Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

Registracijom prihvatate pravila foruma.
ConQUIZtador
banner
Trenutno vreme je: 20. Jul 2019, 03:53:44
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Napomena: Govor mržnje, uvrede i svako drugo ponašanje za koje moderatori budu smatrali da narušava ugled i red na forumu - biće sankcionisano.
Idi dole
Stranice:
2 3 ... 563
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Vojvodina - Novi Sad  (Pročitano 349098 puta)
15. Feb 2006, 23:49:21
Hronicar svakodnevice


Bog cuva Srbe,a sreca prati hrabre!!!

Zodijak Leo
Pol Muškarac
Poruke 933
Zastava Novi Sad,Srbija i Crna Gora
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.0.7
mob
Nokia 6080
E,malo reklame i za njih! 8)


(02. May 2007, 21:51:47)

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

Vosa - C.Zvezda.jpg
(96.36 KB, 600x399)
IP sačuvana
social share
D...o

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice


Bog cuva Srbe,a sreca prati hrabre!!!

Zodijak Leo
Pol Muškarac
Poruke 933
Zastava Novi Sad,Srbija i Crna Gora
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.0.7
mob
Nokia 6080
Grupa u usponu!!!

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

kula1.jpg
(90.57 KB, 667x500)
kula2.jpg
(98.81 KB, 667x500)
kula3.jpg
(89.79 KB, 667x500)
IP sačuvana
social share
D...o

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice


Bog cuva Srbe,a sreca prati hrabre!!!

Zodijak Leo
Pol Muškarac
Poruke 933
Zastava Novi Sad,Srbija i Crna Gora
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.0.7
mob
Nokia 6080
Na "Tribini" pohvaljeni i od Grobara i od Delija!!!  =D>


Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

The Firm.JPG
(64.32 KB, 400x300)
IP sačuvana
social share
D...o

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice


Bog cuva Srbe,a sreca prati hrabre!!!

Zodijak Leo
Pol Muškarac
Poruke 933
Zastava Novi Sad,Srbija i Crna Gora
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.0.7
mob
Nokia 6080
Budi Novosadjanin-navijaj za Vojvodinu

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

01_small.png
(14.87 KB, 100x100)
02_small.png
(13.33 KB, 100x100)
03_small.png
(16.21 KB, 100x99)
04_small.png
(9.5 KB, 100x113)
05_small.png
(10.78 KB, 100x105)
06_small.png
(14.05 KB, 100x120)
08_small.png
(13.45 KB, 100x78)
IP sačuvana
social share
D...o

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Supervizor foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82502
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Opera 8.51
Klupske prostorije:
Ignjata Pavlasa 8,
21000 Novi Sad
Telefoni:
++381 21 421-687
++381 21 421-688
Fax:
++381 21 612-405

Stadion:
Dimitrija Tucovića 3
21000 Novi Sad
Telefon:
++381 21 521-346
Fax:
++381 21 621-385

FSC "Vujadin Boškov", Veternik
Telefon:
++381 21 522-761
Predsednik Skupštine   Zoran Mihajlović   
Predsednik Upravnog odbora   Aleksandar Jevtić   
Direktor   Cvetko Riđošić

Pre mnogo godina, u praskozorje Prvog svetskog rata, godine 1914, u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, grupa novosadskih učenika Srpske pravoslavne gimnazije počela je na poljančetu kod "Četiri krajcare" svoje prve korake srpskog nacionalnog i mladalačkog oduševljenja i na sportskom polju. U štrikerskoj radionici čika-Save Šijakova na početku Temerinske ulice udaren je temeljac Novosadskog nogometnog društva Vojvodina, predvođen sportskim entuzijastom Jovanom Ljubojevićem. Prošlo je mnogo godina od dana kada su romantičarski zaneseni novosadski mladići istrčali na igralište u koviljskom ritu i odigrali svoju prvu utakmicu. Vojvodina je u Kovilju dočekana veoma srdačno. Koviljčani su bili oduševljeni igrom mladih Novosađana koji su u ovoj utakmici slavili pobedu od 5:0. Prvi tim Vojvodine koji je nastupao protiv Šajkaša u Kovilju sačinjavali su Sv.Jocković, J.Ljubojević, M.Milićev, J.Jocković, D.Kovačev, O.Stojanović, U.Čakovac, Ž.Ćeremov, R.Stojanović, S.Ignačev, D.Šijakov.

Kada je prohujao prvi svetski rat, 1919. godine, Vojvodina je ponovo osnovana.  Nije imala svoga igrališta, a treninge je održavala na poljančetu kraj "Četiri krajcare". S obzirom da je u glavnom gradu Čehoslovačke bilo više studentata - igrača Vojvodine (dr Uroš Čakovac, dr Milorad Milićev, dr Živojin Ćeremov, braća Milenko i Đorđe Šijakov, dr Kosta Hadži, Predrag Stojanović-Ciga), praški klub Slavija postao je pokrovitelj mladog novosadskog kluba. U znak zahvalnosti Vojvodina je preuzela boje praške Slavije, koje i danas nosi. Svaki student - član Vojvodine slao je iz Praga za svoj klub pet čeških kruna Svoje utakmice "crveno-beli" igrali su na igralištu UTK koje se nalazilo preko puta današnje Jodne banje. Na ovom terenu Vojvodina se zadržala sve do 1923. godine kada je igralište bilo prodato.

Bez sopstvenog igrališta i finansijskih sredstava Vojvodina je jedva tavorila. Bilo je jasno da tako neće moći zadugo ostati i zbog toga su njeni članovi počeli da pregovaraju sa klubom novosadskih Jevreja "Juda Makabi"  koji takođe nije imao igralište. Mesto za novo igralište bilo je određeno: velodrom - stara biciklistička pista, koja se nalazila tamo gde je i danas stadion Vojvodine. Za korišćenje ovog zemljišta Vojvodina je plaćala simboličnu zakupninu koja je iznosila jedan zlatni dinar godišnje. Uz pomoć dobrovoljnih priloga u materijalu i novcu, podignuta je klupska kuća i ograđeno igralište, a od prihoda sa gostovanja američke operetske grupe "Luizijana" podignute su tribine. Najzad 1924. godine igralište je i svečano otvoreno dobivši ime "Karađorđe".

Zabeleženo je da je Vojvodina svoju prvu ozbiljnu utakmicu odigrala 1920. godine sa poznatim bogradskim ligašem BSK-om. Beograđani su pobedili sa 5:0. Sledeće godine Vojvodina je primila u goste zagrebački HAŠK, koji joj je takođe naneo poraz od 3 : 1.

Prvi međunarodni susret, sa timom Engleske mornarice, koja je tada boravila u Novom Sadu, Vojvodina je imala već 1921. godine. Englezi su poraženi sa 5:2. Iako to nije bila pobeda nad renomiranim klubom sa britanskih ostrva, inostrane ekipe počele su sve češće da dolaze u Novi Sad. Već sledeće godine u Novom Sadu gostovala je temišvarska Unirea koja je pobedila Vojvodinu sa 2:0. Od tada pa nadalje, Vojvodina iz godine u godinu beleži sve više međunarodnih susreta, a njeni najčešći partneri su timovi iz Rumunije, Čehoslovačke, Grčke, Bugarske, Austrije i Mađarske.


FK Vojvodina 1933. godine

Do 1923. godine na čelu kluba nalazio se Živko Bajazet, koji je ujedno bio i prvi posleratni predsednik Vojvodine. Međutim, iste godine u proleće na kormilo Vojvodine došao je sa velikim entuzijazmom mladi advokat dr Kosta Hadži, koji je imao mnogo zasluga što je klub krenuo novim putem, putem uspeha i afirmacije. Kosta Hadži je umešno vodio politiku kluba, a isto tako zaslužuje najveće priznanje što je Vojvodina uspela da izgradnjom igrališta "Karađorđe" dobije svoj krov nad glavom.

Dres sa državnim grbom prvi je poneo Abraham, koji je igrao u državnoj reprezentaciji desno krilo 1923. godine. Posle njega između dva svetska rata Jugoslaviju su u fudbalu reprezentovali još četiri igrača Vojvodine: Velker (4 puta), Dušan Marković - Luks (1 put) Boža Marković (1 put) i Požega (2 puta).

