Beogradski Sindikat-Od Sranja Se Ne Bezi

Malo cemo morati ipak dripackije...

Od sranja se ne bezhi (bezhi, brzhe, bezhi) (bezhi zhebr brzo),
i sve sto imas reshi (ajde resi to) (ajmo, sada reshi),
Ako ne mozesh sam i ako nije tvoj dan, s nekim se povezhi

[Ogi]
Nego, bash pre neki dan, po kraju neshto shetao
tu, dole, kod mene na uglu, iz dosade zablejao
Sunce bilo jako, ja iskljuchio se, zverao
dobaciv’o gospodjama, znam da nisam trebao
Kad, digla se prashina, kola staju ispred mene
**** mi ulazi pod ruchnu, ne zna normalno da skrene
Upadam kroz shiber, shta je, jel te neko juri
kazhe, vec 3 sata ispred gajbe stoje mu panduri.
Pa shta je bilo, shta si zasr’o, shta si sad poludeo?
Ma de znam, jesi normalan, evo, sad sam se probudio!
Chekaj, dobro, chekaj, stani, chekaj, sve cemo da sredimo
nismo indijanci, tu, od murije da bezhimo
Nego, samo lagano, bez ikakve panike
do keve Jevrosime, idemo do njihove stanice
Da poprichamo s njima kada ne nose utoke
imam neke ljude tamo, duguju mi usluge

Ref.

[Blazha]
Evo, ovako da vam priznam, nekad mislim da sve znam
da sam iznad svega namazan, i da bash sve mogu sam
Al’ onda dodje onaj dan, kad sam leg’o mrtav umoran
pa sam celo jutro bunovan, a i grad je nesto sumoran
Samo pakujem probleme, sve se svalilo na mene
ajd’ sto od ruke mi ne ide, nego shto nishta ni da krene
Onda, ja dok tako lutam krajem zaglavim na teren
sednem, posle pola cuhke uhvatim sebe da se smejem
Ista, izguljena klupa, ista iz detinjstva grupa
isto ljuta, isto luda, mi smo isto, trista cuda
I puno truda trebace, al’ bar nisam vise smoren
i ovaj ruzni dan, sad je za akciju k’o stvoren

Ref.

[Dare]
Znash ona jutra kad se probudish prazan?
Prazan kao flashe od sinoc sto se vuku po podu
Prazan ti je i krevet, nema je da te povuche nazad
pa samo sedish prazne glave dok obaveze zovu
I onda prodje ceo dan, a da ne znash gde je otishao
i dodje onaj momenat kada neizvrsh te uhvati
Kada umoran si, spava ti se, a ne mozhesh da dozvolish
da ne izadjesh negde, samo malo svest da pomutish
Pa pozoves ekipu, da vidish gde je ko
shta se radi, gde se kriju, el mozda ima neka akcija?
Da posle dana punog cimanja i bezvoljnog tinjanja
barem neki osmeh uhvatish, makar ga lomio do svitanja.
I uvek nadje se neko, a da nije bilo ko
da se pridruzhi za stolom, da podeli taj plen sa tobom
Da od sranja svih mogucih i od stanja u koja se dovodish
izvuces taman toliko da barem sutra jutro ispunish.

Ref.

Beogradski Sindikat-Nano

Oj nano oj nnaoo onaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

BEOGRADSKI SINDIKAT - MI SMO TA EKIPA
blackgruya011

BS.....ekipa na sve spremna

Ceo život sam u treningu, da srušio bih prepreku,
da gušio bih nevolju, na duši mojoj veliku,
Pa sam se cimao u najgorem vremenu,
hodao po trnju, ne po crvenom tepihu,
I kad nije bio blistav (život) imalo je smisla,
(krivo) nije bilo nikad zbog odricanja 300,
I kao pit griz'o, suočen sa krizom,
mogao sam 10, a 150 diz'o,
Nisam osetio poraz, neki kažu da je gorak,
neki kažu da je borba samo predigra za propast,
Kad je teško kažu "DOSTA", u stvari to je klopka,
ali imam serum protiv toga, formula je volja,
Sunce koje prži, ko da kaže da izdržim,
vetar muzika za uši, ritam kiša koja pljušti,
Po Beogradskom asfaltu te legende nastaju,
ne cvetaju k'o tikve dok u najbolje ne stasaju,
Kroz pukotine nikle u svakom gradskom naselju,
do zvezda su se digle ali pamte sve odakle su,

