Dusan Mihajlovic zna da pise?! Taj sumnjam da ima siri smisao koriscena ruke od povremenog ceskanja brkova. Bog sveti zna sta je sa njima radio dok mu brci nisu izrasli.........

Keve mi, on mi je bas uvek delovao kao tezak moron.

Пише: Марко Лопушина
                                                                                                                                                                                                               
Жандари воле Легију
 
Сви људи који окружују Милорада Улемека су опчињени Легијом, признаје чувар Драган Петровић. Сви га затвореници поздрављају руком као команданта и сви га без поговора слушају. Чак и неки затворски чувари поздрављају војнички Легију. Улемек поштује униформу и има добар однос према својим чуварима у оба затвора, и у ЦЗ-у, и у Специјалном суду.

По понашању жандара може се схватити да је Легија јако добро заштићен изнутра. Јер из казивања неких од њих схватио сам да жандари не чувају Легију зато да Улемек не побегне из затвора већ га чувају да неко не убије Легију - говорио ми је Драган Петровић из ЦЗ-а.

 - Ми смо Легијина војска. Ако би покушао да бежи, ја не бих пуцао у Легију - рекао је једаном један жандар, док је испред ЦЗ-а чекао утовар Милорада Улемека.

Сви људи који окружују Милорада Улемека су опчињени Легијом, признаје чувар Драган Петровић. Сви га затвореници поздрављају руком као команданта и сви га без поговора слушају. Чак и неки затворски чувари поздрављају војнички Легију. Улемек поштује униформу и има добар однос према својим чуварима у оба затвора, и у ЦЗ-у, и у Специјалном суду. Последњи пут када је управник оцењивао чуваре, Легија је својим стражарима дао цену "задовољавајуће", односно чисту петицу.

Легија је причљив човек. Воли да се шали. О самом суђењу не говори много, више прича о ономе што се дешава "напоље":
- Румуни, Бугари, па ти су гори од нас и они одоше у Европксу унију, а ми остадосмо у балканском блату. Лепо нам је то Солана сместио. Забранио нам је да живимо као људи. Наредио је да наш сељак може да има само по две свиње, да не сме да пече ракију, па ће свиње моћи да држи само као играчке - шали се Легија са нашом међународном ситуацијом.

За лошу позицију Србије у свету Легија криви премијера Воју Коштуницу, коме је дао надимак Ћора, јер каже, стално шкињи и председник Србије Бориса Тадића, ког Улемек зове Лепи. Најружније речи Легија има за Чедомира Јовановића, коме је дао надимак Смрда, и за Љубишу Буху, ког зове Сељак или Сеља. За Миладина Сувајџића првооптужени Милорад Улемек, такође, нема лепо мишљење. Ђуру Мутавог је прозвао Куче. Док је Сувајџић био у ЦЗ-у Легија је стално лајао, односно како каже имитирао Ђуру Кучета.

Велики мачор

Себе је Легија прозвао Велики мачор, па се он у ЦЗ-у оглашава гласним маукањем. То маукање прихватамо и ми остали, па се дешава да читав наш блок личи на мачорско уточиште - прича стражар Драган Петровић.

Када га сколају емоције Легија најрадије прича о својој деци, којој је подигао парк са бродом у Скојевском насељу, исти какав је и Душан Спасојевић имао испред своје куће у Шилеровој 38:

- Подигао сам деци парк, а малишани нису ни стигли да уђу у њега да се играју, јер су га комшије и наркомани разрушили. Сада и оштинари хоће да ми га узму. Прича се да ће ту да подигну обданиште... Моја деца нису дочекала да порасту и да се играју у том парку. Уместо њих у праку седе полицајци из БИА, који чувају моју породицу. Њохове беле "ладе" стоје даноноћно испред улаза у мој стан, па људи мисле да је то нека моја гарда - жали се Легија.

Заправо, ја мислим да Легија ћаска само да би прекратио време и да би нас около оживео, а и искушао. Да чује шта ми мислимо, о чему размишљамо и да би нас на тај начин држао под контролом ж каже Драган Петровић.

Оданост команданту

Када стража доведе Легију у Специјални суд, смештају га у самицу у подруму, чији су прозори на нивоту тротоара. Тако да кроз замагљено прозорче Легија може да види жандаре испред свог прозора. Улемек се налази у самици број 113 Специјалног суда.

Нема обичај да много прича о самом суђењу. Неко га је од чувара питао: Мићо, шта мислиш, шта ће се десити у суду. За шта ће више да те казне, за Стамоболића или за Ђинђића?

