Kanabis se medicinski koristio i drevnim društvima Indije, Kine i u tradiciji narodne medicine mnogih kultura. U medicini zapadnih društava se obično pojavljuje kao tinktura sredinom 19. veka. Najpoznatiji korisnik je svakako Kraljica_Viktorija kojoj je kanabis prepisao lekar, radi ublažavanja menstrualnih bolova. Do kraja 19. veka njegova medicinska upotreba, pre svega kao olakšivača bolova, naglo opada pojavom droga kao što je aspirin.
Kanabis se danas retko propisuje od strane lekara zbog ilegalnog statusa u većini zemalja. Najčešće se propisuje kao stimulator apetita i olakšivač bola za terminalne bolesti koje uključuju rak i SIDU.  Medicinska upotreba kanabisa je veoma kontraverzno pitanje, i često se o njoj govori kao o medicinskoj marihuani. Upotreba marihuane u medicinske svrhe bila je rasprostranjenija od njene upotrebe kao opojne droge do 30-ih godina 20. veka. Primer može biti, sajt www.jamaicans.com koji promoviše turizam na Jamajci, gde se pod listom narodnih lekova decidirano može naći i gandža u formi čaja i kapi za oči kao preporučeni lek za dijabetes, astmu i glaukomu.

Kanabis se koristio za medicinske svrhe najmanje 2 000 godina. Preostali tekstovi iz Kine, Indije, Grčke i Persije potvrđuju da su halucinogene osobine bile poznate, i da su je drevni doktori upotrebljavaki za tretman raznolikih bolesti – gastrotestinalne poremećaje, nesanicu, kao olakšivač bola često pri porođajima. Najstariji zapis o medicinskoj marihuani je Ry-Va (stara indijska Farmakopedija), za koju se veruje da potiče iz 1 500 pre Hrista. Ove drevne upotrebe su odlično dokumentovane ali nema naučnog dokaza za kanabis kao korisnu medicinu.
Kanabis je poznat kao lek u čitavom svetu i u periodu 19. veka. Korišćen je kao ublaživač bolova sve do pronalaska aspirina.  Moderna medicinska i naučna istraživanja počinju doktorima kao što su O'Shaughnessy i Moreau de Tours, koji su je koristili za tretman melanholije, migrena, kao lek za spavanje, analgetiki antikonvulzant.
Do veremena kada je SAD zabranila svaku upotrebu biljke (prva zemlja koja je to učinila),ona nije bila ekstremno popularna. Jedini protivnik zakona The Marihuana Tax Act, bili su predstavnici Američke_medicinske_asocijacije.
Kasnije tokom veka, istraživači su tokom istraživanja testova za otkrivanje intoksinacije marihuanom otkrili da smanjuje očni pritisak, kloji izaziva slepilo kod pacijenata obolelih od glaukome.  Mnogi lekari su smatrali da njena upotreba može zaustaviti slepilo.
Veterani Vijetnamskog rata koji su pušili marihuanu radi relaksacije, verovali su da može opustiti zatezanje mišića koja nastaje povredama kičme u borbama. Dalja ispitivanja su se uglavnom odnosila na ulogu kanabisa u prevenciji sindroma gubitka apetita usled hemoterapije i SIDE, kao i da može pomoći u poremećako,a mišića i skeleta. Ređe je kanabis korišćen u tretmanu alkoholizma i zavisnosti od droga poput heroina kao i u prevenciji migrena.
   1972. Tod H. Mikuriya, M.D. ponovo je započeo debatu o marihuani kao leku objavljivanjem "Marijuana Medical Papers 1839-1972".
   U poznim 1970-im THC primarni aktivni sastojak kanabisa, sintetizovan je u lek Marinol. Korisnici su prijavili nekoliko problema sa lekom i često su napuštali pilulu da bi nastavili da puše biljku. Pacijenti su se žalili na mučninu koja je činila gutanje pilula otežanim. Popušena marihuana uzimala je efekat odmah i time se lakše dozirala. Mnogi pacijenti su retko popušili dovoljno da osete mentalne efekte, i mnogi su se žalili da je marinol potentniji nego što je potrebno i da njegovi mentalni efekti čine dnevno funkcionisanje nemogućim. Marinol je takođe bio skuplji, sa cenom od nekoliko stotina dolara godišnje,  dok se kanabis za pušenje mogao lako uzgajati. Mnogi korisnici su smatrali da je Marinol manje efektan i da su medicinski efekti bili katastrofalniji-
   Tokom 70-ih i 80-ih šest Američkih država je sprovelo studije o korisnosti medicinske marihuane koje se danas smatraju najkorisnijim i pionirskim studijama o temi.

