Molitva protiv kulture 
M. Đ.

„Zašto ne bi imali molitvu protiv kulture kao zbira svih zala? Mislimo da bi trebalo odrediti jedan državni molitveni dan u godini kada će sav narod sa svojim starešinama moliti se Bogu i Gospodu da ga spase od kulture“. Nikolaj Velimirović

Napokon smo se snašli – odgonetnuli smo dično ime srpske publicistike : potpisuje se S. Antonić i oglašava se u novinama. On se prihvatio posla utvrđivanja kulturnog obrasca u našoj kulturi i politici, a to je uistinu važan posao i vredan rasprave. Mi koji u vezi s tim verujemo S. Jovanoviću – a pisac ovih zapisa S. Jovanoviću jedino to veruje – znamo da je to nedovršen posao. Otkriće nam se pretvorilo u muku. Bože jedini, čega tu nema, i deluje neverovatno i niko živ nam verovati neće, ako knjige ove ne pročita. Tuguje on nad likom i delom zlosrećnog armijskog generala M. Đ. Nedića koji je bio „predsednik srpske vlade“ tokom poslednjeg svetskog rata u Beogradu. I deca u osnovnoj školi znaju da Srbija nije imala tada ni državu, ni teritoriju, ni Vladu: ona je bila u izbeglištvu i međunarodno priznata. Ta vlada je pomenutog đenerala oglasila izdajnikom na redovnoj sednici – predsednik je bio S. Jovanović. Još ranije mu je izrečena mera ražalovanja – nesrećni general je bio jednostavno kvisling u Srbiji koja je bila nemačka okupaciona zona. I sve tako redom – i kome više sve to treba, ali u knjižarama je nekoliko stotina knjiga o delima kvislinga koji su sada heroji.

Arhiv objavljuje sve o sabranim delima i nedelima, no to nikoga ne zanima. Sve zajedno, to su već sabrana nedela kvislinga i njihovih ideologa. Danas posebno. No, i to je deo pomenutog kulturnog obrasca i kulture naše. I sve to ne ide bez „svetog“ Nikolaja, koji u zvaničnom kalendaru SPC ima dva zapovedna dana crvenim slovom. Sveti Sava se „ugurao“ nekako u taj kalendar tek s jednim danom i to tek u vreme balkanskih ratova. Do tada je čamio van kalendara SPC. Nikolaj je klasik novog kulturnog obrasca: on u šestom tomu svojih spisa jasno kaže da je „grob naš program“. Onim dubokim njegovim mislima o Jevrejima nećemo se više baviti i ne treba – to je primer zoološkog antisemitizma. To je ludost, a ne misao. Tako govori „sveti“ Nikolaj koga porede s Jovanom Zlatoustim: otelo im se i nije loše, jer je slavni crkveni otac bio ostrašćeni antisemita. Šta je otac i učitelj Crkve pisao o Jevrejima, nije zgodno citirati. Deluje sumanuto i neverovatno. Naš se Nikolaj međutim proslavio svojim mislima o kulturi i istakao je primer kulturnog obrasca koji će se mnogima učiniti neverovatnim. No – dočekao je evo svoje vreme. „I neće biti nikakvo čudo – kaže ovaj ljotićevski svetac – ako Crkva propiše molitvu protiv kulture kao zbira svih zala. Jer kad imamo molitvu protiv gordosti, i protiv mržnje i divljaštva i bezboštva i krivoverstva i nasilja i grabeži i svakoga bogohulstva i svakoga nečoveštva, zašto ne bi imali molitvu protiv kulture kao zbira svih zala? Ne samo da bi takva molitva bila potrebna i opravdana, nego mislimo da bi trebalo odrediti jedan državni molitveni dan u godini kada će sav narod sa svojim starešinama moliti se Bogu i Gospodu da ga spase od kulture.“ Tako, doslovno tako, i to je program koji se obavezno završava grobom – nadajmo se da smo daleko od groba srpske kulture.

