pokusacu da ti objasnim josh jednom ,pa onda odustajem  prilikom trgovine samo transport stvara novu vrednost . to znachi da ako ja tebi prodam robu koju sam kupio za 5 $ po 7 $ ,time nisam stvorio nikakvu novu vrednost - samo je vishe tvog novca preshlo kod mene  


stvarno nemash pojma  raspitaj se malo i proveri na netu : koje godine su pocheli da se proizvode cuveni tenkovi kao tigar ,panter i.t.d.  . i ovo ce te mozda iznenaditi : nemachka je najvishe oruzja proizvela 1944 ,a stopa proizvodnje u 1945 je bila tolika da bi prestigla ovu iz 1944 da se rat nastavio do kraja godine.


e stvarno ti je ispran mozak . proizvodili su radio-aparate da bi svi mogli da slushaju gebelsovu propagandu , i proizvodili su automobile da bi svi mogli da se voze na partijske sastanke , i proizvodili su kuce da bi svi mogli da parkiraju te automobile i da drze te radio-aparate 

a zashto mi ne mozemo da proizvedemo ni belu tehniku , ni automobile ni stanove da zadovoljimo potrebe stanovnishtva ,iako zivimo u "demokratiji" ?

Kamaro neverovatno kako ti stalno brkaš pojmove. U Srbiji ne vlada socijalizam , nego kapitalizam , zato što sredstva za proizvodnju nisu ni u društvenoj ni u državnoj već u privatnoj svojini. To što je taj kapitalizam kao u Gvineji ,a ne kao u Nemaškoj ,to je druga stvar. Šačica kapitalista na republičkom nivou i šačice u svakoj Opštini upravljaju zemljom. Svako na svom nivou ima monopol i bezgraničnu vlast.Niko ne sme da im se suprostavi. To je neki primitivni kapitalizam, ala Srbija, šta da se radi. Uostalom zovi kako god to hoćeš, problem je ne u imenu nego u sadržaju. Te grupe ljudi postadoše gospodari naše sudbine. Ja verujem ,da kada bi Srbija postala članica Eu sa ovakvim sistemom, da bi za par godina većina mladih ljudi pokušala da se iseli.

perudji, sta si ti, neki mladi proleter?

u kom to kapitalizmu postoji drzavno regulisan monopol za prodaju i proizvodnju goriva, u kom to kapitalizmu postoji drzavni monopol za fisknu telefoniju i za prodaju i proizvodnju elektricne energije, u kom to kapitalizmu postoji toliko javnih preduzeca u drzavnom vlasnistvu a da regulacija ne dozvoljava konkurenciju?

ako ja brkam pojmove ti mi odgovori na ovo pitanje i ubedi me da gresim!

realno, ovo je neki hibrid od sistema koji je podredjen pljacki i korupciji! ali daleko od toga da je to kapitalizam na koji ja mislim. i da ne bude zabune, ne tvrdim ja da je kapitalizam samo ono sto je uspesno, vec ono sto je sistemski postavljeno kao kapitalizam. velika britanija, danska, holadnija, belgija, irska, finska, norveska (specifican model), sad...

bf, ne poznajem nemacku ekonomiju u tom periodu, ali znam da nacional socijalizam nema veze sa zdravom ekonomijom. to je hitlerov totalitaristicki rezim i podjednako je glupo to pominjati kao uspesan model kao i staljinovu ruciju koja je kroz statistiku imala verovatno dobre rezultate.

Ako si ti kapitalista ja sam proleter.


Dramski pisac Dušan Kovačević moć koju danas kod nas, ali i u svetu, imaju
kapitalisti otvoreno naziva - satanizmom.

- Ako neko dnevno zarađuje profit jedne siromašne zemlje, to je očigledan
satanizam. Kod nas je sličan problem - ako jedan čovek zarađuje dnevno, u novoj
demokratskoj državi, onoliko koliko zarađuje jedan grad godišnje, šta smo mi
uradili, zašto smo se borili i dokle smo došli? Oslobađanje od komunizma bilo
je naša želja, često i borba, ali se nismo borili da dobijemo feudalizam i da
se vratimo 200-300 godina unazad. A mi sada jesmo u polufeudalnoj državi, sa
primesama prvobitne akumulacije kapitala, u vidu kriminala - zaključuje
Kovačević.

Kamaro sve ostalo sem goriva i energije je potpuno slobodno. Uplitanje države u ekonomiju svuda postoji . Ti bi želeo slobodno formiranje cena energije u Srbiji. Pa većina stanovništva bi umrla za godinu dana. Uostalom cena naftinih derivata je veće nego u Americi, zar ne, iako je kontrolisana? Ti spadaš u red onih koji uporno okrivljuju za sve socijalizam. Ozonska rupa, socijalizam, nema gasa socijalizam. Da ne zastupaš ti na forumu Miškovića ili Beka? Možda za njih radiš?Čak i Javna preduzeća su u funkciji kapitala i njkihovog bogaćenaj.U kapitalizmu mora nešto biti i u vlasništvu države.