Rane studije o efikasnosti
Novi Meksiko

Studija je odobrena od strane Administracije_za_hranu i lekove, i uključila je 250 pacijenata, upoređujući pušenje kanabisa i oralnu upotrebu THC-a. Svi pacijenti su pregledani redovno i nisu imali nusefekte mučnine. Pacijenti su sami birali između pušenja kanabisa i THC pilula. Višestruki subjektivni i objektivni standardi su korišćeni u određivanju efektivnosti.
•   Zaključak: Marihuana je superiornija od najboljeg sličnog leka Compazine, i pušenje marihuane je očigledno superiornije od upotrebe sintetičkog leka. "Više od 90% pacijenata koji su dobijali marihuanu prijavilo je značajno ili potpuno olakšanje od mučnine i povraćanja. ". Nije bilo ozbiljnih nusefekata izuzev onih koji nisu uključivali samo upotrebu marihuane. Izveštaj se može pogledati na prateći_ovaj_link

   Iako se mnogi neće složiti sa samim izrazom, danas ternin rekreativne upotrebe droga najbolje opisuje upotrebu supstanci_koje_menjaju_svest, bez nadzora lekara. Pod pojmom rekreativne upotrebe droga ne podrazumeva se upotreba_droga_u_svrhe_duhovno g_istraživanja_i_napretka iako razlika među ova dva načina upotrebe nije uvek jasna. Većina ljudskih društava je kroz istoriju praktikovala upotrebu rekreativnih droga u različitim formama. Verovatno najpoznatiji primer rekreativne droge je alkohol, koji se u različitim formama proizvodi u različitim kulturama. Kao što je slučaj sa drogama uopšte, neke od rekreativnih droga stvaraju zavisnost, neke su štetne za zdravlje, a neke su ilegalne u većini modernih društava. Najpopularnija rekreativna droga modernog društva je kofein koja je prihvaćena u gotovo svim društvima današnjice. Veoma populatne rekreativne droge su alkohol i nikotin u formi duvana. Uprkos svojoj istorijski skorijoj kategorizaciji kao ilegalne droge u većem delu sveta, marihuana je zadržala svoju istorijsku popularnost. Mnoge druge supstance su u sirovoj i prirodnoj formi bile propisivane kao lekovi i rekreativne droge (npr. upotreba opijuma u Kini do 19. veka kada dolazi u Evropu, iili upotreba biljke kokaina)  i bile su čak i patentirani lekovi u 19. i početkom 20. veka, ali su razvojem ilegalnog tržišta i svojih hemijskih derivata postale ilicitne (ilegalne) droge.

Kanabis se koristi u nekoliko formi.
•   Osušeni listovi
•   Osušeni cvetovi, znatno potentniji od listova
•   Hašiš (“Haš”) koji je skeret biljke, osušen u kockice, i ispresovan u komade koji se u Indiji nazivaju"charas".
•   "Ulje_hašiša") koje se dobija hemijskim procesom od hašiša i sadrži najveći % THC-a
Najčešće se konzumira motanjem u marihuana cigareta “džointe” ili "spliff"-ove. “Blunt” je najčešći naziv za industrijsku cigaretu kod koje se duvan zamenjuje marihuanom. Ipak, najčešće se mešaju marihuana i duvan.
Drugi načini konzumiranja su pušenje lulama tzv. "bong"-ovima (tzv. Voter pajpovi) kojima se hladi dim kanabisa i uklanjaju neke od kancerogenih supstanci u dimu. Takođe se od hašiša priprema i biće koje se naziva bhang.
Kanabis se može kuvati u hranu kao što su  kolači Alice B. Toklas brownies, "space cake", "pot pie," i "hash brownies". Ipak efekti indigesteranog kanabisa počinju obično posle 30 minuta (često i duže), čineći težim za korisnike da regulišu konzumiranje.
Seme kanabisa se jede i peče, i koristi za pravljenje ulja. Nekoliko specijalizovanih restorana koristi ulje kanabisa,sa orijenracijom na klijentelu iz različitih kultura. Semenke kanabisa sadrže malo THC-a.
Drugi metod unošenja je vaporizacija (isparavanje). Vaporizacija dozvolja THC-u di drugim kanabinoidima da se zagrevanjem pretvore u paru – gorenjem biljke. Prednos vaporizacije je što se mnoge teksične supstance u dimu kanabisa i duvana smanjuju kao nusproizvodi sagorevanja. Kada se kanabis zagreje do 190 °C njegovi rezini se pretvaraju u paru koja koja može biti inhalirana.
THC  je mast, tako dase kanabi smožes spremati kao dodatak začinima. Tako pripremljen se naziva “bhang” što je tradicionalan metod konzumiranja na Indijskom podkontinentu.