Sija sunce kao zlato, Svi u napad samo hrabro,
Znaj da u Beogradu, danas je dan za pobedu,
Sija sunce kao zlato, Svi u napad samo hrabro,
Znaj da u Beogradu, danas je dan za pobedu,

Mi smo ta ekipa što se kapira u pokretu,
ratuje po kodeksu, matira u potezu,
Mi smo ta ekipa sa stanjem u posedu,
dogovor u pogledu, dovoljan za odluku,
Kad nas emocije nose i kad brige nas lome,
to je poenta ekipe - svi nas znaju po tome,
Svi da pamte šampiuone, šampione milione,
koji ostavljaju srce da u borbi ne izgore,
Jer tako samo mi odrasli, vaspitani spartanski,
detinjstvo nismo imali da postali bi najbolji,
Da ostali bi besmrtni mi smo se povezali,
sebe smo se odrekli, tako smo se spremali,
Ajmo ruke sada gore, jer je narod ovaj tako stvoren,
da do zore bodri one, što za moje boje gore,
Jer mi smo došli dovde da ostvarimo snove,
da zapalimo more, sve vas dignemo na noge,
Naša misao, ideja nek zasija kao baklja,
svi zajedno sa nama, jer odavde nema nazad,

Sija sunce kao zlato, Svi u napad samo hrabro,
Znaj da u Beogradu, danas je dan za pobedu,
Sija sunce kao zlato, Svi u napad samo hrabro,
Znaj da u Beogradu, danas je dan za pobedu.

BG 011....danas je dan za pobedu....
BG svi k'o jedan....danas je dan za pobedu....
BS ekipa na sve spremna (Šta?) danas je dan za pobedu....
Ruke gore naša zemlja (Ajmo svi!)....danas je dan za pobedu....

Sija sunce kao zlato, Svi u napad samo hrabro,
Znaj da u Beogradu, danas je dan za pobedu,
Sija sunce kao zlato, Svi u napad samo hrabro,
Znaj da u Beogradu, danas je dan za pobedu.

BG 011
blackgruya011

Ljudi, blizi se revolucija! Jeste videli spot?

Beogradski sindikat - Oni su

Ovo nimalo nije politicki korektno,
ni levo ni desno, vec pravo u meso.
Pesnajom u vugla da ostanu bez zuba,
da frfljaju u Skupstini kad raspravlja se Ustav.
Ovo je buna protiv dahija, ovo je kidanje bukagija,
nad ovim nemate kontrolu, to je masovna reakcija.
Brzo budi premijera, cujem zveckaju lisice:
Postroj mi sve ministre! Kljuceve od riznice!
Ajmo, raport za narod, da cujemo ko je krao,
sjebo' nam zivote, a nije odgovar'o?
Sad ste se usemili, pa nema revansizma,
to je kodeks lopova, niko nece da prizna.
A ljudi slabo pamte, to je ovde glavni problem
ko te jebo'o godinama, jebace te opet
Al' zapitaj se: Dokle? Kakav si to covek?
Ponizan i plasljiv, zivis bez slobode,
dovoljne su mrvice da odreknes se borbe.
Jajajre, funjare, zarazna bolest,
prodali bi kevu da u tome vide korist,
placamo racune na kojima je vas potpis.
Ne treba nam BIA da mi kaze da sam posten,
niti radikali da li Srbin sam uopste.
Ne treba demagog da me s' govornice zove,
da borim se za bolje
mi znamo sto smo ovde!
ref:
Oni su sistem instrukcija,
dogma, korupcija,
teror institucija,
represija ubija!
Mafija - murija,
drzava - hajducija,
kadija - sudija,
a mi smo revolucija! x2
To nije nasa Srbija!
Zajebi dijalog, nepregovaram s bagrom,
vi lazete ko stoka, eno stala vam je tamo.
Stranacki vojnici bolje palite u zaklon,
zakljucacemo grad dok ne ocistimo talog.
I nek bude jasno svakom s poslanickom platom
ko nastavi po starom, platice nam glavom.
Patriote pred izbore stoput su nas izdale
slali nas u ratove za svoj licni interes.
Dok ikone su pevale, majke su naricale,
na krvavim parama institucije su nicale.
Realnost sve je skuplja, a gudra sve jeftinija,
zuto kao stampa kojom upravlja policija.
Crno-bela Srbija, nesloga ubija,
na putu ka Evropi u govnima zavrsila.
Zar bombom da kazem da ta prica mi se smucila?
Na sednice da upadam i taoce da uzimam?
Zar vas istorija nasa nije nas nista naucila?
Sami smo sebi poput najvecih dusmana.
Ovo je otvorena poruka svim najgorim njuskama,
za sva vasa dela presudice vam ulica!
ref:
U amanet svima, da ne ponovi se nikad,
generacije da pate za dobrobit rezima,
zapamtite zauvek: SVI ZAJEDNO ko jedan,
samo ZDRAVI U GLAVI protiv sistema!

