Svet podeljen oko uvodjenja sankcija Iranu
Utorak, 5. decembar 2006. 22:49

Predstavnici šest zemalja koje posreduju u rešavanju iranskog nuklearnog pitanja, razgovarali su u Parizu o nacrtu rezolucije Saveta bezbednosti UN o uvodjenju sankcija Iranu, zbog odbijanja te države da obustavi nuklearne aktivnosti, koje bi mogle da budu usmerene na proizvodnju atomskog oružja.

Sastanku u francuskom ministarstvu spoljnih poslova prisustvuju diplomate pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Nemačke, kao i visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, preneo je AP.

Sjedinjene Američke Države, kao i Francuska, izrazile su nadu da će na sastanku u Parizu, koji se odražava iza zatvorenih vrata, biti postignut dogovor o uvodjenju sankcija Iranu.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov ocenio je medjutim da bi uvodjenje strogih sankcija Iranu bilo "neodgovorno".

Zamenik američkog državnog sekretara Nikolas Berns izjavio je u Briselu da ne očekuje mnogo od sastanka u Parizu i pozvao Moskvu i Peking da se brzo slože sa planom za uvodjenjem sankcija Teheranu.

"Dovoljno dugo smo čekali. Imali smo sate i sate razgovora i zaista nam je potrebno da se vlade Kine i Rusije prebace u treću ili četvrtu brzinu...i da mnogo brže rade, kako bi sa nama postigli dogovor, o osnovi za nacrt razolucije", rekao je Berns.

Dogovor pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Nemačke o rezoluciji UN do sada nije postignut, jer je Moskva bila protiv strogih sankcija, koje su predlagale ostale evropske zemlje i SAD.

Izvor: MTS-Mondo

Sadam uvredjen, neće na sudjenje
Utorak, 5. decembar 2006. 21:24

Bivši irački lider Sadam Husein, kome se sudi za genocid nad Kurdima, u pismu koje je uputio glavnom sudiji u tom postupku, navodi da ne želi da dalje prisustvuje sudjenju, bez obzira na posledice, saopštili su advokati optuženog.

Kao razlog za ovu odluku, Sadam je naveo "uvrede" koje su mu u više navrata uputili glavni sudija Muhamed Orebi al Halifa i predstavnici tužilaštva.

"Nije mi pružena prilika da govorim kada sam pokušao da razjasnim istinu, pošto sam podigao ruku tri puta", naveo je Sadam u pismu.

Sadam je rekao da mu je uskraćen odgovor na optužbu tužilaštava, prema kojoj je u banke u inostranstvu sklonio 10 milijardi dolara, prenela je agencija AP.

Sadamu i šestorici njegovih bliskih saradnika sudi se za genocid nad Kurdima, u operaciji "Anfal", 1987-88. godine, koja je za cilj imala gušenje kurdske pobune na severu Iraka, a tokom koje je, prema optužnici, ubijeno oko 180.000 pripadnika tog naroda.

Ukoliko se dokaže njihova krivica, Sadam i ostali optuženi mogli bi da budu osudjeni na smrt vešanjem.
Sadam je na istu kaznu osudjen pre mesec dana zbog zločina protiv čovečnosti.

Irački sud je tada presudio da je bivši irački predsednik kriv zbog uloge u ubijanju 148 šiita u mestu Dudžail 1982. godine.

Izvor: MTS-Mondo

EU širi šengensku zonu na nove članice
Utorak, 5. decembar 2006. 16:53

Ministri unutrašnjih poslova Evropske unije odlučili su da postepeno prošire šengensku zonu na nove članice Unije.

Na sastanku u Briselu, ministri EU su odlučili da ukinu kontrolu na kopnenoj i pomorskoj granici prema novim članicama 31. decembra 2007. godine, a kontrolu na aerodromima u martu 2008. godine, pod uslovom da te zemlje ispune bezbednosne i tehničke kriterijume.

