A da je čuo priču o čarobnoj žabi možeš li biti siguran da ne bi skočio. Ja jesam u jezerce kod Miloševog konaka iako tad nije bilo igrica. 

zato, igrajte igrice samo kad znate da necete odgovarati za vase postupke 

Ja obožavam igrice. Igram i one nasilne, posebno Manhunt i Postal2. Izuzetno me nerviraju psiholozi koji stalno bulazne protiv igrica jer one navodno podstiču na nasilje. Koliko sam do sada glava otkinuo ašovom i ljudi zapalio u Postalu, ali mi još nikada nije palo na pamet to da uradim u stvarnosti jer su mi jasno predočene posledice postupaka koje učinim. Roditelji danas uglavnom zaboravljaju da svom detetu objasne detetu koje će biti posledice ako svog drugara ili neko drugo dete na ulici izbode nožem kao što bi to uradio u Counteru kad ostane bez municije. Zato danas imamo toliko bahatih kretena koji pune novine naslovima kao "Noževi sevaju iz đačkih klupa".
Nasilne igrice neće dovesti do nasilja među decom koja imaju razuma ili bar i malo sposobnosti da razmisle šta će biti ako urade to što su naumili. Nasilja ima i u bajkama (Grimove u izvornom obliku), a i u našim narodnim pesmama "Kolko ga je lako udario, tri mu zuba u grlo sasuo" ili "Pusti koplje Miloš Vojinoviću, prikovao bijelo Latinče" i kao takvo se servira deci u školama.
Psiholozi danas pričaju da je problem što se deca u igricama uživljavaju u ulogu glavnog lika. Slična je i priča advokata Jacka Thompsona koji je svojevremeno poveo kampaju protiv Postal2, a danas protiv GTA 4, da su pucačine nastale za potrebe vojske koja je u Prvom svetskom ratu imala probleme jer je vrlo mali procenat bio spreman da puca u neprijatelja, dok su ostali pucali u prazno. Ako je tako, u svakom slučaju ne treba dozvoliti da od dece pravimo seka-perse od kojih će u budućnosti biti gomila beskorisnih civila, nesposobnih da brane svoju zemlju.

Uf, da nije bilo Postala, zasigurno bih nekome odvrnuo glavu u pravom životu.
Bože kol'ko me ta igrica smirivala.

Svu frustriranost i agresiju koju nakupim u toku dana izbacim kroz nju tako što omamljivačem paralizujem i spržim policajca koji se sklupča i počne da piški po sebi pa ga bijem ašovom a kad mu otiknem glavu onda ga polijem benzinom i zapalim a potom gasim tako što ja počnem da piškim po njemu, udaram ga pendrekom i šutiram u isto vreme.... to me smirivalo.           

Ja igram Managera 2005. Nekada me smiri, a nekada mi dodje da porazbijam sve po kuci. 

Ja pucam s kvejkom, al se jos vise iznerviram 

Soldier of fortune 2, Painkiller, Borderlands, Dead Space. Da mi nije tih igara, vec bih bio u zatvoru.

pre par meseci procitala sam jedan fini clanak na netu, neke britanske novine, stvarno se ne secam koje su bile, o homoseksualnosti, navodno muska deca koja su od neke rane mladosti upucivana na koriscenje racunara u svrhe igrica (muskih), pa kasnije brutalnih tih nekih krvavih i sta-ja-znam-kojih , navodno procentualno ne postoji mogucnost za kasnijim ispoljavanjem homoseksualnih sklonosti ..  glupo sam interpretirala, ali skroz je bilo interesantno za procitati  

Ja sam ludeo zbog Kvejka, arenu sam igrao i na WCG turniru, celu srednju sam igrao neprestano. Polomio sam jedno 15 tastatura, miseva...solja i svega sto se u tom trenutku nadje na stolu. Jedina igrica koja me je izludjivala do te mere da sam lagano posle nje mogao na ulicu da ubijem nekoga.

Uuuu kvejk je bio gotiva. 

---