DUD CRNI [Morus nigra]   

narodni naziv:
Crni dud narod naziva još i ovim imenima: murgav dud, crna murva, crnica, crnička, šamdud, šandud, šanduda

Opis biljke:
Iz dudinja crnog duda, naročito onog koji ima više kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuva sirup i pekmez, I služi kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slično kao sirup od malina. Sveže dudanje su slatko-nakiselog ukusa. Sadrže oko 10% invertnog šećera, oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabučne), vitamina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih korisnih sastojaka. Dudinje su zdrava hrana kako za čoveka tako i za domaće životinje.

Stanište:
Raširen je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozračnim šumama.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se koristi list i plod

Lekovito delovanje:
Listom od duda narod tretira šećernu bolest i obolele organe za mokrenje. Zbog velike količine šećera dudinje su izvrsna hrana.    
izvor: www.herbateka.com

DUNJA [cydonia oblonga]   

narodni naziv:
funja, kunja. dgunja

engleski naziv: QUINCE

Opis biljke:
Dunja je drvo visine do 7 metara. Stablo dunje je slično stablu jabuke, njen je bliži srodnik iako se često pojavIjuje u obliku grma. Kora je glatka i smedja. Listovi su slični listovima jabuke samo što su po rubovima celoviti i s donje strane sivo pustenasti. Ima velike cvetove svetlo crvene do bele boje, rastu pojedinačno. Plod je oblika jabuke ili kruške, nepravilno je grbav, zlatno žute boje i pokriven je dlačicama koje se lako skidaju. Raste na mestima gde uspeva i vinova loza.

Stanište:
Raste na kamenjarima primorskih krajeva i na rubovima šuma.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se upotrebljavaju plod, listovi i seme dunje.

Lekovito delovanje:
Plod dunje izvrsno je sredstvo u lečenju anemije. Sluz pripremljena od semena dunja koristi se u lečenju rana koje nastaju dugotrajnim ležanjem bolesnika (decubitus) i opekotina. Koristi se za pripremanje obloga kod upala očiju i otvorene raspucane kože, naročito na bradavicama grudi. Dunja je veoma pogodno sredstvo u lečenju sluzokože ždrela, krajnika i disajnih puteva. Kod upale želudačne i crevne sluznice preporučuje se kuvana dunja. Budući da dunja steže, preporučuje se za lečenje rana, a iznutra za ublažavanje jakih proliva.    
izvor: www.herbateka.com

DJUMBIR [Zingiber officinalis]   

engleski naziv: GINGER

Opis biljke:
Djumbir je tropska začinska biljka koja veoma podseća na trsku. Biljka naraste do jedan metar visine, njeno korenje je mesnato i debelo kao prst do 20 cantimetara duzine i veoma je aromatično. Aroma korenja je prijatna sa mirisom limuna, a ukus je slatkasto pikantan i veoma svež. Djumbir je veoma ukusan kao začin pa se koristi u razne svrhe , kao dodatak jelima, za kolače, za pivo i likere.

Stanište:
Pradomovina djumbira je jugozapadna Azija , a glavni proizvodjač je Indija a posebno dobar ukus ima djumbir iz Jamajke.

Lekoviti deo biljke:
za lek se koristi koren

Lekovito delovanje:
Ima antiseptičko dejstvo i smiruje kašalj zbog čega se koristi kao dodatak toplim napitcima tokom zime. Đumbir (Zingiber officinalis) stimulise perifernu i opštu cirkulaciju, zagreva, otklanja grčeve i spazme, stimuliše funkciju jetre, snažan je antioksidans. Koristan kod uklanjanja edema, groznice, raznih mučnina. U kombinaciji sa drugim biljkama pojačava njihovo dejstvo.
Djumbir sa medom je najpoznatiji kućni lek u Americi za lečenje kašlja kod dece. Sok od svežeg djumbira, pomešan sa sokom od svežeg belog luka i meda se koristi kao lek za astmu.

