ADRIA
Osnovna organizacija udruženog rada u okviru Udruženja umetnika estrade i scenskih umetnosti Jugoslavije.
U prvoj polovini 60-ih gostuje širom SFRJ pod nazivom "Internacionalni cirkus Adria" i preduzima do tada neviđenu marketinšku kampanju. A. izbacuje iz aviona reklamne letke i organizuje parade slonova, artista i kučića po ulicama gradova-domaćina, što ostavlja posebno snažan utisak na decu i vojnike. Članovi trupe, takođe iz reklamnih razloga, kriju svoj pravi identitet i nastupaju pod zvučnim anglosaksonskim imenima ("Neustrašivi krotitelj lavova iz Nevade Džoni Braun"). Izuzetak je bio indijski mađioničar iz Leskovca koji je slavu stekao pod arapskim imenom "Princ Faruk". Kasnije, sa razvojem drugih vidova zabave, cirkus kao takav postepeno gubi naklonost publike.
Do poslednjeg pokušaja revitalizacije cirkuske umetnosti u Jugoslaviji dolazi početkom 90-ih, kada Adria organizuje spektakularno "leteće" gostovanje u stilu Monti Pajtona po svim glavnim gradovima republika i pokrajina, nastupajući ovog puta pod imenom "Predsedništvo SFRJ". Ali tada više ništa nije bilo smešno.

Dejan Novačić

AFŽ
Antifašistički front žena - organizacija za emancipaciju lepšeg dela čovečanstva. Nepismenim domaćicama su držana predavanja tipa: "Rad je stvorio čoveka", "SSSR - prva zemlja socijalizma" i sl. Epska scena: predavač govori o Frankovom režimu u Španiji, a jedna od slušateljki kaže: "Đubre jedno fašističko, dosta je on nas trov'o!" (pobrkala Franka i Franck-kavu).

Dragan Jovanović

ANA VOLI MILOVANA
Najpopularnija srpskohrvatska palindromna ili račja rečenica, tj. rečenica koja se jednako čita slijeva nadesno i zdesna nalijevo. U našim enigmatskim listovima objavljeno još mnogo takvih rečenica, pa i varijacija ove: Anja voli milovanja, Ana voda Radovana.

Jovan Nedić

ARGO-JUHA (SUPA)
Prva "juha iz kesice" koja je proizvođena na području ex-Jugoslavije, u tvornici "Argo" u Izoli. Bila je obavezni provijant na svim izletima, ekskurzijama i sl. tog vremena.

Dragan Jovanović

ARJAČKINJE BARJAČKINJE
Dečja igra. Igra se tako što se deca okupljena u dva protivnička tabora uhvate čvrsto za ruke i razdvoje na dvadesetak metara. Onda u glas uzvikuju: "Arjačkinje, barjačkinje, koga ćete?". Protivnički tabor odgovara (npr.): "Marka, Marka!". Onda se prozvani zaleti i počne da trči nastojeći da probije "živi zid". Ukoliko ne uspe, protivnički tabor ga zadržava, a pobednik je onaj ko zadrži svu decu u svom taboru.

Dragan Odžaklijević

ARKA
Saraevsko spisanie za 'graničnite podračja na naukata'. Poznato po inventivniot pristap pri opišuvanjeto na lokalnite i svetskite neobjasnivi i misteriozni nastani. Odličen metod za ubivanje vreme (na pr. preku praznici), no i za pottiknuvanje na kritički stav kaj čitatelot, kon nedoslednostite i ograničuvanjata na sovremenata naučna praksa.

Stefan Bužarovski

ARSEN DEDIĆ
Pevač, pesnik, muzičar, šansonjer. Dugo traje, od šezdesetih godina. Rodom iz Šibenika 1937. Niz legendarnih pesama od Čovjek kao ja, Kuća pored mora, Vraćam se do Ministarstva straha. U paru sa Gabi Novak, pevačicom neponovljivo karakterističnog glasa i muzikalnosti, još više dobija na značaju. Jedna od njegovih zbirki pesama Brod u boci spada u najprodavanije pesničke knjige u SFRJ. Oplemenio ljubav mnogih generacija. Pesme će ga sigurno nadživeti.

Jadran Brkić

AZEM VLASI - USPON I PAD
Slet finale na Dan mladosti 25. 5. svake godine; jedne je sjedeći uz Tita prati na stadionu tadašnji predsjednik Socijalističke omladine SFRJ - Azem Vlasi (ili kao bi se to već moglo pisati). Moj je tata reko da se on gura da bude Titov nasljednik. A Tito ga je milo gledao ne znajući što će se sve kasnije događati na Kosovu. Podsjećam na kasnije veliko političko suđenje istom i njegovo uskrsnuće u prvim redovima za vrijeme prošlogodišnjih NATO-ovih napada na Srbiju i Kosovo.

Sandra Antolić

BATA AKROBATA
Igračka, poslijeratnoj generaciji također poznata i kao "Jopac", sastoji se od drške u obliku slova H čija su dva gornja vrha spojena s niti na koju je pričvršćena figurica Bate Akrobate/ Jopca; laganim naizmjeničnim pritiskom na dvije donje vertikale H držača, nit se napinje i opušta te oko sebe rotira figuricu Bate Akrobate poput gimnastičara na razboju.

Tamara Gruber

BEARA, VLADIMIR
Za Jugoslaviju isto što i Lav Jasin za ostatak svijeta tj. najbolji golman svih vremena. Pedesetih godina golman Hajduka, Crvene Zvezde i reprezentacije Jugoslavije. Prelasci igrača iz Hajduka u Crvenu Zvezdu i obratno uvijek su bili problematični pa tako i prelazak V. Beare u Crvenu Zvezdu, za čiji je transfer Crvena Zvezda prodala klupski autobus, što je onda bio ogroman novac i absolutni novum u tadašnjem Yu-fudbalu, gdje je zvanično vladao amaterski pamflet (zdrav duh u zdravom tijelu,a novac tu i tamo). Sa Reprezentacijom Jugoslavije je bio učesnik svjetskog prvenstva 1954. u Švajcarskoj i osvajač srebrne medalje na Olimpijadi u Helsinkiju 1952. Saigrač u Crvenoj Zvezdi mu je bio jedan Rajko Mitić.
Nakon dolaska slavnog golmana da trenira "Dinaru", bilo je i previše kandidata koji su se htjeli nametnuti za prvi tim. Čuveno je bilo Vladino rješavanje 'tehnološkog' viška: "Momak moj, dobar si, drag si mi, odličan si igrač, ali mi nemoj više dolaziti na treninge".
Pričaju kad je bio u Londonu da je u hotelu pozvao konobara "'Ej ti!", a ovaj mu, naravno, donio osam čajeva.

Milan, Nine, Miloš i Đuka iz Knina

BERNARDA MAROVT
Jedna od posljednjih, ako ne i posljednja Yu-misica. Meni se činilo da je izgledala više kao današnje manekenke, a manje poput uobičajenog balkanskog muškog sna. Sjećam se da je rođena u Logarskoj dolini i da je odmah nakon izbora dala interview Startu. Prvi je ples po dolasku u Zagreb otplesala na gala večeri u Intercontinentalu sa Zdravkom Čolićem.

Sandra Antolić

BITKA NA NERETVI
Najpoznatiji domaći film svih vremena autora V. Bulajića.
"Neretva" je pomerila granice žanra uvodeći u realističku naraciju ratne epopeje elemente horrora i science fictiona. U svetskim okvirima smatra se začetnikom tzv. partizanske škole filma. Pored "Neretve", poznatiji predstavnici ove škole su "Valter brani Sarajevo" (H. Krvavac) i "Saving Private Ryan" (S. Spielberg).
Nakon premijere "Neretve" (1969.g.), tumači glavnih uloga za kratko vreme stiču enormnu popularnost u zemlji (Lj. Samardžić, B. Dvornik) i svetu (J. Briner, F. Nero). Posebno se ističe glumačko ostvarenje Fabijana Šovagovića Tifusa, koji je personifikovao najstrašniju bolest domaće kinematografije do izbijanja epidemije variole vere na Kosovu.
"Neretva" tako postaje kultni film ne samo među članovima SUBNOR-a, već i među mlađim generacijama. Nastavnička veća organizuju kolektivne projekcije "Neretve" za učenike osnovnih skola. Pošto ovi veoma emotivno reaguju na masovne scene razaranja i kasapljenja (posebno učenici nižih razreda), učiteljice ih ponovo i ponovo vode na utvrđivanje gradiva ("Petroviću, opet žmuriš!"). Naraštaji se i danas dobro sećaju Hardi Krigera, četnika, ustaša i Handžar-divizije. Pod još nerazjašnjenim okolnostima, iz konačne verzije filma izbačena je čuvena scena kad vučjaci jedu ranjenike i iz nekog razloga prebačena u film "Sutjeska" (S. Delić). Što smo, naravno, takođe gledali. Sa školom.

Dejan Novačić

BLOKEJI
Metali u obliku polumeseca koje su obučari (šusteri) zakivali na vrhove i pete cipela kako bi iste duže trajale, tj. da se đonovi ne bi brzo izlizali.

Mirna Gavrilov


Drugi naziv je: špic-plehovi ("zaljubio se do špic-plehova").

Dragan Jovanović


U novobeogradskom slengu takođe označava i momke iz blokova. Široko rasprostranjen pojam koji se koristi za opis momaka iz urbanih naselja, lokalpatriote ili družinu.

Marija Milošević

BOROSANE
Visoke, platnene, navodno ortopedske, ženske radne cipele s potpeticom, otvorenim prstima i petom, najčešće radničko-plave boje, dio obavezne uniforme svake čistačice.

