Molitva protiv kulture 
M. Đ.

„Zašto ne bi imali molitvu protiv kulture kao zbira svih zala? Mislimo da bi trebalo odrediti jedan državni molitveni dan u godini kada će sav narod sa svojim starešinama moliti se Bogu i Gospodu da ga spase od kulture“. Nikolaj Velimirović

Napokon smo se snašli – odgonetnuli smo dično ime srpske publicistike : potpisuje se S. Antonić i oglašava se u novinama. On se prihvatio posla utvrđivanja kulturnog obrasca u našoj kulturi i politici, a to je uistinu važan posao i vredan rasprave. Mi koji u vezi s tim verujemo S. Jovanoviću – a pisac ovih zapisa S. Jovanoviću jedino to veruje – znamo da je to nedovršen posao. Otkriće nam se pretvorilo u muku. Bože jedini, čega tu nema, i deluje neverovatno i niko živ nam verovati neće, ako knjige ove ne pročita. Tuguje on nad likom i delom zlosrećnog armijskog generala M. Đ. Nedića koji je bio „predsednik srpske vlade“ tokom poslednjeg svetskog rata u Beogradu. I deca u osnovnoj školi znaju da Srbija nije imala tada ni državu, ni teritoriju, ni Vladu: ona je bila u izbeglištvu i međunarodno priznata. Ta vlada je pomenutog đenerala oglasila izdajnikom na redovnoj sednici – predsednik je bio S. Jovanović. Još ranije mu je izrečena mera ražalovanja – nesrećni general je bio jednostavno kvisling u Srbiji koja je bila nemačka okupaciona zona. I sve tako redom – i kome više sve to treba, ali u knjižarama je nekoliko stotina knjiga o delima kvislinga koji su sada heroji.

Arhiv objavljuje sve o sabranim delima i nedelima, no to nikoga ne zanima. Sve zajedno, to su već sabrana nedela kvislinga i njihovih ideologa. Danas posebno. No, i to je deo pomenutog kulturnog obrasca i kulture naše. I sve to ne ide bez „svetog“ Nikolaja, koji u zvaničnom kalendaru SPC ima dva zapovedna dana crvenim slovom. Sveti Sava se „ugurao“ nekako u taj kalendar tek s jednim danom i to tek u vreme balkanskih ratova. Do tada je čamio van kalendara SPC. Nikolaj je klasik novog kulturnog obrasca: on u šestom tomu svojih spisa jasno kaže da je „grob naš program“. Onim dubokim njegovim mislima o Jevrejima nećemo se više baviti i ne treba – to je primer zoološkog antisemitizma. To je ludost, a ne misao. Tako govori „sveti“ Nikolaj koga porede s Jovanom Zlatoustim: otelo im se i nije loše, jer je slavni crkveni otac bio ostrašćeni antisemita. Šta je otac i učitelj Crkve pisao o Jevrejima, nije zgodno citirati. Deluje sumanuto i neverovatno. Naš se Nikolaj međutim proslavio svojim mislima o kulturi i istakao je primer kulturnog obrasca koji će se mnogima učiniti neverovatnim. No – dočekao je evo svoje vreme. „I neće biti nikakvo čudo – kaže ovaj ljotićevski svetac – ako Crkva propiše molitvu protiv kulture kao zbira svih zala. Jer kad imamo molitvu protiv gordosti, i protiv mržnje i divljaštva i bezboštva i krivoverstva i nasilja i grabeži i svakoga bogohulstva i svakoga nečoveštva, zašto ne bi imali molitvu protiv kulture kao zbira svih zala? Ne samo da bi takva molitva bila potrebna i opravdana, nego mislimo da bi trebalo odrediti jedan državni molitveni dan u godini kada će sav narod sa svojim starešinama moliti se Bogu i Gospodu da ga spase od kulture.“ Tako, doslovno tako, i to je program koji se obavezno završava grobom – nadajmo se da smo daleko od groba srpske kulture.

Nije SPC srećom ovo prihvatila – barem ne cela – jer se znalo da u tome nema misli i da je to ludost i budalaština. Nije da nemamo spremnih pravoslavnih talibana koji to hoće, ali ima u Crkvi ljudi kojima je jasno da sveca i svetosti u tom misliocu nema ni za zdelu leća koje se u jevanđeljima pominje. Ima ih mnogo koji bi sutra proklamovali Nedelju borbe protiv kulture koja bi se svetkovala radno: Ima publicista koji javno kažu da će voditi rovovsku borbu protiv slobodnog mišljenja, i osećaju se za sada sigurno u tom gvozdenom antikulturnom rovu. Mogao bi se sastaviti čitav „cvetnik“ – kao neka antologija – takvih misli iz spisa takvih pisaca i mislilaca.