Vec vidjeno

Sve je isto samo njega vishe nema
rikno vam je Sloba - a gde je kraj problema ?
drzava se raspada od poteza kretena
politika je ista samo druga su imena
"Koshtun je poshten daj da glasamo za njega"
nema veze shto nas vraca u najgora vremena
demagogija za mase umesto ideja
upotreba Kosova zbog izbornih poena
pa takvo smo mi drushtvo jer je isto tako svuda
elita se sastoji od ubica i tajkuna
Mishkovica, Mitrovica, vodecih figura
shto placaju kampanje svojih politickih pijuna
a Vuchela se sheta slobodno po ulici
i dalje pas laje mesto da vezan je na uzici
umesto u ludnici radikali su u skupshtini
pa "grobar" pishe ustav jer su oni to dopustili
i svima puna usta Zorana i Kosova
a iza ledja : "to je bila greshka DOS-ova"
njegovi ljudi ostali bez poslova
"sledimo viziju" je floskulu za postera
sve je to isto samo furate rukavice
uzmete tal kad izvaljuju se fabrike
boli vas kurac shto se zivi ispod granice
narod je gladan a vi lazima ga hranite...

Nema Mladica - podneli ste ostavke
al ih niste priznali - vlast vam nedostaje
ko na Kipru shto nedostaje nam koja milijarda
sad vam pochinje kampanja - dinar snazan, evro pada
kao Telenor para - do decembra puna kapa
nema Karica brata - dal za njim iko traga ?
il' je svima samo bitno da on nije u politici
budzete sve ste slistili a josh ste podmitljiviji
pijuni su u skupshtini - vlastodrshci u policiji
ni posle Slobe niko ne da daha televiziji
nisu tu dosta samo P.R. aktivnosti
nego svetska prvenstva i C.P.P. dilovi
dzeparac u politici - shapa na privredi
marketinshki eksperti i kapitalni ministri
ko biznismen je bio, biznismen je ostao
odma prodo, opro pa mi nudi bedan poso
uopshte nije moralno sluziti se Kosovom
da bi opstao na vlasti - reci istinu i gotovo!

ZBOG VLASTI - S.P.S.-u ste u shaci
ZBOG VLASTI - radikali bukachi svakim danom sve su jachi
jer im pravite usluge i cirkus od skupshtine
ZBOG VLASTI - mladost Srbije u kavezu da istrune
decu ste poslali napolje na studije
da se vrate kao poslanici, pandurchine, sudije!

ref.
i dalje samo kradete a Srbija umire
sjebali ste sve - treba blam da vas ubije
opet smo na dnu - generacije posrnule
od chekanja na vas vec su godinama umorne
i dalje samo kradete a Srbija umire
sjebali ste sve - treba blam da vas ubije
opet smo na dnu - generacije posrnule
CHEKAJU SPAS AL SE NIKO NE UZBUDJUJE !!!

