Ima li Boga.... :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Zar ne biste voleli da vam neko bar jednom da dokaze o postojanju Boga? Bez pritiska i bez fraza poput: “Jednostavno treba da veruješ.” Tekst koji sledi predstavlja iskren pokušaj da se izlože neki od dokaza o postojanju Boga.

Međutim, stvar je u stavu: ako se neko protivi čak i mogućnosti da Bog postoji, onda će svaku činjenicu tumačiti na svoj način. Ako neko ne želi da poveruje da su ljudi bili na Mesecu, nikakvi dokazi, informacije, fotografije astronauta koji hodaju po površini Meseca, intervjui sa njima, kamenje doneto sa Meseca… neće ga ubediti. Takav čovek ostaje pri svom jer on a priori ima ubeđenje da ljudi naprosto ne mogu da stignu do Meseca

Kada se govori o mogućnosti postojanja Boga, u Bibliji možemo pročitati da ima ljudi koji su videli dovoljno dokaza, ali su potisnuli istinu o njemu.1 Sa druge strane, onima koji žele da ga upoznaju, sam Bog kaže: “Tražićete me i naći ćete me; kad me potražite svim srcem svojim. I daću vam da me nađete.”2 Pre nego što razmotrite neke činjenice koje govore o postojanju Boga, zapitajte se: “Ako ima Boga, da li želim da ga upoznam?”

Evo, dakle, nekih dokaza o postojanju Boga . . .

1. Kroz čitavu istoriju, u svim kulturama sveta, ljudi su bili ubeđeni da postoji Bog. Da li neko sa sigurnošću može da kaže da svi oni nisu bili u pravu? Milijarde ljudi, iz različitih socioloških, intelektualnih, kulturnih miljea i različitih stepena obrazovanja, došli do istog zaključka – da postoji tvorac, Bog, kome se treba klanjati.
“Antropološka istraživanja pokazuju da i među najudaljenijim i najprimitivnijim ljudima danas, postoji opšte verovanje u boga. Čak i u najranijoj istoriji i legendama širom sveta, originalni koncept bio je isti: Jedan Bog koji je ujedno i tvorac. Jedini veliki Bog je izgleda postojao u svesti čak i onih društava koja su danas politeistička.”

2. Složenost naše planete ukazuje na svesnog tvorca koji ne samo da je stvorio naš univerzum, već ga i dalje održava. Postoji mnoštvo primera koji ukazuju na Božije stvaranje. Evo nekoliko njih:

Zemlja… veličina zemlje je savršena. Zemljina veličina i gravitacija održavaju tanki sloj gasa sastavljenog uglavnom od azota i kiseonika koji se pruža samo nekih 70 km iznad zemljine površine. Da je zemlja manja, atmosfera ne bi bila moguća – kao kod Merkura. Da je zemlja veća, atmosfera bi sadržavala slobodni vodonik – kao kod Jupitera.4 Zemlja je jedina poznata planeta koja sadrži atmosferu pogodnu za razvoj biljaka, životinja i ljudi. Ako uzmemo u obzir temperaturnu razliku, grubo gledano, od -40°C do 50°C, Zemlja se nalazi na pravoj udaljenosti od Sunca. Da je zemlja udaljenija, svi bismo se smrzli. Da je iole bliža, izgoreli bi. Čak bi i manje varijacije Zemljine udaljenosti od Sunca učinile život na njoj nemogućim. Zemlja zadržava savršenu udaljenost od Sunca dok rotira oko njega pri brzini od skoro 108000 km/h. Zemlja se takođe okreće i oko svoje ose, tako da se da svi delovi površine ravnomerno zagrevaju i hlade svakog dana.
I Mesec se nalazi na savršenoj udaljenosti od Zemlje da bi imao efekat na gravitaciju. Mesec utiče na plimu i oseku, tako da okeani ne miruju, a u isto vreme ih sprečava da se izliju preko kontinenata..5

Voda…bezbojna, bez ukusa i mirisa, pa ipak nijedno živo biće ne može da preživi bez nje. Biljke, životinje i ljudi sastoje se uglavnom od vode (oko dve trećine ljudskog tela sastoji se od vode). Pogledajte zašto je voda toliko važna za život: voda ima neobično visoku temperaturu ključanja i smrzavanja, što nam omogućava da živimo u datom temperaturnom okruženju zadržavajući pri tom telesnu temperaturu od oko 36°C konstantnom.

“Čak bi i manje varijacije Zemljine udaljenosti od Sunca učinile život na njoj nemogućim.”

