Poljska "zaratila" sa SAD

VARŠAVA - Poljski premijer Jaroslav Kačinjski demonstrativno je otkazao jučerašnji susret sa američkim ambasadorom u Varšavi. Povod je pritisak Vašingtona u diplomatskim kuloarima da Kačinjski smeni potpredsednika vlade iz nacionalističke Lige poljskih porodica Romana Gjertiha. Gnev Vašingtona Gjertih je izazvao nedavnim zahtevom da donji dom poljskog parlamenta javno raspravlja o tome sa koliko života nevinih civila je plaćena intervencija SAD u Iraku, u kojoj učestvuju i poljski vojnici.
Umesto sastanka sa premijerom, američki ambasador u Poljskoj Viktor Aš morao je u utorak uveče da se pravda poljskoj ministarki inostranih poslova Ani Fotiga zašto je njegov zamenik Kenet Hilas nedavno tražio da iz vlade bude izbačen Gjertih.
- Izjava diplomate Hilasa ne spada u norme odnosa dve suverene države. Niko ne može, niti će moći da se meša spolja u poljsku vladu - rekao je Kačinjski, posle protesta Gjertiha da "konačno mora da prestane vazalski odnos prema SAD".
- Nadam se da će američka administracija kazniti zamenika ambasadora - kazao je šef kancelarije predsednika Poljske Aleksandar Ščiglo.
U Poljskoj je nesrećna izjava američkog diplomate, kao i to da su u medije procurele beleške sa tog poverljivog sastanka, izazvala prvorazredni skandal, a štampa upozorava Vašington da "poljska ljubav prema Americi ima svoje granice."
- Reakcija ne bi bila tako oštra da Poljaci nisu sve više ubeđeni da postoji kontrast između našeg učešća u misijama rame uz rame sa SAD i nonšalantnog stila politike Vašingtona prema našoj zemlji - piše poljski dnevnik "Žečpospolita".
Da je Poljska kao verni saveznik SAD krenula u rat u Iraku na osnovu lažnih informacija, priznao je juče i bivši predsednik Poljske Aleksandar Kvašnjevski.
- Nije na meni da sudim ko je pogrešno informisao Kolina Pauela o oružju masovnog uništenja. Znam ko je informisao mene - Kolin Pauel. Za lažne informacije ne odgovara Poljska već vlada SAD - rekao je Kvašnjevski za nemački "Tagesšpigl".
(BETA)

Izvor: Press

Buš iz­gu­bio ceo Kon­gres

Od stal­nog do­pi­sni­ka VA­ŠING­TON
RE­PU­BLI­KAN­CI su po­ra­že­ni u oba do­ma Kon­gre­sa. Po­sle tri­jum­fa de­mo­kra­ta u Pred­stav­nič­kom do­mu, re­pu­bli­kan­ci­ma je za sa­mo jed­no me­sto iz­ma­kla i kon­tro­la Se­na­ta. U dra­ma­tič­noj bor­bi za to me­sto u sa­ve­znoj dr­ža­vi Vir­dži­ni­ji, te­snim po­ra­zom re­pu­bli­kan­skog kan­di­da­ta se­na­to­ra Džor­dža Ale­na od de­mo­kra­te Dži­ma Ve­ba, po­to­nu­le su na­de re­pu­bli­ka­na­ca bar za kon­tro­lu Se­na­ta.
Sla­ve­ći svo­ju pr­vu po­be­du po­sle 12 go­di­na, de­mo­kra­te, sa udob­nom ve­ći­nom od 229 me­sta u Pred­stav­nič­kom do­mu ko­ji bro­ji 435 kon­gre­sma­na, tvr­de da ne­će ra­di­ti za svo­ju par­ti­ju, već za sve Ame­ri­kan­ce.
U Se­na­tu, gde de­mo­kra­te sa­da kon­tro­li­šu 51 me­sto, Ha­ri Rid, se­na­tor iz Ne­va­de vi­đen za no­vog li­de­ra ve­ći­ne u ovom do­mu, ka­že da "ra­di­je igra ne­go se tu­če". Upr­kos ube­dlji­voj po­be­di de­mo­kra­ta - ko­je ima­ju i ve­ći­nu od 28 gu­ver­ne­ra od ukup­no 50 u SAD - obe par­ti­je su sve­sne da mo­ra­ju da ra­de za­jed­no, jer su za­lo­zi ve­li­ki.