Sve do 1924. godine Vojvodina je igrala u gradskom prvenstvu, jer viših takmičenja nije ni bilo. Kasnije kada je organizovano župsko prvenstvo Beogradskog loptačkog podsaveza, ona je bila prvi pobednik ovog takmičenja. Upravo tada i počinje tradicionalno rivalstvo sa šabačkom Mačvom, koje je trajalo godinama.
Prvi trener angažovan je tek 1926. godine. Bio je to bivši igrač iz Beča Oto Nećas, koji je igrao više puta za austrijsku reprezentaciju. Pre dolaska u Novi Sad Nećas je vežbao fudbalere Sokola u Beogradu, a u Novom Sadu se zadržao do kraja 1928. godine. Posle njegovog odlaska Vojvodina je ponovo ostala bez trenera čitavu jednu godinu. No, već 1929. godine Nećas se vratio u Vojvodinu i vežbao igrače sve do sredine 1930. godine kada ga je zamenio njegov zemljak Oto Hamaček. Kao i Nećas i ovaj Bečlija radio je na opšte zadovoljstvo pune dve godine. Odlaskom Hamačeka Vojvodina opet dve godine nije imala trenera i tek 1934. godine angažovala je ponovo jednog Bečliju. Bio je to Vili Šurman, verni pristalica fudbala koji je tada već lagano osvajao Evropu. I ovaj Austrijanac imao je veoma dobrih rezultata u radu.   

Činjenica da su prvi učitelji fudbalera Vojvodine bili stručnjaci koji su insistirali na tehnički prefinjenoj igri svakako je imala za posledicu da takva igra postane i njena tradicija. Iako su kasnije trenersku dužnost obavljali domaći treneri i igrači, među kojima Milorad Ognjanov, Edo Plac, Đura Živić, veština u igri bila je nešto primarno, nešto što se gajilo kao specifično za Vojvodinu.Takav rad doneo je i dobre rezultate jer je Vojvodina u to vreme osvajala prvo mesto u takmičenju podsaveza i nekoliko puta učestvovala u završnim borbama za prvenstvo države.

Jedna od najuspešnijih predratnih godina za Vojvodinu bila je svakako 1939, kada je osvojila prvo mesto u takmičenju za prvenstvo novosadskog podsaveza i putem kvalifikacionih utakmica dospela ponovo u Nacionalnu ligu. Ustvari, start u godini "srebrnog jubileja" nije bio najuspešniji, ali izvanredan finiš doneo je Vojvodini šansu da ponovo okuša sreću u kvalifikacijama. Kao i mnogo puta do tada, glavni konkurent, šabačka Mačva, bila je odmah do Vojvodine, zauzevši drugo mesto. Ali prave borbe za ulazak u društvo najboljih tek su predstojale.

Prvi protivnik u kvalifikacijama bio je kruševački "Car Lazar", koga je Vojvodina lako eliminisala.Veoma teške utakmice bile su sa subotičkim ŽAK-om.

Prva utakmica u gostima završena je 1:1, a u revanšu u Novom Sadu posle devedeset minuta bilo je 2:2. U produžecima, fizički spremniji igrači Vojvodine priredili su veliku radost rekordnom broju gledalaca (preko 2000) postigavši preko Velkera pobedonosni gol, koji je značio ulazak u treće kolo kvalifikacionih borbi. Sledeći protivnik Vojvodine bio je skopski Sport klub, koji je posle nerešene igre u Skoplju savladan u Novom Sadu sa 4 : 1.

Takmičenje za prvenstvo države 1940/41. održano je u dve grupe. Po tri prvoplasirane ekipe Srpske i Hrvatske lige trebalo je da se bore u finalnim borbama za titulu šampiona. Vojvodina je u Srpskoj ligi osvojila treće mesto, odmah iza beogradskih klubova BSK-a i Jugoslavije.

Prvi susret finalnog dela trebalo je da se održi šestog aprila u Novom Sadu, sa zagrebačkim Građanskim, ali na ovu utakmicu niko nije došao. Ni igrači, ni sudije, ni gledaoci. Umesto aplauza na stadionu, iznad grada zabrujali su nemački bombarderi, a u naredne četiri godine, Vojvodini je bio zabranjen rad, a imovina je podeljena novosadskim klubovima NAK-u i UAK-u.

Već u prvim danima posle oslobođenja Vojvodina je ponovo oživela. Usled nedostatka sistema takmičenja prve utakmice bile su uglavnom prijateljske, a tek  1946. bilo je održano zvanično takmičenje. U južnoj grupi Vojvođanske lige Vojvodina je osvojila prvo mesto i stekla pravo da se bori za titulu najboljeg tima u pokrajini. Međutim, prvak severne grupe Vojvođanske lige, subotički Spartak imao je znatno bolji tim od Vojvodine i u dve finalne utakmice izašao kao pobednik. Oba puta rezultat je bio 2:0 u korist Subotičana. Iste godine Vojvodina nije iskoristila ni drugu priliku da se kvalifikuje u saveznu ligu, jer je u susretu sa beogradskim Metalcem koji je takođe konkurisao za ovo takmičenje poražena u Novom Sadu sa 2:0, a u Beogradu je bilo 1:1.

Posle neuspelog pokušaja Vojvodine da uđe u elitno društvo jugoslovenskih fudbalskih ekipa, neki su smatrali da bi trebalo ujediniti sve klubove koji su tada postojali u Novom Sadu, pa su se Vojvodina, Radnički i Slavija spojili u jedan klub i dobili ime Sloga.

Novi klub se 1947. takmičio u Severnoj grupi Srpske lige, gde je osvojio prvo mesto i pravo na kvalifikacije za ulazak u Saveznu ligu.

U tim susretima Sloga je najpre pobedila kragujevački Radnički sa 4:0 i 1:0, zatim u drugom kolu pobedila varaždinski Tekstilac sa 2:0 na svom terenu, dok je u Varaždinu izgubila 1:2, i tako stekla pravo na učešće u trećem kolu. Za protivnika u trećem kolu Vojvodina je imala Metalac iz Zagreba. U Novom Sadu bilo je 2:0 za Vojvodinu, a u Zagrebu 1:1, a golman Vojvodine Lazar Vasić napravio je pravi podvig odbranivši dva jedanaesterca. U sledećoj rundi Vojvodina je igrala sa Torpedom iz Sarajeva i izgubila. U Novom Sadu bilo je 1:1, a u Sarajevu 5:1 za Torpedo.

Ipak, to nije bila poslednja prilika tog leta da Vojvodina uđe u Saveznu ligu. Skopski Vardar bio je sledeća prepreka. S obzirom da je rezultat u Novom Sadu bio nerešen (1:1), malo je ko verovao da se u Skoplju može bilo šta učiniti. Ali, nije bilo potrebno puno da dođe ono što se nije očekivalo. Pri kraju igre dosuđen je jedanaesterac u korist Sloge, ali je Karanfilović sa bele tačke poslao loptu pored stative. Samo trenutak kasnije došlo je ono najgore. Domaći igrač Cvetković primio je loptu duboko u ofsajdu pred golom Vasića. Za trenutak svi su bili stali, jer je nedozvoljena pozicija bila sasvim očita. Međutim, kada je Cvetković video da pomoćni sudija, a takođe ni glavni, ne prekida igru, krenuo je sa loptom prema golu i pogodio mrežu.

Sledeće 1947/48. godine, Sloga se takmičila u Drugoj saveznoj ligi i na kraju osvojila drugo mesto, iza fudbalera titogradske Budućnosti. Time je konačno postala prvi put posle rata prvoligaš, ali ne zadugo. Kao jedanaestoplasirana, Sloga je već sledeće sezone morala da napusti Prvu saveznu ligu, da bi se zatim još jednu godinu takmičila u drugoj, ponovo zauzela drugo mesto i vratila se među prvoligaše. Te, 1951. godine klub je ponovo dobio ime Vojvodina.

Za vreme ovih dramatičnih dana za Vojvodinu jedan iskusan fudbalski pedagog na vreme je mislio o onome što dolazi. Trener Bane Sekulić pripremio je mladu generaciju fudbalera koja je sa velikim uspehom zamenila Placa, Velkera, Avramovića, Živkovića, Marjanovića, Mihajlovića i druge koji su bili pri kraju sportske karijere. Iz podmlatka kluba koji je 1948. godine bio prvak Srbije i drugi u zemlji, uvedeni su u prvi tim Vujadin Boškov, Todor Veselinović i Mladen Krgin, a takođe su i neki mlađi igrači, koji do tada nisu dobijali veću minutažu, dobili status standardnog prvotimca. Među njima je bio Draga Živković, Sava Selena i Dušan Ristić. Ovoj generaciji uskoro se pridružio i Dobrosav Krstić koji je došao iz novosadske Slavije.

