Beogradski Sindikat - Duga je ulica

duga je ulica, često se staje
šta je ono što me tera da idem dalje? nešto više!
što se čita iako ne piše, što čoveku daje život
i kad prestane da diše, razbija kliše
straha od smrti
sve dobija smisao, zemlja nastavlja da se vrti
i ako staneš, brate zapamti
niko ne može da ugasi život što u tebi plamti
vatru koja gori
želju čoveka da se bori da nešto stvori
iza sebe ostavi
da se suprotstavi zlu koje vreba a sve što treba
je odreći se potreba koje tu su da te kvare!
novac i žene dodju i odu ali čuvaj drugare!
pakao il' raj!
zato brate znaj duga je ulica al' izvestan je kraj!!!

iz prašine i blata ulice beograda
stižu slike rezervata pod kišom granata
oružje na gotovs težak život od smrada
detinjstvo noćna mora zakon ulice vlada
odrastanje u duhu narodnih pesama
k-k-kubure, sablje, preki sud, vešala
i šta se sada dešava na ovom trulom svetu
sve odlazi u kurac ništa nije u redu
i jebeš sistem! jer je jebeni sistem kriv za sve koji nepravdu veliča, političare pse
a politika je bila kurva, uvek biće takva
stiže razglednica od srbije sa letovanja iz pakla
a deca su ko deca svako traži nešto više
svoje mesto pod suncem jer ovde teško se diše
a gde ćeš više kada prepušten si sam sebi
da žrtvuješ svoj život ne bi. ali možda pre bi
da razmisliš o svemu ulici, životu
možda tu ćeš naći sreću ako spreman si za borbu
aaah! da se snadješ kako umeš i znaš
sve od sebe da daš. duga je ulica i to duga je baš
budan da budeš za sve što ti život sprema
težak život u beogradu bez ikakvih dilema
al i da mogo sam da biram znam da ovde bih se rodio
i ratove s demonima bih neprekidno vodio
kada bi ih dobio sve do jednog pobio
zahvalio bih bogu što mi je dušu oslobodio.

ref.

u početku sam bio sasvim bled na trenutke vidljiv dogadjaj u životu koji zaboravlja se lako ali urezan u ponašanje ja te proganjam od tada a da nisi ni svestan da je tako; kako prolaze godine sve konkretniji oblik i prisutniji udeo u životu tvom dobijam i uz tvoje mi misli odane još uvek nejake odbrane koje neiskusno postavljaš bez napora probijam; usput si vidim sakupio unutrašnje moći trunku uverio da tajne postoje moj lik sagledao sav odbio po koji udarac koji sam pokušao da ti zadam ali tvojom svešću ja i dalje suvereno vladam: godine ratovanja na meni ostavljaju trag a tvoj mač i oklop posle svakog okršaja sve oštriji postaju dok jednog dana nisam ostao bez glave a posle mene samo svesnost i tišina ostaju; vratih se još jednom još jedan udarac da ti zadam poslednji i kobni i uzeh vreme da me ojača obličje smrti sada moja je maska bez sumnje u ishod čekam na kraju puta čas tvoga dolaska; i usput moja senka padaće na tebe oslabićeš mislio sam izvesnost iscrpeće te ali kada te udarih po ramenu i videh da me gledaš kao brata i videh tvoj grandiozan poslednji ples prepun moći ostao sam bez daha; tvoje izabrano mesto blago zadrhta i uz umirućeg sunca zrak tvoj poslednji pokret beše moćan i jak i ja te usmerih ka jugu gde u predelima nepreglednosti izgubi ti se trag.

ref.

lice njegovo to je ko od drveta kore mlado a mnoge bore duhom prve zore i čudom on je gonjen da na put dalek ode beše suviše mlad za taj put dalek tad a opet za put ko da je stvoren i prvo je nejake mišice hranio od ljubavi kišnice a zatim je za krhko telo osnovno jelo bilo svako delo smelo tad treniralo se dobro i dobro se jelo sve do doba zrelog kad osnovna hrana postadoše visoka uma stanja i vrhovna znanja i usled duge obuke postadoh obučen u belo odelo veštine upravljanja i od tad mene korak ima već danima od davnina rekao sam svima i ko da me tera da grabim na put a usput u uspeh ja gubio sam veru al nisam odstupio od smera jer ja i volja neslućena doživesmo dobra nesudjena i prodjosmo kroz mnoga iskušenja uz pomoć strpljenja i velikoga htenja i nema odstupanja i nema povlačenja i poseban značaj da dam pravim vrlinama i svakom ko ih gaji starim istinama i svakom ko ih zna i šta ima smisla ja da to priznam više od srca i obraza čista blistavog oka i uspravnog hoda kao blagoslov od boga i zato na kraju ove ulice ja gledaću u lice bez straha crnoga kosača i volja mi svakodnevno jača dok ka njemu ja koračam a do tad sve ovo komad po komad dobiće značaj i videću ko celinu ovaj moj put plodan i bogat ko svu veličinu života moga

moj je život pun problema. na ulici od malena
poštovan kod klinaca i drugara kojih nema
pratim ulicu što krivuda. ja je pratim ona me cima
kao sundjer upijam sudbine. trenutke delim sa svima
i zovu me lutaluice psi da podjem s' njima
znam u svakom zlom čoveku dobrote malo ima
drugovima iz kraja želim da poručim samo jedno
suze za geto trinest brate večno!
idemo sad svi zajedno! mi moramo svi da uspemo!
možemo i sutra da umremo al nikada glavu da spustimo
niz bujicu da se pustimo da nas bespomoćne nosi
ni rim čak nije bio sagradjen preko noći
ne treba goreti u želji, s vremenom sve će doći
kad ulici bliži se kraj sunce zaslepljuje oči.