To­kom pre­o­sta­le dve go­di­ne pred­sed­ni­ko­va­nja Buš će mo­ra­ti da se bo­ri sa de­mo­krat­skim Kon­gre­som za sva­ku od­lu­ku. Tro­ško­vi, po­seb­no za rat u Ira­ku i po­sta­vlje­nja no­vih zva­nič­ni­ka za ko­je je po­treb­na i po­tvr­da Se­na­ta, su pi­ta­nja gde će bi­ti naj­ve­će "tu­če" na re­la­ci­ji Be­la ku­ća - Kon­gres.
Iako su ovi iz­bo­ri bi­li svo­je­vr­sni re­fe­ren­dum o (ne)po­pu­lar­no­sti ak­tu­el­nog pred­sed­ni­ka Džor­dža Bu­ša i po­seb­no nje­go­ve po­li­ti­ke pre­ma Ira­ku, ne oče­ku­ju se ve­li­ke pro­me­ne u spolj­noj po­li­ti­ci, ni­ti da će de­mo­kra­te vu­ći ra­di­kal­ne po­te­ze.
- Ima­li smo te­ške iz­bo­re na ko­ji­ma je po­be­di­la jed­na par­ti­ja, ali ame­rič­ki na­rod i sva­ki de­mo­krat­ski se­na­tor, a raz­go­va­rao sa sa svi­ma, že­le da ra­de sa pred­sed­ni­kom - re­kao je šef kam­pa­nje de­mo­kra­ta se­na­tor Čarls Šu­mer.
Sa svo­je stra­ne, pred­sed­nik SAD Džordž Buš, upi­tan ka­ko će da ra­di sa no­vim "spi­ke­rom" u Kon­gre­su Nen­si Pe­lo­zi ko­ja ga je pre sa­mo par da­na na­zva­la "ne­kom­pe­tent­nim", "la­žo­vom" i čak "opa­snim" čo­ve­kom, uz sme­šak ka­že:
- Ovo ni­je moj pr­vi ro­deo. Znam ka­da je kam­pa­nja za­vr­še­na i ka­da po­či­nje vla­da­vi­na - re­kao je Džordž Buš.

FRAN­CU­ZI O FI­JA­SKU BU­ŠO­VE PAR­TI­JE NA IZ­BO­RI­MA
PLA­TIO CEH ZA IRAK
PA­RIZ - De­mo­kra­te su osvo­ji­le "Gren slem" jer je Džordž Buš pla­tio ceh pre sve­ga svo­joj spolj­noj po­li­ti­ci, na­ro­či­to pre­ma Ira­ku. U ovoj jed­noj re­če­ni­ci mo­že da se sa­žme gro fran­cu­skih ko­men­ta­ra na upra­vo odr­ža­ne ame­rič­ke iz­bo­re za do­pu­nu me­sta u se­na­tu i kon­gre­su.
Fran­cu­ski ana­li­ti­ča­ri pod­se­ća­ju da su do­ga­đa­ji od 11. sep­tem­bra fa­vo­ri­zo­va­li kon­cen­tra­ci­ju prak­tič­no jed­no­stra­ne vla­sti re­pu­bli­ka­na­ca, na osno­vu če­ga se "Džordž Buš ose­ćao kao da je iz­nad za­ko­na", ka­ko pi­še "Mond".
- Ame­rič­ki pred­sed­nik će sa­da mo­ra­ti da na­u­či da pra­vi kom­pro­mi­se - is­ti­če u svom ko­men­ta­ru ovaj list.
Fran­cu­zi se pri­se­ća­ju svo­je du­ge ko­ha­bi­ta­ci­je iz pret­hod­nog man­da­ta Ža­ka Ši­ra­ka, ka­da su so­ci­ja­li­sti bi­li na vla­sti, i na­gla­ša­va­ju da će sa­da pred­sed­nik SAD pred so­bom ima­ti slič­no is­ku­stvo.
G. Č.