Veoma značajan i zapažen uspeh, mlada ekipa Vojvodine postigla je već 1951. godine, kada je postala finalista fudbalskog kupa Jugoslavije. Do ovog trijumfa dovele su pobede nad beogradskim Milicionarom od 4:1, Srbobranom od 6:0, Rabotničkim iz Skoplja 4:1, tako da je sledeći protivnik u četvrtfinalu bio tada već višestruki prvak države i pobednik ovog takmičenja, beogradski Partizan. Činjenica da je utakmica trebala da se održi u Beogradu nije davala mnogo nade ekipi Vojvodine. Ali na stadionu JNA mladići u crveno-belim dresovima visoko su nadmašili svog domaćina nanevši mu poraz od 2:0.

U polufinalu u Novom Sadu gostovao je splitski Hajduk, koji je važio za jednu od najboljih ekipa našeg fudbala u to vreme. I on je poražen sa 2:0, što je bilo dovoljno da Vojvodini obezbedi mesto u finalu kupa Jugoslavije. Preostalo je da se odigraju dve finalne utakmice i da se odluči kome će pripasti trofej pobednika kupa.

Drugi finalista ovog velikog takmičenja bio je zagrebački Dinamo, koji je takođe bio među najboljim jugoslovenskim klubovima, ali je bilans koji je do tog susreta napravila Vojvodina ulivao respekt iskusnim Zagrepčanima. Jer, nije bilo tako lako eliminisati iz završnih borbi takve favorite kao što su bili Partizan i Hajduk. Ali jedna okolnost je Vojvodini otežavala zadatak. Izuzetno, samo te godine, propozicije su predviđale da se odigraju dve finalne utakmice: jedna u Zagrebu i jedna u Beogradu. Na svom terenu i pred svojom publikom Dinamo je u prvom susretu imao daleko više od igre, ali je sve do pred kraj utakmice rezultat bio nerešen - 0:0. Tek u poslednjim minutima Zagrepčani su uspeli dva puta da savladaju odbranu Vojvodine i steknu prednost za revanš koji se održao nedelju dana kasnije u Beogradu.

Na stadionu JNA slika se gotovo ponovila. Rezultat je bio isti kao i u Maksimiru. Vojvodina nije imala sreće da realizuje nekoliko izvanrednih šansi. Čuvar mreže Dinama Stinčić bio je prosto nesavladiv. Nekoliko puta navalni igrači su se nalazili sa njim oči u oči, ali gola nije bilo. Lopta je redovno odsedala u njegovim rukama. Pošto Vojvodina nije iskoristila svoje šanse, pri kraju se opet dogodilo da je iskusni Velfi, a posle i Čajkovski, iskoristio trenutak kada su igrači Vojvodine bili stali i povisio prednost iz Zagreba. Drugi gol koji je pao na ovoj utakmici bio je samo rezultat iscrpljenosti mlade ekipe koja nije imala dovoljno daha da dokrajči trijumfalni put do vrha.

Sledeća sezona donela je Vojvodini punu afirmaciju i u ligaškom nadmetanju.Vojvodina je zauzela četvrto mesto i najavila borbu za sam vrh tabele. Desetak godina kasnije san o tituli postao je stvarnost.

"Zlatno doba" Vojvodine, kako ga mnogi nazivaju, počinje u stvari njenim startom u Srednjeevropskom kupu. Ona se 1955. godine prvi put takmičila u tada veoma popularnom kupu. Prvi protivnik bila je Roma, koja je poražena u Novom Sadu 4:1. I pored tako visoke pobede, malo je ko verovao da će novosađani sačuvati prednost u Rimu. Ipak, posle 0:3 i 1:4, Vojvodina je uspela da napravi preokret i pobedi sa 5:4. Strelci za Vojvodinu bili su Krstić i Rajov - čak četiri puta. Akteri ovog susreta bili su: Ristić, Selena, Nikolić, Blanarik, Milovanov, D.Krstić, Roganović, Rajkov, Boškov, Ivoš, R.Krstić. Sledeći protivnik bio je Slovan iz Bratislave. Uspeh u Rimu privukao je oko 20.000 gledalaca na novosadski stadion, ali istorija se nije ponovila i posle "mršavih" 0:0 u Novom Sadu, usledio je revanš u Bratislavi i poraz od 3:0.

Najveći domet ova generacija postigla je 1957. godine. Vojvodina je ponovo predstavljala našu zemlju u Srednjeevropskom kupu. Prvi protivnik opet je bio Slovan. Utakmica u Bratislavi razvila se u veliku borbu, u kojoj su fizički snažniji domaćini uspeli da steknu minimalnu prednost. To je davalo realne šanse za revanš i ta se utakmica očekivala sa velikim nestrpljenjem. U revanšu, Vojvodina je trijumfalno savladala goste iz Čehoslovačke  rezultatom 6:0.
Ovako visoka pobeda nad jednom od najboljih čehoslovačkih ekipa bio je znak da je Vojvodina bila u odličnoj formi i da su u tom trenutku predstavljali jednu od najboljih evropskih klupskih ekipa. Bio je to potpuno zreo tim sa igračima u najboljim fudbalskim godinama, koji je svoju igru zasnivao prvenstveno na svojoj veštini i taktici.

S obzirom da je bečki Rapid eliminisao iz daljih borbi MTK iz Budimpešte, on je bio sledeći protivnik Vojvodine. Čuveni bečki tim imao je u to vreme veliki broj  reprezentativaca, a njegov renome bio je poznat u celom svetu.

Utakmica na Prateru donela je veliku prednost domaćim fudbalerima. Rapid je pobedio sa 3:0. Revanš u Novom Sadu nije mnogo obećavao, ali se ipak skupilo 20.000 ljudi.

Već u 3. minutu Ivoš je napravio solo-prodor. Bilo je to malo remek-delo fudbalske veštine. On je prešao čitavu odbranu Rapida i neodbranjivo, sa svega nekoliko metara, poslao loptu u levi donji ugao golmana Gartnera.

Inicijativa je stalno bila u rukama domaćeg tima, a bečka odbrana imala je mnogo muke da spasava šta se spasti moglo. Kao talasi nadirali su napadači Vojvodine i u 17. minutu Vukelić je po drugi put savladao golmana Rapida. To su bili trenuci u kojima je renomirani tim iz Beča bio potpuno deklasiran i nikako nije mogao da sredi svoje redove.

Do kraja utakmice Vojvodina je postigla još dva gola, ali je i tim iz Beča uspeo da postigne pogodak nade, pa je konačan rezultat ove izvanredne utakmice bio 4:1. Na redu je bila utakmica odluke.

Treća utakmica između Vojvodine i Rapida nije odigrana. Rapid je predao tu utakmicu, a u obrazloženju je stajalo: "Igrači Rapida nemaju dovoljno garancije da će se na utakmici osećati obezbeđeni od fizičkih napada, što se moglo videti i na utakmici u Novom Sadu".

Iako je Vojvodina ovim testom automatski postala finalista Srednjeevropskog kupa, ta vest neprijatno je iznenadila novosadsku sportsku javnost, a posebno igrače i rukovodstvo.

Sledeći protivnik Vojvodina u Srednjeevropskom kupu bio je Vašaš iz Budimpešte. Prva finalna utakmica odigrana je na Nep stadionu pred oko 90.000 gledalaca.

U početku utakmice igra je bila uglavnom ravnopravna. Vojvodina je prva imala nekoliko povoljnih situacija za postizanje golova, ali najpre Ivoš, a zatim i Bena, nisu imali dovoljno prisebnosti da ih iskoriste. Prvak Mađarske i pobednik ovog takmičenja godinu dana ranije preuzeo je inicijativu i, silno bodren od navijača, počeo da ugrožava gol Vereša. Rezultat dominacije u prvom poluvremenu je jedan gol u mreži Vojvodine pa su Mađari na poluvremenu otišli sa 1:0. U drugom delu Vojvodina je igrala daleko slabije, primila je još tri gola i svoje šanse za uspeh u revanšu svela na minimum.

U revanšu, u predivnom ambijentu pred punim tribinama, Vojvodina je uspela da pobedi sa 2:1, ali to nije bilo dovoljno za trijumf. Ipak, Vojvodina se dostojno oprostila od ovog takmičenja. Postala je vicešampion srednje Evrope trijumfujući u jednoj utakmici čak i nad pobednikom. To je bila kulminacija zalaganja, znanja i snage jedne generacije, a sa njom i kluba.

