GORČICA BELA [sinapis alba]   

narodni naziv:
gorušica, slacica bela

engleski naziv: MUSTARD

Opis biljke:
Gorčica bela ima uspravnu, razgranatu stabljiku visine do 60 cm. Ima perasto ili lirasto zarezane listove. Svi su joj delovi dlakavi.

Stanište:
Raste po vrtovima, žitnim poljima i napuštenim mestima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se koristi seme koje se nalazi u mahunama. Bere se u jesen, pri čemu se mora dobro osušiti i čuvati u zatvorenim limenkama.

Lekovito delovanje:
Bela gorčica upotrebljava se kao lek u lečenju šećerne bolesti, protiv navale krvi u glavu, bolesne jetre, nesanice, bolesti dušnika, reumatizma, zapaljenja plućne maramice i zatvora.    
izvor: www.herbateka.com

GORČICA CRNA [brassica nigra]   

narodni naziv:
crna slacica, cma gorušica, goruštica, ognjica, senf, slacica

engleski naziv: BLACK MUSTARD

Opis biljke:
Gorčica crna je jednogodišnja biljka sa razgranatim stabljikama i doseže visinu više od 1 metra. Listovi su sa peteljkom, različito izrezani. Gomji listovi su glatki, dok su donji manje dlakavi. Na vrhu stabljike i njenih grana razvijaju se sitni žuti cvetovi u obliku grozda. Mahune su dugacke 2 do 2,5 cm i priljubljene su uz stabljiku. U njima se nalaze semenke tamno-crvene do crveno-cme boje.
Stanište:
Crna gorčica nalazi se kao poludivlja na obalama reka, šljunkovitim i peskovitim mestima. Uzgaja se na tlu bogatom humusom.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se beru zrele mahune iz kojih se vadi sitno seme tamno smedje do crveno-crne boje.

Lekovito delovanje:
U gorušičinom semenu nalazi se otprilike 25 posto ulja. U manjim količinama gorušica pospešuje izlučivanje probavnih sokova i primanje hranjivih materija. Prevelike količine nisu preporučljive jer mogu prouzrokovati nadražaj i upalu želuca i creva, a kod žena smetnje u menstruaciji te upalu jajnika. Gorušičino ulje izlučuje se bubrezima i deluje na izlučivanje mokraće, a veće količine mogu izazvati nadražaje bubrega i smetnje kod izlucivanja mokraće. Najučešće se koristi za spoljnu upotrebu u obliku tzv. gorušičinog testa ili paste. Pasta je izvanredno lekovita jer prodire duboko u tkivo te psotiče razmenu materija i u dubljim delovima tela. U tom smislu gorušičina pasta upotrebljava se kod akutnih upala zglobova i nerava, upale pluća, kod jakog bronhitisa, upale porebrice, prehlada, iscrpljenosti, smetnji u cirkulaciji krvi, upale žučnog mehura, bubrežnih grčeva, angine pektoris, nadimanja u želucu i crevima te kod hronične začepljenosti.    
izvor: www.herbateka.com

GOTU KOLA [CENTELLA ASIATICA (HYDROCOTYLE ASIATICA)]   

Opis biljke:
Tradicionalno se koristi u svrhu pročišćavanja (detoksifikacije) krvi, kao tonik (sredstvo za opšte jačanje organizma, uključujuci povecanje prirodnog tonusa mišica) i diuretik. Opste je prihvaćeno njeno delovanje u lečenju bolesti kože, krvi i nervnog sistema. Gotu kola je dobra za povečanje inteligencije (povećava moć shvatanja i razumevanja), pomaže u transformaciji seksualnih fluida, pomaže pravilnom toku energije izmedu desne i leve strane mozga. Na Dalekom Istoku se koristi(la) protiv lepre (gube) i tuberkuloze. I u homeopatiji se koristi protiv lepre i TBC-a plus protiv sifilisa, psorijaze, cervicitisa, vaginitisa i protiv plikova (engl. blisters). Farmaceutske firme na Zapadu je preporučuju protiv nervnih poremećaja, reumatizma, groznice i za spuštanje povišenog krvnog pritiska. Do neke mere djeluje protiv umora i u tu svrhu se često kombinuje sa ginsengom(žen šen). U kombinaciji sa ginkom, koji poboljšava cirkulaciju (posebno u mozgu), koristi se protiv Alzeheimerove bolesti i bolesti demencija (staračka senilnost, zaboravnost).