U Izraelu svo zemljište, izuzev zaslanjenog u dolini Mrtvog mora, je u državnoj svojini - koje se izdaje u zakup na 49 godina! Zašto je u Engleskoj železnica posle privatizacije ponovo podržavljena ? Zato jer je železnica sistem koji ne može da funkcioniše tako što će lokomotiva biti nezavisna od šina, a šine od železnićkih stanica. S vremena na vreme u kapitalizmu se vrši nacionalizacija one industrijske grane koja je posrnula. Pogledaj danas Opel.Englezi su nacionalizaciju banaka vršili još 1946, a Francuzi takođe ......
Ne postoji kapitalistička zemlja koja se manje više ne upliće u privredu, ali to ne znači da je socijalistička. U Srbiji je većina sredstava za proizvodju u rukama privatnog sektora, manji deo u rukama države i 0 u društvenoj svojini.Liberalni kapitalizam je poput socijalizma naušna fantastika. Kada se igrači zaigraju u svojoj pohlepi, hop, treba majčica država.
privatna svojina, tj. kapital=kapitalizam, drzavna svojina=etatizam i drustvena svojina=socijalizam . mešaj po volji.

Oprosti druze perudji ali ti brkas pojmove ( kao i 99% ljudi ovde zato nam tako i ide , kod nas postoji lepo srednjoskolsko i osnovno obrazovanje , ali posle svi misle da sve znaju , a u stvari niko nista ne zna  ) - kada su sredstva za proizvodnju u drzavnoj svojini  to se zove komunizam i ponekad realni socijalizam ( drustvena je cudni monstrum koja je postojala samo u SFRJ i nigde vise )
Kada drzava intervencijom i pre svega porezima "zauzdava" kapitalizam i vrse sekundarnu raspodelu bogatstva to se zove socijalizam ( primer Svedska , kojoj ipak dobro ide zbog prirodnog bogatstva , male naseljenosti i brate nisu razarani 250 godina ) .

Kapitalizam podrazumeva konkurenciju toga ovde nema , a monopoli su uvek isti sve jedno ti je da li je na celu drzavno-partijski cinovnik koji radi u imaginarnom opstem interesu i pljacka te ili bata Miskovic koji te samo pljacka .

Sa drzavnim budzetom i od preko 60% nacionalnog dohotka i monstruoznim ukupnim porezima mi smo klasicna socijalisticka drzava . To sto te pare ne stizu do gladnih narodnih usta i jeste poenta zasto socijalizam ne valja i ne funkcionise jer ce ono koji dele da se brinu za sebe i svoje , a ne za narod , a jos ce i da opropascuju ekonomiju prevelikim porezima .   

dusan kovacevic nema pojma o cemu govori. on je diletant kada je u pitanju ekonomija.
to ti je isto ako da si citirao comskog, ramba amadesua ili nekog drugog ko se bavi ekonomijom a da pri tome nema osnovno znanje kako ona funkcionise.
uostalom, da nesto zna ne bi bio u g17+

tacno je da podrzavam beka, jer sa njim dosta radim. cak sam mu sugerisao da napravi program koji bi drzava mogla da sprovede i da natera sve penzionere u staracke domove u unutrasnjosti, kako bi im posto bi se starali o njima do njihove smrti, uzeli celokupnu njihovu imovinu. na taj nacin bi dosao do odlicnih nekretnina u begoradu.
rekao je da ce razmisliti.
daj bre brate, gde ja i tajkuni u isti kos? pa ti si za njih, ne ja.

fiksna telefonija je free? o jatu necu ni da pricam, dovoljno mi je ono sa turcimai low cost kompanijama
zasto ako nista drugo ne omguce da se proizvodi struja u privatnoj reziji i da se bar slobodno prodaje u inostranstvu ako vec ne daju da se prodaje u srbiji sem eps-u po mizernim cenama?
to bi mnogo ljudi zaposlilo i uvecalo devizni priliv.
zasto?
u kapitalizmu vlada zakon a ne kapital. kapital uziva izvesnu slobodu koja ne prevazilazi granice kojom se narausavaju elementarna ljudska prava i slobode.
ovo nije kapitalizam! a ti ne znas sta je socijalizam i njegove varijante!

u ostalom baraceobamapoduvajganama to objasnjava bolje od mene!
bog te posalo prijateljju, ja pocinjem da gubim zivce!

autor: Dragan Drača
Država i budžet

Pitanje koje se nameće jeste: kako onda u praksi funkcioniše državna intervencija u kapitalističkom sistemu? Očigledno je da ekonomika javnih dobara i uopšte građanska ekonomska teorija nisu u stanju da pruže jedinstveno rešenje, već da predstavljaju izvor brojnih proizvoljnih tumačenja i aktivnosti, dajući im privid "naučnosti". Skoro svaki potez kapitalističke države može naći uporište u nekoj “ekonomskoj školi“.