Najveći uspeh, FK Vojvodina postigla je 1965. godine, kada je osvojena titiula prvaka Jugoslavije

Posle beogradskih klubova Crvene zvezde i Partizana i zagrebačkog Dinama, Vojvodina je četvrti klub iz Jugoslavije koji se, kao šampion svoje zemlje, plasirao u Kup evropskih prvaka. Godine 1965. Partizan je igrao u finalu sa Realom, pa je pred Novosađanima bila velika obaveza da dostojno reprezentuju jugoslavenski fudbal na međunarodnoj sceni.

Dvanaesti Kup evropskih šampiona 1966/67. godine Vojvodina je spremno dočekala. Crveno-beli su u najvećem evropskom takmičenju uspešno stratovali 7. septembra 1966. godine. Protivnik im je bio prvak Austrije, bečka Admira. Na prepunom stadionu tradicionalno neugodnih domaćina u Beču, Vojvodina se pojavila sa timom: Pantelić, Radović, Vučinić, Sekereš, Brzić, Dakić, Takač, Savić, Trivić, Đorđić, Pušibrk. Prvo poluvreme je završeno rezultatom 0:0, a u nastavku je brzi Takač iskoristio neopreznost odbrane Admire i u jednom kontranapadu postigao dragoceni pobedonosni gol. U revanšu 20. septembra se na stadionu kod stare Željezničke stanice vodila žestoka borba. Vojvodina je bila bolja, ali svoju nadmoćnost nije uspela da kruniše pogotkom. Meč je završen rezultatom 0:0. Taj rezultat je vodio Vojvodinu u sledeće kolo, gde ju je očekivao šampion Španije, Atletiko iz Madrida.

Atletika je dočekao krcati stadion i nešto izmenjeni sastav Vojvodine u odnosu na tim koji je savladao Admiru: Pantelić, Aleksić, Radović, Nešticki, Brzić, Dakić, Takač, Savić, Radosav, Trivić, Pušibrk. Susret je završen rezultatom 3:1, što je bila lepa prednost pred revanš u Madridu 14. decembra 1966. Vojvodina je za svoje simpatizere organizovala specijalan let avionom u Madrid. Te decembarske večeri ceo fudbalski Madrid preselio se na stadon Manzanares. Tandem Boškov-Stanković odlučio je da igra isti tim koji je pobedio u Novom Sadu, jedino je Radosava zamenio Sekereš. Od prvog minuta Atletiko je, potpomognut frenetičnim navijanjem, krenuo na sve ili ništa. U takvoj atmosferi se igrači Vojvodine nisu najbolje snašli, pa je prvo poluvreme završeno rezultatom 2:0. U nastavku igre Vojvodina je bolje parirala svojim protivnicima i do kraja uspela da sačuva rezultat koji je omogućio da se igra majstorica. Iako je ranije bilo predviđeno da se eventualna treća utakmica igra u Roterdamu, rukovodstvo Vojvodine je prihvatilo ponudu Atletika da igra u Madridu. Atletiko je u prvom poluvremenu vodio sa 2:1, ali je Vojvodina izjednačila rezultat. Tim rezultatom je završen regularni deo utakmice, a u produžecima Vojvodina se golom Takača plasirala u četvrtfinale Kupa evropskih prvaka.

Sledeći protivnik bio je prvak Škotske, Seltik iz Glazgova. Utakmica je odigrana 1. marta 1967. godine u Novom Sadu. Za ovu priliku prvi put su na stadionu Vojvodine, ispunjenom do poslednjeg mesta, upaljeni novi reflektori. Iako oslabljen odlaskom Takača u Francusku, tim Vojvodine je pobedio sa 1:0. Na revanšu u Glazgovu ponovo su zaigrali Trivić i Pušibrk, koji su bili kažnjeni zbog incidenta na utakmici u Madridu. Do 91. minuta domaćini su vodili sa 1:0. Očekivalo se da sudija odsvira završetak regularnog toka utakmice. Međutim, nekoliko sekundi pre zvižduka centarhalf Seltika je savladao golmana Pantelića. Bio je to oproštaj Vojvodine od Kupa šampiona. Za utehu, Seltik je te sezone postao prvak Evrope, a jedini poraz je doživeo od Vojvodine u Novom Sadu.

Imala je Vojvodina sreće i na drugim poljima sem fudbalskog terena. Na dan 21. novembra 1967. godine jedna generacija Vojvodine se „ponovo rodila”. Na lajpciškom aerodromu su se suočili sa smrću i igrači i navijači Vojvodine, koji su JAT-ovim „konvejerom” krenuli na meč sa Lokomotivom u okviru Kupa sajamskih gradova. Neposredno pre ateriranja slomile su se obe elise i prednji točak ispod pilotske kabine, i samo sekund je delio putnike od sudara sa auto-putem Lajpcig-Berlin. Igrači Vojvodine uspeli su ne samo da dožive, već i da čudom prežive avionsku nesreću.

Osvajanje titule prvaka Jugoslavije i veoma dobre igre u Kupu evropskih šampiona skrenule su na Vojvodinu pažnju međunarodne fudbalske javnosti. Mnogi igrači nisu odoleli primamljivim ponudama inostranih klubova, pa su Novosađani brzo ostali bez svojih najvrednijih prvotimaca. Nastupile su godine velikih oscilacija. U nastupajućem periodu, 1968. godine Vojvodina je igrala u finalu Jugoslovenskog kupa i u četvrtfinalu Kupa sajamskih gradova, a bila je i prvak Letnje lige šampiona Jugoslavije 1970. godine. Međutim, u domaćem prvenstvu zauzimala je mesta u donjoj polovini tabele, sem sezone 1969. i 1972, kada je osvajala 4. mesto. U sezoni 1973. i 1975. Vojvodina je učestvovala u Kupu UEFA, ali nije postigla značajnije rezultate – eliminisana je već u prvom kolu.

Dolazak Toze Veselinovića za trenera Vojvodine 1974. godine je preporodilo ekipu. Crveno-beli su zaigrali kao u najboljim danima, publika se vratila na stadion, protivnici su strepeli od Vojvodine, bilo da su igrali u gostima ili kod kuće. Treći put u svojoj istoriji Vojvodina je zauzela drugo mesto u zemlji u sezoni 1974-75, razbivši „veliku četvorku”.

Posle vicešampionskog bljeska 1975. godine Vojvodina se skoro čitavu jednu deceniju nalazila u grču večite borbe za opstanak u prvoj ligi. I pored toga što su se smenjivali treneri, stručna rukovodstva, uprave, desetine i desetine novih igrača, sa strane i iz sopstvenog podmlatka, zapaženijih rezultata nije bilo. Peto mesto 1976. godine i osmo mesto 1978. bili su najviši plasmani Vojvodine u tom periodu.

Najteže je crveno-belima bilo u takmičarskoj 1979/80. godini. Sa 53 primljena gola bili su na samom rubu ponora. Na kraju prvenstva bili su šesnaesti – jedan korak do druge lige.

Sve raspoložive snage u Vojvodini angažovane su radi konsolidovanja tima i stručnog rukovodstva. Glavni zadatak poveren je Hugu Ruševljaninu, predsedniku Stručnog saveta. Šansu da zaigraju u Vojvodini dobili su mnogi talenti iz vojvođanskih klubova. Već 1980/81. godine Vojvodina se približila „zlatnoj sredini” i spokojnije dočekala završetak takmičenja. Tim je bio na dobrom putu da savlada krizni period i vrati se na bolje pozicije. U narednim godinama Vojvodina je zauzimala 9. i 10. mesta na domaćoj tabeli.

U klubu Vojvodina uvek se velika pažnja poklanjala fudbalskom podmlatku. Okupljane su sve kategorije igrača iz kojih su regrutovani prvotimci. Juniori Vojvodine tradicionalno učestvuju na poznatom internacionalnom omladinskom turniru „Lauferov memorijal” u Pragu. Mlada ekipa Vojvodine se 1983. godine vratila iz Praga sa rukama punim vrednih trofeja. Pored prvog mesta na turniru, osvojili su i sve najznačajnije nagrade: najboljeg igrača, najboljeg golmana i najboljeg strelca turnira.