Nije SPC srećom ovo prihvatila – barem ne cela – jer se znalo da u tome nema misli i da je to ludost i budalaština. Nije da nemamo spremnih pravoslavnih talibana koji to hoće, ali ima u Crkvi ljudi kojima je jasno da sveca i svetosti u tom misliocu nema ni za zdelu leća koje se u jevanđeljima pominje. Ima ih mnogo koji bi sutra proklamovali Nedelju borbe protiv kulture koja bi se svetkovala radno: Ima publicista koji javno kažu da će voditi rovovsku borbu protiv slobodnog mišljenja, i osećaju se za sada sigurno u tom gvozdenom antikulturnom rovu. Mogao bi se sastaviti čitav „cvetnik“ – kao neka antologija – takvih misli iz spisa takvih pisaca i mislilaca.

A ako budu oglasili Dan borbe protiv kulture, u svetkovinama nećemo učestvovati, ali ćemo knjige njihove kupiti. Palanačka misao ima samo jedan, svoj palanački aršin , i palanka ne misli sebe već živi sebe i tako traje. A traje jer je stanje duha koji se hrani publicistikom ovakve vrste i petparačkom teologijom za narod i za sujeverne. Ucveljena politička siročad „velike“ Srbije su osuđena na palanački mentalitet i ne vide kako „ide vreme i već je nestalo“ – tako stoji u jevanđeljima – da se pogleda i napred. Da se odvežemo od Justina i Nikolaja. I od „svetosavlja“ koje je kao sintagmu smislio i lansirao jedan očajni Rus koji se zvao Fjodor Titov, i to u Beogradu uoči poslednjeg svetskog rata. Ovi zapisi iz palanke nisu hronika – oni su pokušaj čitanja znakova vremena.



Свети Владика Николај Охридски и Жички је тајна! Највеће богатство које српски род има у 20. веку! Без Светог Владике, о Боже, колико бисмо били сиромашни, колико бисмо били слепи поред очију, колико бисмо, ми слаби духом, сматрали да смо мали и бескичмени. Свети Владика је српска нада, српска снага и љубав за све нас и за све људе добре воље. - Бранимир Нешић, главни и одговорни уредник Двери српских

@Klico, par stvari nedostaje:

- Izvor
- Ime i prezime autora teksta (vidim inicijale, ima li negde u integralu?)
- Jel originalni tekst sa podvucenim delovima ili si ti nesto pokusao da posebno istaknes?

ja sam podvukao i nije mi jasno kojim se cudom ova tema ovde pojavila kao nova  ja sam je postavio kao odgovor na temu o Nikolaju Velimirovicu. Podvlacio sam njegovo ime i kljucna mesta da bi se videlo da je rec o temi, ali sada i nema toliko smisla. Pisac teksta je Mirko Djordjevic

izmena:
vidim sada da ju je lightsoft prebacio samo ne znam zasto, ali ok je i ovako

Ucinilo mi se u trenutku, sto i kasnije bi primamljivo, da se i sam naslov teksta postavi kao naslov teme. Moglo bi od ovoga ispasti veoma dobra i poucna tema. Vecinom se susrecemo da se molitva moze predstaviti kao deo necije kulture. Bilo pojedinca, bilo nekog naroda. Medjutim, da li molitva moze ici protiv kulture ?? Da li Religijsko ucenje, moze unistavati kulturu jedne osobe ili grupacije, pa i celog naroda ??
Mislim da ovako nesto, temu ovoga tipa, odavno nismo imali.

Zato sam i odvojio.
Zelim ti uspeha u razvitku teme. 