Izvor: Vecernje novosti

Svet pro­tiv blo­ka­de Ku­be

NjU­JORK - Ge­ne­ral­na skup­šti­na UN po­no­vo je, u sre­du, usvo­ji­la, i to do sa­da naj­ve­ćom ve­ći­nom, re­zo­lu­ci­ju ko­jom se SAD po­zi­va­ju da uki­nu 44-go­di­šnji tro­vin­ski em­bar­go pre­ma Ku­bi.
Ovo je 15. put da
Ge­ne­ral­na skup­šti­na UN usva­ja re­zo­lu­ci­ju ko­jom se Va­šing­ton po­zi­va da uki­ne "eko­nom­ski, tr­go­vin­ski i i fi­nan­sij­ski em­bar­go pro­tiv Ku­be", jer sma­tra da su te sank­ci­je na­pra­ved­ne i be­smi­sle­ne.

Izvor: Vecernje novosti

"IZLEMALI SU NAS!"
Smenjen ministar odbrane SAD Donald Ramsfeld. Predsednik Buš odlučan da zaustavi trijumf demokrata

Buš i Ramsfeld...
VAŠINGTON - Predsednik SAD Džordž Buš sportski je primio poraz republikanaca na izborima za Kongres i Senat, i u noći pobede demokrata započeo promenu kursa, sa ciljem da ojača svoju poziciju pred predsedničke izbore.
- Izlemali su nas. To je bila dobra noć za demokrate. Ovo nije prvi rodeo u kom sam učestvovao - rekao je Buš novinarima, podsetivši ih da mu ovo nije prvi poraz u životu, odnosno da je i sam doživeo debakl prilikom izbora za Kongres 70-ih.
Iako su mediji to odavno prognozirali, Buš je tek u sredu uveče smenio ministra obrane Donalda Ramsfelda i imenovao na tu funkciju bivšeg direktora CIA Roberta Gejtsa, jednog od "starih" kadrova iz administracije Buša starijeg. Međutim, Buš je odbacio mogućnost skorog povlačenja iz Iraka.
- I ja bih voleo da nam se vojnici vrate, ali želim da se kući vrate kao pobednici - rekao je Buš. Na pitanje da li odlazak Ramsfelda signalizira novi pravac rata u Iraku, Buš je rekao: - Pa, sigurno će biti novog vođstva u Pentagonu.
Posle ozbiljnog poraza, Buš je odlučio i da pozove demokrate da "rade zajedno u korist interesa SAD". I, kako stvari stoje, prvi zajednički projekat je već na vidiku. Demokrate će Predstavničkom domu podneti predlog da se povisi minimalna plata, što republikanci nisu učinili, pa će u istoriju ući kao jedini saziv tog doma Kongresa koji nije povećao najmanju zakonom propisanu naknadu za rad.
Bar u početku, neki veći lomovi na američkoj političkoj sceni teško se mogu očekivati, i to iz dva razloga. Demokrate, koje su 12 godina čekale na šansu da zavladaju Predstavničkim domom, neće se olako upuštati u političke avanture. A ni Bušova administracija, koja više nema apsolutnu moć, takođe neće biti u prilici za bahate i nedovoljno promišljene poteze. Tim pre što Buša tek očekuju ozbiljni pregovori o nuklearnom razoružanju sa Severnom Korejom, neizvesna atomska kriza u Iranu, početak sudskih procesa protiv osumnjičenih terorista prema novom, po mnogo čemu kontroverznom zakonu i, naravno, ratovi u Avganistanu I Iraku.
Konzervativce posebno brine demokratska većina u Senatu, s obzirom na to da će od nje zavisiti imenovanja federalnih sudija, uključujući i Vrhovni sud, u kom je Buš svojim imenovanjima nastojao da kompenzuje liberalne kadrove postavljene za vreme Klintonovog mandata. Američke demokrate, koje imaju većinu u oba doma Kongresa, najavile su seriju istraga o pripremama rata i politici prema Iraku i tu može da bude izuzetno neprijatnih detalja za predsednika Buša.

Toni Bler - kolateralna šteta poraza republikanaca

Poraz Republikanske partije predsednika Džordža Buša na izborima mogao bi da ima izvesne posledice i na političku sudbinu premijera Tonija Blera. Iako se, prema britanskim procenama, promenom odnosa snaga u Kongresu ne očekuju bitnije promene u američkoj politici, londonski "Fajnenšel tajms" ukazuje da bi posledice za Blera mogle doći od najavljenih kongresnih istraga o ratu u Iraku. Blerovu poziciju dodatno otežava i policijska istraga o aferi kupovine lordovskih titula, u čijem je centru sam premijer. "Dejli mejl" tvrdi da bi Bler zato mogao da napusti premijersko mesto i ranije nego što je planirao kako bi se izbeglo poniženje aktuelnog predsednika britanske vlade.