Začin aromatičnog ljutog ukusa daje toplu energiju (ubrzava cirkulaciju) i otklanja probavne probleme. Dodajemo ga kod prehlade u čaj i kod lekovitih napitaka. Otklanja reumatske bolove (rastvara otrovne naslage) kada se koristi kao obloga. Svez djumbir i sušen djumbir su savim raličiti po svojstvima, kao da su u pitanju dve razlicite biljke U kineskoj medicini sušen djumbir je poznat kao Gan-Jiang a svež koren kao Sheng-Jiang.
Svež koren se koristi za pojačanje znojenja i izbacivanje toksičnih materija iz organizma.
Sušen koren, koristi se za stomačne bolesti, dijareju, reumatizam, kašalj itd. Sušen i svež djumbir je oficijelna biljka Kineske farmakopeje i kao ekstrakt i kao tinktura.
U Kini se djumbir koristi u polovini recepata i biljnih preparata jer ubrzava reakciju biljaka sa kojima je pomešan.    
izvor: www.herbateka.com

DJURDJEVAK [Convallaria majalis]   

narodni naziv:
djurdjica, šmarnica, djurdjevac

engleski naziv: Lily-of-the-valley

Opis biljke:
Djurdjevak ima izuzetno lepe bele mirisne cvetiće, viseće i rasporedjene u grozdovima. Svaki cvetić sastoji se iz šest belih latica, tako da podseća na zvončić. Cveta u maju. Tamno zeleni kopljasti listovi, obično po dva-tri, obavijaju cvetnu dršku cele sezone sve do jeseni. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivač tla i može se koristiti za sadnju na stenovitim mestima i na umereno plodnim zemljištima. Pogodna je za ivičnjake, kamenjare, a uspeva i ispod drveća, gde zbog jake senke čak ni trava ne raste.
Djurdjevak se brzo širi i pokriva tlo zahvaljujući podzemnom stablu-rizomu, kojim se razmnožava.
Đurdjevak ima debeo koren, člankovit, beličast i horizontalan. Iz njega se razvija 1-3, a najcešce 2 lista, koji su na dugoj peteljci , i cvetna stabljika koja je kraća od listova. Svi delovi djurdjevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snežno beli, prijatnog mirisa , stvaraju jednostrane cvetove. Plod je crvena boba oko 8 mm u promeru, sadrži 2-6 plavih semenki. Raste u senovitim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuće. Koristi se u službenoj medicini za lečenje srčanih bolesti, reguliše rad srca, jača ga, ublažava grčeve i deluje povoljno na krvne vene. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Danas farmaceutska industrija proizvodi velik broj preparata . Koristi se cela biljka, cvetovi, lišće i koren. Djurdjevak je na mnogim mestima proredjen zbog prevelikog iskorišćivanja. Ipak, zahvaljujući brzom vegetativnom razmnožavanju retko dolazi do istrebljenja.

Lekovito delovanje:
Dejstvo se pokazuje u pojačanim izlučivanjem mokraće, naročito kod srčanih bolesnika nervoznog stanja. Za lečenje srčanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Bere se cvet i lišce list dužine 2-3 cm, a cvet dužine do 1cm. Cveta u maju. Biljku treba brzo sušiti i spremiti u dobro zatvorene limenke, jer vazduh i vlaga brzo kvare drogu. Posle branja, ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. Trudnice i deca neka je ne beru! Suši se na papiru ili tkanini u hladu uz češće mešanje. Sveža biljka je lekovitija, postojanija i jače deluje. Biljka je Otrovna – OPREZNO. Znakovi trovanja su jak proliv, povraćanje, opšta slabost, i iznemoglost. Protiv Otrov: kod trovanja djurdjevkom kuvati hrastovu koru u mleku!

Stanište:
Raste u senovitim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuće.

Lekoviti deo biljke:
Koristi se cela biljka, cvetovi lišće i koren.

Lekovito delovanje:
U Nemačkoj se upotrebljava voda Hartman za paralizu – (Aquaapcplectica Hartmani) – za tu vodu Hartman sakupljaju se cvetovi posle zalaska sunca, suše se i kuva se čaj. U Engleskoj se cvetna voda djurdjevka zove «Zlatna voda» - (Aquaaurea), i dugo se vremena upotrebljavala za lečenje nerava, protiv glavobolje i kao preventivno sredstvo kod zaraznih bolesti i epidemija. Cvet se upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, apoplektičkog udara ( moždani udar – kap), a u narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture u rastvoru alkohola ili votke i to cvet, kao umirujuće sredstvo, za smanjivanje bolova i kod upalnih procesa.    
izvor: www.herbateka.com