Evo nekoliko tekstova

Beogradski Sindikat Gorila u magli

Beograd, batac, gde opasnost vreba iza svakog ugla

kao gorila u magli borim se za opstanak
vidim svetlo gde je mrak, pravim se slab kad sam jak
ponosni potomak izgubljene vrste, malobrojne ali cvrste
pogledaj na binu jos uvek mozes da nas izbrojis na prste
ali bice nas sve vise, preplavicemo scenu nece moci da se dise...

sindikat stize! arogantni, militantni
sve sto treba je blant i dobar bit, u svakoj varijanti
krecemo u napad, desantni, hip hop diverzanti
sto nisi zapisao, zapamti
kontrola, disiciplina, suzdrzavanje
da bi s' dostigla visina proracun vremena
trenutak je sve jedno mi je unisticu te!
s voljom u dusi, cetri svojstva ratnistva u glavi
mudrostima punim ti usi dok bit buku pravi
znanje je moc!
daj da ti ga dam
zato sam i uzeo mikrofon da kidam
overi snagu naseg stila. muka mi je od debila
suvise ljudi pustilo je krila
a ne znaju da lete. tu nesto prete
moje rime su ko rakete, obaraju u nebu
brze od poletanja ce da slete
za mene su samo mete, rovci za um
slaganje metafora. kao kum
moj ugovor se ne odbija, moja rec kran probija
ubija zelju da mikrofon dobijas u ruke
jer nas zvuk stavlja te na muke
ja sam marko, jedan od devet majstora ove struke
beogradski sindikat! da vam vidim ruke!

Beogradski Sindikat - Govedina (SVI ZAJEDNO!)

Svako jutro isti kurac, kada otvorim novine,
Dorucak mi presedne ko da hrsam pomije,
Od tolike baronije, trange-frange ekonomije,
Sve te silne promene svode se na obmane,
Uzimala-davala, na pljugama spavala,
Zbog akciznih slicica ubistva zataskavala,
I dripaca navala, na suvarak alava
Raspodela stanova po kongresnim salama,
A grad mirise na cevape i kobasice,
Audi se kupuje iz kasice prasice,
Sta ste vi lasice? A mi slikari naivci?
Opici se basket da bi ispali gotivci,,
To je isto marketing ko ODADZBINO VOLIM TE
Tri sekunde u reketu... Ministre, molim te!
Znam te jos od skolice kad kupio si forice,
A sada si na konju. Zaduzen za plocice,
Obicna boranija, sto mnogo me ne zanima,
Ajmo sada paljba! Da bih bljunuo po glavnima,
Sto rukovode kanalima oslobodjenim carina,
Firmama za izvoz oruzja i malina,
Aferama, skandalima sa bivsim generalima,
Veselim bankarima s elektricnim gitarama,
Sto valjaju sve: PTT, cementare...
A bog te pita gde su sve te pare nestale!!!

Ajmo svi zajedno kao psi da lajemo
AV AV AV AV AV AV AV AV AV AV AV
Ajmo svi zajedno funjare da karamo
UNGH UNGH UNGH UNGH UNGH UNGH UNGH UNGH UNGH UNGH
Ajmo svi zajedno pijani da slavimo
HA HA HA HA HA HA HA HA HA HA

Menjam kanal, skupstina, talasika, komusina,
Nosata orlusina me udara po usima,
Narkomane, pusi ga! Znam te jos od mitinga,
Odelo si promenio al ista si ti bitanga,
Divi onog kiklopa, svakoj reci pritoka,
Zajaho BG pa pobego iz istoga,
Gde je nova replika, eto laznog cetnika,
Ko je jaho popa? Galami sa tepiha,
Nastala polemika o pravima pedera,
U prvom planu dnevnika Zaretova perika,
Opusteno, trenerka sa flekama od cvaraka,
Na vesalici visi odelo... soma maraka,
Nema premijera, znaci brifing je kod Caneta,
Iz privatnog fluhcojga mase nam iz slafroka,
[A sada vesti dana...] Divim stigo nam Solana,
U ustima Havana, medju nogama Svilana,
Vamo viski za ortaka! Vice kozna jasa,
I promoterke za novi sajt moga ministarstva,
U skupstinskoj kafani, mrtav pijan Sami,
Tesi ga budala sto na Pinku svira klavir,
Ma olomi table, baki! Alavera Kavasaki,
Dvesta na sat, s Bastovanom pozadi,
A srpski Nostradamus, poznatiji ko Labus,
Predvidja jos pet dina sviranja u falus!?

Na Dvaespetom sedim zagledan u Dunav,
I pitam se sada ko nam kroji novi ustav,
Pitam se zasto nam je predcednik mutav
I sta li Milo mulja... Jebem ga u usta!
Dal u pitanju je sverc banana ili pljuga,
Dal je prevozno sredstvo avion ili pruga,
Dal se roba placa kesom il prebijanjem duga,
Dal su partner zabari il plemena s juga,
A vlada bela kuga, sve je manje Srba,
Sestro, da bi rodila trebaju ti muda,
Da se odreknes svega i da radis kao konj,
Ili obraz kao djon pa da vacaris fond,
Da pricas suplje price, vodis duple knjige,
U drustvu kulturne elite sa osmehom gnjide,
Sto na poslovnoj veceri lazira ko keceri,
Da foliras ko Englez, kad dodju neki strendzeri,
Da se odreknes Guce, kajmaka i radze,
A tolerises Hrvate, Borku, gej parade,
Ma, jebes Levijeve dokumentarce,
Nije me sramota sto poreklom sam odavde.