Kanabis je prirodna droga, biljka koja raste na zemlji, uz pomoć sunca i vode. Laka je za proizvodnju kao i svaka poljoprivredna biljka,  a kako se kao droga koriste listovi i cvetovi ženske biljke, dobija se srazmerno velika količina po biljci.
Ova prirodna svojstva kanabisa ga čine jevtinim i dostupnim (čak i na crnom tržištu)  i njegovi relaksacioni efekti, uticali su da po svojoj kriminalizaciji 30-ih godina 20. veka on postane najrasprostrajenija i najkorišćenija ilegalna droga na svetu. Broj njegovih korusnika može se porediti jedino sa brojem korisnika legalnih droga poput alkohola i nikotina, odnosno legalnih droga – sintetičkih lekova relaksanata (npr. popularni bensedini ili Amerilčki prozak).
   Ono što treba istaći je da kanabis nije halucinogena droga u smislu u kome su to LSD-25, inhalirani lepak ili meskalin. On menja svest u smislu izmenjene percepcije, i podstiče fascinaciju zvukom i bojama. Međutim ne izaziva potpune halucinacije, već izaziva kratkotrajne iskrivljene doživljaje stvarnosti (posebno osećaj prostora i vremena). Istina je da zavisno od prethodnog raspoloženja i okruženja, kanabis može izazvati osećaje paranoje i anskioznosti. U smislu kontrolisane upotrebe kanabisa, retko može izazvati paničnu paranoju, tako da nerealno i preterano izgledaju izjave o samoubistvima usled upotrebe kanabisa. Zbog ovakvih efekata kanabis nije poželjno davati deci (maloletnicima), osobama u stanju straha i osobama sa istorijatom mentalnih bolesti.
   
Kanabis je droga koja relaksira a ne izaziva agresivnost. Besmisleno je govoriti da kanabis podstiče agresivno raspoloženje. Kriminalci ga ponekada koriste kako bi se osećali opuštenije pri svojim (ne)delima, ali on nije uzročnik njihove uvežbane agresivnosti.
   Uzimanje kanabisa nema dugotrajan „high“ efekat. Efekat traje nekoliko sati i neminovno vodi opuštanju mišića, lošijoj koordinaciji pokreta, usporavanju intelektualnih operacija i na kraju, snu. Dakle kanabis se ne preporučuje osobama kojima predstoji dugotrajan fizički i intelektualni napor ili u poslovima u kojima je potrebna velika pažnja – vožnja, učenje, precizan rad.  Pre svega ga treba posmatrati kao „socijalnu i relaksacionu drogu“.
Smrtni slučajevi pod dejstvom kanabisa najčešći su u saobračaju i na radu, a najveću štetu od hronične upotrebe kanabisa imaju deca i mladi školskog uzrasta.
   Tolerancija na kanabis razvija se samo ukoliko se svakodnevno koristii, i tada je potrebna veća količina da bi se postigao isti efekat. Međutim, sam kanabis ne izaziva fizičku zavisnost - potrebu tela za THC-om, za razliku od većina sintetičkih ilegalnih i legalnih droga - uključujući alkohol ili duvan. Nepobitno postoji granica posle koje kod svake osobe kanabis ima blago ili nikakvo dejstvo, te nema ni želje za daljim uzimanjem ili je ona iracionalna. Štaviše, iskusni korisnici kanabisa tempiraju vreme uzimanja i znaju koliku količinu (npr. pola ili jedan džoint) optimalno treba koristiti, kao i samu tehniku efikasnog pušenja i pripreme kanabisa. Oni kanabis koriste sa što manje rizika paranoičnog ponašanja i rekreativno. Želja (prevashodno psihička) koja rezultira čestim uzimanjem kanabisa najčešće se javlja kod osoba sa nesređenim i stresnim životom kao neumeren i  svakodnevno prepuštaju relaksaciji kako bi se izbegle ili lakše preživele kritične ili bolne životne situacije. 
   Kanabis je blaga euforična droga i po svojim efektima (i rizicima, štetnosti po zdravlje) se ne može porediti sa drugim sintetičkim drogama koje imaju tu namenu – npr. ekstazi, kokain ili amfetamini.
   Efekti kanabisa – posebno početak efekata i njihovo trajanje variraju od nekoliko faktora: samog korisnika (fizičkog i psihičkog stanja pre uzimanja, okruženja i očekivanja) i  vrste kanabisa i načina na koji se konzumira (da li je slab ili jak list kanabisa, da li je u pitanju hašiš, da li se koristi u hrani, čaju i li puši) i drugih faktora.

