Svakako ne treba da traje ceo zivot. Patiti je jedno, uzivati u patnji je drugo.

Vidim ovo postaje neki fan klub patnje , video sam i kod amerikanaca nesto slicno ....
... neka gotska emo decica , koji ceo zivot pricaju samo o patnji i mizernosti zivota...

Enivej niste skapirali poentu , ok je patiti ... ali neki preteruju pa dolaze malo i do granice ukusa sa patetikom   ...

"Sreca je stvar izbora" rece jedan moderator sumnjivog morala  

Trenutno sam u uzbiljnoj vezi preko distance (ona je u Holandiji).
Vise stvarno sebe ne mogu sebe da zamislim bez nje, kad bih se nesto desilo od mene bi najverovatnije ostala bleda senka onoga sta sam bio, ali i dalje nikad ne bih odustao od zivota ili nade.

Edit: @YourToiletPaper: Haha, "emo" podkultura je nesto najsmesnije i najgluplje sto sam video. Toliko su ti ljudi licemerni (jel zna neko da li se kaze Licimerni ili licemerni? Jezici mi nisu najjaca strana) i zabludjeni da je to neverovatno.

Fan club "-18" 

Ma, prihvatanje svega toga je stvar iskustva i zrelosti... 

ah,tako sam ponosan shto me mladje generacije citiraju 

Vreme leci sve..ali ponekad i to poduze potraje...patnja,tuga,bol,povredjena sujeta...Svako od nas je kovac i svoje srece i nesrece..svako bira kojim ce putem ici..ali jedino sto ne mozemo birati koga ce nase srce zavoleti..a svaki rastanak je tezak i bolan pa i to vreme posle..misli vam se vracacu,secanja naviru,podrhtite kada ugledate staru ljubav...Nekome je potrebno duze da preboli..ali nikada se ta osoba ne zaboravi...

Slazem se da je potrebno neko vreme da se odboluje, svako ima svoj nacin. Istina je i da je najjednostavnije reci: "ma zaboravi, uzivaj, disi punim plucima... na ovom svetu postoji jos mnogo, mnogo onih koji te zasluzuju..." Medjutim, kada srce pocne da "krvari", zrelost ne igra glavnu ulogu u toj predstavi. Naravno, vreme je nekome prijatelj, ali nekome i nije. Srce je to.

Ne , ja mislim da kapiram sta je problem ovde ..
... ljude se opredele da pate zbog necega .. jer bolje je patiti zbog nekoga nego ne patiti uopste .. jer bi to znacilo da nemamo nikoga ... a to je strasna pomisao , cak i za podsvest

Nek mi neko da primer , koji covek ne moze da preboli ... ne mora da zaboravi ali ipak treba da nastavi dalje

Mislim da ovde nije problem zaboravljanje ili ne. Proci ce svakako, samo je problem sto to traje.
E sad. mene jedino nervira kad mi neko dodje i kaze da sam idiot, zato sto to mene "sporo" prolazi. Pa ne biram ja. Ja se trudim da ne mislim, ali ne mogu da se ne setim (  ). Slazem se sa vama, da ce to proci, i da sam biras da li ces patiti, ali to vazi samo za osecanja koja nisu bila mnogo jaka. Ipak, ako se desi nesto, sto te je stvarno pogodilo, zbog cega si cesto odsutan, emotivno nestabilan, onda to i ne prolazi tako brzo (bar u mom slucaju). E sad, zasto sam ja idiot, ako je u mom slucaju tako? Zasto sam ja odma neki cudak, mazohista, klinac......?

ocito ne zelis da prebolis, svesno ili podsvesno ..
stvarno ne znam o cemu je rec kod tebe; sta, tj koga ne mozes da prebolis .. nije ni bitno.
u krajnjem, ako vam je bilo lepo, onda treba da budes sretan jer si proziveo lepe trenutke s nekom osobom, to secanje ti moze uvek biti podstrek da verujes u prave emocije; trebas se secati toga u pozitivnom smislu, a ne u smislu " ne mogu da te prebolim " .. covek ne zna koliko je jak, veruj mi .
s druge strane, ako je to nesto sto ste imali ostalo "nedovrseno", tipa ona je otisla (negde, lupam), a ti se sad svaki dan pitas "sta bi bilo kad bi bilo", onda je i to jos jedna pogreska, jer je najlakse idealizovati nesto sto je ostalo nedoreceno ... ti ne znas sta bi bilo kad bi bilo, i jednostavno, gledaj to ovako: ko zna zasto je to dobro .. sve se desava sa razlogom
suma summarum: kad ti sam odlucis da prebolis, onda ces i preboleti (dakle sve je do tebe), treba se setiti,svakako, (i ako vam je bilo lepo, i ako vam nije bilo, jer u oba slucaja si izvukao neku pouku), ali secanje treba ostati samo to..