Beograd -- Srbiju karakteriše odsustvo svake ekonomske strategije, a kriza koju smo se trudili da izbegnemo tek je pred nama, kaže ekonomski konsultant Nebojša Katić. "Kriza će nas sačekati. Ništa nismo rešili, samo smo suočavanje sa stvarnošću koje je trebalo da se desi 2008. i 2009. pomerili na 2011. i 2012. Ova kriza kakva je, jer reč je o velikoj krizi kakva je bila u Argentini neće se izbeći. Ona će nas sačekati, ali bojim se u situaciji kada smo sve svoje adute ispucali. A to su kompnije koje smo imali da prodamo. Nadam se da ono što govorim nije tačno, ali bojim se da će se to upravo ovako dogoditi", kaže Katić. On tvrdi da je kriza u kojoj se Srbija nalazi posledica prevelike privatne potrošnje i potrošnje privrede. Prema njegovim rečima prvo što bi Srbija trebalo da uradi je da ukine keš kredite građanima i da deo tog novčanog potencijala usmeri u privredu.
"Srbija je dopala ovih muka zbog ogromnih zaduživanje građana i privrede. Taj privatni dug građana i privrede se bar poslednje tri godine prenosi na državu tako što je država potrošila 3,2 milijarde evra da bi sprečila kolaps dinara. To nije trebala da radi", smatra Katić. Čisto da ilustrujem: tih 3,2 milijarde evra to je kompletan prihod od prodaje Mobtela, to je prihod od Telekoma i trebaće vam još oko 300 miliona evra da bi se ta cifra nadoknadila. A to je novac koji Srbija nema. To je novac koji smo morali da pozajmimo od MMF-a. To nije ništa nego socijalizacija gubitka. Država dakle veštački održava kurs da bi sprečila da građani i privreda potonu", kaže Katić.
Katić smatra i da Srbija nije trebalo da interveniše na devizom tržištu, jer time sve dugove prevaljuje na sebe i na građane koji su se odgovorno ponašali i nisu se zaduživali.
"Da je pušten evro Srbija bi sačuvala devize koje ima, ali bi prošla kroz jednu žestoku finansijsku krizu koja bi trajala oko godinu dana. Kriza bi bila žešća nego sada, ali bi uskoro počeo proces oporavka", ocenjuje Katić. Trenutnu situaciju on opisuje kao "sečenje repa mački 17 puta da manje boli".
"Srbija je smatrala da je dovoljno da privatizuje privredu i da će tržište uvesti Srbiju u zonu sreće. To se nije dogodilo", ocenio je Katić.
On kaže i da je nova strategija u kojoj se pominje oslanjanje na inostrane investicije i izvoznu privredu samo deklarativni spisak želja koji nije dovoljan za stvarni oporavak Srbije. "Zaboravlja se fundamentalno iskustvo zemalja u razvoju. Najuspešnije države nisu one koje su se oslanjale na strani kapital, već su najuspešnij one koje su svoje sredstva, takva kolika su, koristila za spostveni razvoj. Jer Srbija nije bez sredstava. Imamo sedam milijardi evra devizne štednje i to nije mali resurs", tvrdi Katić.
MMF je stečajni upravnik
Katić kaže da je pozivanjem MMF-a i sklapanjem sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom Srbija priznala poraz svoje ekonomske politike.
„MMF je stečajni upravnik. Kada potpisujete sporazum sa MMF-om vi priznajete da ste efektivno banrkotirali. Pozivanje MMF-a u pomoć je priznanje poraza ekonomske politike, oko toga se ne može polemisati i to nije sporno, tako se percipira na finansijskim tržištima. Tražili ste pomoć, novac od MMF-a jer niko drugi ne želi da vam ga da“, objašnjava on.