Mislim da je dosta za pocetak... e sad se lepo informishite pa da nastavimo da se svadjamo 

 Cannabis Sativa je jedna od najstarijh biljaka koje je covek uzgajao. Obrada konoplje je bila razvijena u Kini, 10 000 godina pne. Prvo je sakupljano zrnevlje za ishranu, a zatim je okriveno da se lomljenjem stabljike mogu dobiti vlakna za izradu papira, ribarskih mreza, cak i tkanine. Stanovnici drevne Kine, nazivali su svoju zemlju, 'zemlja konoplje i kupina'. Kupinovo lisce je bilo korisceno za uzgoj svilenih buba, proizvodjaca tkanine koju sumogli da priuste samo boga ti. Drugi su nosili odecu od konoplje. Na kineskom se konoplja kaze 'Ma' sto znaci biljka sa dva pola, u isto vreme i musko i zensko. Bila je takodje i prva biljka gajena da bi se pravilo oruzje za borbu. U pocetku je koriscen bambus za proizvodnju oruzja, ali je otkriveno da su vlakna konoplje mnogo izdrzvljivija. Od tada su carevi odredili jedan deo zemlje za uzgoj konoplje. Konoplja je uzgajana i za proizvodnju papira, cije se otkrice, po jednoj legendi pripisuje Tsai Lunu. Da bi ga car primetio, Tsai Lun se pravio mrtav, i naredio da se oko njegovog kovcega spaljuje papir od konoplje, zatim je priredio svoje uskrsnuce i pripisao ga svom otkricu. Od tada, Kinezi spaljuju papir od konoplje tokom pogreba, a od tada je ostao kodeks, 'Wu-Fu' koji namece rodjacima preminulog da nose razlicitu odecu od konoplje u fuckciji veze sa preminulim. Kinezi su veoma dobro cuvali tajnu izrade papira od konoplje.Treba docekati V vek nase ere da znanje prenelo u Japan, pre nego sto se prosirilo po Srednjem Istoku, i najzad se pojavilo u Evropi u XIII veku.

    "Kanabis na latinskom znaci trska sa dva pola, (Canna-trska, bis- dva pola), kana-bis, isto je znacenje reci na kineskom, a pritom potice iz druge kulture. 'Ma' znaci biljka cija se vlakna koriste, a ima dva pola. Kanabis je biljka sa dva pola i to je sasvim normalna stvar. Najvece bogatstvo konoplje se nalazi u muskoj biljci i to najvise u vlaknima, dok je zenska biljka prototip biljke koja se pusi."

    Kanabis je takodje uzgajan i Indiji, Nepalu, Pakistanu, i Kazakstanu. Indijski seljaci su koristili tehniku namakanja da bi ga preradili u brasno, kasu, pa cak i kokice. Zrnevlje je takodjje sluzilo za ishranu, i davalo je ulje sa niskim sadrzajem masnih kiselina.

    "Kanabis je povecen bognji Kali, boginji destrukcije, ali i reinkarnacije. Zato je na kontinentu kanabis potpuno ukljucen u religijski zivot. Kanabis posvecen boginji se uzi-ma na religiozan nacin, kao sto mi radimo sa vinom. Postoji i njegova upotreba koja je potpuno deo drustvenog zivota .sto ce rec da se na indiskom kontinentu ne mozete zamisliti vencanje ili krstenje bez upotrebe kanabisa."

Fizicki efekti marihuane mogu da se vide brzo posle pusenja trave, ili 1 sat posto ste je pojeli. Obicno idete polako ka stanju opijenosti, malo po malo, klizeci uspravno, ali ako ste je pojeli, efekti mogu da se pojave neocekivano i da vas pogode svom snagom usred reci.

