postoji i jos jedna zalosna cinjenica, sve vise kvalitetnih profesora sa drzavnog odlazi na privatne! ko ce reformu da sprovede, iskopleksirani matori komunisti?

Ne podnosim generalizacije, a upravo ti to radis.
Znam jednog ortaka (25 godina zavrsio fax) i za radikale je, znam komsiju koji ima 3 razreda srednje, penzioner je i glasace za Cedu. I brate dosta vise sa tim podelama. Zna se ko zeli napred, a ko ne zeli. Ako je neko nacionalista, ne znaci po difoltu da ne zeli euro-integracije, isto kao sto ne znaci da pristalica nekih NVO (da im ne pominjem imena) ispunjava obrazovno-strucne uslove po zapadnim merilima pa sad samo ceka "upad" nase zemlje u EU.

ma covece, naravno, ovo je uglavnom..po statistikama...
ja sam patriota pa zelim napred u EU...nisam ja ogranicen i sl...imam dosta prepametnih ortaka koji su za SRS i ok se slazemo bez obzira na to...to mozes da prebacis LDPovcima...
ali je cinjenica da drustvo moze da se podeli na ovaj nacin i dase naprave greske manje od 10%

Stanje u Srbiji je bajno!
Za deset godina Miloseviceve vladavine, a narocito za ovih sest godina dosmanlijskog socijalnog terora drustveno raslojavanje je toliko da bi nam pozavidela bramanska Indija iz doba kasti samana i robova! Hvala Vam sto ne mozemo da se lecimo, skolujemo i druzimo! Hvala Vam sto iskustvo o zivotu sticemo preko Sveta i Skandala, gde se moze saznati kako je Miskovicev sin jebo Eminu Jahovic, i kako se Ceca provodila po Latinskoj Americi!

Cefta i nova politika o duvanu

16. januar 2007. | 16:16 | Izvor: Beta
Beograd -- Vlatko Sekulović kaže da Srbija neće ratifikovati sporazum Cefta dok se ne definiše politika države prema duvanu.


Državni sekretar Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije rekao je da bi ministarstva finasija i ekonomskih odnosa sa inostranstvom trebalo da do kraja sledeće sedmice urade novi predlog ekonomske politike države prema proizvodnji duvana i cigareta, najavljeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Na sednici Grupacije PKS proizvođača i prerađivača duvana, Vlatko Sekulović je kazao da se sistem zaštite proizvodnje duvana u Srbiji mora uskladiti i sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije.

Sekulović smatra da bi trebalo promeniti Zakon o duvanu, koji nije dao očekivane efekte povećanja proizvodnje, ali i o akcizama, te naći modele zaštite, najverovatnije kroz podsticaj proizvodnje duvana putem premija.

On je istakao da Srbija, sa četiri velike fabrike duvana, ne može da bude zadovoljna izvozom duvana od osam miliona dolara za devet meseci prethodne godine i istovremenim uvozom od preko 68 miliona dolara.

Hrvatska, koja ima samo jednu fabriku cigareta, 2005. godine imala je zaradu od izvoza duvana i proizvoda od duvana u iznosu od 125 miliona dolara, što je 12 puta više od Srbije, naveo je Sekulović.

Prema podacima PKS, prošle godine u Srbiji je proizvedeno 6.110 tona duvana, što je na nivou proizvodnje iz 2005. godine, ali i tri puta manje nego početkom 90-ih godina prošlog veka.

Ovde se duvanska industrija tretira kao prehrambena,koje licemerje

Kako god se tretira,vidi se koliko HR zaradi sa jednom fabrikom a koliko Srbija sa cetri,tu netko neupravlja kako treba!!

EK: Izmišljene tvrdnje Monda

17. januar 2007. | 07:48 -> 13:46 | Izvor: B92
Strazbur, Pariz, Brisel, Beograd -- Iz Evropske komisije negirana navodna informacija da je Oli Ren sklon tome da obnovu pregovora Srbija-EU treba usloviti Kosovom.