Evropska komisija će u drugoj polovini 2007. godine doneti konačnu procenu o tome da li je 10 novih članica, koje su pristupile Uniji u maju 2004. godine, ispunilo uslove za ulazak u šengensku zonu.

Šengenska zona, koja podrazumeva slobodan protok gradjana bez kontrole na granicama i graničnih prelaza, sada obuhvata 13 članica EU, Norvešku i Island, dok su Britanija i Irska odlučile da ostanu van te zone. Švajcarska, koja nije članica EU, trebalo bi da pristupi šengenskoj zoni sledeće godine.

Da bi ušle u šengensku zonu, nove članice EU će morati da poboljšaju kontrolu na svojim granicama prema zemljama koje su van EU, kao i da budu tehnički spremne za rad sa jedinstvenom bazom podataka.

Evropski zvaničnici su rekli da neke zemlje, poput Slovačke i Poljske, još nisu dostigle te standarde.

Izvor: MTS-Mondo

Još jedan ministar za eutanaziju

„Ne može se insistirati na održavanju života u bolovima“, reči su Fabija Musija, ministra za visoko obrazovanje i istraživanja, koji traži intervenciju vlade u slučaju Pjerđorđa Velbija, teško obolelog od mišićne distrofije, koji traži pravo na eutanaziju.

Međutim, sekretar italijanskih radikala Rita Bernardini smatra da „solidarnost ministra Musija nije dovoljna: ono što tražimo jeste jasan i brz odgovor svih institucija“.

Dok je Ema Bonino, ministarka za evropsku politiku, prekjuče započela štrajk glađu rekavši da „niko od nas nema pravo da osudi drugu osobu na mučenje“, ministarka zdravlja Livija Turko sazvala je u utorak Komisiju za lečenje i ublažavanje bola i dostojanstvo smrti. Komisiju čini 30 članova različitih profesija, a zadatak im je da donesu dokument o procedurama za lečenje i ublažavanje bola i dostojanstvo smrti. Komentarišući potez ministarke Bonino, Paola Bineti, senatorka iz Margerite, kaže da niko sebi ne može da dozvoli da oduzme nekome život:

„U ovom slučaju ministarka Bonino sprovodi u praksu tipične stavove jednog pripadnika radikala“.

Anketa u kojoj je učestvovalo hiljadu italijanskih građana pokazala je da 64 odsto njih smatra da treba udovoljiti Velbijevoj želji. Većina onih koji se izjašnjavaju kao revnosni katolici, slaže sa Velbijevom željom.

CDC/IB

Izvor: Blic

Otkriven osumnjičeni za ubistvo Litvinenka
Hina
 
06.12.2006 21:40
 
LONDON - Britanski detektivi, koji istražuju ubistvo bivšeg ruskog špijuna Aleksandra Litvinenka, identifikovali su glavnog osumnjičenika - Andreja Lugovoja, koji je takođe nekad bio ruski špijun, javio je ABC Njuz preksinoć.

Britanski detektivi stigli su u Moskvu u ponedjeljak naveče u sklopu istrage kako bi ispitali nekoliko ljudi, ali im je ubrzo rečeno da neće moći razgovarati s bivšim agentom KGB-a Andrejom Lugovojem, kojeg smatraju glavnim osumnjičenim. On je nedostupan i hospitalizovan je zbog znakova trovanja radijacijom, rekli su ruski zvaničnici.

Jedan visoki britanski zvaničnik rekao je za ABC Njuz da ruska vlada ometa istragu uprkos tome što sve više znakova upućuje na Rusiju i Lugovoja.

ABC Njuz je rekonstruisao kretanje Lugovoja od Moskve do Londona do dana kada se sastao s Litvinenkom u jednom londonskom hotelu.