Voda je univerzalni rastvarač. Uzmite punu čašu vode i dodajte šećer... neće se izliti nijedna kap preko ivice posude. Voda jednostavno apsorbuje šećer. Ovo svojstvo vode omogućava da hiljade hemijskih, mineralnih i hranjivih sastojaka prolazi kroz naša tela pa i kroz najmanje krvne sudove.6
Voda je takođe i hemijski neutralna. Ona omogućava da telo apsorbuje hranu, lekove i minerale a da pri tome ne menja njihova hemijska svojstva. Voda ima jedinstveni površinski napon. Zbog toga može da teče uspravno kroz biljke, prkoseći zakonu gravitacije, donoseći ‘vodu koja život znači’ i hranljive sastojke na vrhove čak i najviših drveća. Voda se ledi od površine naniže, i pluta po površini nezamrznute vode, što omogućava ribama da plivaju tokom zime.
97% vode na zemlji nalazi se u okeanima. Mađutim, na našoj planeti postoji sistem za preradu koji izvlači so iz vode, a onda tu vodu raznosi po celoj zemlji. Prilikom isparavanja vode, so ostaje u okeanu, a od isparenja se stvaraju oblaci koje vetar lako pomera i tako raspršuje vodu po površini – za biljke, životinje i ljude. To je sistem za pročišćavanje i snabdevanje koji omogućava život na ovoj planeti. Sistem reciklirane i ponovo upotrebljene vode.7

Ljudski mozak… istovremeno obrađuje neverovatnu količinu informacija. Mozak registruje sve boje i objekte koje vidite, temperaturu oko vas, pritisak koji vaša stopala imaju na pod, zvuke, suvoću vaših usana, čak i teksturu ovog članka koji upravo držite u rukama. Vaš mozak registruje emocionalne reakcije, misli i memoriju. U isto vreme mozak prati vitalne funkcije tela kao što je brzina disanja, kretanje očnih kapaka, glad i kretanje mišića u vašim rukama. Ljudski mozak obrađuje više od milion informacija u sekundi.8 Mozak zatim sređuje te informacije po važnosti, isključujući one relativno nevažne. Ova funkcija ‘proveravanja’ omogućava vam da se koncentrišete i efektivno funkcionišete u prostoru. Možemo li za organ koji obrađuje više od million informacija u sekundi, i pri tom određuje njihovu važnost i omogućava vam da odgovorite na one najpogodnije, reći da je nastao tek onako, pukom slučajnošću?

Kada NASA pošalje šatl u svemir, pretpostavljamo da nije majmun napravio plan leta, već inteligentan um. Kako objasniti postojanje ljudskog mozga? Samo neko ko je inteligentniji i pametniji od čoveka mogao je da stvori ljudski mozak.

3. Puka slučajnost nije odgovarajuće objašnjenje.
Zamislite da gledate Rušmor planinu u koju su uklesani likovi Vašingtona, Džefersona, Linkolna i Teodora Ruzvelta. Da li možete da poverujete da se to dogodilo slučajno? Uzmite u obzir neograničeno vreme, vetrove, kiše i razne druge okolnosti… ipak je teško zamisliti da se nešto takvo, vezano za istoriju, jednostavno izvajalo u planini. Zdrav razum nam kaže da su ljudi zamislili i stručno isklesali te figure. Ovaj članak dotiče se samo nekih neverovatnih aspekata našeg sveta: položaja Zemlje u odnosu na Sunce, nekih osobina vode, jednog od organa u ljudskom telu. Da li je išta od svega toga moglo da nastane slučajno?
Poznati astronom Ser Frederik Hojl pokazao je da slučajno spajanje amino-kiselina u ljudskom telu predstavlja matematički apsurd. Ser Hojl je slabost “slučajnosti” ilustrovao na sledeći način: “Kolika je verovatnoća da tornado prođe kroz otpad na kome se nalaze svi delovi Boinga 747 i da ih slučajno sklopi u avion spreman za poletanje? Čak i kada bi se univerzum sastojao samo od takvih otpada, i kada bi taj tornado prošao kroz sve njih, verovatnoća je toliko mala da je zanemarljiva.”9
Ako uzmete u obzir zamršenost naših života i univerzuma, razumno je misliti da je neki inteligentni tvorac, koji nas voli, obezbedio sve što nam je potrebno za život. Biblija opisuje Boga kao tvorca i održitelja života.