Dzukacki sindikat! Repovi sa Kosova!
Nova govedina! Crna Gora, Vojvodina...

Beogradski Sindikat - Misli o moci

e
da odvojim od kukolja zito, ja bicu nam sito i da dodam pritom ko razmislja
plitko bice mleven sitno

ja sa jos par drugova tangenta usnulih smo krugova sve zbog srca drhtaja
neshvacena grupa nesudjeno luta trazi sta? ko to zna? valjda ono sto je sreca
sama i usput brdo znanja a samo znam ja do tada po cenu zivota to je neprestana
potraga ali putem skroz zamke vrebaju svakakve ko sto sada zla zlatna sarena i
sjajna precica je most ali posle prvog koraka moja noga propada jer ga ne
mogadoh ja preci noseci na pleci teret znanja krhkoga sto od najvisih vrhova je
veci vicem stani skreci ali takva je sudba gubim dobrog druga na drugoj je
strani vec i dani su mu odbrojani shvatam tezim putu tezem zato ja ne mogu tuda
ja moram preko brda!

u trku sam se nasao obavijen maglom kako bez cilja lutam vecnosti dostojan
trenutak napravi mesta viziji puta pogled sa ruku sklonih u praznini misli
izdanak stvorih zavet istini polozih i zatim u nepoznato zaronih braca mi po
postanku koje vremenom poceh drugovima da zovem pored mene sada hodaju ko jedno
pravca drzimo se note ipak nejaki ne mogase se izboriti sa silinom od nepoznatog
straha poljuljana misao sto obasja im laksi put uze maha zaslepljeni srece
prividom u zamke celjusti usetase prevareni zeljom im nametnutom u vecnosti
tminu zalutase sa tuge kamenom oko srca bez osvrta odlazim dalje kroz maglu
nazirem obrise uzvisenja ka cijem vrhu put me salje.

pola puta iza sebe, ispred neobicna gora les
kroz redove se siri vest: vreme je za poslednji test
gde ratnikove svest stavlja se na vagu, da li je jak
da nastavi sagu.teret znanja, koji nosi, vidi se u tragu
koji ostavlja za sobom.vaga preliva
kap po kap delu dobrom, celiva
svaku ranu stecenu borbom
sada korak postao je brzi, put postao je duzi
razum koji skrene vecno ostaje da kruzi
u samoci, beznadezno trazeci svoje mesto moci.

dugo sam po bespucu tragao dok nisam nasao drevno brdo iskusenja sto ga cine i
blato i zlato i na vrhu mudrosti plato
dugo sam dobro i zlo vagao gde broj nam se osuo ali sad smo cvrsto zajedno
oslonac jedan drugom
prljavstinu i blato savladasmo lako ali ne uspe svako jer potisteni zaostatkom
da brze premoste litice koracase od ivice do ivice sa zlatom a blizeci se visini
ono dobija na cistini a u blizini vrha svaka ivica je krhka
otvaram oci pa ja sam vec na mestu moci meditacija put sa koga mnogi nece doci
na pocetak nas vraca misao opstala u vremenu postala je jaca izgubljen u snu
izgubljen na javi duh odlutalih trazeci put pravi jasno za kajanje je kasno nema
nas mnogo ostali su probrani sposobni u odbrani za nalete spolja spremni svako
na svojoj strani ne gledam preko ledja tamo sam drugove poredjao ovo je sreca ovde
smo vecno

beprekorno spokojan daljinu sada posmatram dokle pogled seze mnostvo onih koji
mestu moci teze podleze u zlatne mreze upleteni zbog greske pokusaj da beze sve
vise nit steze iscrpljeni ostaju da leze...

drhtaj stalne energije izvorne unosi nemire osecaj nesklada telom previre
zbunjen ne vidim neprijatelje bacam pogled na drugove da li neko pokleknuo je u
odbrani su rupe nemoguce borbe ne vidim tragove osvrt mestu moci tamo slike
pomame ostricom neciste namere uljezi iznutra ne sa strane bolno mesta
skrnavljenje poverenja koprena sada se skida uljez ima lika moga saputnika tada
od jednog puta postala su dva neocekivana izdaja

i pre borbe pocetka moja nazire se pobeda ali cemu to kad ne umanjuje gubitak
sjaja ovog mesta suvise je velika tuga da li zbog mesta da li zbog druga svu
snagu usmeravam kuda njihove zelje vode gde pod naglim teretom snage i
izgubljenog zajednistva ruse se stubovi pohlepe i oni sami ostaju zatrpani
razilazi se prasina iz nje izbija svetlost srecan sam jer shvatam obnovljenu
svetost preostali i iskrenosti zato sada ponovo su isto i sjaj i mesto

otvaram oci pa ja sam vec na mestu moci sekund ili stoleca ja napustam
meditaciju u tom stanju oko mene svi su tu i dalje u snu da li ovo slike
proslosti ili buducnosti bejahu boravim u pitanju da resim ovu zagonetku nejasnu
ponovo se koncetrisem i zaranjam u nju.