5. oktobra beshe prilika dobra
da okrenemo stranu i pobijemo govna
chim razgrabishe funkcije rekli su DOSTA !!!
"shta je bilo bilo je - mi smo sad Evropa"
jer u Slobinim giljama udobno se hoda
STOKA - i dalje vlast vam je ko DROGA
navucheni na polozaje, povlastice, odbore
setite se dobro shta ste kenjali pred izbore
Srbiju su stranke podelile na Feude
laktaju se dzukele samo da se uvale
a "mozgovi" svi pale odavde da se ne vrate
dugo bili vishak a sad ih shatro trebate
serem se na sistem - necu vishe da me jebete
ako je Jochic za ministra - ja sam za nerede !!!
ako je ovo demokratija - vi ste za lechenje !!!
necu zbog vas da iz vatre vadim kestenje
da mi prodajete priche o nekom "Irskom modelu"
dzabe vam sav trud - znam svaku vashu shemu !
zbog apetita Vlasti dugo placali smo cenu
ko moze nek prashta - JA SIGURNO NECU !!!

ref.
ljudi umiru od gladi a vi ste mrtvi hladni
SEKTASHI - sve je u stranci
nishta u srcu, nishta u glavi!
DOLAZI SINDIKAT na vas da tachku stavi !!!

Budjenje

bs bs, bs, bs bs
bs bs, bs, bs bs
bs bs, bs, bs bs
bs bs, bs, bs bs
bs bs, bs, bs bs
bs bs, bs, bs, bs
jedan je dimovi} fe|a!
vreme je da {ef sale preuzme mikrofon
tumz... umovi zli!
red zmajaaa!
bs bs
bs bs, bs, bs bs
bs bs, bs, bs bs
bs bs, bs, bs bs
bs bs, bs bs, bs bs, bs!

 Deo Proslosti

(Mare)
Katana Masalome zadenuta je za pojas,pored nje Vaki-zaši,oštre ivice na gore
Duša majstora u čeliku,kovanom i kaljenom,sad prebiva u koricama navoštenim crnim voskom,
S kolena na koleno,meni pripala je čast,da odavno služim putu koji vodi mač,
Koji vodi sebi,koji vodi zemlji,koji vodi prirodi,koji vidi se u svemu,
Da sa mačembudem jedno,onaj koji služi,na rukobranu orao koji oko zmije kruži,
Simbol moga klana,simbol moje veštine,simbol umetnosti,borbe i njene suštine,

U zaklonu pod nadstrešnicom napuštene kolibe sklupčan sedim,čekam nevreme da se stiša,
Pogledom prelazim preko čitave doline,visoko sam u brdima,u kraljevstvu mira,
Magla se podigla kao niski oblak,i sve je mutno,kao naslikano vodenim bojama,
Misli su mi rastrzane,i trudim se da ih složim,dok kiša dobuje po daskama,i grmljavina prolama.
Na putu sam ka hramu gde sam čuo da služi Monah koji uči strpljenju,vrlini duha,
Posle duela sa učenicima,ako ostanem na nogama,dozvoliće mi da njegovo učenje poslušam,
Već godinama lutam bez krova nad glavom,u potrazi za istinom koja ublažila bi nemir,
I ne verujem,stvarno,u monahovu priču,ali idem da se suprotstavim čoveku meni ravnom.
Ako se ispostavi,ko što verovatno hoće,da je samo folirant koji obmanjuje slabije,
Neću ni sekunde zastati da pomislim,pre nego što mu drvenim mačem glavu razbijem,
Vremena su takva da ljudi traže utehu,a lukavi to,naravno,izvrću u svoju korist,
Svestan sam da sve što radim i nema neku poentu,barem ne onako,na prvi pogled.
Oluja se smirila i kroz oblake na horizontu duga izviruje i sunce je prati,
Vreme je da nastavim dalje svojim putem i ovo mesto i trenutak se potrudim da zapamtim.

