Bežeći od planine tražeći ravnicu

Sad mi snežni vrhovi Besne Kobile
ne znače ništa
ni led ni sneg
ni vode Lisine
ni pastrmke iz Kalifornije
samo žalopojke severnog vetra
starog prognanika koga niko neće
na Vlasinskom jezeru još ima sunca
i smisla čekati zoru
priča prastara čobanica
kako proletos još
ludi ribari iz ravnice
vukući mreže od Đumruka do
Stojkovića mahale
izvukoše tovar buljookih grgeča
i nešto žuto
okruglo
ni dunja ni ciganska tepsija
tamo treba ići
pokazuje rukom put svitanja
bežeći od planine
sadili smo paprat u saksije
nikla je u onaj čas
i baš onome ko je grožđe brao
na Besnoj Kobili
sejali smo snove u dokolici
žnjeli javu mleli
tamo gde su tekli potoci
i klenovi krupni u rastokama
eno onaj kamen zna
do poslednjeg zrna
o svakom hlebu da ispriča
to vreme smo uramili ram spalili
pepeo na dlan sakupili pa dunuli
u nebo
na zemlju
tražeći ravnicu
bežeći od Turčina
naramismo čokote i nadu
unuci da će se vratiti bar
bežeći iz ravnice tražeći planinu
na pedalj od Boga
uvredismo nebo razljutismo kišu
sunce smo kamenjem gađali
u svitanje promrzle ruke pružali
to vreme smo ozidali
sve kamen na kamen slagali
popevši se do neba
od unuka do dede
svi redom zemlju popišali
Bežeći od planine tražeći ravnicu
čekajući nas stare smrti dojadi
i otkotrlja se niz padinu za mladima
još sakupljamo džanariku
pečemo meku rakiju
jurimo dosadu po sobi i
čekamo kraj
na polasku
one jalove vinove loze
metnuh sina u bošču
majka u amanet ostavi balon vina
od prve berbe

Od dana kada smo se doselili u ulicu Matije Gupca 13-b
do ovog toplog februarskog jutra 1995.
15 godina kasnije u ulici Jovana Dučića 13-b



priznajem raspored stvari u mojoj ulici
dok kažem dobar dan i dobro veče

jednom sam stajao na balkonu i gledao
mesec u prolećnoj bari dole
u avliji koju još nismo podelili
sudski naravno

čuo sam i neke reči preko doline
vetar ih je nosio kao papirne avione
nekada ni sam više ne znam kad
tada na ovoj istoj terasi
kada je ograda imala smisla
kada je bila visoka do neba

potom je naišla komšika
jedna od onih žena
koje nikada nisu bile devojke
večite strine i tetke
dolazile su i dolaze kod nas
sa iglama
sa pletivom

čeprkala je nešto među cvećem
da je majka videla
upišala bi je odavde
ja sam se samo nakašljao
uspravila se i rekla nešto
o lošem đubrivu i kišnim glistama
potom je naišla još jedna vezilja
čuo sam i majku kako ih priziva
u kuću
na kafu

jesenas je rodilo i u vinogradima
sneg nas je ipak zatekao
govorilo se o prevrelom vinu
zimnici i bukovim cepanicama
ponajviše o onim koji neće dočekati visibabe
ako sve bude kako treba da bude
u mojoj ulici

Omnes bestidae fiunt (15.06.1992.)


pišem ti o noći
koju su najavljivali
iza zadimljenih rovova
gusenicama čeličnim pokidanih borova

Horibile dictu draga Svjetlana
od koga si Boga ti izabrana
i za čiju sekiru maziš svoj vrat
kad već lančića s krstom nema
a samo vetar s juga može raspršiti tišinu
onu istu neman koja nas je obljubila

Horibile dictu draga Svjetlana
čije palice jače udaraju
ja sve kape sveta podjednako mrzim
niti hodati pod zastavama znam
samo Laudeatur nomen Christil jasno čujem
dok po jaucima prebiram

o istoj noći ti pišem
i znam
još je u istražnom
gde su zvezde tada bile
šta je radio Mesec i sa kim
za koga su duvali južni vetrovi
strani plaćenici
i treskom železnih vrata nestaje san
i nje
te Noći što je i pijačno jutro prestraši
čak i buđenje uboge čaršijske lude

omnes bestidae fiunt
i reči je pojela tišina
pokrete nismo zarobili slikom

omnes bestidae fiunt
uzdasi ko odškrinuti prozori pred buru
srča po kaldrmi i
stotinu neba u svakom

Kiše

U gradu kraj reke
Gde jedno vreme
Za oca i sina teče
Budala jedna od zemlje
Podiže grad

Rade Jankov - Južne ulice (1987.)

Pesma za Petra Pitera Pjera i Petera

Znam ja

Negde ima Boga
Samo se tamo
Drugačije zove
Ili su ljudi sa njim
Na ti

I još znam

Da smo svi
Jedni isti
Koji se još nisu
Sreli
A i baš bi glupo bilo
Da tamo neki koji je ja
Za mene zna
Pa da mi dolazi
Samo
U srećne dane

Vlasotinačka pesma

U velegradu dan teško diše
Ovde se ne umire ali živih nema

Moja čaršija turskim snom spava
Ko je probudi nabiće ga na kolac

Rade Jankov - Weqrydytrewa stredwaqyx (1991.)