U jubilarnoj 70. godini svog postojanja ekipa Vojvodina je slavljenički zaigrala na Internacionalnom turniru šampiona jula 1984. u Novom Sadu, na kojem su pored domaćina učestvovali i beogradski klubovi Partizan i Crvena zvezda, zagrebački Dinamo, sarajevski Željezničar i praška Slavija. Pobedma nad Slavijom i Crvenom zvezdom, bez primljenog gola, Vojvodina je ubedljivo trijumfovala među šampionima.

Vojvodina se visoko vinula u takmičenju za Kup Jugoslavije 1985. godine. Posle ubedljive pobede u četvrtfinalu protiv ljubljanske Olimpije, na beogradskoj Marakani žestoko su se sukobile dve crveno-bele ekipe. Novosađane je samo jedan korak delio od trijumfa jer su kraj prvog poluvremena dočekali vođstvom od 2:1. Međutim, domaćini su na kraju slavili pobedu od 3:2 i plasirali se u finale najvećeg domaćeg takmičenja.

Sledeća sezona predstavljala je najveći posleratni neuspeh kluba. Zauzimanjem 18. mesta u domaćem prvenstvu 1986. godine, Vojvodina je ispala iz grupe najboljih jugoslovenskih klubova i zaigrala u Drugoj saveznoj ligi – Zapad. Ovaj neuspeh je motivisao igrače i rukovodstva da se konsoliduju i već sledeće godine ponovo pridruže vodećim fudbalskim klubovima zauzimanjem vodeće pozicije među protivnicima iz druge lige. U sezoni 1987/88. Vojvodina se učvrstila u sredini prvoligaške tabele osvajanjem desetog mesta.

Još jedan veliki uspeh u domaćim prvenstvima postignut je u sezoni 1988/89, kada je Vojvodina po drugi put u svojo istoriji postala šampion Jugoslavije (opširnije o šampionskoj sezoni). Pobednička ekipa bila je spoj mladosti i iskustva. Predvođena uspešnim fudbalskim strategom Ljupkom Petrovićem, Vojvodina je neočekivano pretekla „veliku četvorku” jugoslovenskog fudbala i vinula se do prvog mesta igrajući u sastavu: Maras, Mijić, Vujačić, Šapurić, Kartalija, Mihajlović, Tanjga, Jokanović, Vorkapić, Joksimović, Šestić.

Veliki uspeh Vojvodine u domaćem prvenstvu i solidna igra u Evropskom kupu ponovo je dovela do odliva igrača u inostrane klubove, što je rezultovalo padom kvaliteta igre i desetim mestom u narednoj sezoni.

Raspad Jugoslavije i uvođenje međunarodnih sankcija doveo je do velikih promena unutar Prve savezne fudbalske lige. Vojvodina je u izmenjenim okolnostima u poslednjoj deceniji dvadesetog veka igrala standardno dobro, zauzimajući 3. ili 4. mesto na državnom prvenstvu. U sezoni 1998/99. godine, Vojvodina je ponovo zaigrala na inostranom terenu. U Intertoto kupu  je dobrom igrom protiv Stabeka, Erebroa, Baltike i Bastije stigla do 5. kola, kada ju je eliminisao Verder iz Bremena (Nemačka) sa jednim golom prednosti.

Trenutni rezultati Vojvodine zahtevaju dalje napore, stručni rad i ulaganje u pomladak kako bi Vojvodina ponovo zablistala na nebu domaćeg fudbala.

Evo malo od mene. Nije nesto al za pocetak je dosta  8)

Izvor: www.fcvojvodina.co.yu
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice


Bog cuva Srbe,a sreca prati hrabre!!!

Zodijak Leo
Pol Muškarac
Poruke 933
Zastava Novi Sad,Srbija i Crna Gora
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.0.7
mob
Nokia 6080
O,hvala na pomoci!Vidi se da nemam iskustva sa ovim.Nego,imam dobre klipove,ali nece da ih postavi  :-k
                                                     :srbija:
IP sačuvana
social share
D...o

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice


Bog cuva Srbe,a sreca prati hrabre!!!

Zodijak Leo
Pol Muškarac
Poruke 933
Zastava Novi Sad,Srbija i Crna Gora
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.0.7
mob
Nokia 6080
Nije bitno koji sam ja 8)

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

thumb_partizanvosa05-06.jpg
(3.28 KB, 100x74)
thumb_partizanvosa05-06a.jpg
(3.27 KB, 100x74)
thumb_partizanvosa05-06b.jpg
(3.89 KB, 100x74)
thumb_partizanvosa05-06c.jpg
(3.93 KB, 100x74)
thumb_partizanvosa05-06d.jpg
(3.95 KB, 100x74)
thumb_partizanvosa05-06e.jpg
(3.84 KB, 100x74)
IP sačuvana
social share
D...o

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Supervizor foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82502
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Opera 8.51
 Fudbalski klub "Vojvodina" iz Novog Sada, jedan od najstarijih klubova u Srbiji, osnovan je 1914. godine na incijativu novosadskih omladinaca, učenika Velike Pravoslavne Srpske Gimnazije i nekoliko trgovačkih pomoćnika, a uz pomoć uglednih intelektualaca i zanatlija.
Svoju prvu utakmicu Vojvodina je odigrala u Kovilju protiv FK "Šajkaš" 1914. Vojvodina je pobedila 5:0, a prvi tim sačinjavali su S. Jocković, J.Ljubojević, M.Milićev, J.Jocković, D.Kovačev, O.Stojanović, U.Čakovac, Ž.Ćeremov, J.Stojanović, S.Ignačev, D.Šijakov.
Vojvodina je nadaleko poznata zbog svojih elegantnih dresova, sastavljenih od klupskih boja crvene i bele. Klub ih je usvojio nekoliko godina kasnije po osnivanju, kada su neki članovi otišli na studije u Prag i odatle doneli dresove Slavije (crveno-bele boje). Interesantno je napomenuti da je Vojvodina prve utakmice igrala u dresovima svetlo plave boje i belim gaćicama.Na Vidovdan 1924. godine svečano je otvoren stadion koji se nalazi na mestu današnjeg, dobivši ime "Karađorđe". Prvi međunarodni susret sa timom engleske mornarice Vojvodina je odigrala u Novom Sadu 1921. godine, i pobedila 5:2.

   Najveće uspehe klub je postigao 1966. i 1989. godine kada je Vojvodina uspela da osvoji titulu šampiona bivše SFRJ. Gostovala je na svim kontinentima sveta i postigla zapažene rezultate. Slavila je pobede i nad čuvenim rivalima kao što su: Atletiko (Španija), Seltik (Škotska), Notingem Forest (V. Britanija), MTK ( Mađarska), Rapid (Austrija), Bold Klub (Danska), Minhen 1860 (Nemačka), Panatinaikos (Grčka), Guardija (Poljska), Slavija (Bugarska), Roma (Italija), Sparta (Čehoslovačka), Progresul (Rumunija), Bareira (Portugal), Korintians (Brazil), Milan (Italija), Iraklis (Grčka), Rendžers (Škotska), Portdaun (Severna Irska), Viking (Norveška), Ujpešt(MAđarska), Admira (Austrija), Honved (Mađarska) i mnogi drugi među kojima su i reprezentacija Mađarske, Rumunije, Sirije, Malte i UAE. Vojvodina se uspešno takmičila u skoro svim značajnim internacionalnim kupovima, a najveći uspeh je postigla 1977. godine kada je osvojila jubilarni 50-ti Srednjeevropski kup.

