a ja sam vaspitana tako da moram verovati u boga...
unet mi je taj strah i strah me je da uopste posumnjam u njega
ponekad sam se zapitala  jer ljudi su davno 'stvarali' bogove jer nisu umali da objasne neke pojave,pa sad bog kise,sunca,reka,lova.... a sad je sve vise naucnih objasnjenja
mada verujem 100%
a tek nakon ovog clanka... 100000%

Господу Богу треба прилазити са љубављу ,а не са страхом.
погрешно су нас учили,да ће Бог да нас казни,да ће ово...да ће оно...неће Господ Бог јер нас он неизмерно воли.

Pa priroda je cudo i  ljudi jos uvek ne mogu da objasne neke stvari,
A ti sto su te vaspitavali mozda ih volis ali nisu bili sveti ,
vec samo jos jedna generacija ...
koji te plase sa tim sta moze da te ceka ako ne budes dobra,
Ti si odrasla osoba i znas razliku sta je dobro a sta lose
za to ti nije potreban bog.
Ti si slobodna da Sama odlucujes o svojoj sudbini.
prestani da osecas krivicu,



Неке ствари не могу да се тако пишу и другоме говоре.
Постоје други начини и форме.
Молим вас да убудуће избегавате неке термине (синтагме)...

Ateista-karijerista

Dok je "običan" ateista u fazonu "ja u boga ili nešto slično ne verujem, a ako nešto svevišnje i postoji mene to ne zanima" i nastavlja dalje sa svojim poslom i nikoga ne smara sa svojim stavovima i pogledima na hijerarhiju u unuiverzumu, ateista-karijerista je ono što Amerikanci i Britanci nazivaju "Pain in the ass", tj "bol u dupetu" (odnosno smor nad smorovima).

Elem, priča kaže sledeće: ateista-karijerista ima neodoljivu potrebu da do zla boga smara o nepostojanju bilo kkakve svevišnje duhovne sile. On (ili ona) to kategorički odbija i to je sasvim OK, jer ipak, svi mi imamo svoje poglede, verovanja, stavove i tako dalje. Međutim, ateista-karijerista mora non-stop da ponavlja kako ništa božansko ne postoji (čak i kada ga niko ne pita). Smara o pričama o sveštenstvu koje "zamljaćuje" narod sa "dosadnim besedama" o veri, bogu i ostalim religijskim temama, a njegova izlaganja zasenjuju svojom samouverenošću čak i špansku inkviziciju. Do kraja će se boriti da pobije svaki religijski stav, svaku, pa i najmanju naznaku nečega "uzvišenog" u bilo kojoj osobi na koju naiđe. Prosto čovek da pomisli da mu je to zanimanje, nešto kao anti-pop (ili anti-popadija).

Sve to jeste smešno, ali i žalosno na neki način. Tolikom svojom pričom o neverovanju samo pokazuje svoju slabost i svoju nesigurnost. I dok već pomenuti "običan" ateista jednostavno ne veruje i neće čovek da se opterećuje time (a nije mu zapelo ni da objašnjava zašto ne veruje), ateista-karijerista prezentuje svoj religijski stav, odnosno svoje neverovanje. Ceo koncept, cela teza kojom se on vodi nije ništa drugo do mlaćenje prazne slame, tj poziranje. Ateista-karijerista je ateista iz fazona, jer mu je nešto došlo da bude kul ili šta već - drugačiji.

----------------------------------------------------------------------

razjašnjenje: nije loše ako je neko ateista. Svaki vernik bi trebao da veruje za sebe i da ne smara druge sa tim. Isto tako, svaki pravi ateista bi trebao da ne veruje u ono što pravi vernik veruje. Oni koji se trude da na silu i bez ikakvog povoda na silu "objasne, razjasne, dokažu, pokažu i utvrde", e oni su samo najobičnije pozerčine, istripovane ljudske jedinke koje teraju kontru iz nekog hira ili najobičnijeg tripa.

Izvor: vukajlija

Važi isto i za agnostike...

... sve su to pozerske ...



Аман, чему овакав речник ?  Не приличи вам тако нешто.
Молим вас да се манете тога.