Tamara Gruber

BRAĆA
- (mn.), izvedeno od im. "brat" - 1. Krvni srodnici drugog stepena, muškog pola. 2. Izraz "B." u obliku pluralia tantum odnosi se na fenomen njihovog aktivnog učešća u oblasti društvene nadgradnje SFRJ, posebno u političkom i javnom životu zemlje. Istorijski, fenomen "B." potiče iz proširene (afilirane) porodice zadružnog tipa. Nakon II zasedanja AVNOJ-a "B." zauzimaju ključna mesta i svojim delovanjem obeležavaju kasniji politički, ekonomski i društveni život SFRJ. Posebnu aktivnost, kako na saveznom, tako i na lokalnom nivou, ispoljila su Braća Pozderac i Dizdarević (SR BiH), Braća Krajger (SR Slovenija), Braća Dapčević i Mićunović (SR Crna Gora), Braća Marković (SR Srbija), Braća Dalton (Stripoteka). U oblasti kulture i umetnosti posebno su se isticala Braća Bajić. Nakon raspada SFRJ " B." uglavnom obustavljaju javni angažman. Izuzetno, pojedina "B.", kao npr. Braća Milošević (SR Crna Gora / SR Srbija) nastavljaju politički rad i u novonastalim entitetima (SRJ). Druga "B.", poput Braće Karić, šire spektar delatnosti, te sa komercijalnih poslova prelaze na politički, pa i naučni rad (vidi odrednicu "Akademici"). Brojčano stanje "B." u SFRJ variralo je od najmanje dve ("mi dva B. oba ratujemo", nar.) do više stotina jedinki, zavisno od regiona i lokalnih običaja. Ovo dokazuje da neka "B." tehnički nisu bila u krvnom srodstvu. Eklatantan primer za to su Boro i Ramiz (SAP Kosovo).

Dejan Novačić

BRAĆA BAJIĆ
Poznati harmonikaški duo; u Splitu sinonim za "dupli autobus" - autobus s harmonika spojem.

Vanja Nikolić & Jakov Vilović

BRATSTVO I JEDINSTVO
Izraz kojim je opisivan međusobni odnos naših naroda, narodnosti i nacionalnih manjina (dok su postojale); obavezni deo svih govora, referata, prigodnih članaka itd. U svakom svom javnom nastupu, Tito je upotrebljavao ovu frazu. Korištena je i kao naziv za objekte: autoput "Bratstvo i jedinstvo" i sl. Od silne upotrebe pravo, izvorno značenje joj se potpuno izgubilo.

Dragan Jovanović   



Može i u ovom vidu - razmena đaka iz "bratskih" škola, smeštenih u "bratskim" nam gradovima, naravno u nekoj od (a kakvih bi drugo nego) "bratskih" republika, sve u cilju praktičnog prikazivanja "jedinstva". Prilika da te kao dobrog i uzornog đaka put odvede u (npr.) Bjelovar, da se smrzavaš u nečemu (pretpostavljam) sličnom Ćiri, dok se stariji muvaju, a nas mlađe plaše čitajući nam odlomke iz knjiga kao što su "Najveće svetske misterije" ili "Najkrvaviji zločini sveta"... upišeš par adresa i telefona (koji su možda i dan-danas u porodičnom imeniku)....

Kristina

BRKOVI
1. Dlakave izrasline kod mnogih muškaraca i pojedinih žena, u velikoj modi tokom narodno-oslobodilačke borbe i oružane revolucije. 2. Znak raspoznavanja i pripadnosti revolucionarnom pokretu. Kao što je u marksizmu važna brada, u revoluciji su važni brkovi. Bez brade Marks ne bi napisao "Kapital", Engels "Poreklo porodice", a Lenjin "tajno pismo Politbirou CK". Analogno tome, bez brkova Staljin ne bi ovo pismo presreo, zgužvao i progutao. Ovo se jako dopalo Otmaru Kreačiću Kulturi pa je i on pustio brkove po ugledu na Staljinove, a sledili su ga Edvard Kardelj sa svojom četkom za farbanje ćoškova, i Moša Pijade zvani Moša Morž. Kasnije se moda promenila, pa je Mitja Ribičič imao neke tanke, prosede i ironične brkove, a drug Daca je jednostavno pustao da mu izrastu dlake iz nosa koje je vlažio jezikom da se lepo sjaje. Najlepše brkove u novije vreme negovao je Momo "Mali" Bulatović, koji je već u sedmom osnovne, da bi delovao ozbiljnije, pustio brkove po ugledu na talijanske kelnere iz filma "Hleb i čokolada".

Dejan Novačić

BROJKE I SLOVA
Još jedan u nizu kvizova legendarnog enigmatičara Laze Goluže; voditeljica neprivlačna totalno, atmosfera tjeskobna, boli te iznutra, za ne vjerovati! Sastoji se od dva dijela, kao što i govori ime: brojke i slova.
SLOVA: dva natjecatelja sjede sa lijeve i desne strane i voditeljica najavljuje igru koja počinje: SADA! "suglasnik! samoglasnik! samoglasnik! samoglasnik! suglasnik! suglasnik! suglasnik! samoglasnik!" (...) Voditeljica vadi samoglasnike lijevom, a suglasnike desnom rukom (ili obrnuto, nije bitno...); uglavnom, nakon što voditeljica posloži slova počinje minuta i pol koncentracije uz kvaziopuštajuću muziku od koje te također boli... Kada vrijeme stane, natjecatelji pokazuju najdužu riječ koju su uspjeli složiti od izvađenih samoglasnika, suglasnika, suglasnika, suglasnika (...). Naravno bolji pobjeđuje, a to je onaj koji ima riječ sa više slova (a naravno da je tu riječ provjerila ekipa iz "žirija"; u stvari je bio neki Kljajić, Klaić.., ma tako nekako, koji je provjeravao te riječi i u stvari priznavao odgovore....).
Dakle, završio je prvi dio kviza i pogledat ćemo malo EPP.
Dalje... BROJKE: dakle, ta dva ista natjecatelja sada nasumce izvikuju brojeve redova u kojima stoje kartice sa brojevima... "prvi red! drugi red! prvi red! četvrti red! treći red! prvi red! prvi red! četvrti red!" Hostesa po redu uzima brojeve iz izgovorenih redova. Postojale su kartice od 5, 10, 25, 50, 100, 125 (ili 150), 200, 250, 500, ma više se baš i ne sjećam...Nakon što hostesa pokupi sve te kartice i posloži ih, podiže ruku prema tasterima koji aktiviraju okretanje brojaka od 0 do 9. Moguće kombinacije su od 000 do 999, pošto je bilo tri tastera. (Ako si netko može zamisliti kako je to zvučalo i izgledalo... TK! TK! TK! tltltltltltlltl TK! TK! TK!).
Uglavnom, cilj je da se bilo kojom matematičkom operacijom dođe što bliže, a po mogućnosti i da se dobije taj broj koji je dobiven pomoću ta tri tastera koje je pritisnula jedna šarmantna hostesa. Slatko. Ponovo slijedi minuta i pol tjeskobe i duševnog napora uz tako morbidnu muziku i kada vrijeme istekne, na scenu stupa lik kojem se definitivno ne mogu sjetiti imena, ali je vrstan matematičar i pomaže pri rješavanju problema... "Dakle, ja sam broj 723 dobio tako da sam 25 pomnožio sa 10, pa nakon toga sam tih 250 pomnožio sa 5, dobio sam 1000, oduzeo sam četvrtu potenciju sedamdesettisućadevetstoosamdesetičetvrtog korijena iz 17 i dobio 721". Za to vrijeme lik na ploči je pratio i pisao po ploči sa markerom sa kojim kad pišeš toliko škripi da su se svi u studiju ježili. Za kraj je lik još objasnio kako je to on smislio tako da svima bude lakše. Nakon toga EPP i nakon toga nastavljamo u revijalnom tonu...
Igra je nakon propasti postala toliko popularna da su napravili "kućnu verziju" nazvanu "BROJKE I SLOVA ispod vašeg krova" koja se bila prodavala jedno vrijeme po osnovnim školama (od 1. do 4. razreda).

Mario Kralj & Petar Gotovac

BUCO SIR
KAO: BUCO
Osnova je žuta kao mućak, masna i jeftina. Neprivlačna. Ime je igrom trokrilnog ogledala, kao indigom, odštampano triput. Dizajner je površinu čitave forme presekao debelom bledocrvenom linijom, kao da njom nešto treba naglasiti. Alhemijska mešavina tri boje, kao fleka, gradi roršahovski prepoznatljivo lice dečaka s komadićem bledunjavog hleba, suvog ili ne, zaglavljenog među prstima neprirodnog i tajanstvenog porekla. Iz mraka očiju i usta probija se osmeh melanholije, kao predznak. Kao neotkrivena dimenzija. Kao sećanje na miris i ukus iz detinjstva, bez prava na pogled i dodir, kao kazna zbog preteranog konzumiranja hlepčića s premazom. Iz knjige Andersenovih bajki, kao bookmarker, deceniju ili dve kasnije, kao iz herbarijuma, ispada izlizano i spljošteno kartonsko pakovanje "topljenog sira za mazanje: Buco". Kao i sve ostalo. Sada.

Predrag Dojčinović

BUDNOST
Dominantno stanje svesti u kojem se nalazio član Partije. Podrazumevalo je stalnu podozrivost prema svemu što se ne uklapa u zadati šablon mišljenja zacrtan u najsvežijim partijskim dokumentima. Pošto je okosnica partijskog delovanja bila borba protiv spoljnjeg i unutrašnjeg neprijatelja, a pošto, poznato je, neprijatelj nikada ne spava, to je i član Partije morao da stalno bude budan. Neke šaljivdžije su partijske kadrove (v.) vrednovali po veličini i boji podočnjaka koje su imali.

Živoslav Miloradović

BUDŽENJE
To je glagol koji označava radnju koja se vrši kad nemate dovoljno novca da kupite nešto novo, pa ste prinuđeni da starim delovima, materijalom, popravljate pokvareni televizor, mikser, šporet, auto; odnosno budžite nešto što ne bi baš trebalo tako da izgleda ali će da posluži na neodređeno vreme do novog budženja.

Marko Tasić

BULJARICA
Mesto na Crnogorskom primorju; dečje ljetovalište sa lošim turističkim uslugama i sinonim za loše proveden raspust.
Zabeleženi su slučajevi služenja nedokuvanog graha. Poznati su gubici telesne težine od ca. 25% u vremenskom rasponu od dvadesetak dana, ali verovatno postoje i ekstremniji slučajevi koji nisu zabeleženi.

