Nesto o Dogonima:
http://forum.burek.com/dogoni-1-i-2-t341883.html

Хвала ти пријатељу мој,ово само потврђује оно о чему говорим и ја и други.Најбољи сте!

Purke62,

а камо признање да сте погрешили када сте тврдили да их нико није звао хришћанима (чак и да сами себе нису тако звали)?
Ц,ц, ц...зар је тако тешко признати грешку?

У Риму су причали латински језик, али су и ту образовани људи знали и говорили грчки, јер је грчки још од доба Александра Великог био светски језик број 1. (као данас енглески). Мада не видим никакву везу језика, са тим како су звали ту ,,минорну групу Јевреја''. Па сачувано је и писмо Плинија Млађег (Секундуса) императору Трајану из 111. године, где се исто спомињу хришћани. Ово спомињем, јер и Анали, које је Тацит писао (а који настају у дужем времеском периоду) спомињу хришћане, а Анали се по времену настанка, скоро поклапају са Плинијевим писмом, тако да и овај ваш аргумент отпада.
Ово кажем, јер сада наводим 2 независна списа, која су по времену настанка изузетно блиска, а спомињу Христа и хришћане. 

@Silvanus
"....za čiju paljevinu on optužuje Hrišćane, a u to vreme ih niko, pa ni oni sami sebe nisu nazivali Hrišćanima."
Barem što se tiče samog Rima tog doba,što znači u vreme kad aje Tacit imao 8 godina.Reč je o godini 64 n.e. i paljevini Rima.Tacit o tom događaju piše pedesetak godina kasnije.Kao i njegov savremenik Plinije Mlađi čiji je on bio mentor, i Svetonije čiji je mentor bio Plinije Mlađi,govore o verskoj sekti i usput pominju osnivača Hrista.Niko ne pominje Isusa Hrista, ni Isusa iz Nazareta.Sam jednostavno Hristos odnosno mesija, a zna se da je u  vreme Rimske vladavine Judejom bila "poplava" pojavljivanja raznih koji su sebe proglašavali Mesijo, i dosta njih je imalo svoje pristalice.O samom istorijskom Isusu je premalo kazano.Nijedan od ove trojice nije bio Isusov savremenik i o njemi pušu sa vremenske distance od nekih 70-80 godina.I previše malo o njemu pišu, priznaćeš.
 Dakako da se naziv Hrišćani u to vreme koristio, to nije sporno,ali 50 godina ranije nikako.U Antiohiji je običan narod dao nadimak "christanoi" pristalicama tog učenja.Taj nadimak su vremenom prihvatili i same Hristove pristalice i to postepeno, pre svega istočnim oblastima Carstva gde je govorni jezik bio grčki.Mnogo kasnije se proširio i na samu prestonicu Rim.

Prorocanstva pocevsi sa Postankom/Prvom knjigom Mojsija ( "Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji.), zavrsno se sa Jovanovim Otkrovenjem.
"Kao sto smo mi" znaci da je covek kao sto je Gospod. Isus iz Nazareta je po prici "Sin Boziji", on je po toj prici
bio od krvi i mesa.
Otkrovenje 21:3 " I čuh glas veliki s neba gde govori: Evo skinije Božije među ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod Njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov. "
21:4 " I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe.
21:7 " Koji pobedi, dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti moj sin. "

Ateisti nemaju apsolutno nikakvo verovanje koje imaju teisti, zato se tako i nazivaju, Anti teist="Ateist"

Koji je dokaz da je Isus postojao ? Necije pisanje ? Znaci da ce se za 2000 godina reci da su Superman i Batman
postojali, zato sto je neko o njima pisao ?
Parce papira sa slovima je dokaz da neko postoji ? Da li se danas dokazuje da neko postoji sa licnom kartom, ili
pasosem ? To bi znacilo da oni koji imaju lazna dokumenta - ne postoje.

A sta ja to dokazujem i gde, u vezi Isusa iz Nazareta ?

Samo sam reko da dokaza ima. Ne tvrdim ništa. Na nama je da ocenimo valjanost tih dokaza izvučemo zaključke.

