Orhan Pamuk tužan zbog Turske

STOKHOLM - Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost, turski pisac Orhan Pamuk, izjavio je juče u Stokholmu da je "tužan" zbog trenutnog stanja u odnosima između Evropske unije i Turske. Pamuk, koji se nalazi u švedskoj prestonici, gde će mu u nedelju biti uručena prestižna nagrada, rekao je da bi tursko članstvo u EU moglo da bude korisno za obe strane, ali je dodao da je pesimista po tom pitanju.
- To je pitanje zbog koga sam tužan ovih dana - rekao je Pamuk, čiji život i delo predstavljaju borbu za pronalaženje ravnoteže između Istoka i Zapada.
- To je najveća kritika koji mogu da dam u ovom trenutku - naveo je on.
Izvršni odbor EU predložio je prošle sedmice delimično suspendovanje pregovora sa Turskom u vezi s njenim ulaskom u EU zbog odbijanja Ankare da prihvati trgovinu sa Kiprom.
- Ako bi se Turska pridružila EU, to bi bilo dobro za EU. To bi takođe bilo dobro za demokratiju u Turskoj - rekao je Pamuk novinarima, ističući da bi time Unija postala bogatija za još jednu naciju.
Ukoliko bi Turska postala član EU, to bi značilo da ne postoji sukob između civilizacija, već harmonija. Međutim, taj entuzijazam u poslednje dve godine bledi, rekao je nobelovac, prenela je agencija AP.
Kada je u oktobru Orhana Pamuka proglasila za dobitnika Nobelove nagrade za književnost, Švedska akademija istakla je da je "u potrazi za melanholičnom dušom svog rodnog grada Istanbula Pamuk otkrio nove simbole sukoba i preplitanja različitih kultura".
(TANJUG)