Lekovito delovanje:
Njenim korišćenjem je povecana mentalna energija i jasnoća, koncentracija i memorija. Delovanjem na neurotransmitere, poboljšava se strujanje nervnih (elektrohemijskih) impulsa. Gotu kola poboljšava cirkulaciju i u mozgu i u nogama (pa nećete više imati "teške" noge, edeme, flebitis, varikozne vene i sl.), tj. u celom telu. U tom smislu, deluje slično ginku. Gotu kola se primjenjuje kod mnogih tipova rana, da bi pospešila zarastanje i smanjila veličinu ožiljaka koji se formiraju nakon zarastanja. Gotu kola se takodje koristi u terapiji gripa (influence), lupusa eritematozusa, elefantijaze, raka uterusa, bolesti jetre (kao što su ciroza i žutica odn. hepatitis), atrofije mišica. Dobra je za lečenje lezija oka, za pojačanje rasta kose, protiv čira na želucu i bolesti grla. Gotu kola je bez premca u revitalizciji nerava i ćelija mozga. Takodje se koristi za jačanje imunološkog sistema, omogućujuci telu bolju odbranu protiv štetnih faktora koji bi inače ugrozili zdravlje.
Zapaženo je i njeno delovanje na nadbubrežne (adrenalne) žlezde koje se sastoje iz različitih slojeva i svaki od njih (uključujući i srž tih žlezda) lući niz hormona koji su od ogromne važnosti za sve funkcije tela. Gotu kola jača te žlezde i to je jedan od argumenata kojim bi mogli objasniti činjenicu da poboljšava izdržljivost i povećava energetski nivo kod onih koji je konzumiraju. Isto tako treba istaknuti da korišćenje gotu kole olakšava depresivno emotivno stanje i poboljšava varenje. Gotu kola unapredjuje relaksaciju, sklad i harmoniju. To što je gotu kola tonik koji jača žlezde i koji deluje psihostimulativno, ne znači da ona sadrži kofein i srodne štetne materije. Gotu kola nema nikakve veze sa tzv. kola-orasima (Kola-nut) jer ne sadrži nimalo kofeina ni sličnih supstanci. Gotu kola se može uzimati sama za sebe ili u kombinaciji sa biljkama kao što su Uncaria tomentosa, Yucca, Sarsaparilla (Smilax off.), Ginseng (Eleutherococcus senticosus, Panax ginseng), Fo - Ti (Polygonum multiflorum), Saw Palmetto (seremoa repens - sabla), Licorice (Glychyrrhiza glabra/uralensis), Kelp (Laminaria, Macrocystis, Ascophyllum), Cayenne pepper(Capsicum annum/frutescens), takodje sa korenom biljke Ashwagandha (Withania somnifera), korenom biljke Stillingia sylvatica, alfalfom, pa sa već spomenutim ginkom kao i sa raznim drugim biljkama. Studente će možda najviše zanimati činjenica da gotu kola poboljšava pamćenje, dok će svi pod stresom osetiti njeno antistresno delovanje. Spomenimo i to da deluje protiv kongestije pa se kod problema sa sinusima preporučuje uveče i to u dozi od 1/4 kasikice praha. Samlevena u prah često je praktičnija za uzimanje nego da je trošite u obliku čaja. Može se uzimati i sveža biljka kao salata.    
izvor: www.herbateka.com

GUJINA TRAVA [Silybum marianum , Carduus marianum]   

narodni naziv:
bijeli stricak, gospin trn, divji articok, magareca salata, osljebad, ošebalj, sjekaavica, šarena badeljka

Opis biljke:
Gujina trava je krupna, snažna impozantna dvogodišnja zeljasta biljka, visoka do 150 cm. Listovi su tigrasto prošarani belim prugama. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cvasti su krupne i crvene.