Religija je biznis (nacin kojim pojedinci sticu materijalnu korist), ukoliko neko to jos nije shvatio. Glavna prepreka tom biznisu su zdrav razum i postovanje drugih ljudi.
Religija je ispiranje mozga unapred formulisanom fantazijom, tako da kultura koja predstavlja realnost stvaranja
kreativne misli predstavllja direktnu pretnju mogucnost pracenja jednoumlja koje jedna religija predstavlja.
Dovoljno za shvatanje sablona delovanja je apsurd u kojem religija promovise nekakvu "slobodnu volju' a njeni clanovi nemaju nikakvih mogucnosti izrazavanja svojih misli, nego slepo prate fantazije koje je jedan covek
fabrikovao.
"Grob je nas program" je maraskino tresnja na torti nihilizma zvanog "Hriscanstvo" i potice od reci njenog kreatora
"  I kao što je ljudima određeno jednom umreti, a potom sud. "

Ja sam i pitao dok je bila kao odgovor na drugoj temi... a i ja sam corav, udjoh na ovu temu (novu) a skontah da je odvojena u novu tek kad procitah tvoj poslednji post 

hvala prepustio bih pre svega drugima da sada komentarisu 
bice jos zanimljivih citata i tekstova ovde

mozda ipak vaskrsenje pokazuje jednu snaznu volju za zivotom? naravno u onom simbolicnom smislu

Kakvo vaskrsenje koje pokazuje volju za zivotom ? simbolicni smisao cega ?

isusovo vaskrsenje, na to sam mislio. simbolicno se prikazuje volja za zivotom. pa nije isus umro pa posle par dana ustao i prosetao se, nije to smisao cele price.

za mene dovoljno da ne procitam

Mrgec, ne bi trebao da odbaciš tekst samo zbog toga,naročito kad je u pitanju ovako ilustrativan tekst; doduše, moram priznati da je meni autor potpuno nepoznat.
A što se tiče vladike Nikolaja, ponovo smo ga otkrili u vreme kad smo i sebe opet otkrivali, krajem osamdesetih; pravdoljubivi i opterećeni naknadnom pameću, kakvi jesmo, odmah smo ga shvatli kao "tajnu, najveće naše blago u 20 veku" koje su "zli komunisti" dugo vremena krili od nas. I naravno, odmah smo nepravdu ispravili, ekspres ga uveli međ' naše najznačajnije mislioce.
Inače, svakom ko je u stanju da se obuče bez tuđe pomoći je jasno da dragi vladika samog sebe diskvalifikuje svojom, ni malo hrišćanskom, mržnjom prema Jevrejima. A ako je neko imao ikakvih dilema o karakteru organizacije Dveri srpske, mislim da je i to razjašnjeno.

Корен појма "култура" јесте "култ"...значи да је семантички,тј суштински,у свом корену као детерминанти,овај појам везан за религиозни моменат који га једино у потпуности дефинише.Култура која се одвојила од својих религиозних корена,а ту мислим примарно на хришћанске културне темеље Европе,а тек онда и на неке друге религиозне архетипове који су неминовно присутни али и преображени Хришћанством,не може се заиста назвати истинском културом! Свако егзистенцијално одвајање од примарног значења води у оно што јесте данашња "европска култура" (а мислим на прериод који је почео Волтером и екипом! ),јесте "култура смрти"... то је данас није више него очигледно по обездуховљеним плодовима које доноси све што се може подвести под "европску (не)културу".На те страшне отровне плодове је мислио и пророчки наговестио св.владика Николај Велимировић.Моје мишљење.

ne  kultura potiche od colere shto znachi gajiti ,uzgajati ,kultivisati  .....

http://en.wikipedia.org/wiki/Culture

Јесте,знам...али у српском језику,не осврћући се на латинске корене(ако су уопште латински...велики знак питања! ),лепо провејава реч "култ" са својим једним и јединим значењем и на адекватан начин показује и открива истинску позадину појма "култура" и шта је то,тј.које је природе оно што треба "узгајати,гајити и култивисати".

pretpostavljam pravoslavne prirode!? 