(Shef)
Kiša prestaje,sunce se probija kroz oblake,zadnja kap označiće početak borbe opake,
Čujem brojne korake,neprijatelj me okružuje,sedim mirno,iako opasnost preti svom silom.
Napetost u vazduhu seče moja oštrica,borba počinje,katana je van svojih korica,
U odbrani kao devica,u napadu kao besan tigar,mač poput četkice nataknut kao slika,
Ali ne uništavam,već stvaram,moje ulje,moje platno,njihova krv nije stvarna,al’ vredi kao suvo zlato,
Oplemenjujem svoju dušu sada beskrajnim bogatstvom,ispred mene prostranstvo,sve vidim tako jasno.
Kako boriti se bez borbe?Sukobiti se bez oružja?Kako do vrha stići jednim skokom iz podnožja?
Ovo je borba srca i uma,odraz života jednog Šoguna,u službi neba i zemlje,
Moja vera je moja kruna.

Više nema samuraja,niti pravih gospodara,zato postao sam Ronin,drumski razbojnik,šakal,
Tražim izgovor dok pljačkam,ali srcu nema spasa,samo tužna pesma frule osramoćenog zmaja.
U noćima bez sna i straha jurim mesec iza oblaka da ga upitam za savet i za razlog što postojim,
Odavno katane se ne bojim,al se plašim zaborava,van Bušida,junaštva,samo ljuštura sam izumrla.
Ponekad podelim zalogaj sa monahom u prolazu,pustim planinski vetar da me miluje po obrazu,
Gledam,pčele piju nektar iz trešnjevog cveta,sama pomisao na Djoz tada mnogo manje smeta
Prvi koraci deteta u izučavanju Kenda,vraćaju me u vremena kad mi volja beše ko stena,
Doba hrabrih šoguna,ratova i buna,kad je ime moga klana bilo poštovano svuda,
Meditaciji se vraćam,duboko dišem,tonem u san,sanjam kristalno jezero,iz njega uzdiže se hram,
Detinji osmesi,okićene Džunke i darovi,hodočasnici,žene,starci,seljaci i ratnici,
Čekam red u povorci da me svetlost prigrli,udarci Gonga topot koraka su prikrili,
U Zvezdanoj postelji na kraju dana se opustim,slušam zveckanje Furina,
U carstvo mira odlazim.

(Ogi)
Dva dana metlanja hrama,ruke pune rana od čupanja korova,klečim na srči,
Pored stuba srama,od sunca izgoreo,daleko od hlada borova,
Ja,Samuraj-ubica stotine lordova,al u gnezdima orlova,u planini mi misli,daleko od bolova,
U sumraku hodam,povorka monaha,svod nebeski posmatram,u svim stvarima je poruka
Crveni disk bez oblaka,ja,Samuraj bez poraza,s trešnjinog drveta procvet’o pupoljak,
U molitvi sam našao dugo očekivani povratak.
Monaški red,lotosov cvet,polen i med skupljam za lek,
Ja,Samuraj,što pokorio je svet,predah uzimam tek da gledam leptirov let.
Dok posmatram ponosnu bitku vetrova i krošnji pred sobom,
Ja,Samuraj,u svečanoj nošnji,na platnu mozaik za koji su mi trebali dani,
Farbao pa slagao pirinčana zrna.
Ja,Samuraj,što je nosio krunu,onda sedeo dugo,onda čekao oluju,
Da raznese sve stvari materijalne,jer su prolazne,zato ostavljam svet.
Ja,Samuraj,što samuraj bio je,sada odlazim,ali se ne okrećem...

Himna

Cujem zvuk sirene! Vreme da se ustane, u borbu da se krene! Znam da moj klan je iza mene-urbana gerila! Omladina kojoj novci puste krila, nema ta sila koja joj na put staje! Dok borba traje, sve od sebe daj! Nebeski narod kao Maje, ali nas necete istrebiti! Vodi me misao da ce istina pobediti! Baci me na kolena, ja se necu predati, u oci cu te gledati! Dobro nisani, nemoj da masis! Postedi moj, za svoj zivot ce da se plasis! Jer k'o monah koji meditira, podesavam disanje, punim pluca do dna, lepim mislima neodvajam se od tla! Jer ja sam vojnik Sindikata u borbi protiv zla! Arhandjel koji djavola ceka! Spreman za pocetak novok veka! Dolazim u stilu, jaci nego ikad! Slobodan u stilu da stavljam i kad predstavljam Sindikat, i kad otpocenemo rat! Bratu cuva ledja brat! Mikrofon je oruzije, tehnika je zanat! Beogradski Sindikat! Krecemo u napad sad!