Izvor: Press

Tuga i osveta zbog mrtvih civila

BEIT HANUN - Desetine hiljada ljudi prisustvovalo je juče na severu pojasa Gaze sahrani 19 civila, uglavnom dece i žena, ubijenih u izraelskom artiljerijskom napadu. Tela poginulih preuzeta su iz mrtvačnica u četiri bolnice i potom je ožalošćena povorka krenula ulicama ka džamijama na putu do groblja. U međuvremenu su podignuti šatori u kojima porodice žrtava primaju saučešće. Stradala je porodica Atamna, poznata najviše po tome što je u njoj nekoliko lekara. Zvaničnici u palestinskoj bolnici rekli su da je još 60 ljudi ranjeno, uključujući 26 dece.
U sredu uveče su, u trenutku dok je Izrael izražavao žaljenje zbog pogibije nevinih civila, u raketnom napadu iz vazduha na grad Gazu ubijena još dva Palestinca. Jedan od poginulih je Ahmad Ouad, glavni konstruktor raketa tipa "kasam", kojima ekstremisti gađaju jug Izraela, i rođak palestinskog šefa diplomatije Mahmuda Zahara. On je poginuo u nastavku izraelske vojne kampanje, čiji je cilj zaustavljanje raketnih napada iz pojasa Gaze. U toj kampanji su u sredu ujutro život, umesto palestinskih ekstremista, izgubili civili na spavanju, većina iz jedne porodice.
Palestinci su istakli da će 8. novembar ostati zabeležen u istoriji kao "crni dan" masakra. Vođe vojnog krila Hamasa pozvale su na osvetu, a palestinski premijer Ismail Hanije iz te radikalne islamističke organizacije i Mahmud Abas, vođa umerenijeg Fataha, proglasili su trodnevnu žalost. Generalni sekretar UN Kofi Anan izrazio je "bol i duboku zabrinutost zbog gubitka života civila", i najavio punu istragu. Međunarodne agencije za pomoć izrazile su zaprepašćenje zbog nasilja u pojasu Gaze. Crveni krst i UNICEF saopštili su da su užasnuti zbog smrti dece i žena. Izraelski zvaničnici su, takođe, izrazili žaljenje zbog napada, naredili istragu i ponudili humanitarnu i medicinsku pomoć.
(TANJUG)



Izvor: Press

Pentagon preispituje strategiju u Iraku
Američki vojni zvaničnici zaduženi za "novi pogled" na Irak, Avganistan i ostala krizna mesta

Američki vojnici...
NJUJORK - Američki vojni zvaničnici preispituju strategiju administracije predsednika Džordža Buša u okviru borbe protiv terorizma u Iraku i ostalim kriznim mestima, prenosi juče "Njujork tajms".
Načelnik združenog štaba američke vojske Piter Pejs okupio je tim vojnih zvaničnika koji će biti zadužen za "novi pogled" na Irak, Avganistan, kao i ostala mesta, piše list, pozivajući se na zvaničnike Pentagona.
Pejs je ocenu američke strategije najavio i u više intervjua američkim televizijama ne navodeći detalje. List navodi da je, u okviru šire ocene strategije, jedna od ideja bila i povećanje broja pripadnika iračkih bezbednosnih snaga, uz napore SAD da ih obuče i opreme, ali i uz regulisanje broja američkih snaga u Iraku.
Zvaničnici Pentagona rekli su da je cilj tima da sačini opcije koje bi Pejs mogao da ima u vidu kada bude savetovao američkog predsednika ili Roberta Gejtsa, koga je Buš predložio za novog sekretara odbrane.
Gejts je bivši direktor američke Centralne obaveštajne službe. Samo nekoliko sati posle trijumfa demokrata na izborima za Kongres, Buš je saopštio da je sekretar odbrane Donald Ramsfled podneo ostavku i da će novi ministar odbrane biti Gejts.
Rat u Iraku bio je centralno mesto šestogodišnjeg Ramsfeldovog mandata i glavni razlog nezadovoljstva birača na izborima. Čak su i neki republikanci kritikovali ratnu politiku i pozivali Buša da smeni Ramsfelda.
(AG.)