Јесте,знам...али у српском језику,не осврћући се на латинске корене(ако су уопште латински...велики знак питања! ),лепо провејава реч "култ" са својим једним и јединим значењем и на адекватан начин показује и открива истинску позадину појма "култура" и шта је то,тј.које је природе оно што треба "узгајати,гајити и култивисати".


mislim da greshish , kultura kao rech je u srpskom starija od rechi kult . kulturu pominje npr dositej obradovic ,a kult se mislim javlja tek u 2.polovini 20.veka .

Kultura podrazumeva kritički odnos prema okruženju i lično pravo da ti se nešto dopada ili ne.

Kult se kao takav mora primiti bez ikakve diskusije a oni koji odbace kult su nepoželjni ili definisani kao niže vredni ljudi.

Koren reči je isti ali je smisao bitno različit.

nepoznat ti je autor?
to ti je jedan iskompleksirani matori bilde koji posto nije prosao za popa leci svoje komplekse napadajuci spc u vidu nekog "sociologa religije"
ako zelis da potegnes neki argument koji ce mene diskvalifikovati jer toboz branim popove i zlikovacku spc prvo se konsultuj u mom profilu pod stavkom:religija

Stvarno mi je bio potpuno nepoznat...posle tvog posta sam stekao nekakvu ovlaš sliku o njemu  Obratiću dodatnu pažnju ako naletim na još nekakav njegov tekst.
A ako si ti pročitao ovaj tekst pomenutog, video bi da nije uperen direktno protiv SPC; čak pohvaljuje njen zdrav razum u vezi vladike Nikolaja. A i svidelo mi se ono o "kvislinzima koji su sada heroji" - lepa ilustracija naže želje za revizionizmom istorije, i koliko to može biti apsurdno.
I moj post je negde na tom tragu,a nisam imao nameru da napadam "zločinačku SPC", jer je i ne smatram specijalno zločinačkom.
Svaka čast za izbor "religije" 

jbg...nema drugih opcija pa mora tu da se upise

prvo mirko djordjevic nije nikada imao ambiciju da bude pop niti je to ikada bio. njegovi religijski tekstovi i neki prevodi su od neprocenjivog znacaja za same pravoslavce i ti ako si bar malo upucen morao bi to da znas. takodje on je covek skolovan tako da ti navodnici ne pomazu bar danas kada postoji google i kada sve lepo moze da se sazna

a evo jos jedan njegov tekst:

U Trebinju – proleće srednjeg veka 
Mirko Đorđević   
12.04.2009.

Nije se to dogodilo u gradiću Bezieru 1372. godine uoči prolećnog svetkovanja Blagovesti – ne, to se događa u Trebinju uoči Blagovesti 06. aprila 2009. godine. Tako stoji na papiru presude koju je Eparhija zahumsko-hercegovačka izrekla dvojici građana BiH u RS koji su se ogrešili o kanone i delovali protiv učenja Crkve. Presudu je potpisao preosvećeni Grigorije koji je na crkvenom sudu bio i tužilac i sudija. Tok suđenja nije poznat do detalja, ali presuda je tu i nad njom nije lako reći neku razumnu reč: odustali su komentatori – a u inostranstvu niko i ne veruje da je to moguće – i uistinu nikom lako nije. Sve što imamo je zvanični tekst presude, a ostalo je za one koji se još mnogo čemu čude – pisac ovih zapisa se odavno ničemu ne čudi, ali to ne znači da mu je sve ovo sasvim jasno.

Građani BiH Nikola Sekulović i Blažo Stevović su izopšteni iz Crkve i drastično kažnjeni.

