Постоје све три теме о филмовима, али не постоји о књизи.

Ја знам да сам, што се каже, закаснио на журку, књига је изашла пре добрих 7 година, али, ја сам је прочитао тек данас. Један од разлога је огромна популарност филма, а ја сам себи, после Аватара (који је био алфа-смор), обећао да ме више ниједна популарна ствар неће повући да на њу бацим паре, у 99% случајева буде срање, па тако и ово. Али сам, ипак, одгледао данас и први део филма.

Прочитао сам је потпуно случајно. Чистио сам комп од којечега и нашао пдф, још на енглеском, отворио да видим како изгледа (пре него што обришем)... и преседео још 5-6 сати испред компа, све док нисам прочитао целу.

Сад, зашто сам отворио тему... Па, у суштини, знате оно када људи хоће да вам кажу како су им се нека песма или филм или књига (ово најређе) страшно допали, па, као, јаааооо, веруј ми, мени су сузе кренуле? Е. То је нешто што је мене одувек нервирало јер сам знао да је лаж и фолирање, просто, људи воле да преувеличавају и воле да серу. Може нешто стварно да те погоди па да ти крену сузе, али, ове људе, са којима ја имам контакт, изгледа погађа по 150 песама и 200 филмова.

Једина три пута када могу да кажем да сам заиста плакао је када сам, као дете, читао Дечаке Павлове улице од Молнара, онај део на крају књиге када Ерне умире а његов отац плаче и шије одело, не сме ни да тугује јер мора да га заврши како би сутра јели нешто... потом, када сам пре пар година гледао Хачика, тада мислим да ми се душа кидала... и данас, док сам читао ову књигу. Просто имам потребу да негде пишем о томе.

Колико људи, којима се свидео филм, уопште читало књигу? Филм је добар, ништа специјално, ништа катастрофално, али нема везе са књигом. Филм је амерички (глуп) акциони трилер, док је књига емотивна драма. Као да је, некако, скренута тема. У књизи, Игре су само један већи сегмент у психолошкој драми јунакиње, у филму је психолошка драма један сегмент у Играма. Хајде да кажем онако како треба - филм је срање у односу на књигу.

Нису то велики догађаји или смрти који су мене погодили (као, на пример, када Катнис кити цвећем Ру и поздравља са три прста), него цела слика, њени сегменти, моменти, готово све чега нема у филму. Девојчица од 16 година живи без оца, брине о малој сестри и ментално болесној мајци, сваки дан јој је борба за преживљавање у немогућим условима беде и немаштине (још и живи у страху од тога да буде извучена за Игре), и поред свега тога налази снагу да не одустане; онај део када описује како 3 дана нису имали ништа да једу па је изнела на улицу бебећу одећу своје сестре, коју нико није хтео да купи, па је очајна седела на киши и желела да умре, па захвалност и буђење наде када је Пета добио батине како би њој дао хлеб; потом када нема довољно времена ни да се опрости са породицом и када моли најбољег друга да не дозволи да њени умру од глади. Она готово целу књигу не размишља о себи већ о својој сестри, не бори се за свој живот него за њу, да може да се врати кући и буде сигурна да њена сестра преживи.

Не знам, не могу да лажем, ја у животу никада нисам био гладан, али сам као дете провео две године стојећи са родитељима у редовима за Црвени крст, једно од најстрашнијих сећања из детињства су ми многи људи око нас, за које је тај пакет био једина храна коју су добијали, и њихова срамота док је узимају, па су ми зато све ове теме о глади, немаштини и гладним људима, поготово деци, претешке. Нападали су ме, хајде кад сам већ на тој теми, што сам рекао да је Бојана Стаменов пренатовљена свиња. Па мене искрено доводи до беса да се неко преждерава преко сваке људске и менталне границе док други немају. Уместо што ћеш да поједеш три бурека, нађи неког просјака на улици и купи њему, више му треба него теби.

Има она сцена (које исто нема у филму) када су у сали за тренинг, а наоколо стоје тренери за различите вештине, и они размишљају код кога да оду. И наравно, сви остали арогантни папци игноришу човека који показује како се везују чворови, иду код ових који уче како се рукује оружјем и слично. Када му њих двоје приђу, човек се неизмерно обрадује што га је неко уопште регистровао. Јесте били некада у животу у ситуацији да негде стојите, радите нешто, продајете, и да људи пролазе поред, нико вам не прилази ни да погледа, хвата вас туга, и, када вам, у једном моменту, приђе нека особа која купи, па просто пожелите да је загрлите? Ово је први пут да ја налазим тако нешто у књизи, да, просто, није поента целог дела да они тамо треба да оду да се поубијају, већ милион неких животних детаља.

