SMREKA ili BOROVICA [juniperus communis]   

narodni naziv:
borovac, brin, brina, crna smreka, crna smrekinja, kleka, klekinja, smrčika, smrča, venja

engleski naziv: JUNIPER

Opis biljke:
Smreka ili borovica raste kao grm. S obzirom na veličinu, oblik, rast i oblik iglica smreka je vrlo promenljiva biljka. Igličasti listovi stoje po tri u pršljenu. U početku su svetlo zelene boje, a posle potamne. Sa gomje strane lista nalazi se plavkasto bela crta. Listovi su dugački 8 do 10 mm. Muški cvetovi su žuti i nalik klasu, a ženski cvetovi su cešeri I izgledaju kao bobica. Plod je crn. Svi delovi smreke ili borovice imaju fin aromatičan miris. »Bobice« su gorko slatkog ukusa, a iglice gorke i smolaste.

Stanište:
Raste po klisurastom neplodnom tlu i belogoričnim i crnogoričnim šumama. Često se nalazi u velikim skupinama na kamenitoj kraškoj podlozi od primorskog područja do brdskih i planinskih predela.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se beruse plodovi, iglice, vrhovi grančica i samo drvo. Nakon što se plodovi uberu, suše se u tankom sloju na suvom i svetlom mestu. Plod smreke ili borovice ne sme se sušiti na suncu i umetnoj toploti.

Lekovito delovanje:
Mnogostruka je lekovitost smreke ili borovice. Čaj od ploda jača nerve i želudac, čisti krv, odvodi otrovne gasove, a sa mokraćom i loše sokove, pojačava znojenje, leči vodenu i bubrežnu bolest, čisti jetru, drobi i odvaja kamen i pesak iz žuči, bubrega, mokraćnog mehura. Odlično leči beli cvet, a preporučuje se za lečenje plućnih bolesti posebno astme. Mladi vrhovi kuvani u mleku leče kostobolju, reumatizam, išijas, skorbut, vodenu bolest, nervnu rastrojenost i dr. Pomešana sa drugim biljkama, smreka ili borovica izvrstan je lek za mnoge bolesti.    
izvor: www.herbateka.com

SOJA []   

engleski naziv: SOY BEAN

Opis biljke:
Soja je jednogodisnja biljka sa mahunama u kojima se nalazi 2 do 5 okruglih zrna, žute, žuto zelene ili smedje boje. Zrno sadrzi 36 do 40 procenata proteina, 15 do 23 procenta ulja, blizu 34 procenta ugljenih hidrata, 3 do 6 procenta mineralnih materija i znatan broj vitamina.

Sojino zrno veoma je bogato proteinima, vitaminima i mineralima, pa su i proizvodi koji se dobijaju njegovom preradom, bogat izvor ovih sastojaka. Proizvodi od soje ne mogu biti zamena za druge vredne prehrambene artikle, pogotovo ne za namirnice životinjskog porekla (meso, mleko, jaja, riba), već se smatraju za namirnicu koja ima svoje ravnopravno mesto u ishrani.

Soja Iecitin je prirodna materija izvrsnih osobina, ali manje poznata širem krugu ljudi. Njegovi glavni sastojci su kolin i inozitol u obliku fosfatidilkolina. Kolin igra ključnu ulogu u izgradnji strukture bioloških opni (membrana) i često se veže za vitamine. Inozitol se u manjoj ili većoj količini nalazi u namirnicama biljnog porekla, a soja ga sadrži u izobilju. Ljudski mozak deponuje veče količine inozitola. Kolin i inozitol se po funkciji smatraju katalizatorima i razgradjivačima masti.

Lekovito delovanje:
Lecitin snižava nivo holesterola, pročišćava zidove krvnih vena i pojačava rad srčanog mišića. Kako naša standardna prehrana sadrži znatno veću količinu masti od optimalne, skoro svaki čovek ima povećane potrebe za lecitinom. Drugo važano dejstvo lecitina je da u većoj meri smanjuje ili čak u potpunosti uklanja bolove u zglobovima.

Redovno uzimanje lecitina omogućava osobama koje pate od bolesti zglobova aktivnosti koje zbog bolova ne bi mogle izvršavati. Lecitin uz navedena svojstva u velikoj meri koristi ljudima osetljivim na promene vremena. Uzimanje lecitina je neophodno kod sportista čiji je učinak umanjen zbog bolova u zglobovima.