Stanište:
Cveta celog leta, u drugoj godini. Raste kraj puteva i naselja u južnim krajevima i na primorju.

Lekoviti deo biljke:
Upotrebljava se zreo plod, redje list (Silybi fructus et folium). Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. U plodu ima 0,1% etarskog ulja, malo tanina, flavonoida, masnog ulja, belančevine, raznih šećera i drugih ugljenih hidrata i smole. Zahvaljujuči prisustvu tiramina, plod badelja povečava krvni pritisak. Daje se protiv astme, senske groznice, glavobolje i koprivnjače.Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jačanje, osobito posle teških operacija i bolesti.

Lekovito delovanje:
U narodu se upotrebljava za ublažavanje napada žuči, protiv šećerne bolesti, zatvora, za lečenje hemoroida i dr. Pripremaju se čajevi protiv niskog pritiska, za jačanje, bolji apetit, protiv morske bolesti, smetnje u žuči (kamen, bolovi) i protiv šećerne bolesti.    
izvor: www.herbateka.com

HAJDUČKA TRAVA [achilea millefolium]   

narodni naziv:
hajducica, hajducka trava, kunica, stolisnik, kostrijet, ravan, roman, romonika

engleski naziv: YARROW

Opis biljke:
Hajdučka trava ili stolisnik je uspravna biljka visine do 80 cm. Boja stabljike je svetlo zelena ili crveno smedja. Ima moštvo perastih listova. Cela biljka ima veoma ugodan miris. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Botaničko ime je dato prema grčkom junaku Ahilu –Achillea, i ima značenje da daje snagu.Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajdučke trave dobija se destilacijom pomoću vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.

Stanište:
Biljka je rasprostranjena po celoj Evropi. Raste pojedinačno ili u velikim grupama na livadama i pašnjacima.

Lekoviti deo biljke:
Za vreme cvetanja beru se cvetovi s kratkim peteljkama, i cela biljka najviše do 30 cm dužine. Zbog visokog sadržaja gorkih materija i eteričnog ulja, hajdučku travu ili stolisnik ubrajaju u gorke droge.Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku čaja za poboljšanje apetita, kod želudačnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarastanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajdučka trava ulazi u sastav gorkih čajeva, cajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuci, za normalizaciju metabolizma i za umirenje. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slično kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Zbog prisustva vitamina C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajdučke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kože treba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a čaj da piju u manjim količinama.
Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odsečeni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili u sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromatičnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u vrećce ili kartonske kutije i cuva zaštićena od svetlosti godinu ipo dana.

Lekovito delovanje:
Hajducka trava ili stolisnik čisti i jača krv i organe za varenje. Posebno je korisna za lečenje jetre, slezine, gorušice, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim grčeva, groznice, lupanja srca, bolova u krstima i ledjima, neredovnih menstruacija, krvavih i zatvorenih žuljeva, nesanice, raznih osipa i čireva. Čaj od stolisnika korisno deluje i leči ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lečenja osipa na koži – psorijaze. Kod psorijaze se uz obloge moraju sprovesti i kure čišcenja krvi. Takodje se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao caj. Kod nervnih osoba preporučuje se češće pranje celog tela rashladjenim čajem od stolisnika i to ujutru i uveče. Tople kupke od stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove.
Smanjuje teškoće kod gihta i reumatizma. Povoljna je za lečenje šećerne bolesti, naročito u početnom stadijumu. Korisna je i kod prekomernog krvarenja. Stolisnik spada medu lekovita sredstva koja deluju svojim gorkim ukusom na sluzokožu želuca, pa tako podstiče izlučivanje želudačnog soka, a samim tim pobuduje apetit.
Povoljno deluje na resorpciju hrane. Lekoviti preparati sa stolisnikom, odnosno mešavina čajeva, pomažu kod gastritisa, kolitisa, grčeva u želucu i crevima. Kalijum, koji je sadržan u stolisniku potpomaže rad bubrega i krvotoka, pa tako posredno utiče na rad srca,a uspešno se koristi i kod ženskih bolesti.    
izvor: www.herbateka.com