Rastislav M.

CEDEVITA
U surovoj konkurenciji raznih vrsta domaćih bombonica (u kojoj su prednjačili hrvatski proizvođači) - Kvik, Jet, Vitergin, Candy Sport, Rondoment, Rondo C, Supermint, Herba.. dominantno mesto je svakako zauzimala slavna Cedevita - malo pakovanje, sa sočnim pomorandžama na omotu (Pliva Zagreb). Tamanili smo ih bezdušno, naravno nismo sisali nego odmah žvakali i gutali, a posle bi nam jezik bio narandžast.
Burazer i ja smo kupovali i Cedevitu - instant napitak, koga smo umesto da rastvorimo u vodi i pijemo - takođe jeli, kašikom.
Ko ju je napravio, alal mu majci!

Mika Marković

CINKVAJS
Bela boja za farbanje patika od kojih su i nogavice ostajale bele.

Bata Simić

COCKTA
Piće naše i vaše mladosti! Čuveni osvežavajući napitak, jugoslovenske proizvodnje. Naime, kao socijalistička zemlje, SFRJ nije želela da dopusti da se njena omladina 'navuče' na kapitalističku ''Coca colu''. Pošto nije želela da bude zemlja rigidnog socijalizma i da omogući svojoj omladini da ima svetski napitak, stvorena je ''Cockta'', domaći pandan ''Coca coli''. Naravno, kako niko nikada nije zaustavio neman iz Atlante, ''Coca cola'' se ubrzo probila i na jugoslovensko tržište, a ''Cockta'' je lagano pala u zaborav, mada nikada potpuno. Raspad SFRJ omogućio je mnogim privatnicima iz Srbije da proizvode poluotrovne napitke koristeći ime ''Cockta''. Bilo je više pokušaja plagiranja, od kojih se posebno isticala ''Cookta''. Ista firma je proizvodila i deterdžent za pranje sudova, koji je na policama stajao odmah pored ''Cookte'' i imao vrlo sličan dizajn, a verovatno i ukus.

Mihajlo Spasojević

COLGATE
Imala sam manje od sedam godina. Ključ oko vrata. Na autima su ispod brisača stavljali crveno-bijele vrećice, a unutra reklamnu tubu zubne paste Colgate i neki reklamni materijal. Mi smo pokrali što se je više dalo. Iz aviona su bacali letke Colgate nad mojim naseljem.

Sandra Antolić

CRTANI FILM U 19:15
Kao dete uvek sam bio pred televizorom pet minuta pre. To je bilo jedino kada se mogao videti crtać. Onda su išle šarene reklame (koje su priča za sebe), i na kraju dnevnik.

Dušan Matić

CRVENI BARJAK SAMOUPRAVLJANJA
Vrsta kongresa podrške opredeljenju za samoupravljanje. Održavao se svake godine u Kragujevcu.

Bata Simić

CRVENI KIOSCI SA VIRŠLAMA
Nezaobilazno mesto svraćanja učenika osnovnih i srednjih škola krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih. Začetak fast food kioska u Beogradu. Asortiman: viršle i kobasice kuvane u velikim loncima od rostfraja sa poklopcima, bajate zemičke, razvodnjeni Centroproizvodov senf i beli PKB jogurt u tetrapaku (kasnije kravica). Svi su živeli u ubeđenju da takve viršle ili kobasice njihove mame nikada ne mogu da spreme kod kuće i pored činjenice da su kobasice bile pune žilica, da je omot viršli i kobasica mogao da se žvaće umesto žvakaće gume i da je senf bio toliko razvodnjen (specijalitet tetaka u belom koje su u kioscima radile) da su svi bili isflekani već posle prvog zalogaja. Još jedna od stvari koje ostaju u sećanju je i tetkino pitanje: " 'Oćeš da ti otvorim jogurt?", kao i naknadno seckanje ćoška tetrapaka zakrivljenim makazicama za nokte.

Dragan Odžaklijević

CRVENI KUTIĆ
Prostorija u kojoj bi se naglas čitala knjiga "Kako se kalio čelik" i posle svakih nekoliko pročitanih strana se o tome diskutovalo. Crveni kutić je bio ukrašen zastavama, parolama i fotografijama "Mudrog rukovodstva" (v. pod Mudro rukovodstvo).

Bata Simić

ČAČKALICA
(mak.: zobotrebac) 1. Instrument za oralno zadovoljavanje lične higijene. Sastoji se od drvenog štapića zarezanog sa obe strane oštračem za olovke. Čačkalice su najviše koristili zemljoradnici i direktori. Bilo je više stilova čačkanja, a osnovno pravilo je da se čačkalica prvo malo sisa, zbog kiseline, jer je onda elastičnija. Nakon toga se pristupa kopanju po zubima. Zatvoreno kopanje je kad pokriješ jednom šaketinom drugu i praviš bolne grimase, a otvoreno kad zineš da ti se vide mostovi, krajnici i dvanaestpalačno crevo. Ono prvo je bilo otmeno, pa su tako radili samo pripadnici viših slojeva: ambasadori, generali i njihove "drugarice", na primer. A najotmenije je kad zajedno s ostatkom hrane iz šupljeg zuba izvučeš i onaj poseban visok ton zbog koga se u kafani čak i kelner okreće. Zanimljivo je da studenti, recimo, uopšte nisu čačkali zube, jer im je to bilo seljački. Ponekad bi eventalno uzeli čačkalicu pre jela da očiste nokte, ali bi je odmah zatim vratili na mesto. Kasnije smo postali fini: čačkalice se nisu mogle naći baš u svakom ćumezu, pa se narod snalazio koristeći šibice. Ako šibica nema u blizini, mogao je da posluži i dugačak nokat na malom prstu. U tom slučaju bilo je preporučljivo da se prvo iščačkaju zubi pa tek onda vosak iz uveta.

Dejan Novačić

ČITANKA
Popratni udžbenik za nastavu iz srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog jezika na čijoj je prvoj strani uvek bila slika druga Tita sa pionirima. Uglavnom ispunjen pesmama koje su se recitovale napamet. Obično je čitanku otvarala neka pouka ili mudra izreka, kao na primer "Gvožđe se kuje dok je vruće", "Bez muke nema nauke" i sl. Čitanka koju smo (bar u Beogradu) imali u prvom razredu osnovne škole, imala je na prvim stranama pokraj Titove slike sledeću sadržinu:
- Mama, u kom preduzeću radi drug Tito?
(mama odgovara):
- Drug Tito radi i tamo gde se kuje, i tamo gde se lije, i tamo gde se sadi, i tamo gde se gradi...ali drug Tito najviše radi u preduzeću gde se gradi mir!

Tamara Ivančić

ČKALJA I MIJA
Među najzanimljivijim predstavnicima kulture ovdašnjih prostora bili su glumci, naročito komičari. Oni su bili interesantni pre svega zato što su bili upečatljivi likovi, koji su posedovali kvalitete kakvi se ne stiču u nekakvoj školi (većina nije ni imala formalno glumačko obrazovanje), već je licna harizma bilo ono što je odlučivalo. Neki od glumaca su bili zapravo prvi junaci ovdašnje posleratne popularne kulture, pre nego što su se pojavili pevači, tv voditelji, i njima slični (još par decenija nakon rata je trajao jedan prilično strog soc-realistički poredak). Među najpopularnijim glumcima bili su svakako Čkalja i Mija. S obzirom da sam rođen 1963., legenda o Čkalji i Miji je bila fenomen čiji je vrhunac bio već pomalo u prošlosti u vreme kada sam se ja "prikačio" na sve to. S obzirom da sam oduvek voleo da kopam po onome što su svi zaboravljali, to je samo uvećavalo misteriju. Iako je kinematografski "crni talas" bio (čak i ideološki) mnogo bliži mom osećanju i onome što je predstavljalo nekakav moj lični izraz u jednom potpuno desetom mediju (stripu), oduvek sam međutim osećao nostalgiju prema nepatvorenosti te nadrealne ere kada su komičari, a ne polugole pevačice, bili najveće zvezde.
Moj drug Bane Gvero je, kao dete, sreo Čkalju na ulici. Toliko je bio oduševljen, da je skočio pred Čalju, i rekao mu: "Sutra je moj rođendan, molim te dođi!". Banetova mama je morala da se izvinjava, ali je isto tako bila zaprepašćena kada se na rođendanskoj zabavi zaista pojavio Čkalja, koji je pored Tita u to vreme bio možda najpopularnija ličnost u zemlji. Što je još uzbudljivije, Čkalja je nastavio da svake godine posećuje Baneta za njegov rođendan, da razgovara sa njim, i savetuje ga. Bane mi je ispričao da je Čkalja odavao utisak tužnog, melanholičnog čoveka...

Aleksandar Zograf

ČPR
"Časna Pionirska Riječ"; široko upotrebljavan akronim u svakodnevnom životu pionira.

Tamara Gruber



Vo makedonskata verzija imaše ušte eden dodatok i glaseše: "Česen Titov pionerski zbor". Nikogaš ne koristevme akronim.

Ana Miškovska Kajevska

ČVOGA
(čvrga, klempa)
Neobično brz i snažan udarac napetih prstiju o nečiju glavu što je zvonko odzvanjao. Svatko je imao svoj stil savijanja prstiju da bi udarac bio što jači kad se jednom otpuste iz zapetog položaja. Neki su imali čitavu plejadu čvogi od lakih prijateljskih ili pohvalnih do onih opominjućih ili izazivajućih. Poslije se kaže "Al' zvoni gla'učaaaa...". U školi je prethodio tuči ili pak šamaru od strane nastavnika, obično onog tjelesnog odgoja...

Branimir Dolibašić

ĆAO
Belgradski tinejdžerski magazin, meg'u najpopularnite vo toa vreme (docni 80ti / rani 90ti). Ušte poznat po specifično golemiot (B3?) format i posterite so slab kvalitet. Rubrikata 'pisma' ostana pro-jugoslovenska duri i otkako od Jugoslavija ne ostana ništo.