Beogradski Sindikat - Na bojnom polju (Viteska)

Rano jutro uranak, ja napustam zamak
na ramenu mi soko, podamnom je vranac
oprasatam se s'voljenom dok zvekece lanac
kapija se otvara, premoscuje sanac
s'kule majka gleda, suzi krenut ne da
lavez vernog pseta, s'njive pozdrav kmeta
barjak siri vetar, obuzima me seta
ali samo na trenutak, odbrana je sveta
u telu krv je vrela dok galopiram kroz sela
duz potoka do proplanka na kom je crkva bela
zaduzbina moga roda, stoga ovde bice pricest
zvone zvona, odjek roga, glas da stize vitez
s'glave skidam kacigu, sjah'o sam sa ata
triput krstim se za veru sto od Boga mi je data
prilazi mi iguman, ja mu ruku celivam
otpozdravljam braci po junackim delima
na okupu su svi, svetlost s'oklopa se preliva
ko oreol svetaca - svetle mocna seciva
spustam se na kolena, krv i telo Isusa
podstrek su za boj kome sada blizu sam...

Na konju, na bojnom polju, zastava na koplju!
jedan pored drugog kao pruce smo u snoplju
gusta kisa strela, strahu mesta nema
vadim mac iz korica i spustam vizir slema
sudar dveju vojski kao dveju reka
silinom prvog udarca probismo tri reda
buka urlika, jauka i krika
teski zvuci celika, rasplamsava se bitka
britka sevnula je sablja, at pada kao klada
okruzuju me dusmani, jurisaju na barjak
zamahujem sekirom, s'glavom leti kalpak
na pogresne ste krenuli!
ocekuje vas Alah!!!

Oci sklopljene, tisina i molitva pred boj
slike majke, ljubi cedo, ja pridruzicu se njoj
na nebu, ako treba, jer tamo pripadamo
mi smo nebeski narod, ali i na zemlji za cuda znamo
pa silo, jasi sa mnom jer te u sebi osecam
jurisam, vidim svoju smrt al' zivot obecan
u dusi mir i spokoj, noc je punog meseca
u glavi misterija, bes ostrica maca preseca
nema pomisli o milosti, slusam krike dusmana
mrak pada na oci, mir dajem brojnim dusama
vise nista nije bitno, sad se zalecem prvi
miris smrti u vazduhu, na licu kapljice krvi
besom oklope mrvim, ukus krvi kao ukus medovine
prsa u prsa u odbrani svoje dedovine...
ponosan, svoju vojsku vodim ja do trijumfa
bratiju spojila sudbina, jedini izlaz pobeda!

Sranje, opet mi je umro konj pod nogama
steta, bejase dobar, gazio je govna pogana
bezboznicku rulju sto ne zasluzuju moj prezir
jer ja sam Djolo Iznogud, veliki vezir!
na istoku sam bio kraljevine ambasador
pregovaro sam ko mator al' sam im malo spalio sator
jedan provokator, ostalo prevaranti okoreli
pa su izgoreli jer su me smorili a i dugo se nismo borili!
sada svoju gordu hordu gledam oka bistroga
s'boka cupam sablju sto sam doneo sa istoka
petsto puta kovana, petsto puta krvava
ko i braca surova, ledja mi je cuvala
sabljom vitlam, Vladimiru vicem: pazi se!
iza ledja ti je Turcin!Seci!Sagni se!
Bozidar i tim na boku dobro drze se
gledam i cudim se kol'ko prze se!
i nad kadijama sudija, bratija
oklop mac i mantija,u dusi nam Vizantija...
vitezovi Reda Zmaja opet dolaze
jer mi smo vecni, vase kraljevine prolaze
bezite!vec kasno je!
Singidunum sindikatum sad pobedjuje!
Bezite!kasno je!
sada Djolo Iznogud naredjuje!!!

I posle silnih primirja i posle silnih paktova
topuz je u rukama krvavim do laktova
vreme je za bitku,vreme je za odbranu
gledam svoju vojsku ko od Arhandjela probranu
sve oklopi sjajni kao obraz roda svoga
zivot u ime casti svevisnjega Boga
za sve ozaloscene majke ciji jos cujem plac
zivot je vec prosao dok ostrio se mac
a sada srlja se u smrt glavom bez obzira
mrznja se hrani dok mac oklop probija
ljudskost po strani, nikad vise robija
sveta zemlja se brani, bitka uvek dobija
dvoglavi orao na stitu i brojanica oko vrata
svetost je u zitu, krst - vredniji od zlata
da vidimo decu situ, da im damo svetlost umesto mraka
odlazimo u mitu Serbona, Boga rata !

Beogradski Sindikat - Plejersko ponasanje

sve je bilo san! tata je bio andergraund
cekao u guzvi da ga puste na saund
al tri dana pred bombe alijanse nato
organizovo nam cipi man hip hop spektakl
vidis sine kopile, to su bili ideali
tad smo bili mladi nista nismo znali
svirali za pivo. sad hajdemo po cisternu
dok ti tata o sindikatu pripoveda istinu
u pocetku sve to bejahu inspirisani borci
ve ce ko u vojsci, u bek stejdzu grizu moljci
mikrofona deficit i polugluvi tonci
vazda na fristajlu jedni isti dobrovoljci
tri ortaka na spisak i ribe za dzabe
tri pesme bez bisa, gazde kluba drame
tri godine tako, bulje su se drale
pet minuta divljine, puna usta hvale
na mobilne nas zvale raznorazne budale
hasali smo visnje, sevale su ljabe
bilo je i bon soir al nismo dali cmar
bilo je nesto masovki i gostovanja par
neka su od njih cak i usla u anale
ma, pusticu ti filmove... idemo do sale.

tata hocu na koledz! Nema frke sine
skolarinu placaju pare od divljine
tata hocu kola! nema frke sine
i to ce ti kupiti pare od divljine
tata hocu u aspen! nema frke sine
i do te planine vode pare od divljine!!!

