Ne ne gresis- zapazanja su ti na mestu. U stvari piloti nekako nisu voleli da vise na krilu pa su vise voleli dvokrilce koji su im ulivali sigurnost.

Hvala na lepim recima 

Da... A može li netko možda ponudit neko objašnjenje zašto je visokokrilna konfiguracija bila popularna u to vrijeme?

Zašto se sa dvokrilca nije odmah prešlo na niskokrilce sa zatvorenim kokpitom i uvlačivim stajnim trapom?

Zbog čega je uopće došlo do te međufaze visokokrilaca?

........

Nema odgovora. Prvi avioni su bili kanard konstrukcije. Pa su onda poceli da rade jednokrilce. Pa se ispostavilo da za te uslove leta vise odgovaraju dvokrilci... uvek je bilo trenda u gradji letelica. U jednom trenutku se izbacuju avioni koji lice jedan na druge. Danas opet imam kanar avione u prvim borbenim redovima. Visokorkilci zgog polozaja tezista u odnosu na centar potiska imaju malo bolje letne osobine i sigurniji su. Ali- duzi im je stajni trap, pa samim tim su i tezi, teze se kace bombe na krila, losa vidljivost u jedmom delu gornje polusfere. Stvar konstruktora- ako neko voli viskokrilce on ce ih raditi. Ako ima dobra poznanstva u ministrastvu on ce ih progurati kao glavnu konfiguraciju.

da, istina...

Iako - a ovde govorimo o 2. svj. ratu i razdoblju između dva rata...

Aerodinamički, visokokrilac ima veći uzgon i lakše ostvaruje taj uzgon (dakle, treba mu manja brzina na bi postigao kritičan uzgon)..

Niskokrilac, s drueg strane, traži veću silu uzgona... odnosno, potrebna je veća snaga motora da bi se postigao minimalni uzgon nužan za let...

Isprva nije bilo dovoljno jakih motora koji su mogli proizvest dovoljnu brzinu za tražene karakteristike lovaca sa niskokrilnom konfiguracijom. Zato su toliko dugo bili popularni dvokrilci ili visokokrilci...

Pojavom modernih snažnih motora (DB 601, RR Merlin, Hispano 600, ruski M60 mislim...) niskokrilna konfiguracija konačno postaje izvediva, i sve prednosti niskokrilca - čvršća i robustnija konstrukcija, niži i čvršći i širi stajni trap, lakša ugradnja naoružanja... mogu se maksimalno iskoristit...


To bi bila neka moja analiza, temeljena na mom skromom shvaćanju aerodinamike...

Ako netko ima pravilniju analizu, neka me slobodno ispravi.

niskokrilci su aerodinamichki mnogo chistiji od visokokrilaca (posebno od onih kojima se stajni trap ne uvlachi ) shto se lepo vidi sa slike. usled toga ,borbena evenlopa leta niskokrilca je na vecim brzinama pa su dolaskom motora sa snagama blizu 1000 HP niskokrilci preovladali ...

Ma dobro sad- da se ne bavimo analizama toliko. Dugo se smatralo da je kanard sigurniji za prevuceni let a onda skoro u SAD na ispitivanjima pokazalo da nije tako.

Niskokrilci imaju nesto sto se zove uticaj tla i to se najvise koristi kod ekranoplana. Zasto se koriste vise nego druge konfiguracije? Upravo iz operativnih razloga- zbog uticaja tla obicno im treba manja staza za poletanje sletanje, kraci je stajni trap i time laksa letelice [sto znaci i okretnija], bolje ubacivanje podvesnog naoruzanja... A sa druge strane najcuveniji avion za kratko poletanje i sletanje nemacka Roda ima visoko postavlejna krila. Jedan od razloga visoko postavljenih krila i recimo "T" horizontalca kod jedrilica je zastita od udara u vegetaciju.

Uraditi avion je teska muka i cist kompromis. Ako dobijes jedno onda gubis drugo. IK-2 je napravljen najbolje sto su mogli u skladu sa mogucnostima i stanjem u avijaciji. Fw190 je tipican primer aviona napravlkjenog da bude dobar za zemaljsku posadu i siguran za pilota- svi paneli radjeni tackastim varenjem dvostrukih limova pa je mehanicar ladno mogao da hoda po njima. Sirok stajni trap je omogucavao odlicnu voznju po tlu. Siroko postavljeno naoruzanje i u krilima a ne samo u trupu je davalo odlicne izglede u borbi kako asu a tako i mladom pilotu. Ali penali toga su- velika tezina a samim tim slabija okretnost. prednost je sa druge strane bila velika brzina u obrusabvanju i otpornost na pogotke.

Slicna filozofija je bila i kada je pravljen Bell P-39 Airacobra. Kod njega su vracene neke osnove trazene kod avina- udobnost pilota i snazna vatra.

najveci problem u vreme ww2 je bio kako uskladiti projektovanu brzinu aviona i raspolozive motore . recimo pomenuti fw-190 je projektovan za brzine preko 300 mph i na tim brzinama se bolje ponashao nego spitfire ,shto mu je omogucavalo da pravilnom upotrebom uvek ima prednost. s druge strane ,p-40 pa i p-39 su projektovani za velike brzine koje nisu mogli da ostvare zbog nedovoljno dobrih motora i zato su stekli loshu reputaciju . poznati su i sluchajevi p-51 i lagg-3 koji su sa novim,jachim motorom prosto "procvetali" .

U biti, problem sa P-39 i P-40 je bio taj što su izvorno bili zamišljeni da će koristit motor sa turbokompresorom.

Kako su prvi turbokompresori bili nepouzdani, uklonjeni su, a motor bez turba razvijao je puno manju snagu, pogotovo na većim visinama...

Zbog toga su P-40 i P39 doživjeli tako lošu reputaciju. A oba su projekta u startu bili prilično solidno koncipirani. Nisu bili Spitfire, ali opet, nisu bili ni tako loši kao što se općenito smatra


na primjer, Sovjeti su koristili P-39 kao lovac na malim visinama, i u toj ulozi je bio odličan. Neki sovjetsk asovi (Pokrišin, na primjer) postigli su više od 30 pobjeda na P-39

shto se tiche p-40 ,krajem 1943 je postojao predlog da dobije motor od 1450 HP ili chak i vishe .radjeni su testovi i rezultat je bio odlichan ,ali se zbog nadolaska p-51 od toga odustalo.

p-39 su sovjeti redovno olakshavali skidanjem mitraljeza (uobichajeno bi ostalo 2*0.5 cal i 1 *20 mm ili 1*37 mm) . dodushe to su radili i sa p-40 krajem rata su krishom koristili p-63 (sa mnogo jachim motorom) - razlog je bio shto su ti avioni trebali da budu korisceni protiv japana prema ugovoru sa amerikancima

inache ovo je totalni off