   Kao jedan od najstarijih Srpskih klubova Vojvodina je vrlo brzo stekla veliki broj navijača. Prvi klub navijača osnovan je davne 1930. godine. Klub navijača pomogao je fudbalskom klubu organizacijom igara na sreću i organizovanjem navijačkih vozova koji su pratili klub u mestima kojim je igrao. Zabeleženo je da je 3. maja 1931. godine Vojvodinu je u Šapcu protiv Mačve pratilo i 150 navijača, koji su doputovali sa šest velikih autobusa. Tih 30-tih godina i po nekoliko hiljada navijača išlo je na gostovanja u Borovo, Osijek... čak i parobrodima.
   Nakon Drugog Svetskog Rata, 50-tih i 60-tih Voša je igrala najlepši fudbal, tako da je imala puno navijača. Svi su išli na stadion sa zastavama. Okupljanje je bilo ucentru grada, odakle se kolona kretala ka stadionu. U to vreme nije bilo organizovanih ili besplatnih buseva. Išlo se vozom, šinobusom i kolima i to svuda: Beograd, Niš, Skoplje, Tuzla, Sarajevo, Mostar, Zagreb, Split, Subotica, Pančevo, Vinkovci, Sombor...
   Najviše Vojvodinaša bilo je u Maksimiru 1966. godine preko 4.000. Tada počinju i prvi incidenti. !957. godine igrači Rapida iz Beča nisu se pojavili na trećoj utakmici (majstorici) koja je trebala da se odigra u Beogradu polufinala Srednjeevropskog kupa, zato što nisu dobili garanciju da će biti obezbeđeni od fizičkih napada navijača, što se moglo videti u Novom Sadu.Vojvodina je 70-tih imala odlične navijače, od kojih su protivnički navijači dobijali dobre batine. Tada se pojavljuju i prvi transparenti. Jedan od prvih bio je iz 1974.godine "navijači sa salajke". Krajem 70-tih i početkom 80-tih, jedna ekipa je na svakoj utakmici redovno upadala na protivnički sektor i izazivala nerede.Međutim, 86. god. Voša posrće i ispada u drugu ligu, gde dolazi do totalnog raspada-navijači su počeli da zaobilaze stadion, vodje su sve batalile.
   Ali, oni pravi zaljubljenici dolazili su i tada. U to vreme postojao je veliki broj manjih ekipa, rasporedjenih u grupe, od kojih treba pomenuti "Tulips","Beer Drinkers", "Red Crew", "Barabe","Salajka", "Liman Boys","OldTown Boys"...
Vojvodina se ekspresno vraća u prvu ligu i javlja se ideja o ujedinjenju svih navijača u jednu grupu. Ta ideja je zaživela u martu mesecu 1989.godine kada je održana osnivačka skupština na kojoj su se sve grupe udružile u jednu. Dogovoreno je da je ime "Red Firm", a pošlo se od West Ham-ovog "Inter City Firm"-a, gde je "Inter City" zamenjeno sa "Red" zbog Vošine crvene boje. Nekoliko dana kasnije, jedan deo mlađe urbanije ekipe osnovao je "Firmu", pošto su želeli srpski naziv grupe, i počeli da funkcionišu kao jedna od mnogobrojnih pdgrupa.



Proleće 1989.

godine ceo Novi Sad je u euforiji, Vojvodina se bori za najviši plasman a navijači u sve većem broju posećuju stadion. Najbolje navijanje i brojnost dostignuta je na utakmicama protiv C.Zvezde i Slobode iz Tuzle kada je proslavljena šampionska titula. Tog perioda se svi navijači rado sećaju i napominju da je tada bila najbolja atmosfera na stadionu (navijalo se stalno, izrađeni su barjaci, kačketi, šalovi, majice...).
Veliki ispit sledeće sezone "Red Firm" je imao u KEŠ-u. Na prvu utakmicu u Budimpeštu protiv Honveda, otputovalo nekoliko hiljada ljudi,koji su svojim navijanjem pomogli klubu da izbori minimalni poraz. Revanš su "Firmaši" dočekali spremni (papiri, rolne, dimnjaci), podrška kao nikad, ali nepovoljan rezultat izbacio nas je sa međunarodne scene.



1989/90.

"Red Firm" stiče svoju punu brojnost. Na utakmici protiv Dinama Zg. februara 1990. godine, zbog incidenata ( otete zastave BBB Slavonski Brod i BBB Slavonska Požega) i petnaestominutnog prekida, zbog preteranog korišćenja pirotehnike "Red Firm" se seli na jugoistočni deo stadiona. Posle te utakmice počinje novi, moderniji stil u navijanju.Redovno se upotrebljava pirotehnika, barjaci, šiju se novi transparenti a počinju da se rade i prve koreografije. Na gostovanja se išlo masovno, a najuzbudljivije je bilo u Osijeku, Sarajevu, Banjaluci, Beogradu, Skoplju, Subotici, Tuzli, Titogradu...



Sezonu 1990/91.

Otvorilo je gostovanje na Marakani kada smo malobrojnim ciganima održali navijački čas. Odlično izdanje imali smo kući na utakmicama protiv Partizana, Dinama, Zvezde (i kup i prvenstvo), Osijeka, Sarajeva i Hajduka.Odrađena su skoro sva gostovanja u velikom broju. Incidenti sa Kohortom, UF(u Beogradu), Indians (u Zrenjaninu, oteli im zastavu Indans), Varvarima (u Podgorici), Ciganima, UF (u Novom Sadu), UF (Zemunu), opet Indians (oteli im zastavu Delije Zrenjanin), Hordama Zla (u Sarajevu).

U takmičenju učestvovali Bosanci do pred sam kraj. Kući najbrojniji protiv Zvezde i Partizana (i prvestvo i kup). Gostovanja odrađena sva. Incedenti: Sokolovi OFK Beograd ( uzeli im transparent OFK Beograd), UF, Taurunum Boys (i u Zemunu i u Novom Sadu), Meraklije (oteli im 3 transparenta: Working FC, Grb Niša i veliki Meraklije), Cigani u UF u Novom Sadu, Grobari (frka na terenu oko zastave RT- oteta im zastava SOUTH GUARD), Meraklije u Nišu (oteli im transparent FK Niš), Cigani ( skinuli nam sa ograde OKV i Salajka, a mi njima RS klan, posle tekme u tuči vratili OKV i oteli im ANIMALS), Blue Marines ( u Subotici).
   Raspadom SFRJ došlo je do stagniranja među navijačima pa tako i među Firmašima. 1992. godine raspada se i Red Firm. Deo starije ekipe seli se na istok i osniva "Staru Gardu". Veliki broj grupa se raspada a one koje su ostale pokušavaju da vrate ugled Red Firm-a. Najupornija je u tome bila je i najorganizovanija grupa navijača Vojvodine "Firma". Kriza je ubrzo prevaziđena i počinje se sa novim oblikom organizacije. Na svakom važnijem meču "Firma" priređuje spektakl. Pored uobičajenih bakljadi rade se i koreografije, na gostovanja se redovno ide, tuče postaju toliko česte da postaju deo imidža.



Sezona 1991/92.

U takmičenju učestvovali Bosanci do pred sam kraj. Kući najbrojniji protiv Zvezde i Partizana (i prvestvo i kup). Gostovanja odrađena sva. Incedenti: Sokolovi OFK Beograd ( uzeli im transparent OFK Beograd), UF, Taurunum Boys (i u Zemunu i u Novom Sadu), Meraklije (oteli im 3 transparenta: Working FC, Grb Niša i veliki Meraklije), Cigani u UF u Novom Sadu, Grobari (frka na terenu oko zastave RT- oteta im zastava SOUTH GUARD), Meraklije u Nišu (oteli im transparent FK Niš), Cigani ( skinuli nam sa ograde OKV i Salajka, a mi njima RS klan, posle tekme u tuči vratili OKV i oteli im ANIMALS), Blue Marines ( u Subotici).
raspadom SFRJ došlo je do stagniranja među navijačima pa tako i među Firmašima. 1992. godine raspada se i Red Firm. Deo starije ekipe seli se na istok i osniva "Staru Gardu". Veliki broj grupa se raspada a one koje su ostale pokušavaju da vrate ugled Red Firm-a. Najupornija je u tome bila je i najorganizovanija grupa navijača Vojvodine "Firma". Kriza je ubrzo prevaziđena i počinje se sa novim oblikom organizacije. Na svakom važnijem meču "Firma" priređuje spektakl. Pored uobičajenih bakljadi rade se i koreografije, na gostovanja se redovno ide, tuče postaju toliko česte da postaju deo imidža.



Sezona 1992/1993.

Velika brojnost protiv Crvene Zvezde i Partizana, na ostalim utakmicama čvrsto jezgro grupe. Odrađeno je 70% gostovanja. Početak sezone obeležen je gaženjem navijača novog prvoligaša Hajduka iz Kule. Incidenti: U Zemunu sa policijom (razbijena železnička stanica i okolne kuće), Sa ciganima ( u Novom Sadu), protiv Radničkog iz Niša ( u Novom sadu), Blue Marines ( u Subotici). Najbrojniji na gostovanjima u Subotici i Bečeju.


Sezona 1993/94.