Izvor: Press

Feredža seje razdor

     Od stalnog dopisnika RIM
     JAZ između nekih italijanskih poslanika i pojedinih muslimanskih vernika postaje sve dublji i to zbog - zara.      Danijeli Santanke iz opozicione partije Nacionalni savez ministar unutrašnjih poslova Đulijano Amato dao je nedavno policijsku pratnju posle pretnji kojima je bila zasuta samo zato što je u jednoj TV emisiji izjavila da feredža koju nose muslimanke “nije religijski simbol i da se ne pominje u Kuranu”.
     Na ovu tvrdnju odmah je reagovao imam Ali Abu Švaima, dok je gostovao u studiju Skaj televizije, nazvavši poslanicu “neznalicom, lažljivicom i nevernicom koja raspiruje mržnju”.Serija teških optužbi shvaćena je kao “fatva” odnosno osuda na smrt.
     Ministrastvo unutrašnjih poslova shvatilo je “anatemu” ozbiljno i odmah poslanici dodelilo službenu pratnju. Za to vreme Danijeli Santanke stiže podrška sa svih strana, iako je veoma teško složiti opoziciju i vlast ovih dana u Italiji.
     U odbranu predstavnice desničarske koalicije stao je i komunista Fausto Bertinoti kao predsednik Parlamenta oštro osuđujući “verbalni napad na poslanicu”. I reči ministrake za jednaka prava Barbare Poilastrini veoma su jasne:
     - Želim da obavestim gospodina Švaima da u Italiji nije dozvoljen nikakav vid zastrašivanja, pretnji i osuda. Ovo je demokratsko društvo i očekujemo da kao takvo bude poštovano i od strane onih koji su ovde došli. Oni kao i svi građani Italije moraju da poštuju principe slobode mišljenja i izbora. Pravo na državljanstvo uslovljeno je poštovanjem ovih pravila i poštovanjem žena i njehovih prava.
     I drugi italijanski političari odmah su se oglasili, pa je tako bivši ministar pravde Roberto Kasteli najavio nacrt zakona o krivičnom gonjenju osoba koje prete i zastrašuju. Mauricio Gaspari zatražio je zatvor i izbacivanje iz Italije za imama, inače italijansnkog državljanina. Predsednica Saveza marokanskih žena u Italiji izjavila je da one “osuđuju ovakve pseudo religiozne predstavnike muslimana”. Među muslimanskim predstavnicima ima i onih koji su pokušali da razjasne da je nošenje zara, koji pokriva kosu žena, naložio prorok Muhamed, a da je feredža koja pokriva i lice, plod tradicije.
     - Niko neće uspeti da me ubedi da zar nije simbol podčinjenosti žena - izjavila je Santanke.- Stvari treba nazvati pravim imenom, a osoba koje me je izvređala je nasilni i samoproklamovani religijski vođa čija je namera bila da me zastrašivanjem ućutka. Grdno se prevario.
     Santanke je posle ovog incidenta nastavila da gostuje u raznim TV programima naglašavajući da je “veo politički simbol”, “da je kao žuta zvezda za Jevreje”.
     - Moja žrtva je mala u odnosu na patnje svih onih muslimanki koje svakodnevno bivaju maltretirane, omalovažavane, pa i kamenovane. I pitam se gde su sada sve one vajne feministkinje? Zašto se nisu oglasile prošle nedelje kada je u Iraku kamenovana žena. Njihovo ćutanje me plaši više nego ove pretnje.

I BRADA
NA univerzitetu u Draču, u Albaniji zabranjen je pristup nastavi jednoj studentkinji koja je nosila feredžu i jednom studentu koji je nosio bradu iz religioznih pobuda.
Rektor dračkog univerziteta Agim Kukeli je tim povodom izjavio da će Behije Hodža morati da skine feredžu, a Julian Mebli da obrije bradu, jer će u suprotnom biti isključeni as univerziteta.
Drački muftija Ilir Voški najavio protest zbog rektorove odluke.

KNJIGA
SUD u Istanbulu je pre tri dana oslobodio 92-godišnjeg arheologa optuženog zbog tvrde da je islamski stil nošenja zara postojao pre više od 5.000 godina, odnosno pre nastanka islama.
Muažez Ilmije Čig, stručnjak u oblasti drevne sumerske civilizacije Mesopotamije koja se pojavila oko 3.000 godine pre nove ere, u knjizi objavljenoj prošle godine tvrdio je i da su zareve nosile sveštenice koje su u hramovima uvodile mladiće u seks.
 
