DAN I NOĆ [Viola tricolor]   

narodni naziv:
macuhica, božji cvet, viola, gospina ljubica, dikino oko, kokošja ljubica, mačvica, mačuha, modra iskrica, poljska ljubica, sedmicica, trobojna ljubica, udovica. Viola arvensis narod naziva: dancnoc, zbornice, poljska ljubica

engleski naziv: Wild pansy

Opis biljke:
Dan i noć je sitna jednogodišnja zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Stabljika je uglasta, prosta ili razgranata. Listovi su širi nego duži, po obodu zupčasti, donji su srcoliki, a gornji duguljasti. Cvetovi su pojedinačni, na dugim peteljkama, trobojni (ljubičasti, žuti i beli). Cveta od proleća do leta. Raste po napuštenim planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), po usevima, suvim i kamenitim mestima. Kod nas raste mnogo podvrsta.

Stanište:
U Holandiji i nekim drugim zemljama na Zapadu, dan i noć se gaji za domaće potrebe i izvoz.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, čiji su cvetovi sitni, 8—14 mm dugacki, žuti, belo žućkasti sa jačim ili slabijim ljubičastim prelivom.

Lekovito delovanje:
Za lečenje raznih kožnih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, običnog i velikog kašlja, za jače izlučivanje mokraće i protiv upale mokraćne bešike. Spremaju se čajevi od herbe, zbog neprijatnog ukusa mogu se zasladiti sirupom od malina, ribizla, višanja ili limuna. Mačuhica odavno važi za lekovitu biljku koja čisti krv, umiruje bolove i pospešuje izlučivanje mokraće i znoja. Preporučuje se u lečenju gihta (uloga) i reumatizma, zakrečenja krvnih žila, raznih krvnih bolesti, bolesti mokraćnih organa, noćnog mokrenja, peska u mokraći, slabosti bubrega i nerava, iscrpljenosti, histerije i grčeva kod male dece. Veoma je cenjena kao lek kod svih vrsti kožnih osipa, egzema, krasta, vlažnog kožnog osipa, skrofuloznih oboljenja kože, bubuljica, gnojnih mehurova. svraba kože.    
izvor: www.herbateka.com

DETELINA DIVLJA [anthyllis vulneraria]   

narodni naziv:
detelina kamenjarka, mačja djetelina, zečja detelina

engleski naziv: KIDNEY VETCH

Opis biljke:
Divlja detelina je polegnuta ili uspravna biljka visine 20 do 40 cm. Pokrivena je svileno sjajnim dlakama. Donji listovi nalaze se na dugačkim peteljkama,koji su jednostavno ili perasto razdeljeni. Na stabljici su listovi sedeći i neparno perasti. Biljka cveta narandzasto-crvenirn ili grimizno-crvenim cvetovima koji su složeni u pljosnate glavice ovijene prstasto razdeljenim ovojnim listom.

Stanište:
Divlja detelina raste u brdskom kraju.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se beru cvetovi za vreme cvetnja. Ubrane cvetove potrebno je što brže sušiti na senovitorn i zracnom mestu

Lekovito delovanje:
Divlja detelina koristi za lecenje rana. Kao caj pije se za cišcenje krvi, jacanje želuca te kao sredstvo za otvaranje.    
izvor: www.herbateka.com

DINJA [sanguisorba minor]   

engleski naziv: BURNET

Opis biljke:
Raste po vlažnim livadama, grmasta je i visine do 90 cm. Stabljike dinje su uspravne ili razgranate. Listovi se nalaze na dugačkim drškama. Uglavnom ih ima 19, jajoliki su i jako nazubljeni. Na naličju su listovi sivkaste boje. Na vrhu stabljike nalaze se cvetovi u obliku glavice kao kod luka. Muški cvetovi nalaze se pri dnu.

Lekovito delovanje:
Dinja se koristi u lečenju nadimanja i truleži u želucu i crevima. Korisna je u lečenju običnog i krvavog proliva, katara u crevima , proširenog i spuštenog želuca.    
izvor: www.herbateka.com

DIVIZMA [verbascum thapsus]   

narodni naziv:
beloperka, divlji tabak, svećnik, vučji rep

engleski naziv: MULLEIN

Opis biljke:
Divizma je dvogodišnja biljka. Stabljika joj je visoka od 1 do 1 1/2 metara, uspravna je i pokrivena gustim vunastim dlakama. U prvoj godini razvijaju se samo prizemni listovi, a u drugoj naraste samo stabljika. Listovi su krupni i debeli, duguljasto jajasti. Listovi pri dnu stabljike imaju peteljku i veći su, dok su oni na stabljici manji i bez peteljke, tj. sedeći. Cvetovi su skupIjeni u gornjem delu stabljike, žute su boje sa belim ili crvenkasto vunastim prašnicima.