4. Urođeni osećaj za dobro i loše kod ljudi ne može se biološki objasniti. U svakome od nas, u svim kulturama, nalazi se jedinstveni osećaj za dobro i loše. Čak se i lopov iznervira i oseća izigranim kada ga neko pokrade. Ako neko otme nečije dete i zlostavlja ga, javljaju se ljutnja i zgražavanje, koji taj postupak definišu kao zlo, bez obzira na naciju i kulturu. Odakle potiče osećaj za dobro i zlo? Kako objasniti univerzalni zakon u svesti svih ljudi koji kaže da je ubistvo iz zadovoljstva pogrešno? A šta je sa hrabrošću, umiranjem za cilj, ljubavlju, dostojanstvom, dužnošću i samilošću? Odakle je sve ovo došlo? Ako su ljudi samo produkt fizičke evolucije - “opstanak najjačih” – zašto se žrtvujemo jedni za druge? Od koga smo dobili taj unutrašnji osećaj za dobro i loše? Postojanje savesti kod ljudi najbolje se može objasniti postojanjem tvorca kome je stalo do ljudskih postupaka i sklada među ljudima.

5. Bog se nije otkrio samo kroz ono što se može videti u prirodi i u ljudskim životima, već se konkretno pokazao i u Bibliji.
Božije misli, ličnost i stavovi mogu se saznati jedino ako Bog odluči da nam ih pokaže. Sve ostalo bilo bi samo ljudsko nagađanje. Bili bismo na gubitku kada Bog ne bi želeo da ga upoznamo. Ali on to želi i rekao nam je sve što treba da znamo o njemu, kao i kako da se odnosimo prema njemu. Ovde je bitno razmotriti pouzdanost Biblije. Arheološka istraživanja sve više potvrđuju umesto da osporavaju događaje iz Biblije. Na primer: arheološka iskopavanja u severnom Izraelu 1993. godine potvrdila su postojanje kralja Davida, pisca većine psalama u Bibliji.10 Razdvajanje Crvenog mora i druga arheološka otkrića nastavljaju da dokazuju istorijsku tačnost Biblije. Biblija je pisana više od 1500 godina, a pisalo ju je 40 ljudi, iz različitih mesta i sa različitih kontinenata. Pisana je na 3 jezika, i pokriva različite događaje u različitim istorijskim epohama.11 Pa ipak, postoji začuđujuća istrajnost u njenoj poruci. Kroz čitavu Bibliju javljaju se sledeće poruke:
1. Bog je stvorio svet u kome živimo, a nas je posebno stvorio da bismo imali lični odnos sa njim.
2. On nas iskreno voli.
3. On je savršen i svet, i zbog toga ne može biti u vezi sa grešnim ljudima.
4. Bog je obezbedio način da naši gresi budu očišćeni.
5. On traži od nas da prihvatimo njegov oproštaj i da izgradimo lični odnos sa njim za svu večnost.
Zajedno sa ovom centralnom porukom, Biblija nam otkriva Božiji karakter. Psalam 145 je tipičan opis Božije ličnosti, i njegovih misli i osećanja koja gaji prema nama. Ako želite da upoznate Boga, već sada to možete.

6. Za razliku od svih ostalih Božijih otkrivenja, Isus Hristos je najjasnija, najkonkretnija slika Boga. Zašto Isus? Pogledajte vodeće svetske religije i videćete da su Buda, Muhamed, Konfučje i Mojsije za sebe govorili da su učitelji ili proroci. Niko od njih nikada nije tvrdio da je jednak Bogu. To je ono što Isusa izdvaja od drugih. On je rekao: Bog postoji, i vi sada gledate u njega. Iako je govorio o svom Ocu na nebu, to nije bilo iz ugla razdvajanja, već veoma bliske zajednice, jedinstvene u celom čovečanstvu. Isus je rekao da je svako ko je njega video, video Oca, svako ko je u njega poverovao, poverovao je u Oca. Rekao je: “Ja sam svetlo sveta, ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlo života.”12 Tvrdio je da poseduje osobine svojstvene samo Bogu: da može da oprašta ljudima grehe, da ih oslobodi iz ropstva greha, da im da život pun izobilja i večni život na nebu. Za razliku od drugih učitelja koji su ukazivali ljudima na svoje reči, Isus je ukazivao na samog sebe. On nije kazao: “Sledite moje reči i naći ćete istinu,” već: “Ja sam put, istina i život. Niko ne dolazi k’ Ocu do kroza me.” 13
“Ljudski mozak obrađuje više od milion informacija u sekundi.”

