Mislim da silno grešiš. Ova zemlja ima upravo veliki potencijal da na polju poljoprivredne i prehrambene industrije bude lider u Evropi.
Jedna mala ispravka: ne kaže se koštuničavo, već koštičavo voće  . A lešnik, orah, kesten spadaju u jezgrasto voće.
Pa ja ne znam do u evro tačne cene ali 'ajde da ti odgovorim u nekom redu veličina za 1ha ( molim neko ko ima više iskustva da prepravi ):
početna ulaganja oko 7000 evra
ulaganja do roda ( prve tri godine ): oko 300e po godini= 1200e ukupno
već treće godine se dobija prvi manje više prihvatljiv rod ali se ulaganja nastavljaju negde do 5 godine. Do tada se uloži oko 10 000evra.
Kod stupanja na pun rod 5-7 godina, lešnik daje oko 10-15-ak kg po stablu kako neko reče. Maloprodajna cena je 10e/kg, pa izračunaj ako imaš recimo 400-600 stabala o kojoj cifri je reč. Otprilike dve godine punog roda u potpunosti vraća uložena sredstva. Rentabilnost proizvodnje je 1:4, za 1 dinar dobijaš 4.
Distributivna mreža: Naša zemlja je u konstantnom deficitu što se lešnika tiče. Svega 10% tražnje se zadovoljava iz domaće proizvodnje. Konditorska industija, prehrambena, poslastičarnice, pijace.
Lešnik može da se čuva i do godinu dana ( za razliku od malina recimo ), da se čeka dobra cena.
Nema mnogo prirodnih neprijatelja, nema mnogo bolesti. Malo prskanja i samo redovna obrada. Jedino što traži je zalivanje.

Верујем да си млад и да ћеш тек спознати да потенцијала у пољопривреди код нас НЕМА (као и у другим европским земљама, изузев Холандије и Данске, али то су специфичне земље јер у пољопривреди користе најновије технологије које су покретач развоја, тако да бисмо могли рећи да су они лидери у технологијама које се примењују у пољопривреди, а не самој пољопривреди).

Субвенционисање ЕУ пољопривредних произвођача говори да пољопривредна производња није самоодржива грана. У прилог иде чињеница да у ЕУ пољопривреда чини 3-5% БДП, а у Србији око 31%. На нашу жалост.

Лидер у региону ћемо бити тек у следећем миленијуму, јер каснимо у увођењу стандарда квалитета, немамо никакав имиџ, лошу организацију производње, уситњене парцеле, мале извозне субвенције, а као што и сам знаш, наш извоз се базира на пласирању већине пољопривредно прехрамбених производа Републици Српској. Извоз је повећан увођењем преференцијала за извоз шећера, чиме је од 2001. године остварено око 500 милиона евра током 5 година извоза превасходно Италији, Грчкој и Аустрији.

Споменућу и да је од 1996-2005 извоз производа из робних група 0 и 1 из Војводине био "тежак" свега 1,7 милијарди $, што је занемарљиво мало у односу на друге гране које имају много већи потенцијал.


Вратимо се на лешнике - коштуничави плод сам овде нашао, јер нисам експерт за аграрне термине, давно беше кад сам то учио 

Ниси дао основну одредницу - цену саднице лешника. Такође, добро би било знати и грубу рачуницу везану за чишћење лешника, пошто, претпостављам, да потенцијални купци хоће готов производ, амабалажу, транспорт... Колика је цена осигурања плантаже (ако се то зове плантажа, сад ћеш ме исправити, сигуран сам)

Јел си рентабилност рачунао на бруто или нето нивоу?

 

 

Iskreno, ne znam koji proizvodi spadaju  0 i 1 grupu.
Lešnik ni na koji način ne može biti koštičavi ( a tek ne koštuničavi ) plod. Pomološki gledano: jabuka, kruška, dunja, mušmula i oskoruša su sinkarpne koštunice ( postoje i monokarpne ). Koštičavi plodovi su plodovi tipa trešnja, višnja, šljiva, breskva itd. pa i badem!

Lešnik je jezgrasto voće. Nebitno.
Rentabilnost od 1:4, tačnije 4:16 je iz udžbenika koji je pisan početkom osamdeestih, danas bi se moglo govoriti i o većoj, pretpostavljam da je na neto nivou.
Kalibracija, sušenje i čišćenje spadaju pod obavezne mere ali za početak ( a ovde govorimo o početku privatne proizvodnje, a ne o nasleđivanju PIK Takovo ) dovoljne su mašine reda veličine 400 evra. Uglavnom, danas postoji dosta ljudi koji ovakve mašine prave u privatnoj režiji. To ne bi trebalo da bude problem.
Sadnice: u zavisnosti od toga da li želiš sertifikovani sadni materijal, ili ne, da li kupuješ iz jačeg ili slabijeg rasadnika, uvozne ili domaće, i konačno, da li želiš lešnik kalemljen na mečjoj lesci ili žbunasti kreću se od 2,5-7 evra. Recimo da je srednja cena oko 4 evra mada se mogu naći dobre sadnice i za nižu cenu. I njih sam računao u onih 10 000 početnih, ako si na to mislio.