Stanište:
Raste po sunčanim kamenitim brežuljcima i na kamenitom tlu.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se skupljaju cvetovi i listovi u vreme cvetanja.

Lekovito delovanje:
Sveži listovi koriste se za pripremanje obloga za otoke, hemoroide i lišajeve. Pomešana s drugim lekovitim biljkama izvrsno je sredstvo protiv bolesti pluća, posebno suvog kašlja, bola u grudima, groznice , za lečenje katara želuca i creva i protiv grčeva organa za varenje. Ulje od divizme izvanredno je sredstvo za mazanje bolesnih očiju i za masažu kod reume i kostobolje.    
izvor: www.herbateka.com

DIVLJA KRUŠKA [Pyrus piraster]   

engleski naziv: PEAR

Opis biljke:
Divlja kruška je listopadno drvo, visoko do 20 m, sa širokom gustom krošnjom i kratkim, dosta pravim masivnim stablom. Listovi su jajasto okrugli, zašiljeni, na licu tamno zeleni i sjajni, na nalicju svetliji, po obodu talasasto naborani i sitno testerasti. Cvetovi su beli sa crvenim prašnim kesicama.

Stanište:
Cveta od aprila do maja, istovremeno sa listanjem. Cvetanje jednog stabla traje 10-14 dana. Daje obilno nektara i cvetnog praha. Zastupljena je u brojnim šumskim zajednicama, pojedinačna stabla se mogu naći na južnim padinama planina i do 1500 metara nadmorske visine.

Lekoviti deo biljke:
Droga je zreo plod.

Lekovito delovanje:
Divlja kruška se koristi kao lekovita biljka i u voćarstvu kao podloga za kalemljenje plemenitih sorti krušaka. Koristi se plod koji ulazi u sastav raznih voćnih i šumskih čajeva.    
izvor: www.herbateka.com   

DOBRIČICA [Glechoma hederacea]   

narodni naziv:
brštan po zemlji, brštan-trava, brštran, vrednjak, grošić, dobričava trava, dobričavica, dobričanova trava, dobričarica, dobričevica, dobrčanova trava, kotur, mesečnjak, niški bršljan, okrugljak, rasturice, samobaj, stravna trava

engleski naziv: ground-ivy

Opis biljke:
Dobričica je trajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka od 20 do 40 cm. Donji deo stabljike puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na dugačkim drškama, srcoliki ili bubrežasti, naborani po obodu nazubljeni a na naličju crvenkasti. Cvetovi su Ijubičasto-plavi sa purpurnim tackama. Cveta od maja do juna.

Stanište:
Raste obilno svuda u šumama, na vlažnim livadama i drugim mestima.

Lekoviti deo biljke:
Vrhovi grančica u cvetu, list, cela nadzemna biljka i sok iz sveže biljke svojstvenog prijatnog mirisa gorkog i oporog ukusa.

Lekovito delovanje:
Uglavnom narodni lek za lečenje organa za disanje (bronhit), žuči, za pojačanje mokrenja, protiv proliva, za apetit, protiv histerije i neurastenije. Spolja se upotrebljava za lečenje katara nosa, ozleda i rana. Pomešana sa ovsenim brašnom daje se protiv crevnih parazita konja. Preparati od dobričice pomažu razmenu materija u organizmu. Podstiču izlučivanje mokraće, a olakšavaju želudačne i crevne probleme koje potiču od nedostatka solne kiseline. Deluje smirujuće kod nekih nervnih tegoba. Koristi se i kao sredstvo za jačanje organizma, naročito kod nedostatka vitamina C. Smiruje bolove kod gihta i reume.    
izvor: www.herbateka.com

DRACA [paliurus (australis) spina christi]   

engleski naziv: ZIZYPHUS

Opis biljke:
Draca je drvenasta grmovita biljka visine 3 do 4 metra. Ima veoma jak koren koji prodire duboko u zemlju. Iz glavnog korena izbija sporedno korenje, koje je takodje, vrlo jako. Iz stabljike izbijaju ravni izdanci na kojima su pravilno rasporedjeni zeleni listići tamno zelene boje jajastog oblika. Na jednom izdanku, uporedno sa obe strane nalazi se obično 12 do 15 listića. Iz pazuha izdanka izbijaju mali žuti, jako medonosni cvetići, slabog mirisa.