Lecitin daje kosi zdravu boju i smanjuje opadanje. Pomoću lecitina može se sprečiti nastanak ekcema. Lecitin pojačava moć koncentracije i pamćenja i deluje umirujuće na nervni sistem.

Medju vitaminima posebno su zastupljeni vitamini B grupe, vitamin E i drugi. Od minerala tu su kalcijum, fosfor, magnezijum, gvozdje i drugi.

Soja je posebno korisna u ishrani dijabetičara: obezbedjuje dovoljno kalorija i proteina, ali i prilikom prolaska kroz creva omogućava manju apsorpciju ugljenih hidrata. Ova namirnica je, bez sumnje, vrlo korisna, ali je teško prihvatamo u svakodnevnoj ishrani. Upotreba proizvoda od soje u ishrani zdravih ljudi zbog toga ima dijetetsko i preventivno delovanje.Soja se, takodje, preporučuje za ishranu osoba obolelih od sećerne bolesti, povećanog krvnog pritiska i nekih oboljenja jetre.    
izvor: www.herbateka.com

SRČANIK ili SRČENICA [polygonum bistorta]   

narodni naziv:
srčenjak, trava od srca

engleski naziv: SNAKE ROOT

Opis biljke:
Srčanik ili srčenica je trajna biljka koja ima jak I vijugav koren koji potseća na broj 5. Spolja koren je smedj, a iznutra boje mesa. Razmnožava se izdancima iz čvorova na korenu, koji se razvijaju u nove korene od kojih svaki za sebe samostalno živi. Srčenica se može razmnožavati semenom u jesen, odmah nakon što sazri. Stabljika naraste i više od 1 metra. Listovi su dugački, kopljasti a pri dnu imaju peteljku. Gornji listovi su uži i obuhvataju stabljiku. Sa gornje strane listovi su tamno zeleni, a sa donje sivo zeleni. Cvetovi su rozo beli koji su na vrhu stabIjike složeni u klas i imaju vrlo prijatan miris.

Stanište:
Raste na planinskim i brdskim livadama i pašnjacima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se skuplja korenje koje se vadi u decembru. Korenje se opere i brzo suši.

Lekovito delovanje:
Srčenica svoju lekovitost duguje velikom velikom prisustvu tanina. Upotrebljava se u obliku čaja ili kao prašak. Leči krvarenja i prolive, bolesti sluzokože, a celi crevni trakt podstiče na rad. Preporučuje se za lečenje malokrvnosti, dizenterije, rana u ustima i sl.    
izvor: www.herbateka.com

ŠIPURIKA ili ŠIPAK [rosa canina]   

narodni naziv:
divlji šipak, divlja ruža, pasja draca, pasja ruža, srbiguzica, šipurina, šepurika

engleski naziv: DOG ROSE

Opis biljke:
Šipak je grm visine 2 do 3 metra. U prvoj godini pojavljuju se uspravne grane koje se, u sledećim godinama, razgrane u mnogobrojne viseće grane. Čitav grm obrastao je oštrim i prema dole savijenim bodljikama. Listovi su neparno perasti, a listići jajastog oblika i oštro nazubljeni. Cvetovi su bele do belo ruže boje. Plodovi su jajastog oblika, svetlo crvene boje, i sadrže veliki broj tvrdih semenki. Cvetovi su prijatnog mirisa, a plodovi kiselkasto slatkog ukusa. Semenke su bez mirisa, ali zato čaj ima veoma prijatan miris.

Stanište:
Šipak je veoma rasprostranjen po celoj Evropi. U našim krajevima je ima u velikim količinama, a raste po živicama, uz rubove šuma, u šikarama i dr.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se beru plodovi i cvetne latice.

Lekovito delovanje:
Šipak je lekovita biljka koja, pored crne ribizle ima najviše C vitamina. Posebno je važno što kuvanjem šipak ne gubi taj vitamin. Čaj se preporučuje majkama za vreme dojenja. Proizvodi od šipurike otklanjaju tzv. umor, malaksalost, bledolikost i nervozu kao i sve ostale tegobe povezane sa smanjenom količinom vitamina C. Šipurika povoljno deluje na probavni trakt i na izlučivanje mokrace bez ikakvih nadražaja bubrega. Čaj od šipurike preporučuje se za sprečavanje kamena u bubrezima i mokraćnim kanalima. Isto tako, čisti krv, a koristi se kod upalnih procesa bubrega, bubrežne nakapnice i mehura. Cvetne latice šipurike upotrebljavaju se za pripremanje čaja kod krvarenja iz želuca, creva, pluća i hemoroida kao i protiv proliva i želučanih grčeva. Pomešana sa drugim biljkama koristi se u lečenju mnogih drugih bolesti.    
izvor: www.herbateka.com