    U III Veku rimski imperator Galijum preporucuje upotrebu kanabisa, za koji je smatrao da dovodi do srece i radosti. Konoplja je imala strateski znacaj u rimskom carstvu, i imala je ulogu u svim aspektima upotrebe konoplje koje mozete da zamislite.Tu se misli na ishranu, oblacenje, odbranu i napad, Imali su skladiste konoplje, jedno u Becu,a jedno u Raveni. U XV veku hriscanska crkva dijabolizuje upotrebu kanabisa i povezuje sa satanistickim ritualima.1484. Papa Jekentije VIII proglasava njegovu upotrebu svetogrdjem.
    "Psihotropsko dejstvo kanabis je dugo vremena bilo underground znanje, i korisceno je od strane vestica, ili bar od onih koje su nazivali vesticama, cije su moci prevazilazile shvatanje vecine tadasnjeg stanovnistva"

Treba docekati IX vek i Karla Velikog da bi se proizvodnja konoplje ponovo podrzao uzgoj konoplje. U manastirima , monasi rade na papiru od konoplje pod svetloscu lampe sa konopljinim uljem. 1455. Gutenberg stampa prvu bibliju na papiru od konoplje.

    U XV veku u Francuskoj, Fransoa Rable, lekar i pisac je na uvrnut nacin spomenuo kanabis u svom velikom delu, "Velike reci i podvizi velikog Pantagruela". "Rable je toliko voleo kanabis da ga je nazvao po junaku Pantagruelu, Pantagruelion . Po njemu kada bi biljke trebale da izaberu kralja sume, onda bi kao kraljicu izabrale kanabis." "Rable je bio zagrizen za kanabis. Od modernih vlasti niko nije podrzao njegovu ideju osim fra-ncuskog istoricara, Pjer Grubera. On je bio uveren da je za upadljivi rast prosperiteta u kasom XVI i ranom XVII veku na zapadu Francuske , bila odgovorna , ne sasvom, ali isljucivo organizacija industrije konoplje i lana. Po Gruberu, organizacija industrije Kono-plje i lana i njihova trgovina sa Spanijom. dovele do porasta broja rodjenja v encanja i do napretka stanovnistva u to vreme u Francuskoj."
    Kristofer Kolombo otkriva Ameriku 1492. i istom prilikom tamo donosi konoplju. Medju mnogobrojnim poklonima koje je doneo Indijancima, nalaze se zrna i odeca od konoplje.Konoplja sluzi za izradu jedara i konopaca, i zahvljujuci njoj, Francuska, Engleska, Spanija i Portugal,razvijaju svoje pomorske sile.1620. brod "Mayflower" prevozi engleske koloniste koji ce osvojiti Ameriku. Sa sobom nose i zrna konoplje. 100 godna kasnije, na papiru od konoplje, napisan je koncept americkog ustava , isti je slucaj i sa poveljom o nezavisnosti, potpisanom 1776. godine.
    Zrna u Ameriku donose robovi. Robove su oblacili u prostu odecu od konoplje, koja je postala tradicionalna odeca zatvorenika.
    "Zapad je ponovo otkrio kanabis, ili barem psihotropsku upotrebu kanabisa od koje je bio odsecen nekoliko vekova , tokom svojim kolonizatorskih kampanja koje su nas do-vele u kontakt sa drugim kulturama. Englezi su kanabis ponovo otkrili u Indiji, a Francuzi u Severnoj Africi. Kada je Bonaparta napao Egipat, vojnici su zajedno sa suvenirima u Francusku poneli hasis. Moderna istorija hasisa na zapadu pocinje od vremena Napoleona. Bonapartu zamalo nije ubio Egipcanin koji je bio pod uticajem hasisa. Od pocetka se nazirao ton, koj ce obeleziti nase odnose sa hasisom, sto ce reci da je Napoleon odmah zabranio upotrebu hasisa u Egiptu."
    Tokom vekova , konoplja ostaje strateska materija za Englesku. Pocetkom 19. veka ona je osnova konopaca i jedara na brodovima. 90% se uvozi iz Italije i Rusije.Tokom Napoleonovim pohoda na Rusiju, Britansko kraljevstvo se plasilo za snabdevanje. Engleski kralj Dzordz III je razvio uzgoj konoplje i gradi manufakture u lukama na juznoj obali zemlje. "Bridport je najznacajnija morska luka. Tamo su se gajili i rucno preradjjivali konoplja, lan, odeca od svile, konopci, mreze bilo kakvog zamislivog opisa od vremena bezumlja. Koristim izraz "od vremena bezumlja" jer ga je koristio kralj Dzon u povelji 1213. godine, kada je trazio stanovni-cima Bridporta da danonocno prave konopce i kablove svakog opisa.Ratovi sa Francuskom su bili cessti, sigurno od ranih srednjovekovnih vremena, do naravno, Napolenovih ratova.Bridport je uce-stvovao u tom delu istorije.
    1803. Engleska mornarica organizuje blokadu protiv Francuske. Regovajuci na to, Napoleon potpisuje sporazum sa ruskim carom Aleksandrom I. Ugovor iz Tilseta posebno zabranjuje izvoz konoplje u pravcu Engleske i SAD. Ne obaziruci se na Napoleonovo protestvovanje Aleksandar I pusta da se konoplja krijumcari u Englesku. To je jedan od elemenata koji ce naterati Napoleona da osvoji Rusiju, ali prerana zima 1812. godine naterala je trupe da se bore povlaceci se...
    U Evropi, pocetkom IX veka kanabis ulazi u modu. Orient i njegove tajne su uticale na oblacenje, putovanja i unutrasnje uredjenje. Da bi se prilagodili optem ukusu, pusi se hasis na nacin predaka, sa lulom na vodu, na nacin predaka, koja se zive Hok. U Parizu se nalazio po- znati klub hasisara.Umetnici i pisci dolazili su tamo da probaju dzem poznatog doktora Zosefa Moroa iz Tura. Medju najpoznatiji m bili su: Tefil Gotje, Zan de la Kroa, Sar Kotler, Aleksandar Dima, Zerar de Narvam. Engleska kraljica Elizabeta, bila je takodje pristalica dzema od hasisa, kao i brojne druge zene iz njene generacije.Ona ga je uzimala da bi ublazila menstrualne bolove.