Niko se na ovoj Planeti nije usudio da dokaze da je Isus postojao, posto je to nemoguce.
Postojanje Isusa je stvar hriscanske vere, u kojoj covek treba verom da prihvati Isusa i da veruje da je on bio Mesija.
Rimljanima 10:9 " Jer, ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen. "
To je stvar vere, a ne dokazivanja istine.
Isto tako je nemoguce dokazati da nije postojao.
Znaci, verujes da je postojao, ili ispadas smesan pokusavajuci da dokazes da nije.
Kapiras, ljudi koji su u 'hriscanskoj' veri nemaju nikakvu potrebu da nekom nesto dokazuju, posto su oni u veri zbog njih a ne zbog drugih.
Nemam apsolutno nista protiv da ljudi veruju u nesto, ali imam ukoliko pokusaju da dokazu da je to verovanje -
istina, posto time govore da je realnost - neistina, odnosno da sam ja odvojen od realnosti.

Purke62, видим да вам је мрско да признате да сте се залетели и погрешили.
Нећу да инсистирам на признању, јер кажете:


Овим индиректно признајете своју грешку (да се ни сами нису тако називали).
Ви можете да спекулишете, када се израз хришћанин први пут јавља у Риму, али једине релевантне податке (за сада, можда се појаве још неки списи, ко зна? Мала је вероватноћа, али ипак постоји...) о томе можемо да црпемо из дела Светонија, Тацита и Плинија Млађег (тренутно не рачунам Свето писмо; јер није независан документ), а по њима, њих су звали хришћани (мада стоји и то да Римљани често нису схватали о чему се ту тачно ради).

Нећу спорити да они нису савременици Господа Исуса Христа, па то је јасно као дан   , нити да немам тоне записа и читав списак историчара и познатих личности који га спомињу.
Имамо Нови завет и дела Светих Отаца, који о овоме сведоче (али ви ћете их вероватно одбацити, јер нису назависни аутори; мада они као историјски документ апсолутно стоје, јер су потврђени и историјским и археолошким истраживањима; бар неки делови ових списа...) и имам неколико сведочанстава несавременика (што Римљана, што Грка), али и савременика (јесте, Јосиф Флавије, па чак и када се изоставе интерполације...), Талмуд (и он није из тога доба).
Мислим да се обојица слажемо, када кажем, да што је мања удаљеност од тренутка одигравања догађаја па до записа списа, расте вероватноћа да је спис аутентичан (са Новозаветним списима је управо такав случај), односно да ће бити мање легенди и митова у њему и сумњивих присећања.
Новозаветни списи су главна база података о Господу Исусу Христу, а сви остали су само споредни извори и служе као потврдни докази. Нарочиту тежину овим споредним изворима даје начин и тон на који они говоре о Господу Исусу Христу и хришћанима (ту мислим на Римљане)

Узгред речено, Тацит спомиње како је Христос погубљен по пресуди прокуратора Понтија Пилата, за време Тиберијеве владавине, тако да нема сумње о коме се ради и на кога Тацит мисли.

 Није онолико колико би желео, али тако стоји са већином личности из старог века (тачније, стоји још горе, јер поједини записи су удаљени стотинама година од времена када је човек, о коме говоре, живео...)

O tome sam pričao. Ne možeš naučno dokaziti ni jednu tvrdnju o postojanju Hrista. Tako da ostaje vera.

Ne, ti si rekao " Samo sam rekao da dokaza ima ", kada bi neko dokazao da je Isus postojao i da je radio sta pise da je radio, ne bi bilo ni jednog logickog razloga za postojanje ateizma.
U drugu ruku, kada bi neko mogao da dokaze da je covek nastao od primata, ne bi bilo niti jednog logickog razloga za postojanje religijskog kreacionizma, ili judeo-hriscanstva uopste.
A sta tek mislis da bi se desilo kada bi nauka mogla da dokaze da zena moze da rodi sina bez ikakvog kontakta sa muskarcem ?
I mnogo, mnogo drugih stvari koje razdvajaju stvarnost od religijskog verovanja.