ECHINACEA [echinacea angustifolia D.C]   

Opis biljke:
Ehinaceu su koristili još indijanci kao lek protiv rana prouzrokovanih kožnim prištevima, aknama i ozeblinama, ali njena najveća upotreba bila je protiv ugriza zmija. Aktivna svojstva biljke otkrivena su krajem XIX veka. zahvaljujući jednom nemačkom doktoru koji je proveo mnogo godina zajedno s indijancima. Od tada biljka je u centru pažnje mnogih studija budući da jača obrambena svojstva organizma. Zbog te karakteristike nalazimo je u mnogim farmaceutskim i kozmetičkim proizvodima (tretmani protiv bora, iritirane i suve kože). Biljka iz porodice Asteraceae, ima šuplju stabljiku koja dostigne od 50-100 cm visine. Listovi su uski, duguljasti i prekriveni sitnim dlačicama. Cvet je ljubičaste boje. Uzgaja se kao lekovita biljka i ne širi se spontano.

Stanište:
Gaji se kod nas i u drugim zemljama,

Lekoviti deo biljke:
Koren.

Lekovito delovanje:
Kao čaj I kao farmaceutski proizvodi: nalazimo je u obliku ekstrakta , tinkture, kapsula

Delovanje:
Echinacea sadrži mnogo aktivnih materija koja se mogu grupisati ueterična ulja (20 komponenata) jedan od njih laboratorijski pakazuje onkološka svojstva (uništava tumoralne ćelije). Smatra se da eterična ulja podstiču jačanje imunološkog sistema

Indikacije:
Imuno stimulans: jača odbrambeni sistem organizma tako da povećava proizvodnju antitela i leukocita u krvi. Deluje protiv upala i leči putem posebnog enzima koji zaustavlja širenje bakterija i favorizuje proizvodnju tkiva koja leče i zatvaraju rane. Leči kožne rane: akne, čireve, upaljene opekotine, ekceme, upalu kožnih žlezda, ubode i ugrize insekata. Stimuliše jetru i bubrege u procesima detoksikacije. Deluje antiviralno i laboratorijski je pokazao svojstvo uništavanja ćelija tumora. Koristi se kao inegrator sa ostalim lekovima kod raka i AIDS-a. Kod infekcijske bolesti deluje sporije od antibiotika, ali vremenski efekt je duži. Aktivna svojstva biljke nemaju nus pojave, za razliku od farmaceutskih proizvoda. Zato se savetuje njeno korištenje kao preventiva. Koristi se protiv dečjih bolesti, herpesa, gripe, upale sinusa, bronhitisa i bolesti disajnih organa. Leči upalu prostate i mehura (besike).    
izvor: www.herbateka.com

ESTRAGON [Artemisia dracunculus]   

engleski naziv: Tarragon

Opis biljke:
Estragon potiče iz južnih krajeva Evrope, ali danas raste divlji ili kultiviran u svim evropskim zemljama kao začin. Ima jak i ugodan miris i ljutkast ukus sa malom primesom gorčine. Estragon se upotrebljava kao začin svež i sušen, za salate, živinu, tunjevinu, pikantne sosove, supe i variva, uz divljač, ovčetinu i govedinu. Stavlja se i u ukiseljeno povrce. Senf i sirće od estragona, zbog svog tipičnog ukusa i mirisa, koriste ga samo ljubitelji.
Pradomovina je Rusija i Mongolija, a odatle je preneta u kulturu na ostala područja. Uzgaja se u vrtovima, kao mirodjiska biljka za pripremanje različitih začina. Biljka voli topla i sunčana mesta, a senka, hladnoća i vlaga ne odgovaraju njenom razvoju.
To je biljka cija je stabiljka bogato razgranata, pa ima oblik grma, visine 60 do 120 cm. Listovi su uski i lančasti. Cvetne glavice su skoro okrugle, a jezičasti cvetovi su žute bolje. Biljka ima svojstven, prodoran miris i ugodan aromatičan ukus.