Što se osiguranja tiče, to zaista nemam pojma.

sopstveni poso je posao u nekoj prostoriji od 30 kvm.Kupiti neku masinu i proizvoditi.Svaka roba posle toga ima kupca.ali je ideja sta proizvoditi????

Nemoj bti toliko siguran da "svaka" proizvodnja prolazi.U tome je najveca fora, naci odredjeni proizvod koji bi cenom i namenom prolazio na nase trziste.Za bilo koju proizvodnju treba "malo" vise para,i cela se prica vrti oko toga sta proizvoditi. Da budema iskreni Srbija je zemlja poljoprivrede i tu je buducnost proizvodnje u Srbiji.

    Kroz vaše postove se provlači ustvari odgovor . U srbiji a i šire najbolje se plača  ideja , i ona je jedina vodilja ka dobrom poslu. Hrana je budućnos kako kod drugih u Evropi tako i u Srbiji . Samo još jedno pod pitanje  : lešnici  se mogu čuvati samo jednu godinu?

Nekad se mafija na Siciliji (u vreme kuma) bavila mrachnim poslovima, ucenama, drogom, prostitucijom....
Danas to vishe ne rade, odizu plantaze ljeshnika.
Izrachunli su da tako bolje i sigurnije zaradjuju...
...evo ovde grube kalkulacije (ne moje nego strucnih lica sa kraja 2005 god) pa vi procjenite sami da li ima buducnosti u poljoprivredi ili nema...da li je bolje ulagati tu ili u berzu(da ne kazem kladionicu) koja zna biti jako prevrtljiva i za koji pored dobre babure(nosa) moras imati i jake veze i dobre dousnike do kojih obicni ljudi tesko dolaze (mozda je Shmrk-Belo bolje upucen , pa nam i preporuci nesto sigurno) ...tipican primjer je berza kod nas(Republika Srspsk) no da ne duzim !

Visina pocetnih ulaganja za 1 ha

1. Materijal
- sadnice 500 kom x 220,00 din 110.000,00 din
-stajnjak 2.5 t x 1200.00 din 3.000,00
- NPK /ma 300 kg x 3000,00 9.000,00
- žica 40.000,00
- betonski stubovi 28.350,00
UKUPNO : 190.350,00
2. Usluge
- Hemijska analiza zemljišta 2.000,00 din
- Podrivanje 3.800,00
- Oranje 50 cm 7.000,00
- Tanjiranje 2.850,00
- Freziranje 5.500,00
- Kopanje rupa 7.500,00
- Zalivanje sadnica – cisterna 2.500,00
- Radna snaga – dnevnice 17.500,00
- bušenje rupa za stubove 5.000,00
- Ostali troškovi 10.000,00
- održavanje vocnjaka prve 3 god 25.000,00
UKUPNO: 88.650,00
UKUPNO 1+2 279.000,00

Prihodi u I god 0,00
Prihodi u II god 0,00
Prihodi u III god 0,00
Prihodi u IV god 3 kg x 500 stabala x 300 din/kg 450.000,00
Prihodi u VIII god 10 kg x 500 stabala x 300 din 1.500.000,00
Prihodi u VIII god 12 kg x500 x300 1.800.000,00

Prihodi u IV god 3 kg x 500 stabala x 200 din/kg 300.000,00
Prihodi u VIII god 10 kg x 500 stabala x 200 din 800.000,00
Prihodi u VIII god 12 kg x500 x200 1.200.000,00

Ovo su jako grube kalkulacije i ne treba ih uzimati zdravo za gotovo!

jedino je sigurno da kod lesnika i kruske Viljemovke nece doci do hiperprodukcije jos dugi niz godina

Наравно да не треба узимати рачуницу као такву јер су многи трошкови изостављени.

Нпр. парцела од 3-4 хектара пољопривредног земљишта где би се засадиле саднице, трошкови чувања и одржавања саме парцеле и добара на њој су потцењене или нису наведени, као и цене неких услуга, које су нереалне.

Има ту доста улагања, али не сумњам да се на средњи рок уложено враћа.