hvala, hvala... Duh Sekire

Ti bjezis od ustaljenog vonja dosade
U odrazima izloga trazis zonglera za dogovore...Viza za lutnju
Ti bi u razuzdane cergase
...pod prljave satore
ti bi bio klovn bez osmjeha...
tup izraz bez odraza...elegicni romansijero
ali tvoje prnje su skupe za makadame i drumove
tvoja koza je glatka kao svila od privida...ti samozvani cigane
pristajes na hljeb i vodu...ti kavijarska spodobo
na kuce bez zidova i vrata
ti kojem su zidovi utociste
ti koji vjecno stojis iza zatvorenosti...

...danima smo čekali noć
da donese kraj mukama, olakšanje,
da donese spas

kada je konačno pala,
sve je ostalo isto
samo je bio mrak, a mraka smo se plašili

kada je pala noć jedva smo čekali zoru
da donese svetlo,
da donese nadu

kada je konačno svanulo
mi smo spavali,
sanjali smo ono, što ne možemo imati

a kada smo se probudili,
sve je bilo isto,
nastavili smo sa čekanjem...

                         

7 Mudraca

...

Rekli su mi da pazim,
da se sve vidi,
da je prozirno,
kao od stakla –
sobe,unutrašnjosti kola,
liftovi, podrumi, ljudi,
sve.
Kao male pozornice :
ulice, parkovi,
putevi, plaže, šume.
Sve je kao Legolend,
Taj svet izgleda velik, u stvari je mali,
i čini se da postoje razmaci,
u stvari, sve je jedno do drugog, jedno kroz drugo,
naređano kao fino tkanje.
Sve je kao što izgleda, samo providno.
Kao oči, kao duša.

                                 
...

Pokazali su mi pravac –
tamo će biti prostorija
strasti, bola, žudnje,
straha, gladi.

Mislila sam
da će to da bude strašno,
kao Pakao –
u stvari izgledalo je kao obična čekaonica,
prazna,
na sredini  samo nekakav ležaj
na visokim metalnim šipkama.
Bela farba se ljuštila,
i iako je bio presvučen crvenim plišem,
prljavim, kao u vozovima,
ličio je na bolnički.

Bilo je malo hladno
i zvuci su gadno odzvanjali,
otkrivali neku duboku prazninu.

Ipak, i tu smo se našli
i voleli se.


...

Mislila sam da je surovo,
to što su mi rekli,
da moram da izvršim zadatak
ako hoću ispunjenje želje.

Mislila sam da je neljudski
to što se od mene tražilo.
Ako hoćeš da se sretnete,
rekli su, moraš da prestaneš
to da želiš.
Ako hoćeš da te stigne,
moraš da bežiš
svakom mrvicom duše.

Kao – za taj susret
potreban je dokaz
o potpunoj samokontroli,
spremnosti za beskonačnu ljubav,
o apsolutnom poverenju
u njegove želje i mogućnosti

Lepota - beskrajno plava i slepa,
prodire duboko u proreze kamenitih stena Alpa.  
Plemenita,
divna,
prekrasna,
čista,
večna,
i uvek nasmejana
plamti večnim plamom sreće.  

U sumrak počiva, tihim glasom
želi da ljubav svoju, nesebičnu
sa drugima podeli.  

I dok noć duga, nad
gradom se spušta,
duša njena gromkim glasom drema.  .  .  

Sve i ništa

Daću ti još jedan komad sebe,
uzmi ga,
jer ja više ne prisustvujem svom životu.
Sve poklonjeno u tebi moram pronaći.

Za par dana, ovim rukama,
slomiću sve što bio si.
I biće mi lako,
biće mi prazno, milo,
biće mi sve i ništa.

Mesto na kom latice
počuvaju ostaće
sveto i mlado zauvek
i grumen zemlje
mirisaće na kiše.

Jedino ova crna sena
razapeta medju svetovima
šaputaće reči:
‚‚ Kako da se ne borim?".

u zemlji se rodio,
po pecini hodio,
liscem se hranio,
uvece ranio.

i na javi, i u snu,
on je na dnu.

kad vidi sunce, krene u beg,
crna trulez mu je beli sneg,
smrad je ovom miris cveca,
pronaci izmet mu je sreca.

sta sad u tom ima lose,
on je on, ti si ti,
ja sam ja.

meni je nesto sreca,
nesto zelim, makar bio tuzan,
nesto necu, makar bio srecan,
nesto jedem i pijem,
negde spavam, na svom mestu.
ti budi ti,
ja cu biti ja,
on ce biti on,
do kraja!

cekajuci

sedam dana do trenutka,
kad cu moci da je vidim,
kad cu moci da ga vidim,
kad cu moci da ih vidim,
kad cu moci da ih cujem,
kad bi mogo uciniti,
uciniti neko delo,
pogledati prema jugu,
posmatrati kosu dugu,
drzati mu rukom ruku,
milovati tu fasadu,
uplakan u tome gradu,

srce ce me boleti od srece,
ali jos uvek nece.

a ako je tad ne pogledam,
ako ga tad ne pogledam,
ako ih ne pogledam,
il' od stida, il' straha,
propustim taj trenutak,
il' trenutak ne iskoristim skroz,
opet cu imati da cekam,
cele dane, mucne noci,
mora ce jos puno proci,
dok ne dopuzi nov trenutak,
kad cu moci ovo sve.

Blatnjavim tragom

Postojim li samo
da ostavljam blatnjavi
trag svojih godina
na ulicama očaja,
bez svetlosti neba,
bez blagoslova utrobe?
Pitanje... koje samo sebe radja...

Glineni golub sa
lažnim krilima.
Neko će već zameniti
oblak dima umetnošću,
a ja ću, kucati ispod gline.

Osećam srce od koga
sam davno pobegla,
pobegla, da bi se vratila,
sa samo malo života u
rukama,
(od tebe sam, iskonsko srce,
dobila samo dar da lepo umirem).

Disati i lagati bezuspešno
pisati i voleti na dohvat ruke
i ispustiti
rečeno, bez ičije utehe.

Umirati lepo,
kao što niko neće
pisati, poslednjim dahom.

Odgovor će doći
blatnjavim tragom
i znam, biće to
poslednji trzaj ironije,
koji nosim ja,
a satkan je za dvoje.

Moze li neko da mi sastavi neku ljubavnu pesmu(ljubav brata,sestre,prema osobi suprotnog pola...)
Treba mi za shkolu
Hvala unapred