slusaj sine metode sta ti prica papa
to je bila faza, od toga mrka kapa
nije har' kor umro, samo ja sam se oladio
za dzaba sam skolovo kardan sam zaradio
uradi-sam omoti za male tiraze
brdo emsi pesama rekordne minutaze
metafore se traze elokventno da se kaze
poruke su vazne, pod uticajem blaze
dobronamernih saveta on je bio riznica
jer je pominjo ozirisa za odmor posle biznisa
a nas par sindikalaca smo hteli da se lozimo
nije bila namera medju sobom da se glozimo
al posle prve frikcije nastale su frakcije
makroi i mesije, dzukci i apstrakcije
nisam lose mislio samo vise da se jebe
tako sam, vidis, napravio redmena i tebe
tesko bilo je bez keke ali eto loke
kako eksluzivni ugovor vadi iz fioke
u ofisu, u maju, u sredu, u dva
pregovore muski tada vodio je bla!
odma je objasnio kako stoje stvari
da nas interes brane s fontane drugari
loka stao je na put raspravi zesokoj
nema frke moci, spokoj cuva sokoj
srecom nije bilo potrebe da se desi najgore
odma je ispo lafcina snimo nam je spotove
organizovo festival gde smo sreli viajpi
od tad samo tako pisemo mi!!!
to je recept za top liste,striktno prva mesta
tretman ko karleusa u ergeli zvezda besta
samo: dzukacki sindikat! lok la familija!
da zlato bude platina! premala je srbija!!!

ref: plejersko ponasanje, sine tata svasta sljako je
sine tata svuda bio je i bas dobro je, dobro je
plejersko ponasanje sine tata svasta sljako je
i da uradis sve najbolje, opet slabo je, slabo je.

na povratku iz rume, dragi sine kapadona
sa caletom su pricali brat ikac i reksona
brate, dosta jeli govna vreme je za zaradu
bed kopi ima semu, care, palimo za kanadu
tu odosmo na platformu, spickali dve dine
ribali smo burice, bacali smo rime
po povratku smorene sunter nas zaludio
u meksiku znam tipa, ima porno studio
odosmo do studija, spickali tri dine
razvlacili smo kablove bacali smo rime
totalno razocarani culi smo za semu
ugostiteljstvom da se bavimo u cuvenom san remu
stigli smo do lokala, spickali smo cetri dine
samarali smo sudove, bacali smo rime
ma oladi matori! gde si steko novce?
alo mali crnci! kako pricate s matorcem?
kad vec ocete da znate nema love u hip hopu
sve je ovo platila premija na fontu.

Beogradski Sindikat - Skabo Maestro

Beograde, sve je slabo! dolazi skabo
spreman da te pregazi ko voz gretu garbo
u crno belom filmu o nesrecnoj ruskinji
ponekad se oseacam ko da zivim u pustinji
dok gledem oko sebe svu bedu i belaj
ne mogu da podnesem ovaj kvazi fenseraj
kad prosetam bendzija kroz strahinica bana
punu mladih blejaca u svako doba dana
u dva reda kola, nikad nema praznog stola
bez brige se caska uz flasicu sola
neki rade kombinacije, vecina su gistro
sto nije nista cudno, pa sve je ovde isto
kao fensi ribe sto sad slusaju rege
na performanse se ide, kojot pogledom se jebe
ne cuje se nista, nema veze dok se djipa
ma to je meni hevi, mi smo urbana ekipa
i to je barem stone, bar se cimaju i znoje
nisu u fazonu da sve namrstene stoje
dva metra od bine nepomicne poput kipa
klimnu glavom tu i tamo to je kul ekipa
oni su tu zbog muzike a djuskanje ih zraci
ne bas najbolji nacin da se motivisu izvodjaci
a mi smo posebna prica, svaka cast izuzetcima
svi ko napet kurac punjen bezopasnim metcima
od podruma do bine, losa oprema tu je
ako talenat i postoji, tesko ce da se cuje
publika ne kapira dok ne poslusa cede
hard kor je mrtav, marketing je sve
skabo nisi u pravu! he he he
izvini sto se smejem, imas menadzera,bre
da zastupa te, snimas spotove
a ja od gazde kluba pijem napusavanje
nije da me briga, jebes malogradjane
al nebo su i zemlja nase pozicije dve
ja predstavljam ekipu pravih hard kor igraca
mozda pozicija nasa jednog dana bice jaca
al' nikada za to necu s djavolom na bal
stvarno boli me kurac, sada kad sam didzital!

ref: skabo maestro, podzemni ko metro
bitova depo, nikad sranje meko (tri puta)
ritam nagruvan ko vejder, bija kao zenu slejter
dok je pedereasa, njima bicu plejahejter.

misiji se vracam, neka misle da je nemoguca
tomica kosica uzor, krv kljuca
od svog silnog smora sto navukoh ga cekanjem
svakog dana neckanjem i losim opravdanjem
dnevno politickim stanjem, fakultetskim lekcijama
duvanjem, strejtom, duvanjem, tehnickim inperfekcijama
caletovim stavom, demotivacijom ekipe
lako kriviti je druge cim ti planovi zaskripe
a nije nista teze stalno praviti nove planove
zato zavrcem rukave i pljujem u dlanove
dosta bilo je sranja! odavno smrdim kao tvor
ne zelim vise nerad da nazivam hard kor
to slusam, to volim, za to hocu da se borim
ko sto vec sam reko svojim ljudima da stvorim
atmosferu po uzoru na peru, dobro zezanje
dok u klubu se vrti moje nezavisno izdanje
a do toga necu doci lenjo sedeci na bulji
do toga necu doci ako se izgubim u rulji
metarepera, manekena, verbalnih glodara
samo vezbom sebi mogu stvarno postati dobar.
a nijanse tad me dele od koncnog cilja
vecnog statusa srpskog legende emsija
od sebe sam ga skrivo iza etikete hobija
kroz dane sam se vukao poput zombija
dok sindikata sunce kroz oblake se probija
neumoljivo je poceo na znacaju da dobija
u sobi mi je komp bre i esida kpoija
napred punom parom, poraz nije opcije
u sobi mi je komp, esid, saund fordz, fruti lups...

ajde skabo, skabo maestro, bole didzital
skabo maestro, podzemni ko metro, bitova depo, nikad sranje meko
skabo maestro-o! njaaaa! nikad sranje meko-o! ahaaaa!
bole didzital, djolo iznogud, mista...mista dadiii!
sindikalna skupina-a!