Lekoviti deo biljke:
Cela biljka je lekovita i vrlo aromatična. Od mnogih lekovitih i delotvornih materija na prvom je mestu eterično ulje koje se nalazi u biljci sa relativno velikim procentom (0,1 do 0,5%), gorke materije, tanin i još neke neodredjene i nedovoljno istražene kiseline.

Lekovito delovanje:
U narodnoj medicini poznata su i hvaljena lekovita svojstva ekstragona, naročito kod oboljenja prouzrokovanih razmenom materija. Koristi se u obliku čajeva. Kao začinska biljka upotrebljava se u pripremanju salata, kao dodatak nekim vrstama umaka, kod spremanja povrća za zimnicu,za pripremanje estragon biljnoga sirćeta. Eterična ulja estragona koriste se u parfimeriji pri spremanju razlicitih krema.
Estragon pospešuje apetit, podstiče metabolizam i izlučivanje mokraće, a deluje i protiv crevnih glista.    
izvor: www.herbateka.com

EUKALIPTUS [Eucalyptus globulus]   

engleski naziv: Blue Gum Tree

Opis biljke:
Eukaliptus je poreklom iz Tasmanije i Australije, raste vrlo brzo i dostiže visinu do 80 metara.
Stalni "stanovnici" ovog drveta su koale koje se hrane isključivo njegovim lišćem. Jos jedan kuriozitet o koalama, a to je da se koale kad se najedu lisća , napiju jer lisće u zelucu koale fermetira u alkohol i iz tog razloga koale stalno spavaju. Lišće eukaliptusa je pljosnato i široko, a njegove ivice uvek zauzimaju pravac sever-jug, čime se lišće štiti od preteranog isparavanja na visokim temperaturama. Plod eukaliptusa je u obliku kupe sa poklopcem (eukaliptus znači "onaj koji štiti"). Lišće i plod eukaliptusa imaju veoma prijatnu aromu i koriste se u lečenju oboljenja disajnih organa u vidu sirupa i tableta ili kao eterična ulja. Inače, ovo drvo izuzetno dobro prečišćava vazduh, pa su okoline šuma eukaliptusa veoma zdrava područja.
Danas se uzgaja u mnogim zemljama toplog podneblja. Budući da jako upija vodu iz zemlje, sadi se radi isušivanja vlažnih močvarnih terena, neke vrste upijaju čak I do 500 litara vode dnevno.
Upotrebljava se lišće starijih grana. Lišće je dugačko, kopljasto, najčešće srpasto i pri dnu koso sa kratkom drškom. Dugačko je oko 20 cm, široko oko 5 cm. Lišće je kožasto i golo, sitno bradavičasto, bledo zelene boje. Ako se list gleda prema svetlosti, vide se tačkice koje potiču od šupljina sa eteričnim uljem. U osušenom lišcu ima do tri posto eteričnog ulja čiji je glavni sastojak cineol (eukaliptol).

Stanište:
Australija , Tasmanija, razmnožava se semenom koje se seje krajem marta ili početkom aprila u obradjenu zemlju.

Lekoviti deo biljke:
Ulje i lišće eukaliptusa služe za lećenje organa za disanje, astme, bronhitisa, infekcija gornjih disajnih puteva. Najčešća primjena je u obliku inhalacije.

Lekovito delovanje:
Snižava temperaturu, ima antibakterijska i antvirusna svojstva. Od mirisa eukaliptusa beže komarci. Lišće se dodaje mešavinama čajeva protiv šećerne bolesti, za čišćenje u slučaju zatvora, protiv nervnih bolesti. Ulje eukaliptusa ulazi u sastav raznih preparata za utrljavanje kod reumatičnih oboljenja. Primenjuje se i kod ženskih bolesti u obliku čaja i za kupke. Eukaliptol je glavni sastojak eteričnog ulja koje se dobije destilacijom sa vodenom parom iz svežeg lišća i cvetnih pupoljaka. Eterično ulje je bezbojna ili svetla zelenkasto žuta tečnost , karakterističnog svežeg ukusa koji hladi i jakog mirisa , zbog toga se dodaje u zvakaće gume.    
izvor: www.herbateka.com