И можда претерујем, можда је књига сасвим просечна, можда није ни просечна. Како год, моја најтоплија препорука је да је прочитате. 

Ja sam procitao sve 3 knjige i mogu samo reci da ono sto je ona htela da uradi nije postigla. Ovo je trebalo da bude nesto na nivou da nas vlast kontrolise, da su mediji i trendovi poput odece i tih cuda one stvari koje nas dele, i da ako se svi skupimo zajedno mozemo nesto da promenimo, ali pri tome imamo manje zlo, jer ekipa protiv Capital nije nista bolja od Snow-a i njegove ekipe, samo drugacije pakovanje.  Sad, drago mi je da ti se svidela, znaci ti mora da si nasao nesto u njoj sto ja nisam.

Sa strane pisanja i likova, stvarno je slaba. Prva Knjiga je bila da covek kaze najinteresantnija, a onda ove druge dve su bile dosadne i prazne, jer joj je trebalo X strana da skapira gde ce da ide sa knjigom, jer ako se secam dobro Katnis prica o tome kako se kupa, ceslja itd, a to je moglo u jednoj strani ako ne u jednom poglavlju da se sredi, a ne polovini knjige.   Knjiga jeste bila namenjena za YA publiku i to joj je najveca mana, jer je izgubila na brutalnosti i dimenziji patnje koju je mogla da odradi fenomalno ali zbog toga sto nije bila za odrasle, nije bilo toga.

Katnis je mogla biti mnogo jaci lik, ali nekako posle svega nisam imao taj osecaj da je sasvim ocvrsla i bila onakva kakvu sam je zamisljao, to jest, posle onog pakla je trebala biti mnogo drugacija, i to samo pokazuje par puta kada je kao ozbiljna, a ostatak ne znam ni sam.  Peeta me je dovodio do ludila, i cela romansa, ja sam cak smatrao da je bolje da je bila sa Gale-om nego sa Peetom, jer on mi se cinio mnogo praznim i suvise me podsecao na Sam-a iz Gospodara Prstenova.

Sve u svemu, kolaz od par vec ispricanih prica koji je mogao imati mnogo bolju poentu i snagu ali to nije uradjeno kako treba (mislim da Collins-ova nije bila toliko iskusna da to izvede, a i kako bi neko pisao o stvarima koje nije proziveo, samo par pisaca moze da odradi to da bude realisticno). 

Imas Maze Runner i Divergent serije koju su manje vise kopije ovoga, samo malo drugacije ako te ikada interesuje.  Nisam ih citao jer nisam imao zivaca, ali vecina onih koji vole Igre Gladi, vole i ovo.

Ludara....

Скоро сам прочитао прву књигу, на мене је оставила баш јак утисак. Филмове нисам гледао, али сам планирао за следећу недељу. Не очекујем превише, очекујем површност, дубоку површност, што се добије у већини филмова који су рађени на основу књиге.

Зашто мислиш Рејвене да није постигла то о чему причаш? Ја прво чега сам се сетио кад сам сконтао о каквим играма је реч, је био Велики Брат и уопште та опчињеност народа ријалити програмима. Само што је овде све на неком много вишем, суровијем нивоу, а не би ме чудило да тако нешто и гледамо на телевизији, јер су медији невероватни и дефинитивно морају напредовати, нажалост напредују на горе.

Свиђа ми се то постављање ликова у невероватне ситуације и положаје, јер почнем да размишљам шта бих ја радио да сам на њиховом месту. Спријатељиш се с једном особом, а знаш да је на крају мораш убити, ако је нико не убије, па се молиш богу да је неко убије пре тебе. И знаш да она такође о томе мисли осим ако није глупа као бетон.

Дистрикти ме много подсећају на Африку, како по неразвијености тако и по томе што су потлачени.


Како сам сконтао, првенствено књига намењена тинејџерима, мада ја те поделе уопште не волим и често ми нису ни јасне.
Мала романса са Питом је добро уклопљена, тако да нема патетике, бар ја тако мислим. Књига је сурова. И пуна патње. Не знам шта то Рејвен чита, ако ово не осликава патњу јунакиње, трибута и свих дистрикта. Пошто је мене то поприлично погодило.

Препоруке и од мене. Добро је што си отворио тему, размишљао сам и ја о томе. 