Vladika Grigorije-Trebinje danasOni su – čitamo presudu – povredili „čast i dostojanstvo služitelja oltara Gospodnjeg“. Oni su u svojim izjavama „negirali Bogomdano episkopsko dostojanstvo Episkopu Eparhije zahumsko – hercegovačke“. Reč je o episkopu Grigoriju koji je jesenas osvojio simpatije i crkvene i laičke javnosti svojom savesno pisanom promemorijom o otvorenim i bolnim pitanjima u SPC. Sada tek ništa jasno nije – neko je ućutkao mladog episkopa ili – dalje ne znamo o čemu se radi. Građani o kojima je reč su kažnjeni isključenjem i to rečima – „Odlučuju se od svih Svetih Tajni, i isti ne mogu koristiti druge darove koji pripadaju članu pravoslavne Crkve, niti uopšte ulaziti u svete hramove, prisustvovati Svetoj Liturgiji niti bilo kojoj sveštenoradnji: bogosluženju, hrišćanskom krštenju, vjenčanju, sahrani i tako dalje, a članovima Crkve je zabranjeno moliti se sa izopštenima“.

To je sve – i oni koji očekuju komentar od pisca ovih redaka ovog puta će biti razočarani.

Nekoliko, naravno uzaludnih i nikom potrebnih, pitanja ćemo postaviti: ako su ovi ljudi to učinili, oni mogu promeniti veru i pristupiti drugoj crkvi, jer to se događa svakodnevno u svetu. Tako se crkve i dele i to vekovima – mogli su ovi nesrećnici to reći i onda se čovek pita čemu ovaj sud i ova sudanija. Oni su laici i građani i imaju pravo da priznaju vladiku ili da ga ne priznaju, pa i da ga kritikuju. To se svakodnevno događa i kod nas i u svetu. U tom slučaju suda ovog besmislenog i ne bi moralo biti, ali papir je tu i ljudi su obeleženi i prokaženi i to groznim žigom. Crkva ima svoje autonomno i od države odvojeno zakonodavstvo – avaj! Ako su pak nesrećni građani države BiH nešto govorili o tome kako se vode „poslovi“ u Eparhiji, za to su morali ponuditi dokaze, ali pred sudom na građansko-pravnom području. Onda, oni jesu građani BiH, a presuda crkvenog suda važi na celom kanonskom području SPC. I tako dalje, do besmisla i beskraja.

I u srednjem veku se poštovalo neko načelo – crkva osuđuje, ali izopštenika predaje državnim vlastima. Presuda je oročena do pokajanja, a ako se ne pokaju – kuda smo to pošli i gde smo već stigli. Ko odlučuje šta je jeres i ko su jeretici, kada i vladike SPC jedan drugom govore to isto. Ako se neko usudi da progovori o liku i delu nekog episkopa – sa dokazima – rizikuje da bude proklet i izopšten. Nosiće žig srama na čelu. U srednjem veku je to bilo regulisano nekako naopako i grozno. Onaj ko je imao u rukama latinski tekst presude izrečene Đordanu Brunu, koji je bio monah, morao bi zapamtiti makar onaj pasus u korektnom srpskom prevodu, a on glasi:„Kazniti dakle, brata Đordana blago i bez prolivanja krvi“.

Ne, sigurno ne – u Trebinju niko nikoga neće spaljivati, ali sve ovo miriše na srednji vek. I ne na njegovu jesen, već na neko novo srpsko srednjevekovlje. I na njegovo nenadano proleće. Uskršnja poruka ova presude je grozna: svaki čovek mora paziti ne samo šta će reći o vlastima, već i o episkopima. Nedavno je potvrđena presuda „stoglavog sinoda“ Ruske crkve L.N.Tolstoju. Jeza poduzima čoveka kada čita kakvim rečima Crkva kune „navek prokletog i prezrenog ruskog Judu“. Groznije od onoga što su rabini izrekli B.de Spinozi. Nije lako biti žigosan i ovako obeležen, a osim toga ekskomunikacije nisu u tradiciji SPC. Ili su ljudska prava šala koja se početkom aprila čuje i ljude zabavlja. Ovo neće biti to – ovde je Nečastivi odavno i to lično odneo svaku šalu.
Druge komentare ovoga puta prepuštamo vičnijima i dostojnijima.
A možda komentari i nisu nužni.

Zapisi iz palanke