Hvala shaolinac

Ovom ulicom vise necu da prolazim,
ni u sumrake vise da dolazim
samo ce ostati mojih stopa tragovi
dok ih novi sneg ne ukloni
A bol dolazi, zelja zelju sustize,
pustam da prolazi al ne ide...

Ulicne svetiljke, kao zar na cigaretama,
u roju pahulja trepere dace da se ugase.
I moja nadanja, kao vatra paljena,
pod kisnom zavesom, bez zaklona.
A bol dolazi, zelja zelju sustize,
pustam da prolazi al ne ide...

 

  kakva pesma..

moja jedna

i nocas te tuzno gleda grad
zapitaj se sta si uradila sad
zvezde sjaje tu doveka
pogledaj u oci sad coveka

lisce pada sa drveca sivog
pas napada starca krivog
ne plasi se sile sa nebesa
vec coveka zivog

pred tobom nema odredista niti puta
nista vise nije jasno
nemoj zato biti ljuta
znas i sama da je kasno

ostvaruju se tvoje slutnje
nastupilo je vreme cutnje

gnezdo nemas gde da svines
jer posmatra te moja soba
cujes glas o kome se brines
kao da dopire iz samog groba

vetar lomi tvoju dlaku
suza sliva se niz lice
osecas bol u stomaku
muk napusta glasne zice

bravo kombi..



Pitaju me za tebe
a ja cutim
na kojem boku spavas
pomislim
pitaju me za tebe
a ja stavljam
ruke u dzepove i
osjecam
budis se
i oblacis
bijelu haljinu
za Novu godinu
i odlazis sa njim, odlazis s njim
e, da te bogdo ne volim

Kao Cvet sto se rosom napaja
Kao san kad polako osvaja
Kao zrak kada sunce izranja
nacicu put do tvojih usana.

Moja si, moja si
makar jos tri zime cekao
Moja si, moja si makar
te ceo zivot ne docekao

Moja si makar trnjem hodao,
moja si makar sve rasprodao
kao sneg kad okopnis s`proleca,
odnecu setu iz tvog pogleda.

Moja si, moja si,
makar jos tri zime cekao,
Moja si, moja si,
makar te ceo zivot ne docekao...

Nekada, u svakom drugom gradu
Sam imao po jednu ljubav bar
Svi ti gradovi sada su u tebi
Do njih me vodi tvoga oka far

A ti si nazalost drugome verna
I citas samo kako se pise
Al nesto jos treba da znas
On te voli duze ja te volim vise

9000 metara na nebu kad mi osmeh das
9000 milja ispod mora, na dnu sam ja, kad me ne gledas

Nekada sve je bilo isto
Samo su se zene menjale
Sad je obratno, sa tim sam nacisto
Jedna noc promenila je sve

A ti si nazalost drugome verna….


----------------------------------------------------------


Nekad si htela sve
bio sam tvoj lični heroj,
nikad mi u naručju nisi rekla ne, nemoj !
Sad se više ne trudiš,
živiš od stare slave
i sve što mi ponudiš
deo je predstave...

Pokaži mi šta znaš
da još si najbolja,
kad me osvajaš
da još si najlepša,
kad se doteraš
da još si najluđa,
kada mi usne daš.
Pokaži mi šta znaš
da još si carica,
da kažem vidi je
to je moja curica,
i sebi nadimak
najgori da dodelim
ako ikad drugu poželim.

Nekad si me vodila
u naš krevet od satena,
mirisom zavodila u čipku obučena.
Sad me ljubiš rutinski
ko da slažeš slagalice,
a znam kriješ plamen jak
ispod spavaćice.

Pokaži mi šta znaš...

Kao ptica na mom dlanu skakuces,
Priznaću ti zašto volim proleće,
Podelicu i ovu noc sa zvezdama,
Prekricu te nebom kad budes zaspala.

Otopicu ti led sa usana,
Dacu sve sto imam za tvoja oka dva,
Kao mesec kad proviri iz tvoga dvorista,
Obasjacu ti lice kad budes zaspala.

Ne znam kako da pobegnem od sna,
I ne znam dal' te iko voli kao ja,
Al' ne bi ova noc tako bolela,
Da me nisi volela.

Kao osmeh letnje noćinestajes,
Znam da nećeš doći al' ipak cekam te,
Osetices nocas miris tresanja,
Znaces da sam budan kad budes zaspalav

Zaključaj vrata i sjedi kad si tu
Ne idi noćas jer nisam baš pri snu
malo je mjesta ipak ostani
Rođeni
Ni bog ni vino ne mogu baš sve
uvijek će biti onako kako je
nekom će suze nekom biseri
vjeruj mi
Rođeni

Bato... htjela sam letjeti
Bato... krila mi uzeli
Bato... mogla sam voljeti
Bato... nisu me pustili

Ni bog ni vino ne mogu baš sve
uvijek će biti onako kako je
Nekom će suze nekom biseri
vjeruj mi
Rođeni

Bato... htjela sam letjeti
Bato... krila mi uzeli
Bato... mogla sam voljeti
Bato... sve su mi moje uzeli...

  



Nema me vise u tvojim molitvama,
vise me putem ne prate.
A noc mi preti, ponoc i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Vise me ne volis,
kad se vracam nisi budna,
ne goris,
gasne nasa zvezda cudna,
lazna srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.

Ne slusam vise sta sapuces dok snivas,
plasi me koga pominjes.
I sve si dalja, a sve mi bliza bivas,
kao da opet pocinje...

Ali me ne volis,
to se uvek drugom desi,
govoris,
ali vise ne znam gde si,
da li neko to zna?

Sta sam uradio?
Kakva tuzna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.