Putovalo se skoro svuda ali u malom broju. Urađene nove majice i mnoštvo transparenata. Zabeležene su pirotehničke fešte protiv C.Zvezde i Partizana. Incidenti: sa Indijancima (u Zrenjaninu i na dve utakmice u N.Sadu), sa meraklijama (u N.Sadu), sa policijom u Bečeju, sa ciganima (u N.Sadu na odbojci).


Sezona 1994/1995.

Veoma zanimljiva sezona, znatno bolje koreografije, gostovanja usešno odrađena. Prvenstvo je počelo sa tučom sa "Blue Marines", gde im je sa ograde uzeta zastava "Prozivka". Na utakmici protiv Partizana zabeležena je dobra bakljada. U Nišu frka sa meraklijama, sa ciganima u N.Sadu, sa "Blue Marines " na zapadu u Subotici. Zanimljivo je da je "Firma" u jednom danu odradila dva gostovanja i to sa OFK Beogradom i u Subotici sa KK "Spartak" gde je bilo incidenata. Pretposlednje kolo jesenjeg dela prvenstva, gde smo overili prvo mesto, igrali smo sa FK"Radnički" Niš i u pauzi između dva poluvremena kamenovali smo meraklije koje su bile na severnoj tribini. U zomskoj pauzi prvenstva išlo se na košarku u velikom broju. Obišli smo Suboticu, Rumu i Zrenjanin gde je bilo velikih incidenata. U prolećnom delu urađene su i dve lepe koregrafije: protiv Partizana (crveno beli kartoni) a protiv Zvezde (kartoni u obliku zastave EU i poruka "Mi smo za Vas Evropa).
Incidenti: razjurili smo Cigane ispred severa Marakane, sa Marincima (u NS u košarci), sa Indijancima u NS u košarci, u Bečeju sa meštanima i policijom, sa Ciganima u NS-u ( uzeli im zastavu " Novi Žednik selo malo, za Zvezdu bi život dalo"), sa Ciganima u (NS u odbojci).


Sezona 1995/1996.

Početak sezone je bio zanimljiv. Igralo se sa C.Zvezdom i Partizanom u N.Sadu, gde se okupio veliki broj navijača, a viđene su i lepe koreografije i bakljade. O.K.V. je igrao odlično u KEŠ-u. najzanimljivije je bilo u N.sadu protiv Sisley-a (najbolje navijanje u dvorani)i u Segedinu protiv "Medikemije", gde dolazi do tuče sa hrvatskim vaterpolistima i mađarskom policijom. Dana 04.05.1996.god. na utakmici F.K."Vojvodina" - F.K."Rad", Firma se odvaja od ostalih navijača i prelazi na južnu tribinu, gde joj se priključuje još nekoliko manjih grupa. "Firma" je težila da bude što različitija i u svoje članstvo primala samo punoletne. "Firma" polako ali sigurno dobija sve više novih članova iz utakmice u utakmicu i dokazuje svima da je prava grupa koja je potrebna klubu i gradu. Incidenti: sa ciganima (u N.Sadu na fudbalu, na rukometu sa C.Z., na rukometu sa Jugovićem, kad su cigani došli na basket sa B.F.C.), sa "jakuzama" ( u Kruševcu), u Bačkoj Palanci (na rukometu sa policijom), sa meraklijama (u Nišu), sa ciganima (u Bg. uzeli su nam "Skinheads NS"), sa "Bekrijama" (u N.S. uzeli smo im glavnu zastavu "Bekrije"). Valja pomenuti da je na putu za utakmicu O.K. Partizan - O.K.Vojvodina bilo većih nereda u St.Pazovi zbog demoliranja supermarketa. Epilog: 217 uhapšenih.



Sezona 1996/97:
Vojvodina je igrala dva kola u KUPU UEFA, protiv severnoirskog Portdown-a i austrijskog Graz-a. U Novom Sadu zabeležena je dobra atmosvera a na inogostovanja išao je jako mali broj navijača, zbog nemogućnosti dobijanja viza. Išlo se na sva domaća gostovanja, a najbrojniji smo bili na utakmicama u kupu, a pogotovo u Nišu, Zrenjaninu, Paraćinu, da bi na finalnoj utakmici protiv Crvene Zvezde napunili kavez na Marakani. Velike pirotehničke fešte napravljene su u Zrenjaninu, Zemunu,Kuli, Marakani, Nišu kao i na obe finalne utakmice protiv Crvene Zvezde. Incidenti: Na utakmicama sa Proleterom (u NS i ZR) oteli smo im zastave "Julci" i "Julci Petrovgrad". Oteli smo cigansku zastavu "Budisavčani". U Nišu zbog samoposluživanja na pumpama ceo bus završio u policiji u Ćićevcu i Paraćinu. Tuča sa policijom na Marakani.


Sezona 1997/98:
Rat sa upravom kluba je nastavjen, a vrhunac nezadovoljstva kulminirao je zbog uskraćene pomoći za odlazak u Norvešku, na utakmicu KUPA UEFA protiv Viking-a iz Stavanger-a. Bojkot je trajao skoro ceo jesenji deo prvenstva, pa je broj navijača kako kući tako i na gostovanjima bio mali. Za razliku od fudbalera koji su beležili blede rezultate, odbojkaši su igrali odlično u KEŠ-u.

Odlična atmosfera na svim utakmicama i sjajna koreografija protiv "Modene" preko čitave zapadne tribine velike sale SPENS-a. Incidenti: U zemunu sa policijom i u Novom Sadu sa Ciganima.





Sezona 1998/99:
Sezona je počela učešćem u ITC-u, gde je Vojvodina igrala finale. U prvom i drugon kolu protivnici su bili manje poznati skandinavci, Stabek (Norveška) i Erebro (Švedska). Silom prilika, Firma se našla na istoku sa ostalim navijačima zbog zabrane UEFA da se ulazi na jug i sever. U trećem kolu protivnik je bila ruska Baltika. Veoma dobro navijanje "Firme", a zbog upotrebe pirotehnike klub je kažnjen sa 10 000 švajcarskih franaka. U Kalininjgrad jedan deo navijača otišao je sa klubom avionom, dok ostali nisu mogli da prate Vojvodinu zbog izuzetno skupih tranzitnih viza kroz Slovačku i Poljsku. U četvrtom kolu sastali smo se sa Bastiom (Francuska). U Novom Sadu fantastično navijanje na prepunom istoku, a 4:0 je bilo i više nego dovoljno za prolaz u finale i dvomeč sa Werderom (Nemačka). Ovakva frka pre tekme još nije voiđena u Novom Sadu. Otvorena je i severna tribina, uprkos zabrani UEF-a. Koreografija je rađena na istoku i zapadu, ali pored svega nismo uspeli da savladamo jake nemce. Brojnost grupe se naglo povećava, "Firmi" se priključuje veliki do navijača sa istoka. Na gostovanja se putuje u velikom broju, upotrebljava se pirotehnika u velikim količinama, rade se i novi transparenti i rekviziti. U januaru i februaru 1999. godine putovalo se na dva evropska gostovanja KEŠ-a u odbojci. Po jedan autobus pratio je odbojkaše u Bratislavi i Trevizu. U centru Bratislave zabeležena je veća tuča sa lokalnim šiptariam.
Posle 7. kola prolećnog dela prvenstva, dolazi do NATO bombardovanja, tako da je prvenstvo prekinuto. Za vreme bombardovanja pratili smo Vojvodinu na prijateljskim utakmicama u Vrbasu, Bačkom Petrovcu kao i na Paliću.



Sezona 1999/00.:
Sezona je počela odlično, učešćem Vojvodine u KUPU UEFA. Prvi protivnik bio je Ujpest (Mađarska).
U Novom Sadu incidenti sa Ultra Viola Buldogs. Velika brojnost i odlično navijanje. Revanš se igrao u Vac-u, predgrađu Budimpešte. U Pešti preko 350 huligana Vojvodine pravilo je opšti lom. Počelo je sa obezbeđenjem kineske pijace, prenelo se na centar gde su prebijeni BBB (koji su dan ranije igrali sa MTK), a završilo se kod naših autobusa sa SECURITY policijom pred polazak u Vac. Epilog 34 uhapšena firmaša, na desetine povredjenih Mađarskih i Hrvatskih navijača. Posle pobede nad Ujpeštom igrali smo sa Slavijom (Češka) kao domaćini nismo mogli da igramo u Novom Sadu, pa smo igrali u Skoplju. Odlazi dva autobusa i tamo dolazi do provokacija i čarki sa KFOR-om i Šiptarima.Na revanš utakmicu u Prag odlazi 1 autobus. I pored nesrećnog poraza Prag nam je ostao u lepom sećanju.Pred kraj jesenjeg dela, dolazi do štrajka fudbalera i totalnog rasula u klubu tako da su gostovanja odrađivana u jako malom broju. Navijači se okreću rukometnom i odbojkaškom klubu. Zabeležena je odlična brojnost na rukometu (Crvena Zvezda, Metaloplastika...) i na odbojci u Smederevu i u finalu pley off-a sa Milicionarom u Beogradu (prvu put 300 drugi put 450 navijača). Incidenti: razbijeni busevi Red Devil-s, sa Indijancima u Zrenjaninu, sa Četama u Novom Sadu i sa Blue Union u NS.