ŠLJIVA [prunus domestica]   

narodni naziv:
readjarka, požegača, bistrica, modnilja

engleski naziv: PLUM

Opis biljke:
Šljiva je drvo koje može narasti do 10 metara. Prilično je razgrnata sa ovalnim, nazubljenim listovima i sitnim belim cvetovima. Cvetovi su na kratkim drškama i uglavnom po dva zajedno. Plod je duguljast, sočan i tamno plave boje. U plodu se nalazi koštica. Uzgaja se u voćnjacima. Postoji mnogo vrsti šljiva.

Lekoviti deo biljke:
Plod

Lekovito delovanje:
Šljive su veoma značajne u ishrani. Lekovitost šljive dolazi do izražaja kod oboljenja bubrega, gihta, bolesti jetre i pojave reumatizma. Povoljno deluje na probavne organe. Reguliše rad creva.    
izvor: www.herbateka.com

ŠPAROGA VRTNA [asparagus officinalis]   

narodni naziv:
beluš, kuka, pitoma šparoga, pitomi sparog, sparoga, šparog, vilina metla

engleski naziv: ASPARAGUS

Opis biljke:
Šparoga vrtna je trajana biljka sa drvenastim i jako razvijenim podankom koji je uglavnom horizontalan. Iz podanka izbija duboko i debelo korenje. U proleće iz podanka izbijaju jaki bijeli izdanci koji, izlaskom na dnevnu svetlost, belu boju menjaju u zelenu. Izdanci su pokriveni mesnatim ljuskama, a kad dosegnu visinu od 20 do 25 cm, seku se i koriste kao povrće. Iz preostalih izdanaka raste stabljika visine i do 1,5 metra, koja se kasnije razgrana u male grančice, koje na sebi nose male, suve listiće. Tek treće godine izdanci donose cvetove zeleno bele boje. Plodovi su crveni veličine graška.

Stanište:
Šparoge rastu u prirodi duž čitavog primorja, a uzgajaju se kao povrće u povrtnjacima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se beru izdanci u proleće,a podanak sa korenom se kopa u jesen. Plodovi se sakupljaju nakon što sazre.

Lekovito delovanje:
Izdanci šparoge se koriste kao povrće, inače pospešuju rad bubrega, a time i izlučivanje vode iz tela, osim toga koriste se i kao blago sredstvo za otvaranje. Izdanci šparoge izvrsna su hrana za šećerne bolesnike i za one koji se oporavljaju nakon teže bolesti. Njeno seme koristi se za smirivanje želuca i povraćanja, a koren se koristi kao sredstvo za otvaranje.    
izvor: www.herbateka.com

ŠTAVELJ ili ŠCAV [rumex obtusifolis]   

engleski naziv: BROAD LEAVED DOCK

Opis biljke:
Štavelj ili šcav je višegodišnja zeljasta biljka visine do 1 metar. Ima duge ovalne listove poput rena. Cvetovi su složeni u klasove koji se razvijaju na stabljici, posebno na vrhu. Cvetici su zelene do crveno smedje boje.

Stanište:
Svuda na vlažnim livadama.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se beru listovi u proleće, a plodovi pre samog sazrevanja. Suši se u hladu.

Lekovito delovanje:
Plod se upotrebljava u obliku čaja protiv proliva. Listovi se uzimaju protiv malookrvnosti jer u sebi zadrže vitamine A i C, a ima gvozdja i fosfora. Čaj od listova koristi se u lečenju šuljeva i za bolju probavu.    
izvor: www.herbateka.com

TIMIJAN [Thymus vulgaris]   

narodni naziv:
bosiljak, majčina dušica, manja mažurana, manji sanseg, timas, timljan

engleski naziv: THYME

Opis biljke:
Timijan je sličan majčinoj dušici, ali je viši i stabljika mu ne puzi po zemlji, nego raste uspravno (do 30 cm), listovi su uži, cvati nisu tako zbijene i biljka ne raste kod nas divlje, nego se gaji. Droga je gornja polovina biljke, list (najbolja droga, jer ima najviše etarskog ulja i tanina), etarsko uje i timol (Thymi herba, foliurn, aetheroleum et thymolum). Mlade grančice su četvorouglaste, kratke i gusto obrasle belim dlacicama, a starije su oble, gole i drvenaste. Lišće je sitno, sedeće ili na kratkoj dršci, u celini duguljasto, skoro iglasto , po obodu, celo, nadole jako povijeno, kruto, od gore skoro golo, a na naličju obraslo finim mekim sivim dlačicama. Cvat ima oko 5 ružičastih, 3 do 6 mm dugačkih cvetića na kratkim drškama. Čašica je cevasta, kratko maljava, zelena ili malo ružičasto-ljubičasta i dvousnata: donja ima dva igličasta, a gornja tri tupa zuba.