Stanište:
Svuda.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se skupljaju zreli plodovi - mali okrugli »kolačiči« veličine 2 do 3 cm, koji sazrevaju u avgustu.

Lekovito delovanje:
Draca je odavno poznata kao antiseptičko sredstvo što se uspešno koristi kod proliva, dizenterije (srdobolje), zapaljenja debelog creva, u lečenju nervnih i reumaticnih bolesti.    
izvor: www.herbateka.com

DRAGOLJUB [Tropaeolum majus]   

narodni naziv:
dragoljub divlji, kapučinka

engleski naziv: Nasturtium / Indian Cress

Opis biljke:
Uzgaja se kao ukrasna biljka u baštama, a raste i u svetlim bukovim šumama. Jednogodišnja zeljasta biljka, oko 15 cm visoka, skoro okruglih listova, gusto protkanih žilama.Ima jarke narandzasto žute cvetove, išarane prugama, svojstvenog mirisa. Sadrži sumporni heterozid glikotropaeolozid – zbog koga deluje kao antibiotik, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, šećer i vitamin C. Pošto cveta u junu i julu, upotrebljavaju se sveži listovi i cvet, a ponekad i zrelo seme.Lišće i cvet beru se za vreme cvetanja, a plod u kasnu jesen kada sazri. Zbog sadržaja vitamina služi kao proljećna salata. Posto se biljka može uzgajati u saksiji, na balkonu ili u stanu (zimi) osigurava nam cele godine lekovitu vitaminsku salatu.

Sumporno ulje u dragoljubu lekovito je u slučaju emfizema, bronhitisa, pospešuje izbacivanje sluzi, koristi se kod astme, pojačava izlučivanje mokraće, olakšava poteškoće bolesne žuči, jača polnu moć. Uzima se tri puta dnevno po 1 kafena kasicica alkoholature / tinkture / . Dragoljub uništava i životinjske parazite. Ekstrakt se pokazao kao izvrsno sredstvo protiv lisne vaši i drugih parazita. Iz lista dragoljuba dobija se sumporno eterično ulje industrijskog naziva "Tromalit", koje ima veliku antibakterijsku moć.Takodje se koristi u lečenju disajnih i mokraćnih organa.    
izvor: www.herbateka.com

DREN [Cornus mas]   

narodni naziv:
bila svibovina, drenak, drenić, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, drnjulic, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula

Opis biljke:
Dren je listopadni grm ili nisko drvo, do 8 m visine, sa zaobljenom gustom krošnjom. Mlade grančice su zelenkasto smedje i većinom su fino dlakave. Listovi su naspramni, jajasti, sa dugačko izvučenim vrhovima. Cvetovi su žuti. Javljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u štitaste cvasti, pravilni su i četvoročlani. Cveta u februaru i martu. Žutim cvetom okićene krošnje drena ukrase prirodu u to vreme.

Stanište:
Raste svuda, a najviše po suvim, sunčanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih šuma zajedno s drugim grmljem i šibljem.
Uzgaja se i u vrtovima i parkovima zbog lepih žutih cvetova i jestivih plodova, korisno je gajiti ga u blizini pčelinjaka. Najbolje uspeva na krecnjackim toplim i suvim staništima. Zadovoljava se i plitkim zemljištem

Lekovito delovanje:
Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluzokožu creva, zbog čega se sok, pekmez, čaj i drugi proizvodi pravljeni od zrelih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za lečenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slatko, kompot, džem , pogotovo sok od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzima. Šteta je što se kod nas drenjine malo koriste.    
izvor: www.herbateka.com

DUBCAC [teucriurn chamaedrys]   

engleski naziv: GERMANDER

Opis biljke:
Postoji nekoliko vrsta biljaka istog naziva. Sve su jako srodne. Raste kao polugrm s razgranatom stabljikom. Ima uske ovalne i duboko nazubljene listove koji su dlakavi. Cveta crvenim, a ponekad i belim cvetovima koji su u obliku grozda skupljeni na jednoj strani. Dubcac ima veoma jak miris. Zbog gorkih sastojaka dubcac je odavno poznat kao lekovita biljka.

Stanište:
Raste na pašnjacima, livadama, kamenjarima naših primorskih krajeva i na rubovima šuma.

Lekoviti deo b iljke:
Za vreme cvetanja bere se cela biljka bez korena.

Lekovito delovanje:
Dubcac antiseptično deluje jer uništava mikrobe i bacile. Zbog tih svojstava odstranjuje trulež u crevima i želucu. Upotrebljava se, nadalje, protiv svih groznica, a koristan je u lečenju gorušice.    
izvor: www.herbateka.com