Fakulteti i dalje "štancuju" kadrove koji nikome ne trebaju

Svetlana Palić    | 19. 11. 2013. - 18:30h | Komentara: 10
Nove generacije koje završavaju fakultete u Srbiji “po Bolonji” suočavaju se sa potpunim haosom u prosvetnoj administraciji. Mnogih obrazovnih profila nema u šifrarniku zanimanja (čak 136), ili studenti nisu dobili diplome iako su završili studije, a u pravom su problemu budući prosvetni radnici koji ni posle završenih četvorogodišnjih studija nemaju pravo da predaju ni u osnovnoj ni u srednjoj školi.

Čemu, ustvari, služi učenje: Bolonjski student
Sanja V. upisala je 2006. godine grupu za novinarstvo na Fakultetu političkih nauka, završivši fakultet u roku, 2010. godine.
 
- Ni do dana današnjeg ja ne znam šta sam po zanimanju. Dilomirani novinar nisam, jer jer po Bolonji nema “dilomiranih” već samo “bečelora” i “mastera”. Bečelor je nešto što bi trebalo da traje tri godine, ali kod nas je i dalje četiri. Na fakultetu mi nisu izdali diplomu, jer ne znaju šta u nju da upišu, koje zanimanje. Čekaju da odluči Ministarstvo prosvete ili ko li već. Imam samo Uverenje o završenim studijama - priča ona.
 

 
Istovremeno, Ivana Stoiljković iz Nogog Sada, koja je u Beogradu studirala Pravni fakultet, dobila je diplomu i zvanje “diplomirani pravnik”.
 
- Ne znam zašto na nekim fakultetima može, a na drugima ne. Izvesno je da vlada konfuzija i haos, da ništa nije transparentno i da sve to skupa pravi studentima velikih problema - kaže Ivana koja je i predsednica omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine.
 
Ova organizacija je pre dva dana objavila da čak 136 zanimanja svršenih studenata nema u šifrafniku kojim se zvanično služi Nacionalna služba za zapošljavanje.
 
Na tom spisku najviše je zanimanja koja nose prefiks “dilomirani” ili “menadžeri”. Ima i takvih nad kojima se treba zamisliti šta znače kao što su “dizajner medija u obrazovanju”, “master muzički umetnik”, “specijalista oralni higijeničar” ili “optometrista”.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da to što nekih zanimanja nema u šfrarniku, u praksi ne predstavlja nikakav problem.
 
- Bez obzira na ograničenja zvaničnog šifrarnika, podatak o profilu ili zvanju ne može biti prepreka prilikom prijavljivanja lica na evidenciju ili pružanja pomoći u zapošljavanju - navode u NSZ.
 
Promenom i uvođenjem u Listu stručnih, akademskih i naučnih naziva bavi se Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Njegov predsednik Srđan Stanković kaže za “Blic” da oni redovno i revnosno upisuju nova zanimanja.
 
- Sastajemo se redovno, jednom mesečno, i na svakoj sednici dopunjujemo Listu. Naše odluke štampaju se u Službenom glasniku, a šta se dalje dešava, ko to treba da sprovodi u delo, zaista ne znam. Pretpostavljam da je možda problem u koordinaciji. Mi smo spremni da stvari menjamo, samo da nam neko kaže kako - kaže Stanković.

Problem sa definisanjem novih zanimanja i unosom u šifrarnik, samo je jedan sa kojim visokoobrazovni sistem u Srbiji nije u stanju da se izbori, na štetu novih generacija.
 

 
Šta sve može da se studira

DIZAJNER MEDIJA U OBRAZOVANJU
Zanimanje koje do sada nije kod nas postojalo na univerzitetima. Studira se u okviru Novosadskog univerziteta, odsek Pedagoški fakultet u Somboru. To je stručnjak za oblikovanje i primenu medija u obrazovne svrhe. Osnovni zadaci novog profila,kako je objašnjeno na sajtu, su projektovanje, izrada, održavanje i razvoj medijskih potreba obrazovne institucije. Radi na kreiranju, izradi, održavanju i korišćenju, u nastavnom procesu, obrazovnog softvera, mikrofilma, video medija, fotografija, dijafilmova, filmova, folija, školskih novina, radio i TV programa i uređaja.

MASTER MUZIČKI UMETNIK
Studira se na Univerzitetu umetnosti. Praktično, svako ko završi studije kompozicije, dirigovanja, solo pevanja, klavira, nekog gudačkog ili duvačkog instrumenta, postaje master muzički umetnik. Pre toga mora završiti četiri godine osnovnih studija, a master postaje uz još jednu.

SPECIJALISTA ORALNI HIGIJENIČAR
Uči se na strukovnim studijama Medicinskog fakulteta. Studije traju tri godine. Posao mu je, između ostalog, da primi pacijenta, psihološki ga pripremi za stomatološki tretman, održava oralnu higijenu ljudima koji su na stacionalrnom lečenju i još (ukupno 66) mnogo drugih dužnosti koje osoba koja pomaže stomatologu u ordinaciji.

OPTOMETRISTA
Stručnjaci za proveru vida. Školuju se na osnovnim studijama Prirodnomatematičkog fakulteta u Novom Sadu, na odseku za Fiziku. Školuju se da mogu izvršiti pregled oka da bi otkrili defekte vida, znakova povreda, očnih bolesti ili abnormalnosti i problema vezanih za vid. Završetkom ovog studijskog programa student dobija zvanje strukovni fizičar ‑ optometrista. Posao mogu da traže u očnim klinikama.

Izvor: Blic

I posle se pitamo zasto nema posla za takve a stomatoloska sestra radi to isto sa srednjom skolom.  

Sto je najgore mozda ne bi mogao ni da ga zaposlis posto je(kao sto u tekstu stoji) stvarno izmisljena diploma pa bi npr. na konkursu trazili stomatolosku sestru a on je "oralni higijenicar". Mislim sa vezom mozes sve, al zakonski pitanje dal bi mogao.  

Ja bih voleo da postanem projektant menadžerskog inženjeringa u dizajniranju i organizaciji medija u međunarodnom marketingu i biznis konsaltingu.





Jel ima to negde?

Ima ima, ali za to trebaju toples slike na FB-u 

pa bas tako