Beogradski Sindikat - Slatke male maloletnice

Ti si jak, ti si jak, afrodizijak, afrodizijak (4 puta)

Dzukacki Sindikat! Pedofilija, ti i ja.

Slatka mala maloletnice, prirodna srecnice
Na torti si stigla tek do sesneste svecice
Mala mamina pametnice, imas sve petice
A palis licem bebice, sa pogledom gresnice
Koji gradom siri srcke I upale desnice
Neki su spremni cak I da ukrste pesnice
Hipnotisani nesvesni da ne hajes za bednike
Fotografi modni drze vanredne sednice
U zelji da te stave na sve naslovne stranice
Uzdah siri se leti kada hodas pored stanice
Pogledi sevaju ko sa kremena varnice
Svi zaborave na dogovore natrpane satnice
Zbog bronzanog tena tvog tela mlade ratnice
Zbog andjeoskog lica zbog dve zvezde danice
Zbog kose boje klasja sa panonske oranice
Vestina majke prirode sve premasila je granice
Slatka mala maloletnice, primi moje cestitke
Sa svog pijedestala ti inspirises pesnike
Intelektualce I ulicne gresnike
Izjednacujes u zelji da bar jednom kresnu te.
Trule punice I prosjake bez love
Izjednacujes kad pohodis im nocu mokre snove
Ali stvar je pod kontrolom jer bojimo se marice
Kad roditelji tvoji budu pokretali parnice.
Slatke male maloletnice prirodne srecnice male gresnice

Sunce zalazi vetar mazi a sef u potrazi
Dan ko iz snova prolazi ja sam u setnje polazim
Trazim nekog da podelim s njim jedan dim
Il’ neku curicu spremnu da sa njom delim tron
Hodam ulicom u vazduhu se oseca tvoj vajb
To je osecaj taj, ljubavni pokret kao trajb
I za kraj srecem poznato lice devojcice
Koja mi nije dopustila vec je propustila
Sa don huanom romansu
Al’ nije kasno vidim sansu
U njenom pogledu I glasu, jer stigla je u pravom casu.
Na uvo joj sapucem, osmeh predivan ko uvek
Krasi lice boginje, jos uvek za tobom zudi ovaj covek
Pa dali ima nade ove veceri mlade
Za zvuk serenade jer tvoj poglde mi nadu dade
Zanemari sve jade, sve probleme, sve dileme
Daj mi ruku krajnje je vreme da dotaknem sve teme
Kaze "mozemo kod mene", ocima daje mi znak
"Ispunicu ti sve zelje" samo mi pusti sindikat
Sada jaci nego ikad, ja ljubim njen vrat
Jezik ide sve nize sef spreman za napad
Tvoji nisu tu govor tela prica za nju
Sa sebe skida odecu svu "cekam te u kupatilu"
Pod tusem izvajanu figuru gledam vlaznu I golu
Cela noc je pred nama a prica gubi kontrolu.

Ref: Slatke male maloletnice slatke male slatke male

A ja zgrozen nad svim ovim kratak bicu
Zato sajslu I ticu dok budem prico ovu pricu
Uzo sam neku sicu kreno ka kaficu
Da se nadjem na picu sa sindikalcima
Ali od tog momenta ni sekunde dve nisu jos ni prosle
Kada dve curice vidim da mi prilaze
Kazu "sindikalce dugo smo te cekale"
Odma pice donele I kraj mene su sele.
Popile vopile I malo zadopile
Dok se nisu opile ko prljavo kopile
Onda krenule napolje zovu me:
"Ajdemo u zezanje bice jace u troje"
Kazem: niste normalne vidi na sta licite
Pijane ko guzice, bljuju na sred ulice
Al’ da ne bude zabune Iako maloletnice
Slatke ste ko breskvice, prave male misice
Sklonte se nemo da me mamite
Znate kolko robije moze da se dobije
Sve zbog pedofilije
Ma bezte od mene!!! Bezte od mene, slatke maloletniceee!!!