A ako budu oglasili Dan borbe protiv kulture, u svetkovinama nećemo učestvovati, ali ćemo knjige njihove kupiti. Palanačka misao ima samo jedan, svoj palanački aršin , i palanka ne misli sebe već živi sebe i tako traje. A traje jer je stanje duha koji se hrani publicistikom ovakve vrste i petparačkom teologijom za narod i za sujeverne. Ucveljena politička siročad „velike“ Srbije su osuđena na palanački mentalitet i ne vide kako „ide vreme i već je nestalo“ – tako stoji u jevanđeljima – da se pogleda i napred. Da se odvežemo od Justina i Nikolaja. I od „svetosavlja“ koje je kao sintagmu smislio i lansirao jedan očajni Rus koji se zvao Fjodor Titov, i to u Beogradu uoči poslednjeg svetskog rata. Ovi zapisi iz palanke nisu hronika – oni su pokušaj čitanja znakova vremena.



Свети Владика Николај Охридски и Жички је тајна! Највеће богатство које српски род има у 20. веку! Без Светог Владике, о Боже, колико бисмо били сиромашни, колико бисмо били слепи поред очију, колико бисмо, ми слаби духом, сматрали да смо мали и бескичмени. Свети Владика је српска нада, српска снага и љубав за све нас и за све људе добре воље. - Бранимир Нешић, главни и одговорни уредник Двери српских

@Klico, par stvari nedostaje:

- Izvor
- Ime i prezime autora teksta (vidim inicijale, ima li negde u integralu?)
- Jel originalni tekst sa podvucenim delovima ili si ti nesto pokusao da posebno istaknes?

ja sam podvukao i nije mi jasno kojim se cudom ova tema ovde pojavila kao nova  ja sam je postavio kao odgovor na temu o Nikolaju Velimirovicu. Podvlacio sam njegovo ime i kljucna mesta da bi se videlo da je rec o temi, ali sada i nema toliko smisla. Pisac teksta je Mirko Djordjevic

izmena:
vidim sada da ju je lightsoft prebacio samo ne znam zasto, ali ok je i ovako

Ucinilo mi se u trenutku, sto i kasnije bi primamljivo, da se i sam naslov teksta postavi kao naslov teme. Moglo bi od ovoga ispasti veoma dobra i poucna tema. Vecinom se susrecemo da se molitva moze predstaviti kao deo necije kulture. Bilo pojedinca, bilo nekog naroda. Medjutim, da li molitva moze ici protiv kulture ?? Da li Religijsko ucenje, moze unistavati kulturu jedne osobe ili grupacije, pa i celog naroda ??
Mislim da ovako nesto, temu ovoga tipa, odavno nismo imali.

Zato sam i odvojio.
Zelim ti uspeha u razvitku teme. 

Religija je biznis (nacin kojim pojedinci sticu materijalnu korist), ukoliko neko to jos nije shvatio. Glavna prepreka tom biznisu su zdrav razum i postovanje drugih ljudi.
Religija je ispiranje mozga unapred formulisanom fantazijom, tako da kultura koja predstavlja realnost stvaranja
kreativne misli predstavllja direktnu pretnju mogucnost pracenja jednoumlja koje jedna religija predstavlja.
Dovoljno za shvatanje sablona delovanja je apsurd u kojem religija promovise nekakvu "slobodnu volju' a njeni clanovi nemaju nikakvih mogucnosti izrazavanja svojih misli, nego slepo prate fantazije koje je jedan covek
fabrikovao.
"Grob je nas program" je maraskino tresnja na torti nihilizma zvanog "Hriscanstvo" i potice od reci njenog kreatora
"  I kao što je ljudima određeno jednom umreti, a potom sud. "

Ja sam i pitao dok je bila kao odgovor na drugoj temi... a i ja sam corav, udjoh na ovu temu (novu) a skontah da je odvojena u novu tek kad procitah tvoj poslednji post 

hvala prepustio bih pre svega drugima da sada komentarisu 
bice jos zanimljivih citata i tekstova ovde

mozda ipak vaskrsenje pokazuje jednu snaznu volju za zivotom? naravno u onom simbolicnom smislu

Kakvo vaskrsenje koje pokazuje volju za zivotom ? simbolicni smisao cega ?

isusovo vaskrsenje, na to sam mislio. simbolicno se prikazuje volja za zivotom. pa nije isus umro pa posle par dana ustao i prosetao se, nije to smisao cele price.

za mene dovoljno da ne procitam