Od 1660. u Amsterdamu se kanabis uvezen iz Juzne Afrike pusio u coffee shopovima. Ta tradicija se odrzala i do danas.

    Na kraju IX veka Indijski imigranti su doneli kanabis u Meksiko, gde dobija ime Marihuana, i postaje simbol pobune Panco Vilje sa pesmom 'La cucaracha'. Iz Meksika marihuana putuje do Sjedinjenih Drzava. Crnci na plantazama je uzimaju kako bi pokusali da ublaze svoje stanje koje je jos teze zbog ekonomske krize.Zatim je doslo vreme da predgradja Luisvila,gde vladaju sving i diksilend osete strast za marihuanom. Tu postaje poznata pod imenom Reefer, i za nekoliko godina pesme o travi postaju hit i svuda gde se uspostavila zajednica crnackih nasenaseljenika pojavljuju se muzicki klubovi. Groznica za marihuanom povezana sa novim ra-zvojem indutrije konoplje i osvescivanjem po pitanju opasnosti koje donosi alkohol ucinila je da o marihuani pocne da se prica u kuloarima vlasti.
    1911. Nju Orleans, zatim Luizijana , Misisipi i nekoliko drzava duz reke Misisipi je proglasilo marihuanu ilegalnom. Alkohol je priznat kao opasnost za drustvo, i americke zene formiraju grupu za vrsenje pritisaka i traze zabranu prodaje alkohola Dolaze godine prohibicije i povorka nasilja koju vuku za sobom, alkohol postaje legalan ponovo 1933. godine.
- "Odjednom je alkohol postajo ponovo legalan , i svi ovi agenti nisu imali posao, i Hari Enslinger je pomislio, "treba nam zakon o travi" . VIlijam Rendolf Herst, Dipont i tri ko-mpanije su se udruzile i ljudi iz industrije pamuka su im se pridruzili u obezakonjivanju konoplje, jer je to bio njen veliki povratak, zbog toga sto je bilo potrebno 200-300 sati da se zasadi, poznje i spremi za vlakna jedan hektar konoplje. 1930 tih 200-300 sati po spustili su se na jedan sat rada po hektaru. Bilo je to bolje od bilo kog konopljinog vlakna pre toga. Pojava najlona, novog sintetickog vlakna je bio pocetak kraja svh vlakana. Moralo je da se bori putem uvodjenja ko-noplje kao jeftinog vlakna koje je i najjace, najbolje, najtrajnije i najmekse.Vlada SAD je proglasila vlakna ilegalnim. Odbacili su vlakno koje je bilo broj jedan tokom 10 000 godina. 1937. konoplja je postala totalno ilegalna" - Jack Herer - ( visit http://www.jackherer.com )