Izvor: Press

Gejts spa­sa­va Bu­ša
D. SA­VIĆ, 7. decembar 2006

Od stal­nog do­pi­sni­ka VA­ŠING­TON
TRE­NU­TAK iz­bo­ra no­vog ame­rič­kog se­kre­ta­ra za od­bra­nu Ro­ber­ta Gej­tsa (63) pre­tvo­rio se u "idi­lu" ka­kva du­go ni­je vi­đe­na u Va­šing­to­nu, du­bo­ko po­de­lje­nom i za­bri­nu­tom zbog pro­du­blji­va­nja irač­ke kri­ze ko­joj se, ni po­sle go­to­vo če­ti­ri go­di­ne ra­to­va­nja i oko tri hi­lja­de po­gi­nu­lih Ame­ri­ka­na­ca, ne sa­gle­da­va kraj.
Biv­šem di­rek­to­ru CIA us­pe­lo je da pri­do­bi­je sim­pa­ti­je obe par­ti­je na Ka­pi­tol hi­lu i po­be­re apla­uz Be­le ku­će. Po­sle do­sko­ra­šnjeg se­kre­ta­ra za od­bra­nu Do­nal­da Ram­sfel­da, ko­ji je vi­đen kao sim­bol ne­po­pu­lar­nog ra­ta u Ira­ku, Ro­bert Gejts je do­če­kan kao spa­si­lac iz irač­kog vr­tlo­ga.
Sa ube­dlji­vom po­dr­škom Se­na­ta - sa 95 gla­so­va "za" i sve­ga dva "pro­tiv" - Bo­ba Fej­tsa de­mo­kra­te do­ži­vlja­va­ju kao re­a­li­stu od ko­ga oče­ku­ju da pre­u­sme­ri ne­po­pu­lar­nu Bu­šo­vu po­li­ti­ku pre­ma Ira­ku. Šef Be­le ku­će, me­đu­tim, do­bro­do­šli­cu nje­go­vom iza­bra­ni­ku Gej­tsu sma­tra i svo­jom po­be­dom:
- Uve­ren sam da će nje­go­vo ru­ko­vo­đe­nje i nje­go­ve spo­sob­no­sti da po­mog­nu na­šoj ze­mlji u te­ku­ćim voj­nim iza­zo­vi­ma i pri­pre­me je za pret­nje 21. ve­ka - sa­op­štio je Buš.
Ono što je re­al­no, me­đu­tim, a či­me je Gejts i po­brao glav­ne po­e­ne "sve­do­če­ći" u Se­na­tu, je­ste nje­go­va iz­ja­va da SAD, iako ne gu­be, ni ne po­be­đu­ju u ra­tu u Ira­ku, što je za­zvu­ča­lo dru­ga­či­je od do­sa­da­šnjih tvrd­nji ame­rič­kog vr­hov­nog ko­man­dan­ta da SAD ta­mo po­be­đu­ju. Ova tvrd­nja, uz na­ja­vu da su "sve op­ci­je" za pro­me­nu do­sa­da­šnjeg pri­stu­pa Ira­ku na sto­lu, ja­san je sig­nal za­o­kre­ta ko­ji se spre­ma.
Ro­bert Gejts, do­sko­ra­šnji član Stu­dij­ske gru­pe za Irak ko­ja je (ne)ve­ro­vat­nim sti­ca­jem okol­no­sti, istog da­na ka­da je on iza­bran, gro­mo­gla­sno pred­sta­vi­la iz­ve­štaj sa 79 pred­lo­ga za pro­me­nu kur­sa u Ira­ku, na­go­ve­stio je šta sme­ra:
- Či­ni mi se da će SAD mo­ra­ti du­že da za­dr­že ne­ku vr­stu voj­nog pri­su­stva u Ira­ku... ali to bi mo­glo da bu­de sa dra­ma­tič­no ma­njim bro­jem sna­ga ne­go da­nas - re­kao je.
De­mo­kra­te, ko­ji­ma je, uoči pred­sed­nič­kih iz­bo­ra 2008. go­di­ne, pod­jed­na­ko ko­li­ko i re­pu­bli­kan­ci­ma, po­treb­no ča­sno iz­vla­če­nje iz irač­ke kri­ze, ka­žu da su gla­sa­li sa Gej­tsa zbog "po­šte­ne pro­ce­ne" si­tu­a­ci­je u Ira­ku i otvo­re­no­sti za pro­me­ne.
Iako je Gejts, pa­žlji­vo bi­ra­ju­ći re­či iz­be­gao de­ta­lje ono­ga što na­me­ra­va da ura­di u Ira­ku, is­ti­ču­ći da će se o sve­mu kon­sul­to­va­ti sa voj­nim ko­man­dan­ti­ma i pod­se­ća­ju­ći da po­sled­nju reč ipak ima vr­hov­ni ko­man­dant, no­vi se­kre­tar za od­bra­nu je is­ta­kao da se sa­mo voj­nom sna­gom ne po­sti­že cilj:
- Sa­mo po­li­tič­ko re­še­nje mo­že da za­u­sta­vi na­si­lje. Voj­na si­la ko­ju ta­mo ima­mo ne mo­že to da uči­ni za Ira­ča­ne - re­kao je Gejts.
Ni­je po­me­nuo da je za re­še­nje irač­ke kri­ze po­treb­no i, do sa­da ne­po­sto­je­će, "po­li­tič­ko je­din­stvo" u SAD. To bi mo­gao da bu­de i je­dan od naj­ve­ćih iza­zo­va za Bo­ba Gej­tsa.


Izvor: http://www.novosti.co.yu/

Sahranjen Aleksandar Litvinjenko

Bivši pukovnik KGB Aleksandar Litvinjenko sahranjen je juče u Londonu, a počast su mu dve nedelje posle smrti u jednoj londonskoj džamiji odali članovi porodice i brojni prijatelji.

Litvinjenko je preminuo 23. novembra u bolnici od trovanja radioaktivnim polonijumom 210. Litvinjenko je sahranjen bez verskih obeležja iako je pred smrt prešao u islam.

Sahrani Litvinjenka prisustvovao je i Ahmad Zakajev, portparol čečenskih terorista, koji je juče izjavio da su bivšem obaveštajcu pred smrt čitani delovi Kurana.

Britanska policija juče je saopštila da Litvinjenkovu smrt tretira kao ubistvo, mada istraga još nije pouzdano pokazala ko bi za smrt mogao biti odgovoran.

Rusko tužilaštvo juče je otvorilo zvaničnu istragu. U Moskvi je saopšteno da će tužilaštvo istraživati i „pokušaj ubistva“ Dmitrija Kovtunova, bivšeg agenta ruske tajne službe koji se u Londonu sastao sa Litvinjenkom 1. novembra samo nekoliko sati pre nego što je Litvinjenko osetio prve simptome.