Evo me na bini, smrdim poput sahta! Jer ovde mnogi stizu preko rektalnog trakta! Za glupost i neznanje nikad nisam im'o takta! Mozda sam bas zato obelezen od starta! Crna ovca, pravim sranja poput Simpsona Barta, sto Englezi bi rekli-divlja karta! Opasniji po sistem od devetog marta! Jer strasan kao Sparta, energiju k'o Varta skupljam i stekujem, punim telo, negujem, pisem nove rime, i dizem tegove! Da lose bih emsije nater'o u zbegove, da sunce Sindikata ih topi kao snegove!
Klub studenata tehnike-tri dana pre agresije... Manijak, zmajevi, mikrofona mesije, poceli su zajedno iskustvo da sticu! Tada stize Sef Sale da zacini pricu! Kao Frankenstajn! Mi smo stvorili cudoviste, jer krajnje je vreme da se pocisti dvoriste! Olaksaces sebi ako mnogo ne lozis se (sta se lozis)! Najbolji smo slozis se! I sa puta sklonis se! Jer monopolska pozicija sigurno prija! Al' doslo je vreme da se dobro plati sija! Sad stize konkurencija! Devet emsija! Beogradski Sindikat! Sunce sija! Udalji se od trona, budi svestan svoga mesta, udalji se od trona budi svestan svoga mesta, udalji se od trona, budi svestan svoga mesta, jer cu nahuskati Flexa, da te ostavi bez teksta!

Novi vojnik Sindikata, sada javlja se na strazu, uvek spreman za Sindikat kao cetnici za Drazu! Kamuflazu strogo nosim kao detalj elegantan! Predstavljam Sindikat k'o bataljon militantan! Zato ostavi taj mikrofon, jebem li ti mater, kada ces da shvatis da si obican amater! Da ti umesto tvog mozga, u glavi mais krater dok ja mikrofon branim kao Sarajevo Blater! Ja sam narodni heroj Zivojinovic Bata, imam znak Sindikata, njega nosim oko vrata, jer meni je znanje vrednije od zlata! Kada publiku ja vozim kao _! Ja sam geto dete Flex, kao sinonim za seks, tu sam dok si rek'o keks, ja sam beli Marko Meks! Gospodar ceremonije, majstor mikrofonije, zbog koje hegemonije nema monotonije!

Ja sam zaraza, bolest koja imzice kontroli! Prenosim se oralno k'o nastava u skoli! Sirim brze od smrada periferije u troli!
Ja sam cale epoli! Za mene lek nepostoji! Mozdanu membranu brzo pretvaram u hranu! Nosim klice znanja, uz gomile sranja koje smisljam za sankom dok kafanu neoteram u bankrot! Zdravo, moje ime je Darko! Ja sam ovisnik, mikrofon ne ispustam iz ruke! Kad pomislim na njega svi misici mi se ukrute a kad vidim likove da smesnim stilovima tupe ja ga usmerim k'o _ u rupe! Publiku sam smestio u klupe! Ja sam doktorirani profesor ove hip hop nauke! Predajem k'o dzedaj, ja sam emsi izvanredan, Dare manijak samo jedan, sasvim potpuno predan Tumz ekipi koja predstavlja Sindikat! Pre nas predikat kidam nije postojao nikad! Mi dosli smo sa dna! To Beograd dobro zna! Mi smo poslednja odstupnica hip hop JNA!