Katić je podsetio da je u poslednjem kvartalu 2008. počeo odliv kapitala iz Srbije, nije bilo priliva kapitala, a dinar je počeo da kliza i pretio je bankrot, kao i to da građani dodatno intenziviraju povlačenje novca iz banaka, a da banke povuku 3,2 milijarde evra iz repo operacija kod Narodne banke Srbije i da izvlače iz zemlje. „Sve je ličilo na kolaps, koji je sprečen paket aranžmanom sa MMF-om i Bečkim sporazumom“
Srbija je, međutim, sada u režimu ograničenog ekonomskog suverentiteta jer MMF odlučuje koliko će i za šta biti potrošeno iz budžeta, a ne naša vlada. U kakvom stanju je država najbolje, prema njegovim rečima, pokazuje to što je država došla u situaciju da ne može da plati struju, vodu i grejanje.
„Kada bi se napravio spisak dugovanja države domaćim preduzećima ta cifra je monumentalna. Drugim rečima, kasa je prazna, popunjava se kreditima koji stižu sa strane, a delom i prodajom Telekoma“, navodi Katić.
Uz to, građani troše novac koji će jako teško vratiti i sve više ljudi nije u stanju da plaća kredite.
Kriza u Španiji i Portugaliji neće nas pogoditi
"Mi nismo direktno na udaru ove krize koja se dešava u Španiji i Portugalii i ona nas implicitno ne pogađa. Međutim ona pokauzuje da Evropu karakterišu dve grupe zemalja: hard core ili odgovorne zemlje a to su Nemačka, Holandija, skandnavci i imate ove lepršave, manje odgovorne zemlje poput Španije, Portugala. U tom smislu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, Srbija bi bila percipirana kao nesolidna zemlja", ocenjuje Katić.
On napiminje i da po Srbiju znatno veći rizik predstavlja izbijanje krize u zemljama u regionu. "Države oko nas su u vrlo teškoj situaciji. Mađarska, Rumunija, Bugarska. Mađarska je efektivno na rubu bankrota već gotovo četiri godine. Rumina i Bugarska su takođe u ogromnim dugovima i servisiranje tih dugova može biti problem koji će se odraziti i na nas. Finansijska tržišta imaju intenciju da tretiraju države kao delove blokova. Finansijske muke Srbije s u u tom smislu strukturno slične kao i problemi koje ima Hrvatska, Mađarska ili Rumunija. U trenutku kada jedna od ovih država ulazi u krupan problem, finansijska tržišta to percipiraju kao nešto neminovno što će pogoditi sve zemlje i počinje bekstvo kapitala. To bekstvo kaptala je ono što će uvesti i ovu državu u još ozbiljniju krizu", smatra Katić.
Centralna banka je juče kupila 30 miliona evra na međubankarskom tržištu kako bi ublazila prekomerne dnevne oscilacije domaće valute.
Od početka godine NBS je prodala ukupno dve milijarde i 429,7 miliona evra i kupila 50 miliona evra, uključujući i jučerašnju intervenciju.
Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs iznosio 95,9679 dinara za jedan evro, a najslabiji 4. novembra, kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za evro.
Devizni kurs se formira na međubankarskom deviznom tržištu i primenjuje se od 8.00 narednog radnog dana.
Dinar će danas ojačati 27 para i zvanični srednji kurs će biti 104,2735 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Dinar je ove godine bio najjači 27. januara, kada je jedan evro imao vrednost 104,1572 dinara za evro, a najslabiji 6. januara, kada je srednji kurs iznosio 106,4947 dinara za jedan evro.
Centralna banka juče nije intervenisala na međubankarskom tržištu, a od početka godine je kupila pet miliona evra, kako bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa
Cena evrodizela na benzinskim stanicama te kompanije povećana je za tri dinara i iznosi 125,5 dinara po litru, dizel D-2 skuplji je za 1,4 dinara i košta 113,4 dinara, dok je bezolovni benzin BMB-95 skuplji za 2,4 dinara i iznosi 119, 9 dinara po litru. Cena evropremijuma BMB-95 kod MOL-a je ostala nepromenjena 132 dinara po litru.