Ti I ja ti I ja ti I ja ti I ja ti I ja ti I jaaa pedofilija

Korleone na mikrofonu,
82. trece cetvrto peto sesto
Sve ih mesam vesto ne pitam za mesto
Dok ih gledam Iz korole kako dolaze iz skole
Vidim jednu malu mnogo slatku vozi role
Bauer il Roces "molim sta ti hoces"
Na keksic da dodjes da se zezamo noces
Znam te jos odavno s nove godine kod galeta
Dali preko Vune Bokija il Saleta
Cusaka drugara sto po zidovima sara
Ako ne zuris kuci ajde sa mnom do Bizara
Nacosa, Olea, Steline, Soho bara
Il’ da palimo na kalis ako kafic tebe smara
Da blejimo bez para I setamo mog kera
Cekam te u cetiri posle podne oko skvera
Nemoj da me ispalis I nepotrebno kasnis
Zvacu te ne mobilni posle skole kad se vratis
Jos jednom da mi potvrdis da ces uvek biti tu
Na vreme pored mene moja mala beti bu
I nema vise: puj pike nista ne vazi
Pogledaj me u oci i iskreno mi kazi
Da u jednom trenutku tebi mogu biti ravan
Ili me ti gotivis samo zato sto sam slavan
"Smesan zabavan ludi lik iz price"
Dali jedna si od onih sto se poznanstvom sa mnom dice
Ili mozes da me volis bas onakvog kakav jesam
Da brines se o meni: ziv sam ? s kim sam ? gde sam ?
S klinkama pre sam probao sve sam
ali tebe kad sam upoznao postao sam svestan:
Da pedofilija radja pedofiliju
Nemojte to probati kod kuce
Maloletnice su ko cvet
Nevine I nezne kao rosa na uranku.

Bice da su ko cvet

Ref: Slatke male maloletnice slatke male slatke male

Tvoje ljubavi strela
Snazno cepa moja creva
Osecam te jako kao deo svoga tela
I samo kad bi htela sve sto htela je venera
Ja bio bi tvoj zevs a ti bi bila moja hera
Jer kupidon sto smera on to provereno izvrsi
Posalje mi amora da strelama me izbusi
Razum mi narusi i tera me da lutam
U oblacima magle tada ja plutam.

Beogradski Sindikat - Samo jedan zivot

na vratima monda bleji divlja horda
tu se valja neka roba. kazu bura mnogo dobra
jos od decackog doba sve mora da se proba
roditelj ni ne zna da mu sin ko zombi hoda
sta ga boli kurac sve dok pici dobra zika
tu mu je ekipa, i svi po pola tripa
i jos par dzidza-bidza da upotpuni se prica
ekstazi ili' dop, samo nesto da se zdima
po semu da se cima, makar bila dva tri dima
ma jebs brate sve, samo gudre da se ima
promasena sustina nacina zivota
zbog zamenjenih vrednosti detinjstvo je golgota
u modi su djankoze, dileri, debili
smekeri i mangupi su postali fosili
iskljucivo se druzi samo s' onim koji duva
nema veze sto je prs'o, nema veze sto je nula
ma kad pogledam malo bolje, nisu klinci krivi
pod pritiskom se zivi, mora necim da se smiri
omladina zeva kad bi trebalo da stvara
preko cele noci bleji, preko celog dana spava

ref: imas samo jedan zivot, pa ti vidi sta ces s' njime
kada nadjes pravi put ti se kreci samo njime
imas samo jedan zivot, pa ti vidi sta ces s' njime
zar da cekas mrak da pozelis da ti sine?

jesil' sad shvatio sta je everlast mislio kad je reko: aj gat med litl vajt kids
visin' dej kud bi mi?

mislio je na onog klinca sto se dimi jer se pali jer se lozi znam kako znaju
rime da te prime kad ih osetis na kozi ali neka ga i mi smo bili mali nekada da
da da a vidi gde smo sada mada uvek novih rima gladan blazin glas je blazen kad
ti kaze mali mozda ti si nova nada ovog grada pusti izgled ti si zgrada gde su
vazne sobe ne fasada zato ne staj kao klada moras pobeci iz stada pustinju ja i
ti posetimo da bi osetio cari hlada uspeti znaci hteti postati i jaci samo
pitanje je kada ja u tebe verujem jer ti si nagrada mog rada ali ova prica ima
mana jer jedna strana lici kao druga strana od koje mi je srce puno rana kad
napustis koren jer grana nosi voce protiv toga se borim uvek se smorim jer znam
da to mnogi hoce ali znaj ti ne smes biti taj jer uz tebe bicu opet ja zato sto
se losa vest brzo sazna samo ovog puta ne nagrada nego kazna mnogo skupa bla bla
bla strada arkada tada svetla saga zna da postane balada.

klince koje gotivim pokusavam da promenim
vojnike bez mozga na ulici da odmenim
s' ulice da sklonim, na trenutak samo odmorim
poginem za njih da ih od gluposti odgovorim
iz sranja da ih izvadim i oci da im otovorim
iz kosmara ih probudim i grehove im otkupim
izgubljen u vremenu, pitanja ti naviru
srce kao vodilja, emocije razadiru
na raskrsnici puteva gde rezoni sada zamiru
odupires se pravilu, zavrsavas u zatvoru
fizickom il' mentalnom, ja ne pravim tu razliku
nudim ti svoje tekstove kao zamenu za zlu naviku
ne zelim da popujem, ne shvati me pogresno
ja ne bacam kamen jer isto sam gresio
dosao sam do ovde i sada sam resio
da postedim te onog sto se meni desilo
i jos mnogo toga zloga koba usput sto mi brdo znanja, zrnce srece desiti je sprecilo.

cini mi se sad da na putu sam dobrome
stvari meni sada izgledaju jasnije
a secam se vremena kad svet delo'vo je strasnije
svakodnevno dan polaska odalagao za kasnije
vreme je dragoceno, svaki dan je kratak
problem za problemom, kao domaci zadatak
sa onim sto sad znam svet gledam tvojim ocima
ne dozvoli olujama da zbrisu te sa plocnika

jer zelim da takvi kao ti sutra budu mi prijatelji zato kao stariji ja napascu
prvi neprijetelje nase odgurnucu sto dalje da napravim prostor u kome ces svakim
novim korakom da jacas dok ne stasas i na svoje noge stanes pored mene, rame uz rame
uzdam se u tvoju pamet!