Stefan Bužarovski

ĆATA
Neformalni naziv za četnog evidentičara u bivšoj JNA. To je bio nešto otresitiji, obrazovaniji ili stariji vojnik koji se bavio četnom administracijom, sitnim nabavkama sredstava za ličnu i zajedničku higijenu, distribucijom dozvola za izlazak u grad i vojničkih pisama. Osoba od nesumnjivog poverenja komandira čete i (po završetku radnog vremena aktivnih starešina) apsolutna vlast u vojničkom kolektivu. Ćatin autoritet je toliko veliki da ga respektuju čak i stare kuke (v. stara kuka).

Živoslav Miloradović

ĆIZE-BLIZE
Nabacivanje novčića uza zid, tko bliže dobaci nosi sve bačeno.

Branimir Dolibašić


Poznata i kao igra "bližke" (ko će bliže zidu ili crti povučenoj na zemlji). Varijanta tih igara je i "tura-jazija" (pismo-glava) a pravila su bila sledeća (moguće su i lokalne varijante): prvo se baca na crtu, a zatim onaj ko je najbliže bacio uzima sve novčiće i baca ih zajedno u vis najavivši pre toga šta je izabrao, "tura" ili "jazija", i sve novčiće koji pokažu izabranu stranu uzima sebi. Zatim sledeći baca preostale novčiće i tako redom. Ako je bilo više od pet igrača, poslednji nije bacao novčiće nego je sve koji su preostali uzimao sebi. To se u lokalnom žargonu zvalo: "što (ostane) zadnji (nosi)".
Slična je igra zvana "burdelj" u kojoj su se metalni novčići ubacivali u rupu u zemlji.

Dragan Jovanović

DAN I NOĆ
Saraevska nok'na programa, verojatno najdobra od site koišto togaš se vrtea (t.e. rotiraa) na JRT. Prva možnost za zapoznavanje na jugoslovenskata publika so popularnite serii koišto veke bea široko rasprostraneti na Zapad, na pr. Murphy Brown, Star Trek i sl. Po zaginuvanjeto na rudarite vo Aleksinac privremeno gi stopiraa site humoristični programi.

Stefan Bužarovski

DARKERI
(mn.i.): Riječ 'darker' dolazi od engleske riječi 'dark' - 'tamno, taman'; naziv za 'supkulturni' pokret koji se osamdestih, po uzoru na engleski 'Gothic' pokret, pojavio najprije u Zagrebu, a onda i u drugim velikim gradovima Yu. Pripadnici skupine dobili su ime po slušaonici 'Dark-dance' koja se održavala u zagrebačkom klubu 'Jabuka' od cca. '84. Odlikuje ih isključivo crna odjeća (stilizacije kože, čipke, gume i druge 'fetish' odjeće uz, osamdesetih ionako široko rasprostranjen, militaristički 'look'), naročite frizure u kontrastu s bljedilom (ili u bijelo obojenim licem). Od nekoliko desetaka tinejdžera grupa narasta do više stotina (što stalnih, što 'vikend') pripadnika.
Darkeri su fascinirani (iako na površan način uglavnom) 'tamnom stranom'. Interesi su: ezoterija, crna magija, natprirodno, dok je glazba karakteristično atonalna ili s minimumom melodije, najčešće elektronska. Kultni film je "Hunger" Tonyja Scotta u kojoj se pojavljuje i Bauhaus - uz Joy Division vjerovatno ključna grupa 'pokreta'. Iako je 'crno' kod darkera najprije pitanje stila i senzibiliteta, u kasnom su se komunizmu njihovom izgledu pridavali i 'jači', ideološki tonovi pa je skupina često optuživana za koketiranje s 'fašizmom'. Vrhunac napada događa se 1988. godine kad je zagrebački avanturist i pisac Željko Malnar proglašen za neformalnog vođu navodne darkerske skupine 'Crna ruža' (u narodu se javlja i popularni dvostih: "Ako imaš lošeg muža, spasit će te Crna ruža") te optužen za organiziranje crnomagijskih seansi i (valjda kao posljedicom) - samoubojstava pripadnika 'kulta' (kako ih u to vrijeme definira dnevni tisak). Iako samoubojstva nisu ni postojala a skandal je brzo uminuo, neko je vrijeme trajao pravi 'lov na vještice' i rijetko je koji slučaj u povijesti obračunavanja establishmenta s drugom 'supkulturnom' grupom imao takav publicitet i razmjere (v. i: 'Četvrti Rajh', 'Laibach').

Đorđe Matić

DEČACI
U Beogradu je početkom osamdesetih izlazio 'kultni' časopis Vidici. Po gradu su se početkom decenije pojavili grafiti 'Dečaci.' Niko nije znao o čemu se radi nekoliko meseci a onda se u Vidicima pojavio mali (homofobni) singl grupe Dečaci koji se zvao 'Retko te viđam sa devojkama (a viđam te svaki dan; oko tebe su dečaci, fini su al' ipak znaj, glasine se brzo šire, a kad puknu biće kraj.') 'Dečaci' su zatim postali 'Idoli'.

Vladimir Janković

DEČJA RADOST
Najomraženiji vojnički doručak u bivšoj JNA sastavljen od parčeta hleba, pakovanja butera pd 25 grama i šolje razmućenog mleka u prahu što se zvalo "bela kafa".

Živoslav Miloradović



DETSKA RADOST
Ime na izdavačka kuća od Skopje, specijalizirana za knigi za deca (podocna i za vozrasni). Vo govorniot makedonski, izrazot "Detska radost" označuva infantilno odnesuvanje na vozrasna ličnost.

Ana Miškovska Kajevska

DEPOZIT
Iznajdba Mikulićeve zvezne vlade, ki naj bi Jugoslovane odvrnila od prepogostih prehodov meje sosednjih držav (vsak državljan naj bi ob prehodu meje plačal določeno vsoto). Osemdeseta so bila v Sloveniji namreč obdobje razcveta enodnevnih nakupovalnih izletov - v Avstrijo smo odhajali po hrano (banane, mandarine, kinder jajčka) in v Italijo po oblačila (kavbojke smo kupovali na tržaškem Ponte Rossu) in obutev. Pogosto smo odhajali v najslabših oblekah, ki smo jih nato vrgli v smeti in se preoblekli v nove; tako cariniki niso ničesar posumili in nam niso zaračunali carine. Za nas, otroke, so bili ti nakupi kot izleti v pravljično deželo - nikjer v domačih trgovinah nismo videli tako lepih svinčnikov, zvezkov in radirk, kot so jih imeli v Avstriji ali Italiji in le stežka smo razumeli, zakaj nam starši ne morejo vsega kupiti.

Agata Tomažič

DIGITALNI SATOVI
Ja sam svoj prvi dobio 1983. Štopericom sam merio vreme trajanja "Džuli" Danijela Popovića i nekih Čolićevih pesama. Upotrebljavao se za odbrojavanje poslednjih sekundi onih časova na kojima je bilo "dranja".

Rastislav M.

DIGITRON
Firma iz Buja koja proizvodi prve kalkulatore, no naziv digitron postaje sinonim za kalkulator.

Vanja Nikolić & Jakov Vilović

DINA ČOLIĆ -ANĐELKOVIĆ
Nezaboravni ženski alt sa radija (za popodnevnu dremku u benignoj emisiji "Nedeljni zabavnik", subotom popodne). U video izdanju, spikerka s najerotičnije prekrštenim nogama na svetu u raznim tv "popodnevima". Sinonim za aristokratsku smirenost, nonšalanciju i pristojnost.
Neobično me je obradovala kada je pristala da sa istovetnom prepoznatljivom intonacijom u glasu pročita off tekst za moj dokumentarni film "Vidimo se u čitulji" koji je obilovao brutalnim činjenicama i detaljima i bio u kompletnoj suprotnosti s čitavom slikom koju je ona u javnosti izgradila.

Janko Baljak

DINAR
Sredstvo plaćanja, jedan dinar ima 100 para.

Branko Vanić

DINASTIJA I HOMOSEKSUALIZAM NA YU NAČIN
Steven, srednji sin Carringtonovih, sin zle Alexis i dobrog Blakea koji je u drugom pokušaju oženio predobru Crystal, početkom osamdesetih bio je prvo Yu hranilište za bakterijsku upalu svevremenih balkanskih tabua. Prikazivanje Stevena s partnerom i njihova ljubavna problematika u inače hiperpopulističkoj seriji Dinastija koju smo gledali osamdesetih bilo je nacionalni susret s erotikom drugog reda.

Sandra Antolić 

DIPLOMATSKI MAGACINI
Prodavnice u kojima su se snabdevali "zaslužni građani".

Bata Simić

DMV
Družbeno-moralna vzgoja; v drugi polovici osemdesetih predmet v osnovni šoli, ki naj bi služil ideološki indoktrinaciji in klasičnemu pranju možganov z vsiljevanjem plemenitih komunističnih naukov. Prvotni namen se je (vzporedno s počasnim razkrajanjem skupne države in sistema) izrodil v še eno prosto uro na urniku. Predmet smo prekrstili v Dolgčas moramo vzgajati, stalnica novega učnega načrta pa so postali prepisovanje domačih nalog, občasno kričanje in vsesplošna ignoranca do neke mlade, anemične učiteljice.

Agata Tomažič

DOČEK TITA
Stari je voleo da ga narod čeka, pa su mu često organizovali ovakav provod. Radovali smo se tome, jer nije bilo časova; odveli bi nas do ulice kojom će proći kolona automobila, tamo bi dobili zastavice sa našom i partijskom zastavom, samo bi se videla nadlanica koja otpozdravlja narodu. Nekad je čekanje znalo da se oduži na nekoliko sati.

Dušan Matić



DOČEKOT NA TITO
Sum imala pomalku od četiri godini. Moite me odnele da go vidam Tito. Raskažuvaat deka sum se ubila od plačenje oti ne sum uspeala da go vidam nego i ne sum prestanala da plačam se' dodeka eden kolega na majka mi ne mi pružil raka i ne mi rekol: "Jas sum Tito!".