Не бринем ја много о томе. Чуо сам да ће да замене јавног тужиоца Пријића и да на његово место доведу Ђорђа Остојића. Зато ће се суђење убрзати, да Пријић добије што више материјала пре него га смене, тако да Остојић не може много да мења процес - искрено је одговорио Милорад Улемек.

Од свих оптужених за заверу и убиство Зорана Ђинђића Улемек највише поштује Сашу Пејаковића, јер је млад и јер је добар човек. Са њим најчешће прича у ЦЗ-у и у притвору Специјалног суда. Оптужени немају много прилике да буду заједно и да разговарају. Једина права прилика им је када из самица у Специјалном суду крећу према судници. Тада Легија као командант стаје први у ред и улази први у судницу. У том ходнику, који је дуг око 30 метара оптужени могу да разговарају.

Сви прво поздраве Легију: Здраво команданте! Како си данас? - питају га.

Чак га је и Станко Вујановић, оптужени за злочине у Овчари, једном срео на ходнику и поздравио га оштро војнички: Где си команданте? - питао га је, на основу чега сам ја закључио да се Улемек и Вујановић добро знају однекуд. Можда са ратишта.

А када се једном појавио и Лимар, оптужени у случају убиства Бошка Бухе, Легија му је у шали добацио: Што те нисам убио оно вече да нам сада не сметаш! Лимар се слатко насмејао тој шали, али ништа није одговорио.

Мрачни поглед

Улемек у том ходнику испред суднице, док стојимо сви заједно, никада није ништа рекао Багзију, иако се зна да не трпи Дејана Миленковића, јер је овај одлучио да "пропева". Само га је једном мрачно погледао, али ни тада Багзију ништа није рекао.
Легија на суђење иде у старом летњем оделу сиве боје и старим ципелама, иако му жена Александра стално доноси нову гардеробу. Улемек каже да неће да се пресвуче јер је сујетан:

- Неће да мењам одећу јер желим у њој, ма колико буде офуцана, да изађем за 3 године на слободу!

 Када иде у стаклени део суднице, који ми оптужени зовемо "стакленац", Легија носи јастуче са собом. Тврда клупа га жуља и изазива му болове у нози, у којој има златну шипку. Да би смањио болове, који настају услед дугог седења, Легија испод гузице ставља јастуче.

Видљиво је да Легија пати. Смршао је и јако је блед. Његов израз лица понекад одаје велико очекивање да се догоди нешто изненадно добро, али само по њега. Зато у неким тренуцима Улемек делује јако смирено, као човек који је сигуран да ће ускоро бити на слободи.

Наиме, по Специјалном суду и по затворсдким ћелијама тог се већ месец дана говорка како Легија очекује да ће неко од његових другара да преузме сву одговорност за кривична дела, за која су оптужени, само на себе. Нагађа се да би Звездан Јовановић или Саша Пејаковић, па чак можда и Леонид Миливојевић на суду могли да дају изјаву како су они лично извршили кривична дела за која су сви групно оптужени. На тај начин би сви оптужени, а посебно припадници ЈСО скинули, како кажу, "љагу са себе и са јединице". А сам командант Легија би био ослобођен одговорности и можда би се врло брзо нашао на слободи - завршио је своју причу Драган Петровић, један од чувара из Окружног затвора, који заједно са Легијом одлази у притвор Специјалног суда, где чекају свој излазак пред судију Марка Кљајевића.

http://www.novine.ca/feljton/feljton-1014.html

                         "Šiptari ubili Đinđića i Pukanića"


Nezavisni novinar iz Hrvatske, Domagoj Margetić tvrdi da je na osnovu tajnih dokumenata obaveštajnih službi Hrvatske otkrio da iza ubistva vlasnika "Nacionala" Ive Pukanića, ali i premijera Srbije Zorana Đinđića stoji najveći mafijaški kartel na Balkanu koji je pod kontrolom albanske porodice Osmani.

- Dokumenti koje su mi dali visokopozicionirani službenici hrvatskih obaveštajnih službi, dokazuju kako su ubistva Đinđića i Pukanića dva povezana slučaja. Obojica su žrtve kriminalnog biznisa koji se meri milijardama evra.
 
Reč je o kartelu koji je apsolutno preuzeo kontrolu nad ostalim kriminalnim grupama i u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i oko prodaje heroina i belog roblja i oružja na Balkanu - kaže Margetić koji je na osnovu svih dokumenata do kojih je došao napisao knjigu: "Slučaj Pukanić: Ubistvo sa potpisom države" koja će se u prodaji naći sredinom ovog meseca.