Beogradski Sindikat - Z.Dz.T.S (Miks iz Budzeta)

sta vise da ti kazem sem: zmaj je u kuci!
mozak ukljuci, znanje lucim. brate, slusaj i uci
naculji usi da bi cuo kako zvucio ovo
i vise od ovog, sto zmaj pise olovkom koju kontrolise
sa scene brisem sve sto je klise
mada, dok hip hopom manipulise tvoj um stimulise
zato sada cuje se tisi od tiseg
pojavljuje se glasniji od groma pre kise
stavise, najavljuje nam najace rep izdanje
necu reci... jer i od toga je manje
vec cu znajnje upotrebiti ma koliko ono bilo
i od jedinog grama napravicu kilo
znas stil moj, iskljucivo hard kor nivo
uz vuspru i pivo, uzivo fri stajl, ubojit ko silo
zvuci kao poucno stivo jake konstrukcije
iako zmaj nije posednik mocne produkcije
prati instrukcije!

evo me opet, ponovo sa vama
ajmo svi ruke gore, neka cuje se galama
neka nastane drama, da se skloni ova tama
jedino sto zelim reci: uspeo sam mama!
za vrlo kratko vreme stvorila se fama
postao sam simbol kao alfa, beta, gama
kao vrhovni suveren ja sam izaso na teren
i posle teslog uspona ka vrhu sad se verem
kad u mikrofon serem, u publici me vole
eto neke vajde i od ulicne skole
eto novih misli dok je moja zelja stara
da uz pomoc svoga dara ja se krunisem za cara
ova muzika sto cujes vec ti ulazi u pore
pa ti receptujes signal putem mozdane kore
i dok lecim tvoje more snagom ovih mocnih tonova
shvatas da je moj put prava staza slonova
sto vodi te do znanja i do oblikovanja
i da shvatis pravi razlog svoga ja postojanja
zato uzmi ovaj lek iz moje apoteke
setaj pored dunava, da naucis od reke
jer ja sam prorok ko iz meke, ja sam znanja novog klica
zato budi pored mene kao skabo, dzo i dica
od kalisa do bruklina, od vasine do maja
pravo s' dorcola kraja, stizu fleks i red zmaja.

ref: za dzabe te skolujem i delje isto cujem
i dalje isto cujem, i dalje isto cujem
za dzabe te skolujem i dalje isto cujem
zato ne dam (sta?) mikrofon koji posedujem.

idem tako ulicom i vidim laznog repera
kazem: de si emsi gistro!
jer oko mu je bistro, odelo mu je cisto
izgleda ko pravi isto, ali nije pravi
jer prelose tripove decko ima u glavi
pa se obratim cavi, kazem mu da nas davi
da se prelosim temama bavi
i da bi mogo neki orginalan sempl u pesmu da stavi
ono, cisto reda radi
al on tu odma nesto pocne da se vadi
kaze to za pesmu, to ga je producent smorio
on se decko uvek za hard kor borio
al je izgorio od zelji da uradi bolje
i evo sledeci put obecava bolje drolje
ali decko, nisam te ni pricao za spotove
sto se mene tice uvek dovodis iste skotove
i bar da drotove rokas pa da bude neki fazon
ovako samo gledam mladih droplji dijapazon
i za dzabe te skolujem kad i dalje isto cujem
al necu prestati da te gadno trujem
jer na kraju ove moje verbalne konstrukcije
tri tacke ce biti nas znak interpunkcije
a ti prati instrukcije, brate!

prokleta cavo s' iste sidjosmo bine
a ti tripujes nesto, gledas scenu sa visine
kazes: seljacine, prave muzicke splacine
ekipa nema devojke pa nemaju ni zacine
i nemaju pojma kako ce spotove da snime
sve teske su to reci. imas li ti cime
da ih potvrdis? znas li ti sa kime
se zajebavs? moje virtuozne rime
kao nagazne su mine, tvoje pescane su dine
samo gomila prasine. ja sam voz ti si sine
tutnjim preko tebe. ko od polarne zime
kada otvoris usta dah se pretvori u inje
jer sjebao sam sve parametre klime
pa duva jak vetar ko na njemu se vine
na nisanu je mome ti golube od gline
kad pozeli skabo moze uz sinalko da te skine
taj te fakat brine! kus od moje imovine!
mikrofona koji cuvam od davnine
poreklom iz daljine, samog srca doline
preko sedam slanih voda, ispod sedme planine
iz ruku vilenjaka koji cuda cine
poklon vitezu od rime, uz titulu junacine
dobijenu u borbi. zato hrabri apaci me nazivaju bratom i sa mnom lule dime
zutaci me tretiraju kao cara kine
pigmeji salju pozdrav: 'de si srbine, dzine
jer moje srce kuca kao ritam masine
preko koje bacam rime, dokaz svoje velicine
di-aj-uaj kao cobe kada pravi fanzine
ali nisam ja strejt, razne koristim benzine
kada ulecem u ritam kao mika u krivine
nesikusni padaju, zrtve su brzine
trose zadnje neutrone da ideja im sine
i dok smisle jedan stih vec sam reko desetine
strofa koje cine mudrosti i istine
jer furija sam koja lako puni sve tribine
osnivac nove skole, tvorac scene hirosime
trener novih snaga kao bogojevic kime
ja sam legenda emsi, mnogi slave moje ime
jer cuvam svoj obraz ko monahinja himen
pravi mladic za primer, misli masa stimer
zmaj, decko car koji ponosi se time
sto je vojnik sindikata, talas verbalne plime
a hip hop da prica srpski, tebi reko bi: napusti me cavo!