Na drugoj strani predstavnici britanske policije već nekoliko dana u Moskvi vode istragu o smrti Litvinjenka, ali im ruske vlasti dozvoljavaju samo da prisustvuju saslušanjima ruskih svedoka, ali ne i da ih lično ispituju. Britanski istražitleji su pronašli tragove radioaktivnog polonijuma 210 i u ambasadi Velike Britanije u Moskvi. Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije istakao je da istraga o trovanju Litvinjenka ne utiče na dobre odnose Rusije i Britanije.

A. P.

Izvor: Blic

Umro Augusto Pinoče
Nedelja, 10. decembar 2006. 19:40

Bivši diktator Augusto Pinoče, koji je vladao Čileom od 1973. do 1990. godine, umro je u 91. godini, u vojnoj bolnici u Santjagu.

Pinoče, koji je optužen za mnoga ubistva i mučenja tokom diktature, preminuo je sedam dana nakon srčanog udara, javila je čileanska televizija.

Prošle sedmice, Pinočeu je odredjen kućni pritvor zbog sumnje da je odgovoran za ubistvo dva telohranitelja bivšeg levičarskog predsednika Salvadorea Aljendea u državnom udaru 1973. godine, kada je preuzeo vlast, ali je Apelacioni sud ukinuo tu odluku.

Pinoče je, u medjuvremenu, bio optuživan i za finansijske malverzacije, ali ti procesi, kako naglašavaju njegovi protivnici, nikada nisu izvedeni do kraja.

Godine 2000, Vrhovni sud Čilea ukinuo je Pinočeu predsednički imunitet što je omogućilo početak sudjenja. Bio je optužen za 75 ubistava i otmica.

Bivši diktator je pet puta bio u kućnom pritvoru, poslednji put u oktobru, zbog optužbi da je odgovoran za mučenja, ubistva i otmice za vreme njegove vladavine. Svaki put pritvor mu je bio ukidan zbog lošeg zdravstvenog stanja.

Pinoče je na 91. rodjendan prihvatio političku odgovornost za sve što se dogodilo tokom njegovog režima kada je, prema zvaničnim podacima, 3.197 ljudi ubijeno iz političkih razloga, oko 28.000 je bilo zlostavljano, a više hiljada primorano da napusti zemlju.

Izvor: MTS-Mondo

Masovni protesti u Bejrutu protiv vlade
Nedelja, 10. decembar 2006. 16:17

Stotine hiljada pristalica opozicije okupilo se na demonstracijama u centru Bejruta, na poziv prosirijskog Hezbolaha, radi svrgavanja vlade Fuada Siniore.

Demonstranti, koji su nosili transparente sa natpisima "Dole sa korumpiranom vladom" i "Hoćemo čistu vladu", zakrčili su dva trga u centru libanske prestonice, zahtevajući ostavku Siniore.

"Siniora odlazi. Bejrut je slobodan", uzvikivali su demonstranti, dok su se preko razglasa čule nacionalističke pesme koje su pratili bubnjari.

Pristalice opozicije već 10 dana organizuju celodnevne proteste, zahtevajući formiranje vlade nacionalnog jedinstva. Zasad nema zvaničnih procena o broju okupljenih, ali, prema rečima neimenovanog zvaničnika bezbednosti, to je najmasovniji protest ikada vidjen u Libanu.

Istovremeno, Siniora se, na komemoraciji jednom antisirijskom političaru ubijenom prošle godine, zapitao šta je uzrok silnih demonstracija i da li je to pravi način da se ispune njihovi zahtevi, ma kakvi oni bili. Siniora je rekao da je otvoren za dijalog vlade i opozicije, priznajući da politička kriza preti bezbednosti zemlje, ekonomiji i političkom sistemu.

"Ne želimo da Liban bude arena ratova drugih. Liban je nacija, a ne arena", istakao je Siniora, misleći na, kako je ukazao AP, Siriju i Iran, zemlje koje podržavaju Hezbolah.

Izvor: MTS-Mondo

Predložen zakon o opozivu Buša
Nedelja, 10. decembar 2006. 12:28

Predstavnica demokrata u američkom kongresu Sintija Mekini podnela je zahtev za opoziv predsednika SAD Džordža Buša, javljaju svetski mediji.

Mekinijeva je na isteku svog mandata podnela predlog zakona za opoziv Buša jer smatra da prekršio predsedničku zakletvu da će braniti Ustav i zakone SAD.

U predlogu zakona ona optužuje Buša da je zavaravao Kongres oko rata u Iraku i da je narušio pravo gradjana na privatnost svojim programom prisluškivanja untar SAD.