Sezona 2000/01:
I pored loših rezultata kluba neverovatan uspon grupe . Masovno se odlazi na utakmice kako kod koću tako i na gostovanja.
Incidenti: Tuča u NS pre tekme sa Ciganima, incidenti na odbojci u Beogradu sa ciganima, tuča u Gornjom Milanovcu sa policijom kad se išlo za Nikšić, pre i posle tekme sa policijom u Zemunu, napadnuto uže rukovodstvo FK Partizan, na Vračaru frka sa policijom i na naplatnoj rampi (napali smo fudbalere zbog loših rezultata), razbijen bus Despotima u NS. Drugi deo prvenstav počeo je odlično. Tri busa odlazi za Kragujevac i tamo smo "rasformirali" Red Devils ispred stadiona. Do sada neviđeno gostovanje Firme na Marakani sa 450 ljudi, tu je bilo svega, razbijenih policajaca, džipova, marica, KKK kapuljače, cigani su stvarno bili nemoćni tog dana, razjurili smo ih na Novom Beogradu. u play off-u na odbojci nas je bilo 400 na Milicionaru. Incidenti sa Zemuncima pre i za vreme tekme pala im zastava FK Zemun. Na železničkoj stanici u BG kad se išlo za NIŠ, Subotička frakcija cigana prebijena, frka sa policijom u Smederevu.
Sezona završena u prelepom ambijentu proslavom 12-godišnjice Firme. Tokom utakmice su se smenjivale koreografije (ogromna zavesa, rolne, baklje. dimne, kartoni ogledala...).
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Supervizor foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82502
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Opera 8.51
Napred, napred Vojvodina

Kad se začuje taj huk sa severa

to naša Voša igra napada

ceo Novi Sad je sad na nogama

crveno-bela armija.



Ustanimo svi i zapevajmo sad

u slavu njenog imena

Vojvodina Novi Sad stadionom odzvanja

taj poklič večnog ponosa.



Samo jedan gol, jedan gol

ajmo novosađani

zapevajmo svi zajedno

napred crveni.



Samo jedan gol, jedan gol

ajmo novosađani

zapevajmo svi zajedno

napred, napred crveni.



Napred, napred Vojvodina

napred, napred Vojvodina

napred, napred Vojvodina

Vojvodina Novi Sad.


Tribine tvoje

Tribine tvoje čuće se

uvek kada ti je teško

u pobedi il porazu

ti znaj da mi smo tu.



Ti si ponos, naša snaga

divimo ti se

Vojvodino znaj da volim te.



Čitav vek si prva dama

srca naša dali smo ti davno

gde god da odemo

nosićemo ime tvoje slavno.



Vojvodina pola bela pola crvena

Novog Sada ponos najveća


Vojvodino ja te volim

Vojvodino ja te volim

i samo za tebe navijam

ti si moja prva ljubav

Vojvodina Novi Sad.



Navijači tvoji su ti verni

kao jedan svi navijaju

s`pesmom našom svi igrači

utakmice sve dobijaju.



Vojvodino ja te volim

i samo za tebe navijam

ti si moja prva ljubav

Vojvodina Novi Sad.



Nek se naša zastava vijori

bubnjeva zvuk odjekuje

hrabro sa ponosom u srcu

krenućemo putem pobede.


1966.,...1989.

1914. gospoda iz grada

stvorili su Vojvodinu

simbol Novog Sada

fudbalsku veštinu

pokazali su svima

i kada kažeš fudbal

ti misliš Vojvodina.



Šezdeset šesta,

osamdeset deveta

ostaće u mislima

do nekih novih pobeda.



Naša istorija je velika ko nebo

naša ljubav se prenosila

sa koleno na koleno

pradeda, deda, otac i sin

uvek su ostali uz crveno-beli tim.

Pradeda, deda, otac i sin

uvek će biti s`njim.



Bilo da pomisliš

da sve oko tebe je tama

znaj da tu negde sam ja

da nikad nećeš biti sama

zakletvu vernosti

položili smo odavno

srcem ti pevamo

samo za tebe mi znamo.



Napred Vojvodina

na na na na na na na na

Napred Vojvodina

na na na na na na na na...





Sad za Vošu svi u glas, o-o, o-o
sad za Vošu svi u glas, o-o,o-o
sad za Vošu svi u glas, pobedite vi za nas,
o-o, o-o !!!




Jedan klub na svetu volim ja,
za njega iz sveg glasa navijam.
Vojvodina, jedna jedina,
pola bela, pola crvena !!!





Mi smo Firma, svuda prisutna

ostaćemo uvek sa vama

Vojvodino pobedi danas ti

pesma naša će ti pomoći....





Mrzim Zvezdu i Partizan,
mrzim Zemun, mrzim Rad,
mrzim tebe, mrzim njega,

mrzim ceo Beograd !!!
Mrzim Beograd ! Mrzim Beograd !





Zajednički idemo do trona,
Karadjordje ime stadiona.
I neka sada peva ceo grad
Vojvodina Novi Sad !!!





U Novom Sadu rodili smo se,
u Novom Sadu mi živimo,
u Novom Sadu ima  klub,
kome se svi divimo !

Za Novi Sad se borimo,
i ničeg se ne bojimo.
Vojvodino najdraža, ti si naša religija.
Uz tebe su Firmaši, veoma su odani,
pravi Novosadjani, navijači najbolji.
aleeee Vojvodino, aleee mi te volimo,
aleee Vojvodino, aleee zbog tebe ginemo !!!





U Evropi ima jedan grad,
svi ga znaju kao Novi Sad,
a ja ga zovem Srpska Atina,
u njemu igra moja Vojvodina !!!
Ale-ale , ale-ale,ale-ale-a-le-a-le...




Kad sam bio sasvim mali,
imao sam jedan dar.
Oni bili cigani, oni bili grobari,
a ja bio pravi slaninar.
I zato ja volim Vojvodinu,
i zato njoj bih dao sve.
Kad me snaga napusti,
kad me više ne bude,
znaj da biću uvek pored nje !!!




Novi Sad, Novi Sad, to je naš grad,
koji nikad nije sam, nije sam, naš Novi Sad.





Kada sam saam, bez tebe sam,
moje je srce uvek crveno-belo,
ale-a-ooo uvek crveno-belo !





Slavno ime ona ima aleooo Vojvodina

Vojvodina, Vojvodina pokaži zube svima.





Jedna je crvena, a druga bela,
a u našim srcima Vojvodina cela !





Crveno-beli pobedite za nas

crveno-beli pevamo u glas

crveno-beli, napred Vojvodina.






IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Supervizor foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82502
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Opera 8.51
Evo jos neke slikice

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

1.jpg
(66.27 KB, 400x275)
2.jpg
(73.87 KB, 400x300)
3.jpg
(73.06 KB, 400x300)
4.jpg
(55.03 KB, 400x212)
DSC01634.JPG
(49.3 KB, 300x287)
DSC01635.JPG
(49.04 KB, 300x299)
DSC02762.JPG
(61.58 KB, 400x396)
DSC02764.JPG
(59.05 KB, 400x234)
DSC03009.JPG
(57.79 KB, 400x304)
DSC03884.JPG
(63.89 KB, 400x300)
DSC06763.JPG
(101.57 KB, 400x371)
idjuric_001.jpg
(84.53 KB, 450x600)
Image(091).jpg
(38.44 KB, 300x266)
rdespotovic_001.jpg
(73.4 KB, 600x450)
rdespotovic_001.jpg
(73.4 KB, 600x450)
mstepanov_004.jpg
(52.54 KB, 600x450)
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
2 3 ... 563
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 20. Jul 2019, 03:53:44
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: ConQUIZtador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: Advokat Draganić :: MojaFirma

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.235 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.