Из беседа Светог Јована Златоустог:


,,Зар не видиш колики су, који живљаху у врлинама, претрпевши безброј ужаса, поумирали , не примивши ни једног добра? А други, напротив, који починише велика зла, поотимаше туђа имања, покрадоше и починише насиља против удовица и сирочади, насладивши се богатством и раскошношћу и безбројним добрима, помреше, не претрпевши никакве невоље. Када ће дакле, било они први примити награде за врлину, или ови – казне за неваљалство, ако наша дела досежу само до граница живота? Ако има Бога, као што Га дакле има, свако ће рећи, да је праведан, а ако је праведан, и то ће признати, да ће и овима и онима дати по заслузи. Ако ли би требао да и овима и онима дати по заслузи, а нико од њих овде (на земљи) није примио, нити онај за неваљалство – казне, нити овај за врлине – награда, очевидно, да ће преостати неко време, када ће једни и други добити одговарајућу плату. Иначе, раду чега је Бог нама усадио у нашу душу судију, који непрестано стражи и бдије?, кажем – савест. Та нема, нема међу људима ни једног судије тако будног као што је наша савест, јер спољашње (државне) судије даду се новцем поткупити и ласкањем умекшати и од страха се могу претварати, и много је других средстава која изврћу њихов праведан суд, а суд савести не зна ничем таквом да попушта, мада би те новца давао, мада би ласкао, и мада би претио, и мада би друго шта радио, он ће ипак објавити праведну своју осуду против грешних помисли, и сам онај који је грех учинио, сам себе осуђује, мада га нико други не окривљује. И то савест непрестано ради и не једном и не двапут, већ често и кроз читав живот, и мада је прошло много времена, никада неће заборавити онога што је било, већ и при вршењу греха, и пре врешења, и после вршења храбро устаје као наш тужилац, и понајвише после вршења.''


,,Онај који признаје да после овога живота нема ништа, безусловно мора признати да ни Бога нема. Ако после овога тамо ништа нема, онда ни Бога нема. Ако пак има Бога - праведан је, а ако је праведан, сваком дели по заслузи; а ако после овога живота нема ништа, где ће свако примити оно што је заслужио? Пази, многи се, као што сами напред признаше, против своје заслуге користе благом и почастима на овом свету, док се други, који праведно живе, кажњавају. Ако дакле немамо другог времена после овога живота, праведници ће бити неправедно одбачени, а грешници ће се против заслуге наслађивати. Ако ли тога (другог живота) неће бити, како би онда постојала правда? Јер је безусловно потребно: или да постоји неко време после овога (живота), које ће сваком по заслузи датим јер га овде (на земљи) не налазимо; ако ли пак нема тог времена, како ће свако примити по својој заслузи? Ако ли неко по заслузи не прима, онда по твоме ни Бог није праведан; а ако Бог није праведан, онда не би ни било Бога. Али нека светогрђе падне на главу оних који нас приморавају да тако говоримо. Погледајте, до каквог је светогрђа реч дошла. Али да Бог постоји – дела громогласно вапију; дакле, Он је и праведан, а ако је праведан, Он сваком даје по заслузи, а ако свакоме даје по заслузи, преко је потребно да после овога живота постоји време у коме ће свако примити по заслузи, примити казну или награду за своја дела.''

" Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev! Nije Bog Bog mrtvih, nego živih. "

Onaj koji ne razume sta ovde pise je ili nepismen ili ignorantan (namerno izbegava da procita sta pise)

Onaj koji ne priznaje zivot u krvi i mesu (jedini koji postoji) je nihilista ili onaj za kojeg ovaj zivot nema nikakvog smisla.

"Gospod Bog Isus Hrist" ne postoji u materiji, covek koji je rodjen pre 2000 godina ne postoji.
Covek koji nema metabolizam ne postoji.
Luka 24:41-43
" A dok oni još ne verovahu od radosti i čuđahu se reče im: Imate li ovde šta za jelo?
A oni Mu daše komad ribe pečene, i meda u saću.
I uzevši izjede pred njima. "

Divim se ljudima koji imaju sposobnost verovanja i koji veruju da je Isus Hrist - Gospod Bog,
nikako ne mogu da shvatim ljude koji tvrde da neko postoji bez dokaza da taj neko postoji.

I Isus Hrist i tvorac "hriscanstva" Sveti Farisej Pavle su rekli da je dovoljno da ljudi veruju u Isusa da bi izbegli smrt, koja je svrha tvrdnje da Isus Hrist postoji i da je on "Gospod Bog" ?

Gde u Bibliji mozemo da vidimo bilo sta sto nekome govori da treba da tvrdi da nesto sto nije tu - postoji ?

Malo na svoj račun 
Izvinjavam se, neće se ponoviti. 

Bravo NennadS           

До неспоразума долази само зато што људи погрешно тумаче Библију.
Ако Бог постоји за Аврама и .... онда постоји и за нас,а за нас ,за трећу димензију, Господ Бог је Исус Христос,као што ће у наредних 20000 година за трећу димензију Господ Бог бити човек који је реинкарнација Јуде Дидиома Томе.
Творац је исти за све и сви ми имамо исту шансу да постанемо Божији Синови,ко искористи ту шансу...
јер слобода је живот, а слободан у животу је онај који Верује у Господа Бога и чини морална добра у овом биолошком животу.