                                   

                  SMETAO MNOGIMA NA BALKANU: Zoran Đinđić
 


Margetić navodi da se iz jednog od dokumenata hrvatske Bezbednosno obaveštajne agencije (SOA), nedvosmisleno vidi da su zvaničnici Hrvatske znali da se priprema ubistvo Ive Pukanića.

- Sadašnji ministar policije Tomislav Karamarko je na vreme dobio službenu belešku hrvatskih obaveštajnih službi u kojoj se navodi ko sve iz klana Osmani priprema likvidaciju Pukanića, ali ni on ni bilo ko drugi nije preduzeo ništa - tvrdi Margetić.
 
- Još 2005. godine klan Osmani je započeo da gradi novu kriminalnu arhitekturu Balkana i preuzima kontrolu nad tržištem droge, oružja i belog roblja. Prema podacima zapadnih službi, samo kroz dve banke, ova organizacija je oprala oko 50 milijardi evra. Ivo Pukanić je ubijen zato što je predstavljao ozbiljnu smetnju kriminalcima i političarima u Hrvatskoj koji su bili na platnom spisku porodice Osmani.

                             
                              Domagoj Margetić

 Nije nikakva tajna, a i Pukanić je to priznao, da je on do imetka došao reketiranjem poznatih ličnosti informacijama koje nije objavljivao.
 
Pouzdano znam da se pred smrt ozbiljno spremao da se iseli u Ameriku.
 
Verovatno je hteo da na brzinu sakupi što više novca i da je uznemirio ljude na platnom spisku porodice Osmani. Neko je shvatio da je mnogo jeftinije i pouzdanije da ga eleminišu nego da mu plate - tvrdi Margetić.

Za srpsku javnost, svakako je najzanimljivije istraživanje ovog novinara u vezi sa ubistvom premijera Srbije Zorana Đinđića, 2003. godine. Margetić tvrdi da je Đinđić bio žrtva namere albanske mafije, ali i političara da stvore nezavisno Kosovo.

 Albanski političari na čelu sa Hašimom Tačijem i predstavnici porodice Osmani održali su tajni sastanak na kome je dogovorena operacija "Dureš", odnosno dalja strategija u nameri da albanska mafija do sticanja nezavisnosti Kosova preuzme potpunu kontrolu na Balkanu.
 
Nemačka BND je o tome 2005. godine sačinila i opsežnu istragu, ponudila dokaze, ali tada to u Evropi nikoga nije interesovalo. Da je Zoran Đinđić ostao živ, Albanci ne bi dobili nezavisnost, a porodica Osmani ne bi došla do cilja - kategoričan je Domagoj Margitić.

                                  Dragoceni podaci Borke Vučić
 
Domagoj Margetić kaže da je dosta dragocenih podataka dobio od pokojne Borke Vučić, direktorke Beogradske banke.

- Sa njom sam razgovarao u više navrata i ona mi je posebno pomogla sa svojom dokumentacijom o tokovima novca tokom rata u Hrvatskoj, ali i kasnije. Ta dokumenta pokazuju da dok su se Srbi i Hrvati klali oko teritorija, kriminalci sa obe strane su odlično sarađivali, tako da su neki mafijaši iz Srbije još tokom rata kupili veći deo deonice Fabrike duvana Rovinj, za koju se kasnije ispostavilo da je ključ crnog tržišta duvana iz Irana ka Zapadu.
 
                                         Uloga Miškovića, Dinkića i Draškovića

Margetić u knjizi ni malo ne štedi kriminalce i političare u Hrvatskoj, a za "Vesti" tvrdi i da će se štrecnuti i mnogi političari ili tajkuni u Srbiji.

- Mislim da neće biti sve jedno ni Miroslavu Miškoviću, Mlađenu Dinkiću, ali ni Andriji Draškvoviću - kaže Margetić, ali nije želeo da iznese više detalja.
 

 :chuckel:

Cheda production,  :chuckel: зи хаил, хаил Вучић хаил Тома

si ti pogledao klip?

Ja сам погледао.

Нема Чеде, Чанка, Вука, Жарка Кораћа, Пешићке и бабетина из невладиних организација... али битно да је ту Црква.

pa toliko ih ima - kako sve da stane u jedan klip  :chuckel:

a cini mi se da je poenta bila da nikog bas ne interesuje 12.03.

Реално, нема никога из либерално-проевропско-визионарског крила, а они су ипак били нека муда тог кобног 12.3.  Реално многе више не интересује ни бомбардовање, ни Олуја, ни распад СФРЈ, шта има више и да се оптерећујемо тим 12.3. па то је било пре осам година.

Nadam se da se ova tema nece zakljucavati.

Sledi update.