Nedjelju dana prije nego što je Litvinenko otrovan, Lugovoj je putovao u London 25. avgusta. U avionu kojim je doletio, kao i u hotelu "Šeraton" u kojem je odsjeo, otkriveni su tragovi polonijuma 210.

Dan prije trovanja, 31. oktobra, Lugovoj je ponovno došao u London i ponovno je njegov avion i njegov hotel, ovaj put "Milenium", kao i fudbalski stadion Arsenala koji je posjetio, bio pozitivan na radijaciju. Izgleda da je i sam Lugovoj kontaminiran. Prije nego što je hospitalizovan obećao je da će sarađivati u istrazi.

"Moram, kako bih izbjegao bilo kakva nagađanja", rekao je.

Ruski glavni tužilac Jurij Čajka izjavio je prekjuče na konferenciji za štampu u Moskvi da Rusija neće izručiti moguće osumnjičene za ubistvo Litvinenka Velikoj Britaniji nego će im suditi kod kuće.

"Britanski detektivi ih neće moći uhapsiti jer su građani Rusije i ruski Ustav to ne dopušta", rekao je Čajka.

Litvinenko (43) je umro 23. novembra u Londonu i toksikolozi su u njegovom tijelu pronašli radioaktivni izotop polonijum 210. Bivši ruski špijun je na samrtnoj postelji optužio predsjednika Vladimira Putina da je naručio njegovo ubistvo. Kremlj je odbacio te optužbe.

Izvor: http://www.nezavisne.com/

Uvedeno vanredno stanje
Agencije
 
06.12.2006 21:38
 
SUVA - Na Fidžiju je juče uvedeno vanredno stanje, dok je vojska pojačala nadzor nad tim južnopacifičkim ostrvom dan nakon državnog udara izvedenog bez krvoprolića.

Vojska je raspustila parlament, postavila je prelaznog premijera i smijenila vršioca dužnosti policijskog komandanta Fidžija Mosesa Drajvera.

"Vojska će veoma brzo suzbiti svaku pobunu protiv nje", izjavio je vođa državnog udara komodor Frank Bainimarama.

Državni udar, četvrti u dvije decenije na Fidžijskom arhipelagu, osudila je međunarodna zajednica.

Generalni sekretar UN-a Kofi Anan zatražio je da se vlada uspostavi, a Britanija, SAD i Novi Zeland prekinuli su dostavu pomoći.

Fil Merker, dopisnik BBC-ja iz Suve, javio je kako će vanredno stanje dati komandantu Bainimarami pravo da uvodi policijski čas, pojača broj nadzornih tačaka i uputi pozive vojnim rezervistima.

Svrgnuti premijer Laisenia Karase pozvao je stanovnike Fidžija da se usprotive puču.

"Vjerujem da će uslijediti mirna reakcija hiljada i hiljada ljudi u idućih nekoliko dana", izjavio je Karase za australijsku javnu RTV prije nego što je na zahtjev vojske napustio svoje rodno selo i krenuo ka udaljenim ostrvima Lau.

Uprkos tome što ga ga je vojska smijenila, on insistira na tome da ostaje fidžijski legitimni lider.

Izvor: http://www.nezavisne.com/

Novinarka uspjela da nabavi 20 lažnih pasoša
Beta
 
06.12.2006 21:39
 
LONDON - Uprkos svim mjerama bezbjednosti i uvjerenju da je teško domoći se lažnog pasoša neke zemlje Evropske unije, u stvarnosti je drugačije. Novinarka BBC-ja Sahida Tulaganova uspjela je da kupi čak 20 pasoša - sve iz različitih zemalja EU - i uđe u Britaniju dva puta.

Tulaganova je u Poljskoj kupila ukradene poljske i litvanske pasoše i dobila savjet kako da najlakše uđe u Britaniju. Dakle, ne preko aerodroma "Hitrou", već preko druga dva manja londonska aerodroma - "Lutona" i "Stansteda", ili još bolje autobusom.