Ana Miškovska Kajevska

DOZVOLITE DA SE OBRATIMO (JNA)
Televizijska emisija koja se prikazivala redovito svake nedjelje s početkom u 9.05 (danas u to vrijeme ide misa ili nešto takvo, čini mi se). Osim smiješnih propagandnih video "uradaka", nuđala je i stare Zastavine dokumentarce o službi u JNA ( vidi Stole Aranđelović - vječiti zastavnik), jedan od kojih iskoristiše i LET 3 - skupina netalentiranih glazbenika iz SR Hrvatske sa očitim utjecajem The Tubesa u scenskom nastupu. Negdje krajem 80-tih (1987.?) svoj prvi scenski / TV nastup imao je i nekakav freak zbog kojeg sam skoro razbio televizor - stanoviti Rambo Amadeus, obučen u maskirnu uniformu arlaukao je čini mi se svoj kasniji mega-turbo-folk-hit "Balkan boj". Najavio ga je, ako se dobro sjećam, Miroslav Lazanski.
No svakako najvažniji razlog gledanja ove kultne emisije bio je igrani film. Tijekom godina prikazivana su brojna remek-djela jugoslavenskog ratnog filma poput "Nevesinjske puške", "Signali nad gradom" (vidi Yu western; Živorad Žika Mitrović), "Kota 905", "Krvava bajka"... Meni najdraži, ujedno je i onaj koji je imao i najviše repriza - najbolja yu-patos-melodrama o životu u okupiranom srpskom mjestašcu, španskim borcima, drugarstvu (šmrc!), pokeru, mladim skojevcima, domaćim izdajnicima, crnoberzijancima, osveti, mladosti, ratu i ljubavi - riječ je, of course, o filmu " Saša" u režiji Radenka Ostojića, a po tekstu Vlastimira Vlaste Radovanovića. 'Ko je Saša? Je li bandit (partizan)? Je li žensko? Je li Španac?' (Rade Marković). Kada sam nabavio video rekorder, tamo negdje 1987., više nije bilo repriza tog filma osim jednom, kada je imao i titl na albanskom/šiptarskom. Nisam ga snimio. Čini li me to nacionalistom, budalom ili oboje? Dragi Lastane (v. Modra lasta) molim te odgovori mi na ovo pitanje, te zašto se Albanci međusobno zovu Šiptarima, a mi ostali ih time vrijeđamo? (Sigurno sam nacionalist!?)

Vatroslav Sekulić

DRAGAN PAPIĆ
Umetnik/fotograf, Papić se proslavio tako što je umnogome pomogao da u ranim danima grupa Dečaci, kasnije VIS Idoli, postanu poznati kao takvi a ne po nekim konkretnim ostvarenjima. Ta "promocija" Dečaka bila je savršeno uspeo marketinški poduhvat i manipulacija medija. Kao i u slučaju mnogih drugih mladih beogradskih umetnika iz tog vremena, njegov rad je bio vezan za Studentski Kulturni Centar, naročito Srećnu Galeriju pod umetničkim vodstvom Slavka Timotijevića.
Teško da je bilo koji koncert, žurka, dešavanje u periodu novotalasne eksplozije u Beogradu krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih mogao da prođe bez prisustva Dragana Papića i njegovog fotoaparata. Obično odeven u nekom sivom mantilu, sa debelim naočarima, bio je veoma prepoznatljiv. Neprestano je zujao okolo i slikao, i to u ogromnim količinama (sećam se velikih koturova negativa razbacanih u njegovom stanu). U svemu tome ga je odlikovala neka iskonska radost i manijakalni drajv. Pored rock fotografije, Papić je radio i na mnoštvu svojih ličnih fotografskih projekata od kojih se posebno sećam, u ranim danima, onog u kome je slikao neko bezimeno žensko telo kako se u kadi valja među krvavim životinjskim iznutricama. Konačno, kao neko ko se i sam prilično intenzivno bavio fotografijom u tom periodu, izuzetno sam se divio svemu onome što je Papić radio i tajno mu zavidio na kreativnosti i energiji.

Srđan Vejvoda

DRNČ
Tečnost za čišćenje pešadijskog naoružanja. Nakon čišćenja drnčom delovi oružja su premazivani uljem.

Živoslav Miloradović



DRNČ je vojna skračenica od: deterdžentski rastvarač nečistoća.

Dragan Odžaklijević

DRUGARSKA KRITIKA
Čin kolektivne egzaltacije članova SKJ tokom koje su na partijskom sastanku (v.), u ime Partije te progresivnih društvenih snaga, na račun jednog od njih sipali gomile optužbi, odnosno kritikovali njegovo partijsko delovanje, privatno ponašanje i veoma često - lično mišljenje. Drugarskoj kritici prethodili su pokušaji da se zabludeli drug prizove pameti i uvidi svoje greške u razgovoru sa radnom grupom (v.) sastavljenom od odabranih članova osnovne organizacije ili više partijske instance. Zato se drugarska kritika uvek završavala partijskom kaznom (v.) jer je prva prilika za pokajanje već bila propuštena. Tokom drugarske kritike optuženi je ne samo po prvi put saznavao za svoje grehe nego je tek tada uspevao da sazna sa kakvim je to tipovima do sada živeo ili radio. Zato je drugarska kritika bila obostrano poučna ali od te pouke za kažnjenog obično nije bilo neke posebne vajde. Naprotiv.

Živoslav Miloradović

DRUGOVI IZ KOMITETA
Grupa članova više partijske instance koja je dolazila na sastanke niže instance da bi pratila i (ako treba) usmeravala njen rad. Drugovi iz Komiteta su uvek imali poslednju reč na sastanku niže partijske instance, a smatralo se za vrlo loš znak ako su reč uzimali više puta. To je značilo da na nižoj instanci nije baš sve kako treba i ujedno bio signal zdravim snagama (v.) da smesta stanu na stranu drugova iz Komiteta.

Živoslav Miloradović

DVOJKA
'Dobiti dvojku' znači 'izvisiti, faliti, ne uspeti'... Sintagma vojničkog slenga. Nastala od komande DVA koja je prilikom izvođenja jutarnje fiskulture označavala "na mestu - voljno". Reč DVA vojnici koriste kao izraz za: 'otkači, odjebi, umukni, skloni mi se s očiju'... Koristi se i kao gest koji se sastoji u pokazivanju dva polurazmaknuta prsta u obliku "viktorije" sa istim značenjem kao i reč.

Živoslav Miloradović

DŽEZERICA
Slang za jazz solaže i laganu ali i brzu muziku uopće.

Branimir Dolibašić

DŽIRLO
Paleta proizvoda koji su se osamdesetih, putem telefona mogli naručiti i dobiti na kućnu adresu poredstvom bosanske firme čiji je osnivač Bata Džirlo. Zbog svoje beskorisnosti i lošeg kvaliteta (hit-proizvod: Stomak-eliminator, sprava za vježbanje), vrlo brzo su u žargon ušli kao nešto najgroznije što čovek na tržištu može naći. Ipak, u uslovima solidnog standarda, male ponude novotarija i potrošačkog mentaliteta ljudi iz tadašnje SFRJ, Džirlo proizvodi su, uz pomoć mota "za Džirlo ljude, Džirlo proizvodi", našli svoje mesto na tržištu, tako da se vlasnik relativno brzo obogatio. Ostao je upamćen i slogan za devojke koje su promovisale proizvode: "biti Džirlo djevojka, to je dobro plaćen posao!", što su zlonamerni često povezivali sa prostitucijom.

Dragan Odžaklijević

ĐAČKA PAŠTETA
Kao što i sama riječ kaže vrsta paštete. Radi se o omanjoj mekanoj konzervici. Na poklopcu se nalazi slika djevojčice (slika je uglavnom plava) koja jede krišku namazanu paštetom. Količina namaza je bila taman dovoljna da se namažu dvije kriške. Ova pašteta me podsjeća na moje školsko doba, osamdesete godine. Nažalost ne sjećam se proizvođača.

Marin Pavlić

ELAN
Slovenačka fabrika sportske opreme poznata kod nas i u svetu po proizvodnji skija (serije: fas, omni, rm, rc...). Gledali smo svetske prenose skijaških takmičenja i prebrojavali koliko skijaša vozi ELAN.

Miloš Milošević

ELEKTRIJADE
Susreti studenata elektrotehnike iz cele SFRJ, obično održavani negde na Jadranu.

Boris Stefanović

FAX HELIZIM
Prašak za pranje rublja. TV-reklama: Gužva pred dućanom. Žamor. Jedna žena pita: "Šta kaže, šta kaže?" Odgovor: "Stigao je! Fax helizim!"

Boris Vidović

FESTIVAL OPATIJA
Muzička proba. Kantautor Nikola Borota - Radovan. Prati ga Revijski orkestar od 60 ljudi koji čita note iz raspisane partiture. U jednom trenutku muzički haos. Nikola nešto izgrešio. Obraća se orkestru: "ĐE STE BRAĆO!?".

Mića Marković

FIĆA
Prevozno sredstvo s točkovima, velikodušnije "automobil".
Iako predviđen za prevoz omanjih putnika na kratkim relacijama, fićom su čitave familije (sa koferima, strinama i loncem punjenih paprika za usput) putovale u posetu rođacima na drugi kraj zemlje.
Kupovina "F." je 60-ih godina bio događaj ravan rođenju ili smrtnom slučaju u porodici. Inicijacija novog "F." vršila se tako što bi vlasnik ukrcao neverovatnu količinu oduševljene susedske dece i provozao ih po kraju. Zatim bi pristupio sledećem obredu: 1. ritualno pranje; 2. pažljivo nameštanje nalepnice "YU"; 3. ukrašavanje enterijera minijaturnim kopačkama ili bokserskim rukavicama. U međuvremenu bi drugarica sašila zaštitnu ceradu, na kojoj bi vlasnik štriclom izvukao registarski broj sa obe strane, napred, nazad i - za svaki slučaj - na krovu. I taman kada su vozači fića zaključili da su postigli sve što su mogli i da je život lep, pojavljuje se Zastava 1300. Vlasnici ovih drumskih zveri su, kao dodatnu pakost, uveli presvlake za sedišta (za fiću ih niko nije pravio). Najcenjenije su bile one od veštačkog krzna, na šta su vozači fiće jedino mogli da odgovore dlakavom presvlakom za volan. Posebnu zavist izazivala je prostrana platforma iza zadnjih sedišta Zastave 1300 (kod fiće je nema), na koju su komotno mogla da se smeste bar dva ukrasna jastučića (FK Partizan) i pas koji klima glavom. Pokušaji vozača fiće da se ovo niveliše dodatnim nalepnicama (tigrovi koji se sudaraju glavama uz poruku "Pazi!"), ugradnjom dugačkih plastičnih antena i unutrašnjim retrovizorima "Panoramic", nisu uspeli. Ipak, vozači su do kraja branili svoj integritet, pa makar i fića stradao: poznat je slučaj penzionisanog zastavnika sa Novog Beograda koji je, sa prozora, iz ručnog bacača razneo starijeg maloletnika kad je ovaj pokušao da mu mazne brisače.