HIBISKUS [Hibiscus]   

Opis biljke:
Hibiskus je listopadni ukrasni žbun ili drvo do 5 m visine, sa dosta uspravnih grana. Izdanci su u početku dlakavi, kasnije goli. Hibiskus je poreklom iz kine i Indije a ne iz Sirije, iako se negde naziva sirijska ruža. Listovi su sa peteljkom, naizmenični, sa tri manje više naglašena režnja, po obodu krupno testerasti. Cvetovi su krupni, zvonasti, raznobojni, usamljeni u pazuhu listova. Gaji se po parkovima i vrtovima, na sunčanim mestima. dobro podnisi obrezivanje pa se često koristi za formiranje živih ograda.

Stanište:
Gaji se po parkovima i vrtovima, na sunčanim mestima. Dobro podnisi obrezivanje pa se često koristi za formiranje živih ograda. Cveta od jula do septembra. Razmnožava se semenom, reznicama i kalemljenjem. Kod nas se gaji u južnim delovima zemlje kao povrce.

Lekoviti deo biljke:
Za jelo se beru nezreli plodovi veličine prsta.

Lekovito delovanje:
Od Hibiskusa se sprema izvanredan i veoma popularan čaj.    
izvor: www.herbateka.com

HMELJ [Humulus lupulus]   

narodni naziv:
blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevina, milje vina, falon, hmel, hmelina, hmeljevina

engleski naziv: Hops

Opis biljke:
Šišarice hmelja su jajaste, lake, rastresite cvasti, dugačke 3-4 cm, široke oko 2 cm, nešto pljosnate, toplog i gorkog ukusa, prijatnog svojstvenog aromatičnog mirisa (dugo čuvana i pokvarena droga zaudara). Šišarice se lepe za prste. Oko krivudave osovine, dugačke oko 2 m, poredjani su plodni listici unaokolo u cik cak, kao crepovi na krovu. Na njihovoj bazi golim okom se mogu videti, oble, sjajne, prozirne, žute žlezde, koje se mogu lako istresti (lupulin). Plodni listici (brakteje) su vrlo tanki, hartijasti, jajasti, žuto-zelenkasti ili žuti, oko 10 mm dugački i oko 7 mm široki, mrežasto išarani sitnim nervima i lako se mogu odvojiti. Upotrebljava se samo gajen hmelj. Hmelj potice iz istocne Evrope. Kod nas raste uz grmlje po vlažnim mestima kao divlja povijuša

Stanište:
Hmelj potiče iz istočne Evrope. Kod nas raste uz grmlje po vlažnim mestima kao divlja povijuša. Gaji se kod nas i u drugim zemljama u velikim količinama za potrebe pivara. Upotreba hmelja u pivarstvu je novijeg datuma, a u medicini tek od početka XIX veka. Smola lupulina konzerviše pivo sprečavajuci razvoj mlečno-kiselih bakterija, etarsko ulje mu daje prijatan miris, gorke materije gorčinu, a tanin ga bistri taložeći belančevine ječmenog slada. Hmelj se bere u septembru po lepom i suvom vremenu i brzo suši na tavanu ili u zagrejanim sušarama. Dobro osušen hmelj ima lepu zelenu boju. Negde ga pre pakovanja sumporišu radi konzervisanja.

Lekoviti deo biljke:
Za jelo se beru nezreli plodovi veličine prsta.