Predloženi zakon nema mnogo šansi da bude usvojen, ali Mekinijeva navodi da je htela da se simbolično oprosti od Kongresa.

Predlog je usmeren protiv Buša, ali i protiv čelnika njene stranke koji su posle pobede na izborima 7. novembra isključili mogućnost otvaranja teme Bušovog opoziva.

Mekinijeva je početkom godine punila naslovne strane novina kada je udarila policajca koji je nije pustio u Kongres jer je nije prepoznao.

Ona, takodje, već duže vreme insistira na tvrdnji da Buš nije legitimno izabran za predsednika SAD.


Izvor: MTS-Mondo

Ramsfeld u oproštajnoj poseti Iraku
Nedelja, 10. decembar 2006. 08:51

Odlazeći američki sekretar za odbranu Donald Ramsfeld otputovao je u Irak, kako bi izrazio svoju zahvalnost trupama SAD, svega nedelju dana pre no što će, u sklopu traženja novog puta rešavanja iračke krize mesto ustupiti Robertu Gejtsu.

"Ramsfeld je otputovao u Irak kako bi izrazio zahvalnost vojnicima i njhovim porodicama za žrtve koje podnose", rekao je portparol Pentagona, potpukovnik Tod Visijan.

Ramsfeld se pre dva dana oprostio i od službenika Pentagona, izrazivši nadu će ga istorija zapamiti u boljem svetlu nego mediji u SAD, koji su ga, još odavno, prozvali glavnim krivcem za očigledan neuspeh i loše vodjenje avanturističke okupacije Iraka.

Komentarišući kritike na račun vodjenja sukoba u Avganistanu i Iraku, Ramsfeld je rekao da SAD imaju odlične šanse za uspeh u obe države, ali da je za pozitivne pomake potrebno strpljenje i stabilnost tamošnjih vlada.

Jedan od najomraženijih članova administracije predsednika Džordža Buša, takodje, ocenio je da preporuke grupe eksperata bivšeg državnog sekretara Džejmsa Bejkera, suštinski, ne predstavljaju nikakvu novost, navodeći da su komandanti vojske već odovano analizirali niz sličnih predloga i već ih sproveli na terenu.

"Pentagon je Beloj kući već uputio paket saveta oko novog pristupa u Iraku", rekao je Ramsfeld.
Izveštaj Pentagona je drugi od ukupno četiri sliična izveštaja na osnovu kojih će predsednik Buš, do Nove godine, definisati "novi put napred" u procesu rešavanja iračke krize.

"Put napred" je paket smernica koji željno iščekuju zvaničnici u Vašingtonu, ali i čitav niz bliskoistočnih država, s obzirom na to da kriza u Iraku preti da se pretvori u sukob širih razmera i da izazove čitav niz neželjenih posledica u okolnim državama, pre svega Libanu.

Ipak, predsednik Buš je, posle strahovitog poraza njegovih republikanaca na izborima, bio prinudjen da izvrši izvesne promene u svom timu, pri čemu je Ramsfeld bio prva žrtva buduće promene američke politike prema krizama u Iraku i Avganistanu.

Američka javnost je zahtevala ''glave'' Ramsfelda i potpredsednika Dika Čejnija, ali je Buš ocenio da je promena ministra odbrane dovoljan "prvi korak" ka stvaranju novog pristupa rešavanju problema u Iraku.

Izvor: MTS-Mondo

Ramsfeld u oproštajnoj poseti Iraku
Nedelja, 10. decembar 2006. 08:51

Odlazeći američki sekretar za odbranu Donald Ramsfeld otputovao je u Irak, kako bi izrazio svoju zahvalnost trupama SAD, svega nedelju dana pre no što će, u sklopu traženja novog puta rešavanja iračke krize mesto ustupiti Robertu Gejtsu.

"Ramsfeld je otputovao u Irak kako bi izrazio zahvalnost vojnicima i njhovim porodicama za žrtve koje podnose", rekao je portparol Pentagona, potpukovnik Tod Visijan.

Ramsfeld se pre dva dana oprostio i od službenika Pentagona, izrazivši nadu će ga istorija zapamiti u boljem svetlu nego mediji u SAD, koji su ga, još odavno, prozvali glavnim krivcem za očigledan neuspeh i loše vodjenje avanturističke okupacije Iraka.

Komentarišući kritike na račun vodjenja sukoba u Avganistanu i Iraku, Ramsfeld je rekao da SAD imaju odlične šanse za uspeh u obe države, ali da je za pozitivne pomake potrebno strpljenje i stabilnost tamošnjih vlada.