Tulaganova objašnjava da je u Poljskoj vrlo lako nabaviti lažni pasoš, dok je u nekim drugim zemljama bilo teže, ali izvodljivo.

"U Mađarskoj je bilo malo teže, ali sam naišla na neke Arape, koji su, kad su čuli da sam muslimanka, htjeli da mi pomognu. Bile su mi potrebne tri nedjelje da u Mađarskoj dobijem slovački pasoš. U Grčkoj je bilo dosta teško, jer sam morala da se pretvaram da sam Iranka, a njemački pasoš sam dobila za tri dana", kaže ova novinarka. Prema njenim riječima, tri pasoša su bila naručena, a uzela je tuđi identitet.

"Neko u Letoniji je aplicirao za pasoš sa mojom slikom i dobila sam fantastičan dokument s kojim možete da idete bilo gdje. Većina drugih pasoša je ukradena, moja slika je samo ubačena, ali su takođe dobrog kvaliteta. Ljudi koji ih falsifikuju su pravi profesionalci", rekla je Tulaganova.

Falsifikovani ili ukradeni pasoš može se kupiti za nepunih 150 evra, čime njegov novi vlasnik dobija pravo da živi i radi u Britaniji, s pristupom socijalnom i zdravstvenom osiguranju.

Uprkos novim mjerama britanske vlade, koja je pojačala pasošku kontrolu i dodatno obezbijedila britanske granice, BBC-jeva novinarka je uspjela da uđe u Britaniju dva puta, sa pasošima Letonije i Estonije.

"Prvi put sam uzela trajekt od Bilbaa do Portsmuta, s besprekornim letonskim pasošem. Carinici su ga pomno pregledali, ali su me pustili. Mislila sam da će drugi dolazak vozom "Eurostar" sa ukradenim estonskim pasošem biti mnogo teži, jer su me svi prodavci upozorili da nikako ne idem tim putem, ali prošlo je bolje nego u Portsmutu", kaže Tulaganova.

Nadležni britanski zvaničnici nisu bili raspoloženi za komentar. Laburistički poslanik Majkl Kesmen je rekao da je sve to vrlo zabrinjavajuće.


Izvor: http://www.nezavisne.com/

Britanci u Moskvi nastavili da istražuju smrt Litvinjenka
Andrej Lugovoj glavnoosumnjičeni

Andrej Lugovoj, bivši agent FSB i vlasnik fabrike pića u Rusiji, u ovom momentu je glavni osumnjičeni u slučaju trovanja bivšeg pukovnika KGB Aleksandra Litvinjenka.

Ovu informaciju objavio je američki Ej-Bi-Si pozivajući se na izvor blizak britanskim inspektorima koji se nalaze u Moskvi istražujući Litvinjenkovu smrt.

Pripadnici Skotland jarda juče su saslušali Lugovoja, koji je juče ležao u moskovskoj bolnici gde lekari pokušavaju da utvrde da li je i on kontaminiran polonijumom 210. A juče je na stadionu Arsenala u Londonu pronađen radioaktivni polonijum, što bi moglo da ide u prilog takvoj verziji događaja, budući da je Lugovoj 1. novembra dece na tom stadionu gledao meč moskovskog CSKA i Arsenala. Pre samog meča, Lugovoj se sreo sa Litvinjenkom u hotelu „Milenijum“. Veruje se da je tog dana Litvinjenko otrovan.

Prijatelj preminulog ruskog agenta Aleksandar Goldfarb rekao je da sumnja da je Lugovoj umešan u ubistvo.

„Iskreno sumnjam da je on bio ubica jer su ubice obično ljudi koji se kriju u mraku“, rekao je Goldfarb za AP i dodao: „Mislim da je to bio neko od njegovih saradnika, a da je on iskorišćen... Sada je njegov život u opasnosti jer zna mnogo.“

Moskva planira da sprovede sopstvenu istragu. Državni tužilac Ruske federacije Jurij Čajka istakao je da će saslušanje Lugovoja sprovoditi islednici ruskog tužilaštva.