Dejan Novačić 

FILTER 160
(Od milja "Stoša"). Na skoro svakom stolu u kafićima, uz kavu, kapučino ili makijato i čašu vode, nalazile su se barem dvije kutije Filtera 160 - omiljene cigarete srednjoškolaca koje je proizvodila Tvornica Duhana Zagreb. Stoša je bila žestok konkurent Yorku i sarajevskom Malboru jer je imala prijatan aromatičan miris, fin plavičast dim i zavidno nizak nivo nikotina, a nije bila čađava ko York, niti je bila preskupa cigareta ko Malboro. Uz sve to je imala jednostavno ali atraktivno pakovanje zlatno-maslinasto zelene boje. Jednom rječju, Stoša je bila: zakon!

Stevo iz Knina

FRULA PANTALONE
Bile u modi 50-tih godina. Bile su sasvim uske oko gležnjeva i jedva su se navlačile.

Bata Simić

FUDBALERKA
Kratka uniseks frizura s izuzetkom stražnjeg dijela koji seže najčešće od zatiljka do ramena, tzv. repovi (dužina repova je stvar prestiža); podvrsta fudbalerke je kratka frizura s jednim dugim centralnim pramenom (repom) na zatiljku (što duži - to bolje).

Tamara Gruber & Ana Božićević

FUK FEDER
Etimologija termina nepoznata no upotrebljava se kao naziv popularne vrste privjeska za ključeve koji se sastoji od plastičnog karabinera (kopča s oprugom) te spiralne "telefonske" žice na koju su pričvršćeni ključevi.

Tamara Gruber & Ana Božićević

Etimologija termina nije nepoznata: "fuk feder" je u zagrebačkom žargonu naziv za spiralu (kontracepcijsko sredstvo).

Đorđe Matić

GALAKSIJA
1. prvi yu kućni kompjuter. U početku ste ga mogli imati pod sljedećim uvjetima: čitate časopis "Galaksija" (vidi 2.), kupili ste štampanu pločicu, čipove, otpornike i bog zna šta sve ne, i sve to znate zalemiti i spojiti. Kasnije se mogao kupiti i složen ali je koštao skoro kao Commodore 64 -- otprilike kao Jugo po cijeni Golfa s klimom i zračnim jastukom za suvozača. 2. časopis za popularnu znanost. U Zagrebu je izlazio i "Čovjek i svemir" ali nije bio ni pola tako zanimljiv. Nikad više nisam vidio nešto tako dobro. Majka budućeg časopisa Računari (otac je bio Dejan Ristanović, vidi <http://user.sezampro.yu/~dejanr> i RAČUNARI).

Ognjen Strpić

GALEBOVI
Momci domaći, uglavnom lokalni, pocrneli još od maja, vretenastih mišića, belih osmeha, selektivnih opažajnih moći, kao i pravi galebovi love ribe: tokom glavne sezone one sa severnih mora, ostavljajući ih već sutra ucveljene jer je bitan broj osvojenih, a vremena se nema; pred kraj sezone lenjo, sito doviknu i za domaćim, dunavskim, moravskim, savskim, drinskim, koje su po pravilu nepoverljivije i lov na njih zahteva više truda.
Nepoznavanje stranih jezika je išlo u prilog, dve tri reči nemačkog su bile sasvim dovoljne, veći recnik bi samo smanjio šanse. Meni su bili zanimljivi, prateći ih (što nije bilo teško jer su i plaže izgleda delili po teritorijama, tako da su uvek isti operisali na jednom mestu) mogle su se pratiti čitave letnje soaps...
Bivši galebovi, ustomačeni, uglavnom po ceo dan na rivi uz bevandu, po dvojica, trojica za jednim stolom, vidljivo sporiji i nepovratno premešteni iz arene u gledalište.

Majda Vojniković

GENERALKA
Redovna aktivnost vojnika bivše JNA na planu kolektivne higijene koja se sprovodila nedeljom pre podne. Sastojala se u čišćenju spavaonica, zajedničkog toaleta, hodnika i stepenica.U generalki učestvuje odabrana grupa guštera (v.) koja, osim klasičnih sredstava za čišćenje i pranje koristi i priručna, nastala u vreme značajnog perioda u razvoju naše JNA, u teoriji poznatoj pod nazivom "snađi se druže". Osnovna karakteristika generalke je da njen cilj nije obično, bizarno čišćenje nego, pre i iznad svega, STVARANJE UTISKA da je prostor očišćen.

Živoslav Miloradović

GOJKO MITIĆ
Gojko Mitić was a famous Winnetou in Defa/Bosnafilm co-productions. He was born 13.6.1940. in Serbia in the village of Leskovac. His father was a farmer, Živojin Mitić, and his mother's name was Timka. While his father was fighting against Nazis and Pavelić he grew up in a village close to Morava where his grandfather lived. There he learned German and at the age of 20 Gojko decided to become a teacher for Fiskultura. In 1963 he got his first job in a movie in a Karl May film called "Under the Eagles". From 1965-75 with Defa he made a movie each year, and smart Gojko was his own stuntman. His German is perfect but with an accent, that is why he was synchronized (because Indians don't have an accent). Nowadays, this greatest actor of Leskovac is living in East-Berlin.

Andreas Reich

GORNJI MILANOVAC
Neko fenomenalno mjesto puno sličica i stripova.

Ira Payer

GOTOVA JELA "29. NOVEMBAR"
Kasne sedamdesete. Mama je radila u tri smjene. Ali tu su zato bila gotova jela "29. novembar". Nije bilo do novogodišnje sarme, ali ni gotova nije bila loša. U aluminijskom pakovanju zlatne boje i sa komadom nekog masnog špeka.

Sandra Antolić

GRADILIŠTA LIBANONA, EGIPTA I BLISKOG ISTOKA
Velike građevinske firme sedamdesetih ( sjećam se Montinga, Janka Gredelja, Vladimira Gortana) nižu radne pobjede na gradilištima nerazvijenih zemalja Trećeg svijeta. Oni su neka vrsta kopnenih mornara. O njihovim se izvedbeno-graditeljskim podvizima izvještava u Dnevniku. Prestižno je znati nekoga čiji otac radi "tamo". Mama od moje susjede bila je medicinska sestra na jednom takvom Yu-gradilištu.

Sandra Antolić

GRICKALICE
Industrijski prehrambeni proizvodi za mezetenje. Pod pojmom se podrazumevaju pre svega slane stvari: "Kviki-gric" (koji su mi bili najomiljeniji jedno duže vreme), slani štapići-grisine, listići prženog krompira u crveno-žutim kesama, zatim krekeri (uz koje sam prvi put čitao Zadužbinu u izdanju Polarisa), itd.
Interesantno je što je izraz nastao sasvim nezavisno na više mesta. Prvi put kad sam ga sreo u Maloj Pošti u Politikinom Zabavniku (imam taj primerak) silno sam se uzbudio jer sam ga smatrao mojim ličnim izumom.

Rastislav M.

GRINGO
Koncentrat za sok koji niko nije razmućivao nego lizao zbog fantastične pucketave senzacije koju je izazivao. Naročito popularan ljubičasti Gringo - ukus maline...

Aurora

GUŠTER
Posprdni nadimak za mladog vojnika koji ga je pratio sve do davanja zakletve, a u nekim slučajevima do dolaska nove generacije regruta. Isto značenje ima i reč fazan, reponja itd. Etimološko poreklo ovih nadimaka vezuje se upravo za dužinu "repa" (odnosno broja dana tj. dužine vojnog roka) koji se vuče za nesrećnikom. Oko guštera ili fazana je preporučljivo oprezno se kretati kako mu se ne bi stalo na rep. Antipod gušteru je stara kuka ili stara kvrga (v. stara kuka).

Živoslav Miloradović

HIGIJENIČAR
U razredu sam u osnovnoj bila higijeničar. Kontrolirala sam uši i nokte. Mislim da se je ocjenjivao i opći dojam. Imala sam teku na kockice u koju sam stavljala pluseve i minuseve iz higijene učenika. Posao sam obavljala i prerevno jer sam bila frustrirana što me nisu izabrali za predsjednicu razreda.

Sandra Antolić

HILJADARKA

Novčanica od 10 dinara.

Rastislav M.

HIT MESECA
- 1. muzička emisija TVB sa popularnom voditeljicom Ducom, promovira domaće vokalno-instrumentalne sastave od Laibacha do Lakih Pingvina,; 2. (žargon) menstruacija

Tamara Gruber

HRELIĆ
Početkom osamdesetih srijedom obavezno prodavati staru robu, knjige, značke, ploče, šrafe, lampe, naočale, cipele ...Znala sam stajati cijelog jutra i ne prodati ništa. Dolazilo se u šest s nekim ko ima auto. Tamo sam se oblačila. Bilo je jeftinih sakoa, ali cijeni se uvijek trebala dodati ona za kemijsko čišćenje. Buvljak je imao i svoju depadansu na nasipu gdje je roba bila još jeftinija jer prodavači nisu plaćali placovinu.