U ova vremena opstenarodnoga stradanja, ja pun sam lazi, ti kazes ima peticu iz vladanja! Ali sad je dosta opet obrao sam bostan! Imam tanak _, sve me podseca na los san od ranije! Sad ipak ja mislim starije! I da li je sve nekad bilo mnogo jednostavnije? Neznam, nekad sam samo sa ekipom na cosku visio, o picetini mislio, jos nisam im'o vizuju da mikrofon jasem poput belog ata, uz pomoc svoga jata-hip hop Sindikata! Sto me sada kada kazem da ce iz inata na ulicama ovog grada bagra ce da strada! I nije bitno da'l su iz _ il' grada _ smrada, tri najveca gada! Mada neskrecem sa teme, sada jebem li im seme, mislim da je vreme da sa vrata skinem breme prodanih psihopata i seljaka bez mozga, koji vladaju! Da, vreme je da stradaju! Oni opet nas podkradaju, niske udarce nam zadaju! Sad je vreme glave da padaju!

Ja kidam papir na razne nacine, ja imam zacine a tvoje rime su splacine! Zato u mojoj kuhinji za tebe mesta nema! Pojava je cesta da te cesto hvata trema! Tvoj mozak drema, a ustvari mi smo kao sema za budjenje! Beogradski Sindikat sad se sprema! I to je tema o kojoj pricacu ti sada, mi smo nada koja nadam se zapocece da vlada! Pa oseti prosvetljenje kada ulazim pod kozu! Sada dobijas sansu, pa samnom sedi u lozu i samo slusaj kako za pobedom tezim, recima glave rezem, svoje ime u kamen klesem! Da potomci moji junacke price slusaju! O predacima hrabrim svojoj deci pevaju! Da uvek zive za pobedu a nikada predaju, uvek drze glavu gore i svoju veru nedaju!

Ja sam stvoren od zemlje i blata! Moje misli su voda i vatra u telu mog Sindikata! Ja sam sveta glava od zlata! Ovde svako svakom je poput brata je a vestina baratanja recima nas cini majstorima vaznima a ovaj majstor rima ima da kaze emsima laznima da Blaza ima rima u kojima vas poredimo sa obicnim mornarima a nas sa prekaljenim jednookim piratima! Uvek od rima olujnima i dok morima mi rima plovimo, onima novima javimo da ih lovimo, sada sve jaci smo! Mikrofone iz hlada izvlacimo! Oni brodovi razaraci su a ipred mene okean je sa ljudima! Bura ih obuzima! Jer svako shvata da od tada ziveti se moze samo na dva nacina: lako ili sa nama ovako ili nikako! Jer dok igras se ti ratom ovo je meni ono sto _ zove dzihadom! Zato glave su ulog u sukobu sa Sindikatom, jer moje pravilo je u borbi za ono u sta verujem: NEMA POVLACENJA, NEMA PREDAJE!!!

Jednostavnost i sustina

Kontrola, disciplina, su-uzdrzhavanje.
Nasha rech je ma-mach od chelika,a mi-ti-mi-si-misli sablja britka.
Na vatri i dimu mi smo-mi smo ka-ka-kalili veshtinu.
Shva-shva-shvatili sushtinu.


[Blazha]
Mnoge proshle su godine, a vodilje mudrost i ljubav,
bile su stotine puta,
Kada su me smorile svuda, i nagrade, i kritike,
volja ljuta mi je oruzhje,
Kada sam borim se dok kidam,
stojim ispred zida, masa poglede ko kurshume sipa,
telima k'o shtitom, brani me ekipa,
svi za jednog, SINDIKAT, ako neko te pita,
Mnogi prosli su sati, ja radov’o se, shvati me
jednostavnost i sushtinu, njih smatrao drugarima,
Koje sam upoznao u stvarima meni vazhnima,
od tada trazhim ih stalno,
Jer sam posle druge upoznavao, sa njima se smarao,
da bih svima stvarao, da bih vishe imao,
I vise prozhiveo, da bih jednog dana stao,
da bih se zapitao: Jel’ sam mnogo hteo?
A vishe sam dao, i bilo mi zhao,
jer racune svodim tek kad proshle su godine,
To tada nisam znao, do sada nisam znao.