Lekovito delovanje:
Hmelj je amarum aromatik i sedativ, šišarice su tonik i stomahik svojim gorkim materijama, sedativ svojim etarskim uljem i anafrodizijak lupulinom. Daje se u obliku infuza, alkoholnog ekstrakta ili sirupa protiv smanjenja apetita, teškog varenja, skrofuloze, za umirivanje nerava i stišavanje polne nadraženosti (lupulin) i sl. Smatra se da jastuci punjeni hmeljom pomažu od nesanice. U tu svrhu se u nekim zemljama pune jastuci i dušeci u bolnicama za nervne bolesti. Uzet u većoj količini hmelj izaziva trovanje: gadjenje, povraćanje, glavobolju, usporavanje cirkulacije i dr. Zaposleni na plantažama hmelja često boluju od zapaljenja očiju i kožnih oboljenja.    
izvor: www.herbateka.com

HRAST [quercus]   

narodni naziv:
dub, dubovina, hrast lužnik, lužni hrast, lužnjak, rani hrast

engleski naziv: OAK

Opis biljke:
Hrast se ubraja u najpoznatija drveća naših krajeva. Razvija se u moćno i veliko drvo, a može doseći visinu višu od 40 metara, debljinu 2 do 2 1/2 m i starost više od 1000 godina.

Lekoviti deo biljke:
Za se lek upotrebljava mlado lišće i mlada kora, skuplja se u proleće, a plod u jesen.

Lekovito delovanje:
Čaj od mladog hrastovog lišća preporučuje se slabiin Ijudima, rekonvalescentima, tuberkuloznim bolesnicima i bolesnicima koji boluju od srčanih bolesti. Čaj priprernljen od mešavine hrastovog lišća i drugih Iekovitih biljaka koristi se u lečenju čireva svih vrsta, za želudac i čišćenje i jalanje krvi. Uvarak od mlade hrastove kore koristi se za ispiranje kod upale grla, protiv promuklosti i kod otoka vratnih žlezda. Čaj od mlade hrastove kore pripremljen sa vinom i medom koristi se u lečenju protiv povraćanja krvi iz želuca i pluća, kod krvavih proliva, kolere, griže i fistula u čmaru. Kafa pripremljena od prženog žira koristi se kao lek za malaksalost, malokrvnost, nervozu, nesanicu, kostobolju, rahitis, od sluzi iz ušiju i dr. Kafa od žira preporučuje se za čišćenje krvi, kod šećerne bolesti, nadimanja i otvorenih i zatvorenih žuljeva.    
izvor: www.herbateka.com

IDJIROT [acorus calamus]   

narodni naziv:
baban, indjirot, igirot, kalamus, mirisava trska, mirisni koren

engleski naziv: Calamus - Sweet-flag

Opis biljke:
Ova biljka raste u močvarama pored reka i mora. Poznata je hiljadama godina na Istoku, a u srednjem veku uvezena je u Evropu iz Kine, i kasnije u severnu Ameriku. Od njega se pravi (zbog prijatnog mirisa na cimet) skupoceno etersko ulje za kozmetiku i parfeme, čaj, a tinktura i ekstrakt od ove biljke ublažava bolove u zeludcu i stomaku, pomaže kod bolova u plućima, kod bronhitisa. Idjirot je trajnica sa jako razgranatim korenom koji je sa donje strane gusto obrastao korenjem. Iz njegovog prednjeg kraja izbijaju mnogobrojni ravni sabljasti listovi visine do 1 metra. Stabljika je trobridna ili četverobridna i u sredini nosi cvetni klip, čunjastog oblika, žuto zelene boje i dužine 4 do 8 cm. Plodovi su crvene boje. U tlu Srednje Evrope retko sazreva pa se biljka razmnožava vegetativnim putem tj. pomoću korena.

Stanište:
Raste uz reke i stajaće vode.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se upotrebljava koren koji se kopa u proleće i jesen posle cvetanja, nakon što je lišće počelo venuti. Koren se ne sme guliti jer više jer na taj način brže gubi vlagu.