„Mi ćemo da ispitujemo, a Skotland jard može da prisustvuje saslušanju“, rekao je Čajka.

CDC/JS

Izvor: Blic

Nova šansa Turskoj

Nemački kancelar Angela Merkel i francuski predsednik Žak Širak odbili su predlog da se uspostavi rok Turskoj za ispunjenje zahteva EU.

Merkelova, koja preuzima mesto predsedavajućeg EU u januaru, rekla je: „Ne želimo da postavljamo nikakav ultimatum.“

Međutim, dva lidera su pozvala EU da napravi novi izveštaj o napredovanju turskih nastojanja da postane član EU od sledeće jeseni do evropskih izbora 2009. godine.

Problematični položaj Turske naći će se na dnevnom redu samita EU iduće nedelje. Merkelova i Širak izjavili su da podržavaju predlog EU da se delimično suspenduju pregovori o pristupanju Turske Uniji.

Komisija je iznela ovaj predlog zbog toga što Ankara nije otvorila svoje luke kiparskim brodovima, uprkos obećanju da će to učiniti 2005. godine. Ministri inostranih poslova u EU razgovaraće o predlozima Komisije na sastanku u ponedeljak.

CDC/IB

Izvor: Blic

 ZA PRIMER!
Bugarski parlament dozvolio otvaranje arhiva tajne službe i objavljivanje imena saradnika i agenata


SOFIJA - Bugarski parlament juče je usvojio dugo odlagani zakon o otvaranju arhiva bivše tajne službe, uz amandman koji omogućava da neki dokumenti ipak ostanu u tajnosti. Novi zakon, usvojen 17 godina posle pada komunističkog režima, predviđa objavljivanje svih dokumenata koji sadrže informacije o političarima, javnim službenicima, sudijama, sveštenicima i novinarima koji su radili kao tajni agenti. Veruje se da bi objavljivanje dokumenata iz tajnih arhiva moglo osvetliti pokušaj atentata na papu Ivana Pavla Drugog, kao i ubistvo bugarskog disidenta Georgija Markova, koji je radio za BBC-jev servis na bugarskom.
Prvobitnom predlogu zakona dodat je amandman kojim se zabranjuje objavljivanje dokumenata "koji bi mogli da naškode bugarskim interesima u međunarodnim odnosima ili ozbiljno da ugroze nečiji život". - Taj amandman, koji treba da štiti ljude koju su još zaposleni u tajnoj službi donet je pod pritiskom iz obaveštajnih službi, posebno Nacionalne obaveštajne službe - rekao je novinarima poslanik vladajuće koalicije Nikolaj Svinarov. Svinarov je insistirao da se izuzeće tiče "samo nekoliko desetina ljudi" i da se primenjuje samo ako je nužno za nacionalnu bezbednost.
Usvajanje amandmana o neobjavljivanju nekih dokumenata izazvalo je proteste građana ispred parlamenta.
- Ovo ostavlja zatvorenu enklavu unutar arhiva, koja sadrži informaciju o stvarnoj pozadini našeg sadašnjeg političkog establišmenta - rekao je Georgi Lozanov, koji je na čelu građanske inicijative Čist glas, koja je tražila potpuno obelodanjivanje komunističkih arhiva.
(Beta)

Bez kazne za žbirove i potkazivače

Zakon ne predviđa kazne za bivše agente i saradnike komunističke tajne službe. Međutim, njihova imena biće objavljena na internetu. Građani Bugarske će, po stupanja zakona na snagu, imati pravo da vide svoj dosije.
Devetočlana parlamentarna komisija biće zadužena za nadgledanje objavljivanja dokumenata tajnih službi. Bugarska je jedna od poslednjih bivših komunističkih država istočne Evrope koja će otvoriti svoje arhive.

Izvor: Press