Sandra Antolić

IDEJNO-POLITIČKA DIFERENCIJACIJA
Odstranjivanje iz partijskog života neprikladnih političkih ideja i njihovih fizičkih nosilaca. Nekada se za označavanje ove aktivnosti unutar partije koristio izraz politička likvidacija, ali je tokom transformacije partije on zamenjen prigodnim eufemizmom. Biti diferenciran ne znači samo biti idejno razobličen, odnosno otkriven kao nosilac tuđih idejno-političkih shvatanja (takozvanih "skretanja"), nego biti uklonjen i sa radnog mesta pa se neretko naći i bez sredstava za život ili na optuženičkoj klupi. Partija nikada nije opraštala svojim diferenciranim članovima. Kinjila ih je, večito im naturala kompleks krivice ili hladno i bezosećajno obilazila, brisala iz starih spiskova, uklanjala sa fotografija. Stoga su mnogi urednici novina na dnu svojih fijoka čuvali kolekcije nezgodnih fotografija, onih na kojima se nalazio Drug Diferencirani u društvu Druga Koga To Još Nije Snašlo.

Živoslav Miloradović

INDIREKT
Sportski magazin Televizije Beograd, počeo sa emitovanjem početkom 70-tih. Emitovan je ponedeljkom od 19.00 na drugom programu. Od kada ga pratim (druga polovina sedamdesetih) uvek je pre početka išla reklama za "Carnex" paštete. Nervirao sam se kada idem u školu popodne, jer sam uvek kasnio na početak deset minuta. Urednik i voditelj bio je Marko Marković. Uvek je nosio džempere, a najviše je voleo one sa sa romboidima. U rubrici "Naj gol" biran je najlepši gol kola, dok su posle neke problematične utakmice navijači rubriku "Kutak za sporni trenutak" čekali da potvrde svoje mišljenje o (ne)pristrasnosti pojedinog sudije. Utorkom ujutru smo se svađali da li Marko navija za Zvezdu ili Partizan, zavisno od toga da li je po mišljenju Indirekta, sudija oštetio jedne ili druge. Obe rubrike dugo je vodio Vladanko Stojaković. Manje interesantna je bila rubrika "Kucamo na vrata zaboravljenih asova" gde su neke deke i bake pričale kako su trčale pre 40 godina. Ali je ubedljivo najdosadnije bilo kada pošalju ekipu da u nekom selu snimi reportažu o npr. fudbalskom klubu Radnik iz Male Krsne, koji slavi 70 godina rada. Kasnije su promenili i špicu, i vreme emitovanja (pomereno na 20.00), i voditelja. Nije ni čudo što se ugasio.
Kad god neko pomene ponedeljak sedam uveče meni je prva asocijacija, verujem kao i velikom broju ljubitelja sporta u ex Jugoslaviji, Indirekt i Marko Marković.


Nenad Cvetković

INFORMATIVKA
Obavezni notes, najčešće malog formata, u koji "drugarica" (učiteljica) bilježi primjedbe o učeniku-vlasniku informativke i razne obavijesti (npr. o roditeljskom sastanku) koje slijedeći dan imaju biti potpisane od roditelja i predane na uvid "drugarici"; informativka često podliježe krivotvorenju od strane učenika.

Tamara Gruber

INSTITUCIJA "CIVILKE"
Pri izlasku iz vojske svi vojnici gledaju kakvo civilno odelo nosi onaj što se skida.

Nebojša Paraušić

ITD
Tinejdžerski časopis malog formata. Izlazio je osamdesetih i bio omiljen kod "šminkera". Obilovao informacijama o stranim i domaćim pop/rock izvođačima i zvezdama filma, ali i potpunim tračevima i teškim glupostima. Među prvima promovisao žargon kao sredstvo izražavanja u magazinima. Primer: rubrika "Zgotivite me sa...". Zbog malog formata bio pogodan za prelistavanje na školskim časovima i dodavanje ispod klupe.

Dragan Odžaklijević

IZLOŽBA "AMERICA"
Organizirano smo posjetili izložbu "America". Kasne sedamdesete. Katalog imam i danas. Sjećam se da sam tada vidjela prvi put audio slušalice jer su bile organizirane i slušaonice glazbe.

Sandra Antolić

IZVJEŠTAJ O VODOSTAJU RIJEKA
"Sava kod Galgova - sto dvadeset i pet, Sava kod Galgova jedan, dva, pet..." Duboki spikeričin glas na Radio Zagrebu čitao je "vodostaj" na kraju dnevnih vijesti. Ja sam zamišljala ljude iz Službi mjerenja rijeke kako u gumenim čizmama prilaze nekoj crveno označenoj letvi i vidjela njihove bilježnice u koje upisuju vodostaj drvenim olovkama koje se moraju nasliniti da bi pisale. Dunav nisam mogla zamisliti, ni Tisu.

Sandra Antolić

JAT
Jugoslovanski letalski prevoznik, s katerim sem prvič (in zadnjič) imela čast potovati v starosti osmih let, ko sva se z materjo odpravili na obisk k prijateljem v Švico. Kratica je uradno pomenila Jugoslovenački Aerotransport, izkušeni popotniki (redni gostje jugoslovanske zračne flote) pa so vedeli, da gre pravzaprav za Joke About Time. To kruto spoznanje naju je z materjo zadelo šele na letališču v Zuerichu, po nekajurnem čakanju s še nekaj naivneži (ki so se med Swissairom in JAT-om odločili za slednjega), namenjenimi v Ljubljano. JAT-ov let za Ljubljano je že krepko zamujal, moja mati pa je postajala čedalje bolj zaskrbljena in je v čedalje krajših presledkih hodila spraševat letališko uslužbenko, če je že kaj novic o našem letu. Ta ji je s profesionalnim nasmeškom in pomilovalnim pogledom vsakič znova zagotovila, da bo letalo zdaj zdaj pristalo.
Tako je moje prvo popotovanje z JAT-om postalo obenem tudi zadnje, saj sem si že v rosni starosti osmih let prisegla, da si tako poniževalnega čakanja resnično ne morem več dovoliti (a se je resnici na ljubo kar nekajkrat, le da v manjšem obsegu, ponovilo v letih mojih popotovanj z AA).

Agata Tomažič

JUGO
Najpopularniji automobil jugoslovenske proizvodnje. Poznat po dugom čekanju da bi se dobio nakon što ste ga uplatili (i po više godina). Takođe poznat po tome što je fabrika Zastava sa svojim kupcima igrala igru iznenađenja sa nazivom "Pogodite kakav je vaš auto!"; naoko svi su isti kao novi, ali zahvaljujući varirajućem kvalitetu neki vam traje par godina ili 30.000 km, dok sa drugim možete da se vozite 10-15 godina i 150.000 km bez ikakvih problema, čak da poželite da kupite ponovo isti. Sa druge strane, to je auto koji je doživeo takvu popularnost u svetu da ga čak Bruce Willis vozi u filmu Die Hard (ne znam koji deo...). U proizvodnju je ušao oko 1983. godine i nikako nema nameru da izađe iz nje. Varijacije motora su od 45-65 ks, a varijacije nalepnica na zadnjim vratima su od 45, 55, 65, 60efi, 45a, 55a, 45ax, 55ax, 55ex. Onaj sa većim brojem na nalepnici i više košta. Naravoučenjije: skinite nalepnicu od komšije, a kupite jeftiniji.

Marko Tasić

KADROVI
Odabrana grupa članova Partije predviđena za dalje napredovanje. Uvrstiti se među kadrove bio je san svakog običnog člana Partije. Kadrovi su bili oni koji su se rukovođeni kadrovskom politikom Partije kretali po društveno-političkim horizontalama i vertikalama. Prvo najbeznačajnije imenovanje nekog člana Partije na kakvu partijsku ili društvenu funkciju bio je znak da partija na njega računa i da bi u tom smislu trebalo da se pokaže.
Pravi kadrovi su bili upravo oni koji su znali šta Partija od njih očekuje pa su se tako i ponašali.

Živoslav Miloradović

KAMENČIĆI
U predratnoj Jugoslaviji đaci su pisali "kamenčićima", olovkama od kamena.

Bata Simić

KAMENOVANI DŽINS
Traperice (farmerke) uvedene u modu od strane Roma i pripadnika albanske nacionalnosti, općeprihvaćene kao modni krik kasnih osamdesetih; neujednačeno izbijeljen džins s prugama ili/i pjegama od bijele do tamnoplave boje, može se nabaviti na placu (pijaci), u butiku ili putem namakanja, gužvanja te potapanja novog para traperica u kadu s varikinom.

Tamara Gruber & Ana Božićević

KANDIT
Osječka tvornica čokolade. Godinama su na svim omotima "Kanditovih" čokolada bile markice (s raznim brojevima) koje su se izrezivale i lijepile u posebne albume. Ispunjeni albumi slali su se tvornici, a "Kandit" je to nagrađivao poklon-paketima. Ispunjene albume trebalo je slati preporučeno, inače su se redovito - gubili.

Jovan Nedić

KAPLAR
Čin u vojsci koji u bivšoj JNA nije zvanično postojao ali je u vojničkom slengu korišćen kao sinonim za desetara. Označavao je više karakternu (dušmansku) crtu nosioca nego njegov hijerarhijski status.

Živoslav Miloradović

KARAVAN
Serija putopisa po Jugoslaviji, koju je šezdesetih godina uređivao i vodio Milan Kovačević. Kako sam ja rođen 1964., seriju sam gledao kao sasvim mali dečko, i koliko se sjećam, nikada nije reprizirana, bar na RTZ. Tako mi je u sjećanju ostalo tek nekoliko detalja: špica na kojoj bi se u brzom tempu jedne poznate teme iz klasične muzike (mogu vam je i odzviždati, ali kako mi klasika nije jača strana ne znam kako se zove) smjenjuju topografske karte, da bi vas potom dostojanstveni sijedi čovjek (autor) odveo u neku zabit i tamo kaskao konjima, pentrao se po brdima i zavlačio se u spilje. Šalu na stranu, stari je stvarno bio jak igrač i sjećam se da mi se serija jako sviđala. Bilo je kasnije na TV i drugih putopisaca po zemlji i svijetu, npr. Zuko Džumhur ("Hodoljublja", to je bilo OK), bio je i Gerhard Ledić kojeg baš nisam nešto gledao, pa onda onaj dosadni Matko Peić u Školskom programu, itd, itd, ali ni jedna od njih nije me se dojmila kao "Karavan".