Kakav dokaz je imao Isus za tvrdnju da je božanskog porekla?

Radio je ono što ljudi ne mogu da rade – činio je čuda, lečio slepe, bogalje, gluve, čak je nekoliko ljudi vratio iz mrtvih. Imao je vlast nad predmetima – stvorio je ni iz čega dovoljno hrane za nekoliko hiljada ljudi. Izvodio je čuda nad prirodom – hodao je po površini jezera, naredio besnećoj oluji da se smiri. Ljudi su ga svuda pratili zato što je stalno ispunjavao njihove potrebe čineći čuda. Ako ne žele da veruju u ono što im kaže, onda neka poveruju u njega kroz čuda koja vide, govorio je.14

Šta smo o Bogu mogli saznati gledajući Isusa? Šta Bog misli, očekuje i oseća prema čovečanstvu? Isus Hristos je predstavio Boga kao nežnog, saosećajnog, svesnog naše egocentričnosti i naših mana, a ipak tako željnog ličnog odnosa sa nama. Isus je pokazao da iako nas Bog vidi kao grešnike dostojne njegove kazne, njegova ljubav prema nama je nadvladala i on je osmislio drugi plan. Bog je dozvolio da njegov sin na sebe preuzme kaznu za naše grehe. A Isus je to voljno prihvatio. Mučili su ga devetokrakim bičem sa metalnim vrhovima. “Kruna” od trnja mu je stavljena na glavu. Onda su ga prikovali na krst klinovima probodenim kroz šake i stopala. Međutim, klinovi ga nisu mogli zadržati na krstu – njegova ljubav prema nama jeste. Isus je umro umesto nas da bismo mogli da primimo oprost. U poređenju sa svim ostalim verama poznatim čovečanstvu, jedino kroz Isusa možete videti da Bog poseže ka čoveku, omogućavajući mu lični odnos sa sobom. Isus je dokaz Božijeg srca punog ljubavi, koji ispunjava naše potrebe i privlači nas k sebi. Zbog Isusove smrti Bog može da nam oprosti, potpuno nas prihvati i iskreno voli. Bog kaže: “Ljubim te ljubavlju večnom, zato ti jednako činim milost.” 15 Ovo je Bog na delu.

Najpresudniji dokaz da je Isus jednak Bogu je njegovo najviše istraživano čudo – vaskrsenje iz mrtvih. Isus je rekao da će tri dana nakon svoje sahrane ustati iz mrtvih. Trećeg dana po raspeću, gotovo 2 tone težak kamen na ulazu u njegovu grobnicu bio je katapultiran u vazduh.16
Stražar veoma dobro obučene rimske vojske video je zaslepljujuću svetlost i anđela. Grobnica je bila prazna, ostala je samo pogrebna odeća koja je bila obmotana oko Isusovog tela. Tokom godina, pravne, istorijske i logičke analize pokušavale su da objasne njegovo uskrsnuće, i najpodesniji zaključak još uvek jeste da je Isus ustao iz mrtvih. Ako želite da znate da li Bog postoji, proučite Isusa Hrista. U Svetom Pismu stoji da je “Bog toliko zavoleo svet, da je i sina svog jedinorodnog dao, da svaki koji poveruje u njega ne propadne nego da ima život večni.”17

Da li želiš da zasnuješ lični odnos sa Bogom i budeš siguran da te on prihvata?
Ovo je tvoja odluka, bez prinude. Ali ako želiš da ti Bog oprosti i da stupiš u lični odnos sa njim, možeš to učiniti ako ga zamoliš da ti oprosti i da dođe u tvoj život. “Počujte, evo stojim na vratima (tvog srca) i kucam. Ako ko čuje glas moj i otvori, ući ću k’ njemu ,”18 rekao je Isus, a ti se njemu možeš obratiti ovim rečima: “Isuse, hvala ti što si umro za moje grehe. Ti poznaješ moj život i znaš da mi je potreban oprost. Molim te da mi sada oprostiš, i da uđeš u moj život. Hvala ti što želiš da imaš zajednicu sa mnom. Amin.”
Za Boga je zajednica sa tobom večna. Misleći na sve koji u njega veruju, Isus je rekao: “Poznajem ih, i za mnom idu, i dajem im večni život, i neće izginuti nikada, i niko ih ne može oteti iz ruku mojih.”19
Sagledavajući sve ove činjenice, možemo zaključiti da Bog zaista postoji i da ga možemo lično upoznati.

Izvor : B92