    Na pocetku II svetskog rata, velike svetske vodje, medju kojiam i Hitler, shvatili su strateski znacaj konoplje , za izradu konopaca i jedara. 1942. Nemacka je okupirala Rusiju, i odsekla pristup ruskoj konoplji. Engleskoj su uskracena vlakna bila potrebna za ratne napore. Za to vreme, rat se rasplamsava u Japanu. Kada su Japanci bombardovali Perl Harbor, i uvukli SAD u rat, americka vlada je shvatila da nema pristup svojim izvorima konoplje, koja je vojsci bila vise nego potrebna. Tada je SAD formirala ratnu industriju konoplje, marihuana je proglasena legalnom, i vlada je legalno sprovela distribuciju semena konoplje famerima. Cak je i napravljen propagandni film "Hemp For Victory", "konoplja za pobedu" kako bi podrzali ratne napore. Saveznicke snage potpuno zavise od konoplje.Trake za padobrane, ruksaci ikaisevi, pravljeni su od konoplje.Posto je general MekArtur oterao Japance sa Filipina, proizvodnja konoplje se vratila na predratni nivo.
     Posle ratnih godina, pojavljuje se novi svet. Indija dobija nezavisnost. Pojavom mehanizacije, zemlja udvostrucuje svoju proizvodnju i moze da razvije izvoz u pravcu SAD o ostatka sveta. SAD ponovo proglasava konoplju ilegalnom, ali i dalje uvozi konoplju iz Indije za potrebe svog trzista.
    "U posleratnoj Francuskoj, uzgoj konoplje dozivljava pravu industrijsku revoluciju. U SAD je zajedno sa marihuanom i konoplja proglasena ilegalnom, sto nije bio slucaj i sa Francuskom. Francuska je bila vrlo ruralna i nastavili su da je uzgajaju". Pojavom najlona je u Francuskoj prouzrokovala pad, znaci u zemlji u kojoj je jos uvek mogla da se uzgaja. dok se tekstilna industrija konoplje nije dostojanstveno ugasila tokom 60'tih godina."
    60 ' tih godina generacija Hipika zapocinje svetski pokret u korist legalizacije kanabi-sa. Bitsli potresaju Englesku sa otvorenim porukama u kojima podrzavaju koriscenje ka-nabisa. Kada su Mik Dzeger i Brajan Dzons uhapsen zbog posedovanja kanabisa, obja-vili su pesmu "We Love You" kao direktan odgovor predstavnicima vlasti. Zanimanje Rolling Stones-a za Marokansku kulturu dovelo je do pojave sledbenika, i stvorena je alternativa Bitlsima i Indijskoj kulturi. Hipici krecu put Maroka. Proizvodnja kifa (kana-bisa) u Maroku dostize i do 10 tona godisnje...
    "Ganja je najkontraverznije obelezje rastafarijanskog pokreta. Za Raste, trava je vise od bunta protiv sistema, trava je kljjuc koji otvara neke aspekte uma koje obicnim putem tesko dosezemo. Trava moze da nahrani mozak, kao sto hrana moze da nahrani drugi deo vaseg tela. "

    70' tih se marihuana legalizuje u Amsterdamu i Ben Dronkers postaje prvi legalni uzgajivac marihuane i osnivac Sensi Seed kompanije. U 2001. proizvodnja konoplje u Holandiji dostize 140 hektara godisnje, a u 2002. cak 1500 hektara!!. Takodje osno-vana je i kompanija Hemp & Flex koja je odgovorna za pojavljivanje nekih zanimljivih proizvoda od konoplje na trzistu. Od proizvoda treba pomenuti "macji lan", izolacioni materijal od konoplje koji je bolji od staklene vune koja je oko nas, zatim neki kompoziti konoplje i drugog drveta..

Hemp is the future!

    Obnova konoplje, privlaci paznju americke biblije kanabisa 'High Times'a i neustra-sivog fotografa Eda Rozentala, koji je skoro objavio knjigu, 'Hemp Today'. Engleska policija je skoro prestala da hapsi manje konzumente, i London je postajo novi Amsterdam. Ekolosko osvescenje praceno legalizacijom kanabisa - a dovelo je do stvaranja citavog trzista proizvoda od konoplje. Na prvom ekoloskom festivalu u nemackoj 1995. lokalni ekolozi pokusavaju da promovisu uzgajanje konoplje. U martu 1995. je marihuana proglasena nekaznjivom u Nemackoj i od tada postaje moderan usev u malom svetu ekoloskih proizvodjaca. Proizvodi poput sampona, parfema, balzama, masti za usne, krema za negu i tecnih sapuna na bazi konoplje se pojavljuju na trzistu. A Predstavljen je i prvi jeans napravljen od najboljih vlakana konoplje...