Stanište:
Cveta od juna do oktobra. Gaji se i kao ukrasna i medonosna biljka. Bere se gornja polovina biljke u cvetu ili pred samo cvetanje.

Lekoviti deo biljke:
Bere se cela biljka u cvetu.

Lekovito delovanje:
Timijan je lek i začin. Ulazi u sastav raznih preparata protiv običnog, a naročito protiv velikog kašlja, Extractum Thymi fluidum i Sirupus Thymi compositus. Etarsko ulje je zbog prisutnog timola i karvakrola izvrsno antiseptičko sredsvo. Ulje ulazi u sastav voda i pasta za usta, i lekova protiv vrenja. Ulje timijana a naročito timol daju se protiv crevnih parazita (trihoficalusa, duodenalne ankilostome i oksiura). Timol je odličan konzervans.    
izvor: www.herbateka.com

TRBULJA VODENA [oenanthe aquatica]   

narodni naziv:
bedreničak, konjski morač, krpilo, mokrorok, vodeni morač

engleski naziv: WATER DROPWORT

Opis biljke:
Vodena trbulja jevišegodišnja zeljasta biljka sa šupljom i razgranatom stabljikom visine do 1,5 metar. Veliki listovi sa peteljkom su dvostruko ili trostruko perasti sa potpornim listićima. Koren je dvogodišnji, oblika šargarepe. Sitni i beli cvetovi su skupljeni u štit. Plod je sa strane duguljasto jajastog oblika, a sa gornje i donje strane malo šiljast, go, zeleno srnedje ili žuto smedje boje.

Stanište:
Vodena trbulja raste u barama, močvarama, stajaćoj vodi, na močvarnim zemljištima i u jarcima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se sakupljaju dozreli plodovi, odnosno seme.

Lekovito delovanje:
Vodena trbulja je po lekovitom dejstvu slična komoraču, samo mnogo jača. Njegova upotreba delotvorna je kod veoma zapuštenih i tvrdokornih bronhalnih katara sa gnojnim i zaudarajućim ispljuvkom, kod tuberkuloze pluća i gnojenja kostiju. Osim toga, preporučuje se u lečenju pluća, astme, grčeva u želucu i crevima i kod jakog nadimanja. Za spoljnu upotrebu se koristi seme vodene trbulje kao melem za rane jer ih čisti i sprečava upale.    
izvor: www.herbateka.com

TRN CRNI [prunus spinosa]   

narodni naziv:
tmovina, drača, kukinja, mrki trn, trnina, trnjina, trlinka

engleski naziv: BLACKTHORN

Opis biljke:
Crn trn je grm visine od 1 do 3 metra. Mladi izdanci su dlakavi, a grane se završavaju oštrim trnjem. Kora crnog trna je crno smedje boje. Na trnovitim gustim ograncima rastu mali jajasti listovi, koji su na rubovima nazubljeni. U početku razvoja listovi su dlakavi, a posle goli. Beli cvetovi pojavljuju se pre samog listanja i to u velikom broju, da se grane jedva primećuju. Plod je koštunav i okruglog oblika veličine do 1 cm, tamno plave boje. Ima veoma opor i kiseo ukus.

Stanište:
Raste po živicama, pašnjacima, krčevitom tlu i rubovima šuma.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se beru cvetovi, plodovi i kora sa korena.

Lekovito delovanje:
Čaj od cvetova koristi se kao sigurno sredstvo za otvaranje i jačanje želuca. Isti čaj odstranjuje kožne osipe i kožne nečistoće, umiruje grčeve u želucu, pospešuje izlučivanje mokraće, rastvara sluz kod katara, a preporučuje se kod vodene bolesti i stvaranja kamena. Pekmez od plodova pospešuje stolicu i posebno se preporučuje deci koja nemaju urednu stolicu ili pate od zatvora. Čaj od korena preporučuje se u lečenju groznice.    
izvor: www.herbateka.com