GAVEZ [symphytum officinale]   

narodni naziv:
crni gavez, kilnjak, konjski rep, veliki gavez

engleski naziv: Comfrey

Opis biljke:
Gavez ima sočnu, grubu i dlakavu stabljiku visine 20 do 100 cm. Višegodišnji koren gaveza raste vrlo duboko u zemlji. Debeo je, razgranat, vretenast i sočan. Spolja je tamno smedje do crnkaste boje, a iznutra bele do svetlo žute boje. Donji listovi su veliki s peteljkom, duguljasti i grubo dlakavi. Listovi na stabljici su naizmjenično poredjani i grubo dlakavi po celoj površini. Cvetovi izbijaju tokom leta iz pazuha gornjih listova, a okrenuti su prema dole u jednostrano povijenim cvetovima. Imaju oblik uskog zvona, a boja im je prljavo bela do ružičaste ili ljubičaste.

Stanište:
Gavez raste po čitavoj srednjoj Evropi. Nalazi se na vlažnim mestima, jarcima, pored vode i na vlažnim livadama. Za poljoprivrednika predstavlja korov koji se teško iskorenjuje (zbog dužine korena). Postoji oko dvadesetak vrsta gaveza, neke od njih uzgajaju kao stočnu hranu. Višegodišnji gavez pušta korien duboko u zemlju.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se skupljaju listovi i koren. Koren se skuplja u proleće i kasnu jesen. Nakon što se iskopa, opere se dok ne izgubi sluzavog soka, pa se osuši, iseče na komadiće i do kraja suši na toplom mestu.

Lekovito delovanje:
Od svih domaćih lekovitih biljaka gavez sadrži alantoin, materiju koja pomaže u stvaranju novih ćelija zbog čega se gavez koristi u lečenju rana, čak i zapuštenih gnojnih rana. Njime se leče sve vrste ozleda: ispucanost, posekotine, lom kostiju, izliv krvi i sl. Za spoljnju upotrebu protiv gihta i kostobolje nema boljeg leka od svežeg narendanog gaveza sa kojim oblažemo mesta obolela od gihta. Kad nemamo na raspolaganju svežu biljku, upotrebljavamo tinkturu gaveza. Ona takodje povoljno deluje protiv neuralgičnih bolova, posebno protiv nepodnošljivih bolova lica.
Budući da gavez snažno deluje na centralni nervni sistem, valja ga uzimati samo u malim dozama. Gavezovu tinkturu treba lagano utrljavati, jer pri teškom gihtu ne smemo upotrebljavati jake masaže. Tinktura se izvrsno pokazala i kod lečenja upale nerava gde god su na telu nastala bolna mesta, osetljiva na pritisak a tinktura je jednostavan, prirodan i prikladan lek. Odlika tinkture je da preporadja ostarelu kožu, naboranu, pogotovo sa borama oko očiju, koje su nastale zbog različitih kozmetičkih sredstava. Posle duže upotrebe tinkture, koža će se regenerisati. Protiv upale vena tinktura se dobro pokazala u kombinaciji sa gospinom travom - kantarionovo ulje ili još bolje sa tinkturom od kantariona.
Koren gaveza delotvoran je u lečenju raznih tegoba organa za varenje, protiv katara želuca (sa prolivom ili bez njega), srdobolje, bolesti bubrega i kod prejake menstruacije. Upotrebljava se kod krvarenja želuca, bronhialnog katara, upale pluća, krvavog kašlja i ispljuvka, upale porebrice i dr.

Napomena:
Svi preparati od gaveza ne smeju se praviti ni držati u gvozdenim ni limenim posudama! Takodje, kod sušenja korena treba paziti da se koren ne uplišnjavi, jer je opasan! Sok od svežeg korena zaustavlja krvarenja iz svežih rana. Manje je poznato da gavez možemo koristiti kao tečno djubrivo u povrtarstvu. Bogat je kalijumom, pa je dobar za djubrenje korenastog povrća, naročito paradajza.    
izvor: www.herbateka.com

GINKO BILOBA [Ginko biloba]   