Ivo Baras

KINO KOSMAJ
Porno kino pedeset metara od Trga Republike u Zagrebu. Usred dana bi bilo puno osnovaca koji zajapurenih očiju izlaze (izlazimo) na najgore sunce nakon poduke "Šest Šveđanki s benzinske pumpe" i "Istinitih priča".

Ognjen Strpić

KLUPA U PARKU
Tradicionalna destinacija po bežanju sa časova. "Klupa u parku" obično se birala po konfiguraciji terena, odnosno, morala je da bude dobro skrivena od neželjenih pogleda prolaznika (to su mogli biti i roditelji koji se vraćaju sa posla!), ali i da ima naslon za leđa, letvu koju su mangupi, uvek iz nepoznatih razloga, najpre lomili. Na letvi se sedelo, urezivala su se srca i inicijali simpatije. Dok se sedelo na letvi, pušilo se. "Klupa u parku" imala je svoje naročito značenje u večernjim satima, kada su se dešavali i prvi poljupci.

Petar Andrejić 

KOLEDŽICE
Nosili su ih šminkeri. Najšminkerskija vrsta bile su one bordo boje. Obavezna je bila platnena markica na njima da bi se znalo da su originalne jer su se nakon nekog vremena pojavile i domaće replike. Šminkeri su ih kombinirali sa trapericama kroja "mrkva" i vestama ispod kojih se je nosila sportska majica, ali s obaveznom kragnom preko ovratnika veste. Osamdeset i neke najavljen je veliki sukob hašomana i šminkera, a glavni se je okršaj trebao zbiti u Bogovićevoj ulici, ispred zagrebačkog disca Big Ben. O tome je pisao Polet i mislim podgrijavao atmosferu.

Sandra Antolić

KOMISION
Trgovinsko preduzeće iz Beograda koje se posle II svetskog rata bavilo komisionom prodajom strane robe (uglavnom švercovane) i antikviteta. Mnogi ljudi su svoje prve farmerke, šuškavce, najlon čarape, vijetnamke ili starke kupili upravo u Komisionu. Mnogi drugi (pogotovu iz predratnih imućnijih porodica), opet, su u bescenje prodavali svoje antikvitete, slike ili dragocenosti, ne bi li preživeli posleratne uslove u kojima su se našli. Na ovaj način su nova komunistička elita i zaposleni u Komisionu dolazili do vrednosti za male pare i bogatili se na nesreći ovih ljudi. Poslednjih godina, Komision je potpuno izgubio svoju zamišljenu svrhu i danas su njihovi objekti uglavnom zakupljeni od strane uvoznika i distributera strane ekskluzivne robe.

Dragan Odžaklijević



U Zagrebu su se trgovine te vrste zvale "Posrednik" i osamdesetih, kada se za 'marku' još trebalo potegnuti do Trsta, su bile vrlo popularne (pogotovo ona u Vlaškoj).

Iris Adrić

KOMITET
Centralno mesto političkog života u opštinama i regijama bivše Jugoslavije. Sve odluke bitne za život jedne političke zajednice donošene su u Komitetu ili su dolazile preko komiteta. U svakom većem naselju, zgrada komiteta je predstavljala prepoznatljiv punkt jer se veoma bitno razlikovala od ostalih gradskih odrednica. To je obično bila jedna od najlepših zgrada predratne arhitekture nacionalizovana od eksponenata eksploatatorske klase i opremljena stilskim nameštajem i slikama iste te prezrene socijalne grupacije. Komitet je bio mesto gde su se dešavale važne stvari, dolazili važni ljudi, mesto na kome se sasvim ozbiljno i odgovorno bdilo nad svakodnevnicom radnih ljudi i građana i trasirali putevi njihove budućnosti.
Saopštiti nešto u komitetu imalo je svoju težinu, žaliti se komitetu, značilo je - žaliti se Pravdi samoj. Biti član komiteta predstavljalo je veliku prednost u odnosu na ostale članove Partije jer je to bila prva stepenica odakle se moglo zakoračiti među kadrove (v.). Kada bi svetlo u prostorijama komiteta gorelo do kasno u noć, to je bio siguran znak da se ili sprema novi obračun u partiji ili da sutra u posetu dolazi neki važan drug pa spremačice rade prekovremeno.

Živoslav Miloradović

KOVIN
Varošica u Južnom Banatu na obali Dunava. Poznata je po tome što je u njoj smeštena poznata psihijatrijska bolnica, tako da se reč kovin koristi za označavanje nečijeg (problematičnog) mentalnog statusa. Reći za nekog da je "zreo za Kovin", znači da je taj u najmanju ruku blesav ili čak i lud.
Kovinska psihijatrijska bolnica je, inače, ograđena jakom zidanom ogradom za koju su početkom devedesetih godina ovog veka neki ekstrasensi tvrdili da je počela da se pomera, a da se dvorište ludnice širi. Panična upozorenja tih marginalaca ostala su bez odjeka u široj javnosti sve dok i najvećim skepticima nije postalo jasno da je kovinska ludara poprimila gigantske razmere, da se proširila i rasprostrla po ogromnom postoru koji je upravo iz tog razloga nazvan balkanskom ludnicom ili balkanskim cirkusom.

Živoslav Miloradović 

KRAŠ BAJADERE I LEDENE KOCKE
Dve vrste jednostavnih poslastica, upakovanih u najobičnije kutije, ali koje pričinjavaju veliko zadovoljstvo - naročito kad ne možeš dugo vremena da dođeš do njih.

Marko Tasić

KRPENJAČE
Lopte napravljene od starih čarapa napunjenih krpama.

Bata Simić

KUĆA CVEĆA
1. Najmanje ali najprometnije groblje na svetu. Kuća cveća je izgrađena od kamenih blokova teških i po 7 tona koji su dovoženi Savom i Dunavom iz Tebe i Luksora. U izgradnji je učestovalo 100.000 crnotravaca i vukovaca, a prilikom višednevnih pogrebnih svečanosti tu je zazidan Žeželj i 10.000 glinenih ratnika Prve proleterske udarne brigade. U Kuću cveća išlo se oborene glave i peške, najbolje sa Papuka ili Šar planine, i po mogućnosti unazad, na kolenima ili puzeći, a bio je i jedan što je hodao na rukama i gutao vatru. 2. Mesto patnje stranih ambasadora, generala i diktatora (rekord u dužini plakanja držao je Kenet Kaunda koji je imao maramicu veličine stolnjaka). Delegacije pak SSNO-a i SSUP-a nikad nisu puštali u Kuću cveća zajedno, zbog straha od poplave. Najnesrećniji su ipak bili oni iz SUBNOR-a, a jedina uteha im je bila da popunjavaju knjigu utisaka ("...lakše bi mi bilo da mi je sin umro..."). 3. Simbol narodnog pijeteta prema velikom državniku. Zato narod danas misli da zlikovca treba iskopati, pa za Kumrovac. A narod sve zna. I dugo pamti. Jer je pametan.

Dejan Novačić

KULUŠIĆ OSAMDESETIH
Na šanku je radio Štef. Sad je taksist. Koncerti. Sjećam se "Idola". Klub smo zvali i "Zebra". Tamo smo odlazili poslije škole i kad bi markirali. Bilo je to vrijeme "kulture", usmjereno nas je obrazovala za stručne radnike za TV i film. Predavali su nam ljudi sa Zagrebačke televizije. Jedan je od njih bio organizator koprodukcija, pokojni Prnjak. Zvali smo ga profesore, a ne znam je li čovjek završio srednju školu.

Sandra Antolić

KVISKO
- (im.): 1. Jedan od najpopularnijih likova u istoriji jugoslovenske televizije. Etimološki reč "K." potiče od im.ž.roda "Kviskoteka", što je bio naziv za kviz serijal RTZ osamdesetih godina XX veka. 2. Kao zbirna imenica m.roda "K." označava predmet specifičnog oblika, najčešće izrađen od drveta u vidu stonog ukrasa. Izgledom asocira na štetne insekte i Olivera Mlakara. Istorija međutim beleži i "K." izrađenog u obliku betonskog spomenika, monumentalne tapiserije i priveska za ključeve (vidi "Natječaj za najljepšeg kviska", RTZ, 1984.). 3. Upotrebna vrednost "K." sastoji se u "ulaganju" bodova osvojenih tokom kviza (npr. na osobu "C") sa mogućnošću njihovog dupliranja. Pored utilitarne, K. ima i estetsku vrednost: znatno povećao ukupnu količinu lepote na prostorima SFRJ. Možda je jedino Vučko bio lepši. 4. U poeziji izraz "K." se koristi kao metafora i hiperbola: "ima glavu ko Kvisko" (nar.).

Dejan Novačić

KVIZOVKA
Igra koja se zasniva na sastavljanju križaljke, a igra se po šahovskim pravilima, srpskohrvatska verzija skrebla. Našim uslovima igru prilagodila redakcija nekadašnjeg zagrebačkog enigmatskog časopisa "Kviz", po kome je i dobila ime (posebno zaslužan tadašnji glavni urednik Branko Lipanović). Od deset nasumce izvučenih pločica sa slovima igrači naizmenično sastavljaju riječ koju moraju ukrstiti s bar jednom riječju već postavljenom na tablu dimenzija 19x19 polja. Boduje se svako slovo u zavisnosti od njegove težine, a posebno se boduju slova koja "padnu" na određena polja ili čak i cela reč. Igra se do deset poteza, s tim da svaki igrač ima pravo na 30 minuta za razmišljanje. Pobjeđuje onaj koji skupi više bodova. U slučaju spora među igračima, presuđuje posebno određeni kompetentni sudija. Igrani turniri, postojali klubovi igrača kvizovke, određivane rejting-liste itd.

Jovan Nedić