Država, kako objašnjavaju Marks i Engels, nastaje kao rezultat podele društva na klase na određenom stepenu istorijskog razvoja, i menja se kako se smenjuju faze u razvoju društva - robovlasništvo, feudalizam, kapitalizam. Kapitalistički sistem odlikuje podela na kapitalističku i radničku klasu, pri čemu kapitalistička klasa poseduje monopol vlasništva nad sredstvima za proizvodnju dok radnička klasa mora davati svoju radnu snagu u najam kapitalističkoj kako bi zaradila za sredstva život. Njihovi ekonomski interesi su suportstavljeni i između njih se neprestano vodi klasna borba. Država je društvena sila ("posebni odredi oružanih ljudi", "javna vlast" koja proizilazi iz društva i stavlja se iznad njega. Država naizgled stoji iznad društva i sputava klasnu borbu držeći je u granicama "poretka" kako bi sprečila razdiranje društva u borbi i omogućila razvoj proizvodnih snaga. Država, kao rezultat klasne borbe jeste država najjače, ekonomski vladajuće klase, koja pomoću države postaje i politički vladajuća klasa. Drugim rečima, država u kapitalizmu artikuliše i sprovodi prvenstveno interese kapitalističke klase, uz manje ili veće koncesije radničkoj klasi u skladu sa rastom i opadanjem njene snage i otpora. Upravo to je objašnjenje za promene državne intervencije u kapitalističkim privredama. Snažno državno prisustvo u privredi, nacionalizacije industrijskih grana i takozvana "država blagostanja" u posleratnim decenijama druge polovine dvadesetog veka rezultat su ekonomske krize liberalnog kapitalizma i jačanja svesti i organizovanosti radničke klase; isto kao što su i takozvana "deregulacija" i "reprivatizacija", odnosno slabljenje prisustva države tokom poslednjih par decenija dvadesetog veka rezultat slabljenja radničke klase i nesposobnosti države da svojim uticajem obezbedi dalji razvoj kapitalizma. Smenjivanje liberalnih, kejnzijanskih i neoliberalnih teorija u građanskoj ekonomiji samo je refleksija ovih objektivnih procesa. Tačnije, pojedine ideje o manjem ili većem učešću države u kapitalističkom sistemu dobijaju na značaju tek kada se stvore objektivni uslovi za to. Naravno, to ne znači da građanski ekonomisti ne veruju iskreno u ispravnost svojih teorija i da ne rade predano na njihovom razvijanju, već prosto da politička vlast - državni aparat, bira, primenjuje i podstiče dalji razvoj onih teorija koje u datom momentu najbolje odražavaju trenutne interese kapitalističke klase i uopšte doprinose očuvanju kapitalističkog sistema.

Ali, građanski ekonomisti ne vole ovakvo objašnjenje države i njene uloge u kapitalističkom sistemu, jer ono vodi ka vrlo nezgodnim zaključcima - ka potrebi za ukidanjem klasne podele društva, ka socijalističkoj revoluciji! Oni dobro razumeju da je to atak na temelj njihove ekonomske doktrine bez koga ona ne bi imala nikakvog smisla - na svetu instituciju privatne svojine.

Oni zato preferiraju da se ne udubljuju u suštinu države, već se zadovoljavaju onim što se već nalazi pred njima. Javna vlast, koja na izborima dobija legitimitet da prikuplja poreze i iz njih finansira svoje poslove na održanju postojećeg kapitalističkog sistema - tržišta, to su dometi njihovog interesovanja za prirodu države. To objašnjava i kako oni dolaze do ideje da tržište ima istorijski primat u odnosu na državu: pošto se javna vlast menja na izborima svakih nekoliko godina, svaka nova vlast zatiče neko već postojeće tržište, što građanski ekonomisti ekstrapoliraju beskonačno u prošlost i "logično" zaključuju da tržište prethodi državi.

Pošto, dakle, država po njima zatiče neko već postojeće tržište, njoj i ne ostaje ništa drugo nego da sakuplja porez u bužet i iz njega finansira "javne potrebe i javna dobra". Iz toga proističe fundamentalni princip klasične građanske teorije države - budžet mora biti u ravnoteži, primanja moraju biti jednaka davanjima. Tako se reprodukuje postojeći tržišni sistem jer se onoliko koliko je uzeto privatnom sektoru njemu i vraća kroz državnu potrošnju, samo redistribuirano tako da umanji protivurečnosti u koje tržište zapada svojim spontanim delovanjem. Ono što je neophodno za opstanak tržišta, a što privatni kapitalisti ne mogu ili ne žele da proizvode jer im se ne isplati (putevi, škole, bolnice), proizvodi država kao kolektivni kapitalista.

Ovaj tekst je bullsh1t 

gold medal!