Lekovito delovanje:
Idjirot pripremljen kao čaj izvrstan je lek protiv groznice, za jačanje želuca i nerava. Koristi se kao lek protiv nadimanja, slabe probave, sluzavosti bubrega, uloga (gihta), lupanja srca, kašlja, upaljenih sluznica, omaglice, podrigivanja, žutice, čireva i kostobolje. Pomešan s drugim lekovitim biljem jača i obnavlja krv, odstranjuje loše sokove iz tela i leči vodenu bolest. Oblozi pripremljeni s prahom od idjirota i jakom rakijom lozovačom koriste se kod lečenja raznih čireva, uloga (gihta) i kostobolja.    
izvor: www.herbateka.com

IMELA [Viscum album]   

narodni naziv:
amelje, veska, visk, visce, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela

engleski naziv: Mistletoe

Opis biljke:
Mali, vrlo razgranat, uvek zelen grm, visok do 1 m, koji kao polu parazit zivi na raznom belogoricnom i crnogoricnom drvecu. Iz starih narodnih naziva moze se zakljuciti da je ova polu parazitska biljka od davnina smatrana za lekovitu, a nekada su joj prepisivali i carobne moci. Druidi, keltski svestenici, postovali su je kao isceljujucu biljku. Oni bi za vreme svecanog rituala sekli imelu zlatnim srpom i kasnije koristili kao lek protiv razlicitih bolesti. U starim tekstovima navodi se kao lek protiv epilepsije, a to joj priznaju i kasniji autori. Danas se preporucuje protiv histericnih napada.Stabljika je zeleno zuta, drvenasta, obla i dihotomski se grana. Listovi su debeli, kozasti, zeleno zuti, po obodu celi i imaju 3-5 nerava. Ima odvojene muske i zenske cvetove. Plod je bela, okrugla, socna, prozirna bobica puna lepljive mase. Cveta od marta do maja, a radja od avgusta do novembra.Od pocetka oktobra do kraja decembra beru se i suse listovi i tanje drske. Sledeci period branja je od marta do aprila. Ovo napominjemo jer u ostalim mesecima biljka nema lekovito sdejstvo. Najbolja je imela sa topole, ali i sa bora ili vocnih stabla. Plod imele je otrovan dok su drska i list lekoviti.

Lekoviti deo biljke:
Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od drveta domacina na kome imela zivi. Tako da i hipotensivna svojstva nisu ista: najjaca su kod imela sa kruske, manje sa jabuke, a jos manje sa musmula.

Lekovito delovanje:
Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arterioskleroze, ali je jakog i neujednacenog fizioloskog dejstva. Imela se daje u obliku raznih preparata, sama ili pomesanai sa drugim lekovima slicnog dejstva. Imela pospesuje rad citavog limfnog sistema u organizmu pomazuci razmenu materija u njemu. Upraznjavanjem kure od imele oboleli od dijabetesa mogu se osloboditi svoje bolesti. Kod poremecaja hormona takode je vrlo efikasna. Bolesnici s hronicnim poremecajem metabolizma trebalo bi da uzimaju caj od imele svakodnevno u toku sest meseci.Deluje preventivno kod skleroze i sloga. Ako osoba to nije ucinila, a do udara ipak dodje, treba prvih sest nedelja posle toga piti po tri solje na dan, sledece tri nedelje dve, a poslednje nedelje po jednu solju na dan, i to pola solje pre, a pola solje posle jela.
Ako hladan caj usmrcemo u nos, zaustavlja se krvarenje nosa. Imela se smatra najboljim sredstvom za srcane tegobe i tegobe u krvotoku. U ovom pogledu pokazala se izvanredno. Ona sadrzi sastojke koji regulisu krvni pritisak. Kao i glog, imela nizi krvni pritisak povisuje, a povisen snizava. Tako se premoreno srce odmara, a prestaju sve nus pojave kod nenormalnog pritiska - valunzi, zujanje u usima, vrtoglavica i smetnje sa vidom.
Dnevno uzimanje tri solje caja od imele koju smo potopili u hladnu vodu leci sve bolesti srca, krvotoka i pritiska.
Za zene je imela takode visestruko korisna jer umanjuje menstrualne tegobe,smanjuje izliv krvi narocito kod jakog krvarenja, kao i posle porodjaja. Tegobe vezane za klimaks, aritmija, lupanje srca, valunzi, strah, gusenje, prolaze od imele.    
izvor: www.herbateka.com