Opis biljke:
Ginko biloba je najstarija biljka na Zemlji. Pojedini primerci ove biljke žive i do hiljadu godina. Njeno lišće i seme već se vekovima koristi u staroj kineskoj medicini, prvenstveno za lečenje astme, bolesti bronhija i pluća, kao i za poboljšanje periferne i moždane cirkulacije krvi. Savremena medicina prihvata, takodje, preventivno i lekovito delovanje ginka. Važno je napomenuti da je ginko najšire korišten prirodni preparat današnjice. Samo je u Nemackoj, tokom 1988 prepisano preko pet miliona ginko recepata. Istraživanja lekovitih delovanja ginka ukazuju na njegovo snažno antioksidatno dejstvo, prvenstveno zbog visoke koncentracije flavonoida. Lišće ginko bilobe, izmedu ostalog, sadrži flavonoide kempferol, kvercetin, izoramnetin i druge glinkoide, proantocijanidine, terpene neflavonoidnog porekla, i to: bilobalid i ginko glide A, B i C, lignine, eterična ulja i taninsku kiselinu.

Stanište:
Ginko biloba se uzgaja na nekoliko mesta u svetu.

Lekoviti deo biljke:
List.

Lekovito delovanje:
Ginko poboljšava memoriju i druge moždane aktivnosti, deluje blago antidepresivno, anksiolitički i koristan je za osobe koje pate od migrene. Olakšava tegobe kod astme, alergia, Alshaimerove bolesti, kao i kod kardio vaskularnih bolesti. U krvnim venama deluje antiagregacijski, odnosno, sprečava trombozu. Reguliše povišeni kao i sniženi krvni pritisak. Poželjno ga je koristiti ako postoje problemi sa jetrom ili bubrezima, raznim upalama, impotencijom, zujanjem u ušima, slabijim sluhom usled starosti, slabljenjem vida, vrtoglavicama i hemoroidima. Pospešuje iskorištavanje glukoze, pa je koristan i za dijabetičare. Sobzirom da utiče na cirkulaciju, korišćenje ginka smanjuje neugodnosti vezane za proces starenja, povećava radne sposobnosti, ubrzava zarastanje rana i olakšava oporavak od upale vena.
Pri dugotrajnom prekoračenju preporučene doze, kao sporedni učinci mogu se javiti anksioznost, nesanica, mučnina, proliv .Ginko se moze uzimati u kapsulama ili tabletama ali najbolje dajstvo ima tinktura odnosno ekstrakt.    
izvor: www.herbateka.com

GLOG [crataegus laevigata]   

narodni naziv:
beli glog, bela draca, beli trn, crveni glog, gloginja, glogovac

engleski naziv: HAWTHORN

Opis biljke:
Glog je većinom srednje veličine. Na pogodnim staništima uspeva kao čvorasto, razgranato drvo visine i do 5 metara. Drvo gloga je tvrdo i žilavo. Kora je glatka, sivo-pepeljaste boje sa granama na kojima je rasporedjeno trnje dužine do 1,5 cm. Listovi su trokraki i petokraki, sa donje strane su svetlo plavkasto-zeleni, a sa gomje strane tamnozeleni i sjajni. Slični su listovima hrasta, samo što su znatno manji. Beli cvetovi su skupljeni u bogate kitice sa dugim i kratkim peteljkama. Snažno mirišu na med. Plodovi su crvene boje i beru se kad sazre u kasno leto.

Stanište:
Glog se često nalazi na rubovima niskih belogoričnih i crnogoricnih šuma, a veoma često raste u šikarama , uz ograde i živice.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se skupljaju cvetovi sa cvetnim stapkama, listovi i plodovi bez peteljke. Cvetovi i listovi sakupljaju se u proleće. Cvetovi i cvetni vršci beru se samo sa grmova koji su u punom pocetnom cvatu. Suše se u tankom sloju pri čemu je potrebno paziti da ne promene boju. Listovi se beru nakon cvetanja. Plodovi se beru nakon dozrevanja, suše se najpre u hladu da uvenu, a nakon toga se dosuše se na toploj peći

Lekovito delovanje:
Za glog važi da je jedna od najvrednijih i najdelotvomijih lekovitih biljaka za srce. Glog jača i reguliše rad srca. Osim toga, glog je izvanredan regulator krvnog pritiska, pri čemu ne samo da snižava povišeni krvni pritisk, nego povisuje preniski krvni pritisak u oslabljenog srčanog mišića. Dobar je u lečenju oštećenog srčanog mišića u starosti, kod upale srčanog mišica, u lečenju začepljenja    
izvor: www.herbateka.com