Na pumpama Naftne industrije Srbije (NIS) evropremijum BMB-95 košta 128,5 dinara po litru, evrodizel 125,5 dinara po litru, BMB-95 120 dinara, a dizel D-2 113,4 dinara po litru. Na pumpama "Lukoil-Beopetrola" aktuelno je sniženje cena tečnog naftnog gasa (TNG), na polovini benzinskih stanica "Lukoil-Beopetrola" na kojima se prodaje ta vrsta goriva.
Evrodizel kod "Lukoil-Beopetrola" košta 126 dinara po litru, evropremijum BMB-95 128,6 dinara, odnosno 133,4 dinara po litru na 12 benzinskih pumpi koje se nalaze uz autoput.
Bezolovni benzin BMB-95 kod te kompanije košta 120,6 dinara po litru, a dizel D2 114,9 dinara po litru.
Na pumpama OMV-a evropremijum BMB-95 iznosi 132,4 dinara po litru, evrodizel 129 dinara po litru, dizel D-2 114,9 dinara, a BMB- 95 120,9 dinara po litru.
BEOGRAD - Dinar je danas ojačao prema evru za 0,23 odsto, tako da je zvanični srednji kurs 103,4144 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, jedan evro košta 24 pare manje nego juče, kada je srednji kurs bio 103,6565 dinara za jedan evro. Centralna banka je ove godine na Međubankarskom deviznom tržištu kupila pet miliona evra da bi ublažila dnevne oscilacije deviznog kursa.
Dinar je bio najslabiji 4. novembra 2010. godine, kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za jedan evro. Ove godine domaća valuta je prema evru bila najslabija 6. januara, kada je kurs bio 106,4947 dinara za evro, a najjača 24. februara kada je jedan evro koštao 102,8052 dinara.
Devizni kurs se formira na Međubankarskom deviznom tržištu i primenjuje se od 08.00 narednog radnog dana.
Zvanični srednji kurs danas će biti 103,1795 dinara za jedan evro, što je za 25 para slabija vrednost dinara nego u petak, saopštila je Narodna banka Srbije.
Tokom vikenda važio je kurs od petka, prema kome je evro vredeo 102,9249 dinara.
Ove godine, dinar je najjači bio 15. marta, sa kursom od 102,5674 dinara za evro, a najslabiji 6. januara, kad je za jedan evro bilo potrebno 106,4947 dinara.
Narodna banka je od početaka godine na međubankarskom deviznom tržištu intervenisala samo jednom, kupovinom pet miliona evra, kako bi sprečila preveliku dnevnu oscilaciju kursa.
Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, jedan evro koštac 15 para manje nego juče, kada je srednji kurs bio 103,1795 dinara za evro. Centralna banka je na međubankarskom deviznom tržištu ove godine kupila pet miliona evra da bi ublažila dnevne oscilacije deviznog kursa. Dinar je bio najslabiji 4. novembra 2010. godine kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za jedan evro. Ove godine domaća valuta je prema evru bila najslabija 6. januara, kada je kurs bio 106,4947 dinara za evro, dok je najača bila 15. marta kada je kurs bio 102,5674 dinara za jedan evro.
Devizni kurs se formira na Međubankarskom deviznom tržištu i primenjuje se od 08.00 narednog radnog dana.
Dulić dobro radi i ovo je odlična stvar za privredu Srbije .
Citat
Reciklaža otvara nova radna mesta Ministar za životnu sredinu Oliver Dulić izjavio je da u reciklažnoj industriji Vlade do kraja svog mandata planira da zaposli još oko 10.000 građana. Dulić je istakao da je velika stopa nezaposlenosti u Srbiji i da bi bolja organizacija u zaštiti životne sredine doprinela otvaranju velikog broja radnih mesta.
Samo polovina Srbije je, prema njegovim rečima, pokrivena organizovanim nošenjem smeća.
"Dobro je što su svim operaterima, koji su dobili licence od države i koji otkupljuju, transportuju i prerađuju elektronski otpad, gume i akumulatore, isplaćene subvencije", naveo je Dulić i dodao da su te subvencije pomogle da se investira u reciklažnu industriju.
Tema: 