Izvor: Vecernje novosti

U Južnoj Osetiji po drugi put održan referendum o nezavisnosti

Nezavisnost od Gruzije po svaku cenu

U bivšoj sovjetskoj republici Južnoj Osetiji juče je održan drugi referendum o nezavisnosti od raspada SSSR-a. Na njemu će se građani izjasniti da li su za otcepljenje od Gruzije i pripajanje Rusiji.


Na prošlom referendumu, održanom 1992, građani Južne Osetije su se gotovo stoprocentno izjasnili za pripajanje Severnoj Osetiji, koja se nalazi u sastavu Rusije. I ovoga puta se očekuje glasanje za nezavisnost, međutim, SAD i NATO su saopštili da referendum neće priznati dok Gruzija taj referendum, kao i predsedničke izbore koji se uporedo održavaju, smatra „aktom provokacije“.

Južna Osetija pokušava da se odvoji od Gruzije još od rata ranih 90-ih, ali nije stekla podršku međunarodne zajednice. Referendum je samo pojačao napetost u odnosima Gruzije i Rusije. Na svim posterima na ulicama Chinvalija, osetijske prestonice, propagira se „da“ za nezavisnost, tako da se ishod praktično unapred zna.

Predsednik Južne Osetije Eduard Kokojti tvrdi da referendum ne predstavlja uzaludan čin.

„To nije simboličan referendum, to je odgovor onima koji ne žele da priznaju volju naroda Južne Osetije“, istakao je on. „To je odgovor onima koji primenjuju dvostruke aršine prema nama. Južna Osetija ima veću zakonsku osnovu da bude priznata nego Kosovo ili Crna Gora.“

Prema podacima Centralne izborne komisije (CIK), registrovano je 55.000 birača, uključujući oko 20.000 izbeglica u Severnoj Osetiji, gde je radi glasanja otvoreno šest biračkih mesta, i 2.000 građana gruzinske nacionalnosti iz gruzijskih sela. Već u dva sata posle podne prag izlaznosti od 50 odsto je premašen: do tog trenutka glasalo je 64 odsto birača. Po rečima predsednice CIK Bele Plijeve, glasanje se na svih 78 mesta odvija u normalnoj atmosferi, bez nepravilnosti koje bi uticale na ishod.

Favorit na predsedničkim izborima koji se održavaju uporedo sa referendumom je sadašnji predsednik Kokojti, a njegovi protivkandidati su Oleg Gabodze, pomoćnik predsednika vlade, Inal Puhajev, predsednik Chinvalija, i Leonid Tibilov, član komisije za rešavanje gruzijsko-južnoosetijskog konflikta.

Kampanja uoči referenduma bila je povremeno i obeležena nasiljem. Gruzinska manjina koja živi u Južnoj Osetiji organizovala je paralelno glasanje u pokušaju da podrije tvrdnje organizatora o legitimnosti. Snage Južne Osetije su ubile četvoricu muškaraca s obrazloženjem da su pripremali terorističke napade. A bivši osetinski ministar je na televiziji priznao da je planirao da ubije predsednika nepriznate republike.

Vlasti Južne Osetije vide u referendumu korak ka svom krajnjem cilju: pripajanju Rusiji. Međutim, Moskva im nije uputila bilo kakav nagoveštaj da će ih ikada prihvatiti. Gruzija optužuje Rusiju da podržava osetinske ambicije samo da bi potkopala gruzijsku prozapadno orijentisanu vladu. Inače, ovaj referendum se održava nedugo posle žestokog rusko-gruzijskog sukoba koji je počeo hapšenjem ruskih oficira u Tbilisiju, na šta je Moskva reagovala ukidanjem svih putnih, poštanskih i finansijskih veza, deportovanjem Gruzina i dramatičnim podizanjem cena gasa za Gruziju.

Ruski mediji navode da su u Chinvali doputovali i posmatrači sa Kosova i Metohije.