Izvori Evropske Komisije tvrde da je informacija da je evropski komesar Oli Ren sklon tome da se obnova pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju" EU-Srbija "uslovi sudbinom Kosova", potpuno izmišljena. Podsetimo, takve tvrdnje izneo je francuski list Mond, koji je naveo i da je u očekivanju izbora u Srbiji pitanje statusa Kosova izazvalo snažnu evropsku diplomatsku aktivnost.

Portparol Olija Rena, Kristina Nađ, izjavila je da evropski komesar za proširenje nije razgovarao, niti dao bilo kakvu izjavu "Mondu". Međutim, sudeći prema onome što su prenele domaće agencije, pariski Mond ne pominje izjavu Olija Rena, već samo spekuliše o tom pitanju.

Kristina Nađ podseća da je Ren u ponedeljak grupi novinara "posebno naglasio stav da su pridruživanje Srbije EU i rešavanje statusa Kosova dva potpuno odvojena procesa".

Toj izjavi u ponedeljak je prisustvovao i direktor za proširenje u Evropskoj komisiji, zadužen za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i pitanja Kosova, Pjer Mirel.

"Tada je Oli Ren rekao da se ne mogu sabirati babe i žabe. To su dva totalno suprotna i odvojena pitanja. Uslovi za nastavak pregovora sa Srbijom su poznati", kaže on.

"Očekujemo vrlo jaku političku obavezu za postizanje pune saradnje sa Hagom i očekujemo praktične korake Beograda kako bi bili nastavljeni pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju", kaže on.

Mond: Put u EU usloviti Kosovom

Prema pisanju francuskog Monda, Oli Ren smatra da pregovore o priključenju EU treba usloviti sudbinom Kosova.

Mond tvrdi da je evropski komesar za proširenje Oli Ren sklon stavu da obnova pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruženju EU i Srbije treba da bude uslovljena sudbinom Kosova, čime bi bio izvršen pritisak na Beograd, piše francuski dnevnik, ne citirajući, međutim, bilo kakvu izjavu Olija Rena.

List navodi da je u očekivanju izbora u Srbiji pitanje statusa Kosova izazvalo snažnu evropsku diplomatsku aktivnost.

Polt: Pitanje Kosova prepreka ka EU

Ipak, u većini izjava međunarodnih zvaničnika, osim povezivanja demokratskih snaga i ulaska Srbije u EU, pominje se status Kosova.

Danas je u tome najeksplicitniji bio američki ambasador u Beogradu, Majkl Polt, koji je u intervjuu Politici rekao da je pitanje Kosova očigledna prepreka na putu Srbije ka EU, jer EU neće da uveze nerešen konflikt.

"Ako ne rešite sukob Beograda i Prištine, Kosovo neće ići ka Evropskoj uniji, a neće ni Srbija", rekao je ambasador SAD u Srbiji.

Reljić: Glavni problem - mogućnost sukoba

Da Evropi ne treba nerešen konflikt slaže se i saradnik nemačkog Instituta za međunarodnu politiku i bezbednost u Berlinu Dušan Reljić, koji za B92 ocenjuje da Evropu najviše zanima mogućnost novih sukoba na prostoru Kosova.

"U ovom trenutku više strahuju od toga da bi albanska strana, nezadovoljna daljim razvojem situacije, mogla da se opredeli za direktne akcije, za demonstracije, koje bi eventualno mogle da dovedu i do sukoba", smatra on.

"Manje strahuju od Srbije, jer Srbija očito nije u stanju da vodi rat, da eskalira politiku, i ne želi, koliko ja vidim, vodeće političke ličnosti u Srbiji ne žele da tim nasilnim sredstvima pokušaju da reše taj problem Kosova", kaže Reljić.

"Samim time, politika se prilagođava većoj opasnosti, a veća opasnost za Evropsku uniju je pre svega taj činilac velikog nezadovoljstva među Albancima, kojima je njhovo rukovodstvo obećalo nezavisnost, i ništa više na Kosovu", kaže on.

Reljić navodi i da, što se tiče izbora u Srbija, Evropa ima i druge brige, odnosno da ne pobedi Srpska radikalna stranka. O tome više u posebnoj vesti.