Hemp Can Save The World!

    "Konoplja moze da spasi svet, konoplja moze da vam da hranu, odecu, zaklon, tri osnovne stvari na svetu, zatim papir koji je i potreban vise nego ista drugo, moze da vam da ulje za mozak, za membrane koje ne mozete da dobiote iz bilo kog drugog izvora, mozete da dobijete dobre proteine, moze da vam da sve dobrobiti na koje ljudsk i um moze da pomisli. To moze da uradi lako, zbog entuzijazma koji ce ljudi osetiti prema novoj industrijskoj seriji zvrcki koja ce se suprotstaviti zvrckama ulja , ljudima koji seku sume, velikim biznismenima koji zele profit odmah, a ne za 20 godina , o ljudima koji ne razmisljaju o gradnji vec samo o destrukciji... Ko kod da su ti ljudi, oni su mali u centru paznje. Ako ubacimo u to konoplju, mozda ce neki od njih biti odgurnuti na drugu stranu. Mozda cemo ziveti srecnije nase zivote. U svakom slucaju, za mene kao pisca naucne fantastike , konoplja predstavlja odusevljenje , jer je poput cudesnog sastojka, novootkrivena, ali stara koliko i vreme. Moze da resi sve nase probleme" -- George Clayton Johnson

Glavni aktivni sastojak biljke je tetrahydrokanabinol (THC), zapravo dva izomerna tetrahydrokanabinola empirijske formule C 21H 29O 2 od kojih je važniji delta-1-tetrahydrokanabinol. To su spojevi dibenzopiranske strukture, koji, za razliku od većine drugih halucinogenih supstancija, ne sadrže u svojoj molekuli kiseonik i nisu alkaloidi.

U konopljinoj smoli ima i velik broj (više od 60) fiziološki znatno manje aktivnih ili gotovo neaktivnih sastojaka kemijski srodnih THC-u, za koje je usvojen zajednički naziv, kanabinoidi.
Niti jedan od 60 spojeva koji se nalaze u Marihuani, nisu otkriveni niti u jednoj drugoj biljci. Sadržaj THC-a u Marihuani može varirati i u većini slučajeva kreće se u rasponu od 0,2 do 3% dok hašiš može sadržavati i više od 20% THC-a. Četiri najobilnije zastupljena kanabinoida su: kanabidiolna kiselina (eng. cannabidiolic acid), kanabidiol (eng. cannabidiol), tetrahydrokanabinol i kanabinol (eng. cannabinol).

U samoj biljci (konoplji) kanabinoidi su prisutni uglavnom u obliku fiziološki neaktivnih karboksilnih kiselina, koje se tek postupkom berbe, proizvodnje i uskladištenja Marihuane dekarboniziraju. Vjerojatno je da kemijski sastav nijednog biljnog proizvoda nije istraživan tako svestrano i sistematički kao sastav Marihuane. Navesti ćemo samo da je do danas u Marihuani otkriveno više od 460 kemijskih sastojaka.

Od nekanabinoidnih sastojaka spominjemo eterično ulje (s terpenskim spojevima), zasićene ugljikovodike sa 25-30 ugljikovih atoma u molekuli i malene količine alkaloida.

Naucno je dokazano da od kontinuiranog koriscenja marihuane mozak dobija oblik suve jabuke.
Naucno je dokazano da velika vecina ljudi koja pocne sa konzumiranjem marihuane,kao i svih ostalih droga ( i duvan,kofein...(ma koliko ovo nekome izgledalo smesno)), nastavlja koriscenje istih sve intenziviranije.
... Veruj mi da ne preuvelicavam stvari, i sve sto sam rekao naucio sam od najstrucnijih ljudi ove zemlje kao i iz licnog iskustva. Ne prihvatanje tih cinjenica je bezanje od stvarnosti i trazenje alibija.
PS Ne vidim da sam negde napisao da bih svoje dete vaspitavao strogim zabranama...i slazem se sa tobom o delu vaspitavanja deteta (izuzev "LAZI" o "duvki")...so