Kraj januara 1942., noc, strahovita hladnoca -40 C. Prva proleterska brigada bezi iz nemackog obruca, prelazi Igman, ide prema slobodnoj teritoriji. Sa njima i hrabri Ciga. U koloni tisina, samo se cuje kako drvo puca od hladnoce i tihi i bolni jauci od promrzlina.

Na kratko staju nekoliko puta, da se malo odmore i da ispod ishabanih sinjela, da neprijatelj ne vidi, zapale po koju, drzeci je promrzlim prstima.

Rano ujutru, konacno nasi junaci stizu na slobodnu teritoriju, u Focu.
Zbog velikih promrzlina, bolnica radi punom parom, ceka se red. Junaci partizani hrabro, "na zivo" izdrzavaju sve hiruske intervencije. Dolazi na red i Ciga.

- Kazi Cigo junace sta tebi fali ?  , pita ga hirurg
- Paaa... dokture.. kako da kazem, pocepane mi bile gace, pa meni od hladnoce otpao bre ku..c !!
- Ajde, ajde nije to nista, radimo mi to bez problema, zasili smo danas svasta...evo igla i konac... daj ga, da  ga zasijemo

Mota Ciga po onim dzepovima, mota, trazi,  ali nemoze da ga nadje. Sve prvrne i izvrne, ali nema, pa nema..

- Auuu, dokture, auu, ... , pa ja sam ga izgleda popusio uz put !!