Jedan od najomraženijih članova administracije predsednika Džordža Buša, takodje, ocenio je da preporuke grupe eksperata bivšeg državnog sekretara Džejmsa Bejkera, suštinski, ne predstavljaju nikakvu novost, navodeći da su komandanti vojske već odovano analizirali niz sličnih predloga i već ih sproveli na terenu.

"Pentagon je Beloj kući već uputio paket saveta oko novog pristupa u Iraku", rekao je Ramsfeld.
Izveštaj Pentagona je drugi od ukupno četiri sliična izveštaja na osnovu kojih će predsednik Buš, do Nove godine, definisati "novi put napred" u procesu rešavanja iračke krize.

"Put napred" je paket smernica koji željno iščekuju zvaničnici u Vašingtonu, ali i čitav niz bliskoistočnih država, s obzirom na to da kriza u Iraku preti da se pretvori u sukob širih razmera i da izazove čitav niz neželjenih posledica u okolnim državama, pre svega Libanu.

Ipak, predsednik Buš je, posle strahovitog poraza njegovih republikanaca na izborima, bio prinudjen da izvrši izvesne promene u svom timu, pri čemu je Ramsfeld bio prva žrtva buduće promene američke politike prema krizama u Iraku i Avganistanu.

Američka javnost je zahtevala ''glave'' Ramsfelda i potpredsednika Dika Čejnija, ali je Buš ocenio da je promena ministra odbrane dovoljan "prvi korak" ka stvaranju novog pristupa rešavanju problema u Iraku.

Izvor: MTS-Mondo

SAD odobrile nuklearni sporazum sa Indijom
Indija

-Decembar,10.-(Bi-Bi-Si)- Kongres SAD odobrio je predlog zakona kojim će, po prvi put za 30 godina, biti dozvoljen izvoz nukleranog goriva i tehnologije u Indiju, u civilne svrhe.

Zakon je izglasan nakon sporazuma, postignutog ranije ove godine, između predsjednika DŽordža Buša i indijskog premijera Manmohana Singa.
Indija je odmah pozdravila ovu odluku Kongresa kao istorijski trenutak u odnosima dveju zemalja.
Nekada na različitim stranama, tokom hladnoratovske podele, Indija i SAD postale su saveznici, sa bliskim ekonomskim, političkim, pa čak i bezbjednsosnim, vezama.
Bi-Bi-Si-jev dopisnik u NJu Delhiju kaže da Indija vidi nedavni sporazum kao američko prećutno prihvatanje njenog izrasatanja u svjetsku nuklearnu silu.
Neki kritičari ovog sporazuma smatraju međutim da su, učinivši ustupak Indiji, SAD stavile sebe u nepovoljan položaj kad je riječ o kontroli nuklearnih ambicija Severne Koreje i Irana.

Izvor: RTRS

Uspješno lansiran Šatl ”Diskaveri”
Agencije
 
10.12.2006 19:07
 
KEJP KANAVERAL - Američka svemirska agencija NASA, u noći između subote i nedjelje, uspješno je lansirala šatl "Diskaveri" ka Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Lansiranje "Diskaverija" je treća misija američke svemirske agencije u proteklih šest mjeseci i prvo noćno lansiranje od nesreće šatla "Kolumbija" 2003. godine.
Prethodno je lansiranje bilo zakazano za 8. decembar, ali je odloženo zbog nepovoljnih meteoroloških uslova na Floridi.

"Meteorološki uslovi su izuzetno dobri, šatl je u odličnom stanju, dakle želimo sreću ekipi i vidimo se za 12 dana", poručio je uoči polijetanja Majk Lajnbah, koji rukovodi operacijom lansiranja.

Pored komandanta leta Marka Polanskog, posadu "Diskaverija" čine pet muškaraca i dvije žene, uključujući prvog švedskog astronauta Kristera Fuglesanga.

Polanski je prije lansiranja rekao da ekipa "jedva čeka da osvijetli tamno nebo iznad Floride".

Planirano je da let "Diskaverija" traje 12 dana, tokom kojih će posada šatla izvršiti opravke na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Posada će donijeti i dodatnu opremu za svemirsku laboratoriju i zamijeniti jednog od tri člana posade svemirske stanice.

NASA planira još 13 sličnih misija do 2010. godine, kako bi završila radove na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Izvor: http://www.nezavisne.com/