[Mare]
Nikad ne zaboravljam sta predstavljam, ne stajem,
nastavljam sa onim sto zastupam,
Pesme da sastavljam,
ja sam onaj shto ga niko ne razume,
Uvek idem tezhim putem, al’ drugachije ne umem, a i necu,
Ja u mraku palim svecu, znam ko sam, znam gde cu,
svako gradi svoju srecu,
Svako ide svojim putem, chesto putevi se srecju,
pojavljuju se novi, al’ svojim nastaviti pre cu!
Ja i u pustinji sam spreman dane da provedem,
jer prechicama mogu samo sebe da zajebem,
Gde god da krenem, sa mnom moji ljudi, svet u malom,
Gde god da skrenem bice ono sve do chega mi je stalo,
Shto vidim k'o realnost, shto vidim kao san,
shto vidim kao gatara kad pogleda u dlan,
I nishta mi ne promakne, uvek u sushtinu proniknem,
chega god se dotaknem,
uvek do kraja ostajem Veran sebi, veram svojima,
al’ to sam samo ja i tako stvari poimam,
Nisam sam, nebesa su nas spojila,
da sada ritmovi odzvanjaju iz podruma

Ref.

Znash Sta?
Da kidam ja nikada necu prestati,
i sve ce tad nestati, za mnom ostace rima!
Bash ta!
Da svima jasno kazhe za snove nashe,
da nikad ne odustajemo - to je sushtina


[Ogi]
Jos uvek srecan se secam o chemu masht'o sam nekad,
misli bile su bezdan, Ja sam krotio vetar.
Tad je trebao jedan samo mikrofon, bit,
sve je pochelo s tim, Kad ce prestati, ne znam.
To je sve shto ja imam,i shto nikome ne dam,
i josh uvek sam zhedan znanja,
Pa setam tada snovima, poljima, kojima lutam
da nadjem to sto znaci mi,
To malo srece, nade, koji snovi dace mi,
shta ce mi doneti, ne znam.
Al’ sam spreman da chekam,
S mashte plastom obavijen, vrebam poteze predan,
i sa tim trazhim nachin da zagonetku reshim,
stalno k'o u potrazi za gralom.
Pa je rushim, slazhem ponovo, lepim, ko staklo slomljeno,
uz svo vreme ovog sveta, to mi nije dovoljno.

I zato priznacu da svet koji stvaram nije stvaran,
bice teshko uspeti i preci taj prag,
Al’ zato probacu bar sa ekipom, nashim tripom,
porukom sjajnom, ko zvezda nebom ostavicu trag. (x2)

Znash Sta?
Da kidam ja nikada necu prestati,
i sve ce tad nestati, za mnom ostace rima!


[Dare]
Jednostavnost i sushtina ona nikad nije bila,
moja istina se sakrila od pogleda i dodira,
Trazhim je, nemam mira, trazhim je dok mi svira vetar na uvo,
a noc mi sapuce price o njoj,
Istina je kriva sto pijem, otrovna, ko zmija se krije,
dok ja rijem asfalt u potrazi za njom,
Na kraju i kazhu da samo potraga ostaje,
a, meni preostaje da se opustim, i prepustim putu,
u toj jednachini meni ipak neshto nedostaje,
jer iako tako prosto je, ipak ne uspeva da ublazhi tugu.
To sto fali, to ja trazhim da je ublazhim barem na tren,
i da skrenem s puta sutra, i da ostanem izgubljen,
i da zastranim u navici imam spreman manevar,
kojim ne gubim trag nikad one kojoj pesme pevam,
I kad me vidish, ona iskra u mom oku koja sjaji,
to je plamen cheznje za istinom koju samo smrt gasi,
Rasplamsava ga vino u nocima shto traju,
a muzika je benzin koji dolivam na vatru!

Ref. x2

Nek nas ne zaborave

hor: nek me ne zaborave devojke sa morave
nek me ne zaborave devojke se morave.

solista: devojke sa morave
devojke sa morave, sećate li se?
devojke sa morave, slatke male
devojke sa morave, eeee-ea!
devojke se morave, eeee-eah!