Paralele s Kosovom

Južna Osetija je samo jedna od nekadašnjih republika SSSR koja želi nezavisnost. Još jedna gruzijska republika - Abhazija, održala je referendum o nezavisnosti još 1999. godine. Stanovnici moldavske pokrajine Pridnjstrovlje su 17. septembra izglasali odvajanje od Moldavije. Zapad često naglašava da je „kosovsko“ pitanje specifičan slučaj. Zvanična Moskva je već više puta upozorila da bi kosovska nezavisnost mogla da bude presedan koji bi izazvao potrese, jer bi sve pokrajine, mogle da zahtevaju jednak tretman.

Napeta atmosfera

Zbog očekivanja „provokacija sa gruzijske strane“ snage bezbednosti povećale su stepen bezbednosti, naročito na izbornim mestima. Predsednik Eduard Kokojti tvrdi da je Gruzija ubacila nekoliko diverzantskih grupa, zbog čega je na teritoriji Južne Osetije uvedeno ograničenje javnog saobraćaja. Dan pred glasanje u javnosti se pojavio bivši ministar policije i predsednik Vrhovnog suda Južne Osetije Alan Parastajev, koji je izjavio da je po nalogu specijalnih službi i rukovodstva Gruzije trebalo da pronađe nekoga ko bi ubio aktuelnog predsednika Eduarda Kokojtija, za šta je Gruzija izdvojila 220.000 dolara. U Tbilisiju je to demantovano i okarakterisano kao „potpuna izmišljotina“.




Izvor: Blic

Ahmadinežad: Izrael osudjen da nestane

Predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad izjavio je da je Izrael "osudjen da nestane", preneli su iranski mediji.

"Velike sile stvorile su cionistički režim da bi dominiriale u regionu (Bliskog istoka)", rekao je iranski lider na sastantku saveta ministara u Iranu.

Prema njegovim rečima, "taj (cionistički) režim svakodnevno masakrira Palestince".

"Medjutim, kako je to i režim koji je u suprotnosti sa prirodom, uskoro ćemo biti svedoci njegovog nestanka i uništenja", rekao je kasno sinoć iranski predsednik.

Ahmadinedžad je ovo izjavio u vreme posete izraeskog premijera Ehuda Olmerta Vašingtonu. Olmert bi, izmedju ostalog, trebalo da razgovara sa američkim predsednikom Džordžom Bušom o iranskom nuklearnom programu.

Izvor: MTS-Mondo

Južna Osetija jednoglasno za nezavisnost


Oko 99 odsto gradjana gruzijske republike Južne Osetije na referendumu se izjasnilo za nezavisnost i medjunarodno priznanje te republike, saopštili su u ponedeljak ujutro izvori iz lokalne izborne komisije.

Na referendum i izbore za predsednika republike izašlo je oko 95 odsto, odnosno više od 50.000 birača, a za aktuelnog predsednika Eduarda Kokojtija glasalo je 98 odsto, prenose ruski mediji.

Glasanje je održano u mestima koja su pod kontrolom vlasti, kao i u susednoj, ruskoj Severnoj Osetiji, gde su glasale uglavnom izbeglice.

U selima sa gruzijskim stanovništvom održan je alternativni referendum, sa pitanjem da li se gradjani slažu da se sa Tbilisijem započnu pregovori o izgradnji federalne države.

Organizatore alternativnog referenduma vlasti Južne Osetije optužile su 3. novembra za "pokušaj nasilnog zauzimanja vlasti, državnu izdaju i javne pozive na ekstremizam".

Na noćašnjem slavlju u glavnom gradu Ćinvaliju, Kokojti je poručio da će nastaviti borbu za nezavisnost i medjunarodno priznanje republike.

Tbilisi je ranije poručio da ne priznaje referendum, smatrajući ga nelegitimnim i optužio Rusiju za podršku separatističkim namerama republike i "antigruzijsku politiku".

Rusija je uoči referenduma saopštila da je njegovo održavanje odgovor na oštru politiku Tbilisija u odnosu na Južnu Osetiju.

"Nezavisno od toga da li će rezultati referenduma dobiti medjunarodno priznanje, oni će postati indikator raspoloženja i namera južnoosetijskog stanovništva, što je neophodno uzeti u ubzir u relanoj politici", navelo je u petak rusko ministarstvo spoljnih poslova.

Ruski zvaničnici ranije su saopštili da će Moskva, u rešavanju regionalnih problema na bivšem sovjetskom prostoru, pre svega u Abhaziji i Južnoj Osetiji, pažljivo slediti rešenje statusa Kosova.


Izvor: MTS-Mondo