Hvala, Mladjo 





Hrpu nabacanih riječi
gužvam među prstima.
Ne vode one do tebe.
Opet ostajem na pola puta
nemira.
Svjetla,
svjetla prospi.
Ne mogu mrakom do tebe.


 

Napolju je hladno,snjezne pahulje polagano padaju... o kako volim snjeg..Trenutci slabosti...vece i milion malih pahuljica na mom dlanu...hladnoca polako obuzima mi dushu...toplina polako nestaje...Znam ljubavi nisi voljeo snjeg...sjecam se noci kad si dolazio...snjezna oluja javi se al ni ona te nije mogla zaustaviti...ni onih 1000km koje nas je djelilo...osluskujem ,ocekujem...Sjetim se tada pretprljenog straha,o boze da se nije sta dogodilo...ne ne moram otjerati te misli...dolazi mi ljubav....Jedna pahulja kliznu niz obraz...
otvara jos jednu ranu. Eh sta su zelje...ludo je ovo srce moje...ludo je srce bilo kad se nadalo snovima, al to sam ja - sanjar! ..carolija koja sama svoju pricu stvara i zavrsava...Veceras ostaju samo napisane rijeci i jedno sjecanje...a napolju pahulje prave nove staze...staze novih snova...

Dan sve tamniji,
noć sve sličnija danu.
Ti udaljeniji.

Desanka Maksimović


***


Nema te nigde,
ni u snu, ni na javi,
opusteo svet.

Desanka Maksimović


***

Sećam li se kadgod nedorečenog?
Najčešće se sećam toga,
mutnog razgovora sati
kad se čovek kao bilje sporazumeva.
Ne znam hoću li te
još kadgod imati kao gosta,
ali ti mislima navrati,
i to je dosta.

***

Misli su tirani, iznova se vraćaju da nas muče...

***

Kada bi reči bile kratka veka kao što je zvuk koji ih je izgovorio! Ali one često žive godinama, kao sramne rane bole, žegu i truju život.

***

Ko nije komično shvatio svoj privremeni oblik, poludeće.

***

Ma kako da je čovek osetljiv u ljubavi, on oprašta više pogrešaka nego u prijateljstvu.

***

Nesrećna je ljubav razdvojenih ljubavnika, jer ništa ne daje a sve oduzima.

***

Odricanje predstavlja najbolnije ljudsko iskustvo.

***

Zašto nas lažu ne samo oni koji nas mrze nego i oni koje mi ljubimo?
J.Dučić

***

Izgubljeno je samo ono čega smo se odrekli

***

Misli rađaju patnju.
Stendal

Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo

Vasko Popa


***

Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje

***

Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je, da ne boli. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se mjerio onim što više ne postoji ...

Meša Selimović

***

5
Sećanje jesam,
i njegovi noćni leptiri
i igra njina
oko usamljenog u srcu plamena,
koja se ni pred zoru ne smiri.
Sećanje jesam,
i potamnelo zlato njegovih ikona
i večernja njegova zvona
koja se u meni čuju
i kad ih niko ne potresa.
Sećanje jesam,
i njegova noćašnja opela
i bodilja jasika
i misli sumornih duga prela.

Desanka Maksimović

***

Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od šarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem

Vasko Popa

***

Nekom zabranjuju zvezde.
Nekome krila.
I laste.

Ja ne zabranjujem ništa.
Sme se sve što se ne sme.
Samo jedno te molim:
pokušaj da ne rasteš
ni mrvu svima za inat,
do kraja ove pesme.
U toj se pesmi živi
slobodno,
lepo
i ludo.
Možeš da izmišljaš.
Maštaš,
Da radiš sve naopako.

U njoj i najveće čudo
prestaje da bude čudo,
jer sve što poželiš
kad zažmuriš
- ostaje zauvek tako.

Isturi hrabro i divno
prkose detinjaste
i laži i sebe samog.
Sme se sve što se ne sme.

I sme se više od svega!

Jedini: nemoj da rasteš
za inat i tebi i meni
do kraja ove pesme.

I svaki put kad te slome,
pa moraš nov san da stvaraš,
ne sanjaj ga u mraku
Dotrči bliže zori.
Na pragu ove pesme
tako se divno bori
i kad namigneš samo
i osmehneš se polako.

Izbroj u sebi do deset
i to u večnost pretvori.
I sve što žmureći smisliš
ostaće zauvek tako.

Mika Antić

***