Прича је добра тако да очекујем добре наставке. Свиђа ми се и као научна фантастика, мислим да је тешко писати сај-фај и фантазију уопште, просто писци знају оду у неку крајност, да претерају. Мада је теже направити такав филм, јер читајући књигу у глави могу свашта да замислим, у филму се то често врло лоше одради.
Не могу ни очекивати од филма да пренесе све што се налази у књизи, једино се надам да није ништа мењано. То што се изостави пола књиге могу и да разумем, кад се промени нешто, то сматрам скрнављењем и боље да није ни рађено.

Jel si citao na Srpskom ili na Engleskom? Pa ja sam sve procitao i nisam se nesto preterano odusevio. Pocetak druge i trece knjige sam ispreskakao jer je bio smor.  Sto se tice izbora za Katnisovog decka, ja mislim da on ne odgovara, nekako nervira nije uklopljen. Slicna shema tipa Ron i Hermiona umesto Hari i Hermiona iz Harija Potera, dakle ne pase.

Collinsova je htela da napravi nesto veliko i na kraju se saplela i izgubila.  Surovo mozda jeste, ali nema dovoljno krvi i nema te patnje kada stvarno pogledas, nekako je vise zalopojka i ja ne mogu biti Mockingjay i ta sranja.  Same igre su suvise kratke, i nisu nesto mnogo detaljno opisane. Sta znam, brzo se cita, ali nije moj ukus, i sa tacke gledista po pitanju pisanja posto je namenjena klincima, je na tom i nivou i pisana.

На српском сам читао.

Мало си ми открио неке делове, тако да желим да се удаљим од тебе 
Ју ар дејнџрс 

Comparisons to Battle Royale

Critics noted similarities to the 1999 novel novel Battle Royale by Koushun Takami, in which schoolchildren are forced to battle to the death by the Japanese government. Collins stated: "I had never heard of that book or that author until my book was turned in. At that point, it was mentioned to me, and I asked my editor if I should read it. He said: 'No, I don't want that world in your head. Just continue with what you're doing.'"[49]

Susan Dominus of The New York Times reports that "the parallels are striking enough that Collins's work has been savaged on the blogosphere as a baldfaced ripoff," but argued that "there are enough possible sources for the plot line that the two authors might well have hit on the same basic setup independently."[50] Stephen King noted that the reality TV "badlands" were similar to Battle Royale, as well as his own novels The Running Man and The Long Walk.[31] Eric Eisenberg wrote that The Hunger Games was "not a rip off [of Battle Royale], but simply a different usage of a similar idea", pointing out various differences in both story and themes.[51] Robert Nishimura wrote that "The Hunger Games has an entirely different set of cultural baggage ... Collins just happened to tap in to the creative collective consciousness, drawing on ideas that have played out many times before, in addition to her intentional reference to Greek mythology."

Wikipedia


Је л' читао неко или бар гледао овај јапански филм? 

Jesam ja.. naporan je.. onako.. koljacina..   

Sad neko kaze da tu ima nekih ekstra dubina tipa  surovost i brutalnost odraslih kada su suoceni sa omladinskim buntom,
slikanje svijeta srednje skole uz nasilje kao jaku stilsku figuru, i slicno.
Dakle hardkor film koji komunicira sa omladinom.

Film spada u kul filmove, to se nekako vidi. Al meni nije previse legao, nasilje mi je pomalo besmisleno.. pretjerano.
Mozda ne razumijem Azijsku glumu, humor, reziju.. recimo Django i Sin City razumijem  iako su jednako krvavi.

Tarantinu to spada u najbolji film u poslednjih 20 godinu, tj. volio bi da je on rezirao...
jebiga covjek razumije nasilje u umjetnosti dobro.
( https://www.youtube.com/watch?v=Zv0WlHbBhdc  ... Tarantinovih top 20, dosta zabavnih filmova)

А јеси гледао Игре Глади?
Питам се има ли сличности. Некад се са тражењем сличности претерује, налетим некад и на то како су ЛОТР и Хари Потер слични. Сигурно.

Nisam, nije me nesto privuklo.. previse teen, ali u losem smislu.. bez hardkora. Batoru Rowariu  je radjen po mangi valjda.

Citajuci komentare onih koji su gledali oba.. u Hunger Gamesu nema ni soulfood nasilja  a nema ni tih naznaka dubokih tema.
Nego su razvodnili, dodali tricave drame.. malo ko sapunica... navodno, ne znam licno.